Просторни план општине коцељева
жүктеу/скачать 4.18 Mb.
|
У oбласти физичке културе, на читавој територији уочљив је надостатак наменских објеката спорта и активне рекреације, пре свега спортских сала, затворених пливалишта и терена за мале спортове (кошарка, рукомет, мали фудбал, тенис). У исто време, захваљујући развијеном спортском аматеризму, постоји просторни капацитет отворених терена-фудбалских игралишта, која постоје у неким сеоским насељима. Кад су у питању објекти на сеоском подручју капацитети су сведени на терене за мале спортове у оквиру школских дворишта матичних и њихових издвојених одељења и фудбалске терене (игралишта), који се налазе у већини насеља на територији општине.Како је насеље Коцељева општински центар, службе државне управе, администрације, и све јавне и јавне комуналне службе и предузећа су смештени на ужој територији тог насеља. Све ове службе играју значајну улогу у задовољавању основних потреба становништва из домена јавног сектора, као што су: уређење и опремање градског грађевинског земљишта, одржавање комуналних објеката, градских улица и општинских путева као и осталих услуга из домена јавних и комуналних услуга, затим снабдевање и дистрибуција санитарне воде и енергената, обезбеђивање поштанско-телеграфског и телефонског саобраћаја и веза, одржавање катастра непокретности, изворни и поверени послови из надлежности републике и општине, судске и правосудне услуге и сл. Уз неке изузетке, постојећи просторни капацитети јавних и комуналних функција, управе и администрације углавном задовољавају потребе служби, тако да се задржавају на постојећим локацијама, са или без прегруписавања у оквиру постојећег расположивог простора или са могућношћу повећања корисног простора у новоизграђеним или дограђеним објектима на припадајућим парцелама. Већина постојећих комуналних објеката су од локалног интереса, а њихов распоред је у зависности од затечених услова и природе комуналне делатности (пружање комуналних услуга, или производња и испорука комуналних производа). Крупан развојни проблем преставља унутрашња поларизација у нивоу развијености општинског центра и мреже осталих насеља, а самим тим и мреже објеката комуналне инфраструктуре. Зелена пијаца у Коцељеви налази се у централној зони насеља и функционише као робно-зелена пијаца, задовољава потребе насеља, али уз услов наменског коришћења, допуне недостајућим садржајима. Зелена пијаца постоји још само у насељу Драгиње. На читавој територији постоје само две сточне пијаце, у Коцељеви и Драгињу, углавном задовољавају потребе. Како је уређење и изградња простора за пијачне услуге, једна од активности стратешких приоритета, а са општим циљем повећања промета пољопривредних производа, млека и млечних прерађевина, од изузетне је важности размотрити потребу за зеленим (робно/зеленим) пијацама у осталим подручјима ван општинског центра, било за појединачна већа насеља, или у склопу наменских или вишенаменских комуналних зона за гравитационо подручје. Управљање, уређење и одржавање гробља у граду Коцељеви, врши ЈКП “Прогрес“, а у осталим насељеним местима на подручју општине о уређењу и одржавању гробља старају се Месне заједнице на чијим подручјима (катастарских општинама) се гробље налази. Гробље у Коцељеви је плански уређено и Планом генералне регулације је планирана површина за његово проширење. Гробљау сеоским насељима су лоцирана у ширем рејону насеља, недовољно су уређена, рађена без одговарајуће планске документације. На целокупном подручју Општине депонија је формирана само у подручју насеља Коцељева, на локацији која није примерена тој намени. По сеоским насељима се налази 33 тзв. дивље депоније које су неуређене и неконтролисане. Спровођењем Националне стратегије управљања комуналним отпадом у Србији, којом се утврђују регионални процеси са циљем смањивања и већег искориштавања отпада, проблем депоновања отпада на територији Општине Коцељева, биће решен укључивањем у пројекат регионалне депоније Каленић (територија општина Уб и Лајковац). До конкретног стратегије управљања комуналним отпадом, неопходно је израдити студију избора локације за трансфер станицу која је предвиђена за општине Коцељева и Владимирци. Систем организованог снабдевања водом у општини Коцељева обухвата Коцељеву и сеоска насеља: Драгиње, Мали Бошњак и Свилеуву. На подручију општине Коцељева постоји локални сеоски водоводни систем у Доњем Црниљеву, Брдарици, Баталагама. Сва остала насеља се водом снабдевају преко индивидуалних система - бунара. Поред неадекватног управљања комуналним чврстим отпадом, други кључни проблем заштите животне средине је управљање отпадним водама. Лоша санитација свих насеља дугорочно посматрано представља велику опасност, јер може да доведе до трајног загађења земљишта, површинских и подземних вода, па чак и изворишта и бунара. На читавој Општине за сада нема постројења за пречишћавање отпадних вода, али у складу са планираним канализационим системима планирана су и ова постројења и дефинисани реципијенти. *** Дoстигнути нивo рaзвиjeнoсти и друштвeнoг стaндaрдa општинe знaчajниje зaoстaje зa прoсeкoм Србиje, штo сe испoљaвa у нeрaзвиjeнoсти мрeжe oбрaзoвних институциja, пoсeбнo срeдњих шкoлa, вeћeм брojу стaнoвникa кojи jeдaн лeкaр (и стoмaтoлoг) oпслужуje и знaчajнoм зaoстajaњу у пoглeду oпрeмљeнoсти тeлeфoнским прикључцимa. Нeрaвнoмeрaн прoстoрни рaспoрeд стaнoвништвa и нeрaвнoмeрнo прирoднo и мeхaничкo крeтaњe стaнoвништвa у oквиру oпштинe, прeдстaвљa jeдaн oд кључних прoблeмa у плaнирaњу рaзвoja. Нeрaвнoмeрнa рaзвиjeнa мрeжa нaсeљa, кao и вeликe рaзликe у рaнгу нaсeљa (нeштo бoљa ситуaциja у нaсeљимa уз мaгистрaлни пут Шaбaц-Вaљeвo), нeдвoсмислeнo зaхтeвa дeфинисaњe плaнских рeшeњa сa мeрaмa и инструмeнтимa зa рeaлизaциjу oживљaвaњa и рaзвoja oпштинe у цeлини. Постојећа организација, капацитет и размештај објеката јавних служби на подручју општине представља одређени ниво потенцијала за развој насеља и унапређење квалитета живота који треба даље надограђивати. Потенцијале у овој области представља и могућност увођења и унапређења информационих технологија. Ограничења су: негативни демографски процеси ће захтевати преиспитивање постојећих и потребних капацитета предшколских објеката; недостатак фискултурних сала у школама, гашење појединих школских објеката услед негативних демографских кретања; неравномерно распоређена мрежа објеката јавних служби и управе; изражена централизација у општинском центру; неуједначеност мреже у сеоским насељима; недовољан капацитет и незадовољавајући квалитет објеката јавних служби и управе и њихова недовољна опремљеност, нарочито у сеоским насељима; непостојање прихватилишта за стара и социјално угрожена лица лица; ограничено усмеравање инвестиција за спорт, рекреацију и школски спорт, што има за последицу непостојање школских спортских сала, рекреативних зона на читавој територији општине, као и недовољна опремљеност и неодржавање постојећих спортских терена и игралишта; недовољни и нефункционални капацитети, лоше одржавање објеката и споменика културе и још увек недовољно јасна и нефлексибилна стратегија даљег развоја; опште стање објеката и мреже комуналне инфраструктуре није на задовољавајућем нивоу; постојећи комунални објекти нису довољно уређени нити изграђени (лоше приступне саобраћајнице итд), постројења за пречишћавање отпадних вода, кафилерије, и азили за животиње не постоје.
Саобраћајна инфраструктура Изузетна повољност географског положаја Општине огледа се и у саобраћајној повезаности са општинама у окружењу.Путну мрежу јавних путева на територији општине чине: Табела 7: Преглед државних путева I реда (магистрални) и II реда (регионални) и путева који су изгубили статус државног пута
Општински (Локални) путеви на територији општине су укупне дужине 58.7 km, од чега је 29.6 km асфалтирано, а 29.1km је од туцаника или шљунка. Табела 8: Приказ стања општинских (локалних путева)
Оваква путна мрежа по укупној величини и правцима пружања обезбеђује задовољавајуће саобраћајне везе са осталим подручјима и задовољавајућу комуникативност унутар њених граница. Међутим, стање коловоза код државних путева II реда и општинских путева као и путева који су изгубили статус државног пута, је незадовољавајуће посебно код мреже општинских путева. Заједничка особина за општинске путне правце са савременим асфалтним застором је да је коловоз углавном у лошем стању, ширине до 5 m са подужним и попречним деформацијама. Степен моторизације (бр. пут.м/в на 1000 становника) износи у Општини 282 (просечан републички је 206, а за Мачвански округ 187). Прeмa последњим пoдaцимa из 2010. гoдинe, нa тeритoриjи oпштинe Коцељева рeгистрoвaнo je укупнo 4414 мoтoрних вoзилa. Саобраћајни токови на подручју насеља Коцељева су превасходно транзитног карактера на мрежи државних путева I и II реда а изворно циљног на мрежи општинских и некатегорисаних путева. Основне карактеристике саобраћајних токова у транзитном и унутрашњем саобраћају чине правци државног пута IB реда, државног пута II реда као и општинских путева. У техничком погледу сви прилазни путеви су покривени асфалтним коловозним застором. Ширина коловоза креће се од око 5 м на општинским до 10 м на државном путу IB реда ДПIB-13. Планирани развој уличне мреже се, углавном, ослања на постојећи систем градских саобраћајница. Према предложеном решењу у ПГР Коцељеве предвиђена је следећа категоризација уличне мреже: примарне саобраћајнице; секундарне саобраћајнице и терцијалне саобраћајнице и та мрежа се Просторним планом задржава. У насељу Коцељева је изграђено и уређено 175 паркинг места на 12 јавних паркиралишта што је недовољно за ову величину насеља. У појединим улицама у насељу дозвољено је паркирање на коловозу као што је случај у једном делу Немањине улице због чега је отежан проток саобраћаја. У осталом делу насеља привремено стационирање саобраћаја се обавља на деловима коловоза и тротоара што умањује ефикасност одвијања саобраћаја. У путничком саобраћају превоз путника се одвија претежно индивидуалним возилима и средствима јавног масовног путничког превоза. Доминантан вид јавног масовног путничког превоза је аутобуски саобраћај. У затеченом стању постоји аутобуска станица у Коцељеви, опремљена и оспособљена за пружање основних услуга корисницима јавног путничког превоза. На подручју Плана је регистровано 22 приватних аутопревозника за превоз робе (камионима), од којих се један од њих бави ванлинијским превозом путника, као и 2 такси радње регистроване на адреси становања које не користе посебан пословни простор. На подручју Плана налазе се три станице за снабдевање моторних возила погонским горивом и све три су у насељу Коцељева. Са становишта потреба корисника и очекиваног повећања степена моторизације може се оценити да је капацитет постојећих станица за погонско гориво на територији задовољавајући. Ограничења у развоју ове делатности представљају: недовољна искоришћеност потенцијала саобраћајно - географског положаја и могућности које се пружају, услед њихове просторне неусклађености и недовољне изграђености инфраструктурних објеката; пропадање државних и општинских путева услед недостатка финансијских средстава за њихово одржавање, што за последицу има низак ниво квалитета и безбедности саобраћаја; велике разлике у изграђености и квалитету саобраћајне мреже у појединим деловима општине што је довело и до неравномерности у њиховој привредној развијености, а делом и до заостајања у привредном и друштвеном развоју; незадовољавајући квалитет општинских путева, јер су путеви са савременим коловозним застором пресвучени танким слојем асвалта, неједнаке ширине коловоза и мале носивости, а значајан је удео путева са подлогом од туцаника; највећи део некатегорисаних путева је са земљаном подлогом и подлогом од туцаника а земљани путеви су прилично уски и често непроходни за време кишовитих и снежних дана; постојећа саобраћајна и туристичка сигнализација је лоша па је смањена безбедност учесника у саобраћају као и приступачност постојећим и потенцијалним туристичким локалитетима; незадовољавајући капацитет и квалитет јавног превоза; развој и ширење насеља није пратила изградња одговарајуће уличне мреже. Водоснабдевање Систем организованог снабдевања водом у општини, обухвата Коцељеву и сеоска насеља: Драгиње, Мали Бошњак, Брдарицу, Баталаге и Свилеуву. Квалитет воде која се захвата је одличан, тако да се само врши дезинфекција сирове воде (хлорисање) пре упуштања у водоводну мрежу. Сеоска насеља ван овог система немају организоване системе за снабдевање водом већ се снабдевају са бунара који су у власништву физичких лица. Објекти градског водоводног система "Коцељева" су: извориште у Свилеуви којег чине три бушена бунара (Свилеува 1, 2 и 3), укупне издашности око 40 l/s којим се захвата подземна вода и потисним цевоводима дужине 11 km доводи у разводну водоводну мрежу насеља Коцељева. Сирова вода и захваћена из подземља на сва три изворишта се само хлорише. Обзиром да се ради о брдовитом терену, за потребе уједначавања притиска у мрежи, на потисном цевоводу од изворишта у Свилеуви, изведене су прекидне коморе: прекидна комора I у зони Грабљанске мале и прекидна комора II у зони Зарубске мале на граници са КО Баталаге. Водоснабдевање сеоских насеља обавља се путем локалних (сеоских) или индивидуалних водоводних система и којим управљају власници. Овакав систем снабдевања водом карактерише да се квaлитет воде и њена исправност у хемијском и бактериолошком смислу не прате свакодневно. На подручју општине Коцељева постоји локални сеоски водоводни систем у Доњем Црниљеву. У овом насељу су изведени истражно-експлатациони бунари али са изразито малим капацитeтом (око 1-2 l/s), тако да на ова изворишта не би требало озбиљно рачунати. Овакав систем снабдевања водом карактерше да се кавлитет воде и њена исправност у хемијском и бактериолошком смислу не прате свакодневно нити се обрађјују. Треба имати у виду да општина Коцељева практично полази од нуле приликом решавања проблема водоснабдевања у свим насељима, сем у самом насељу Коцељева. Неопходна су значајна инвестиционих улагања у све елементе система водоснабдевања, која за собом повлаче веома високу амортизацију. У самом насељу Коцељева потребно је проширити резервоарски капацитет како би се повећала поузданост система снабдевања водом. Одвођење отпадних вода Сакупљање и евакуација санитарно-фекалних, атмосферских и индустријских отпадних вода, путем канализационе мреже у општини Коцељева, обавља се само у насељу Коцељева канализационом мрежом „општег система“. Као реципијент сакупљених отпадних вода користи се река Тамнава. Обзиром на конфигурацију терена (брдовито), само примарна канализациона мрежа функционише као општа, док секундарна сакупља само део атмосферске воде кровних површина. Санитарно-фекалне и атмосферске воде сакупљене системом секундарних канализационих колектора уливају се у сабирни канализациони колектор профила Ø500 mm у улици 23. септембра, који пролази испод државног пута IB-13 реда (Шабац-Коцељева-Ваљево), да би се непосредно иза пута укључио у колектор индустријских отпадних вода и стотинак метара низводно излио у старачу реке Тамнаве. Како је старо корито реке са једне стране потпуно затрпано а са друге повезано са знатно дубљим регулисаним коритом реке Тамнаве, то изливно место сабирног насељског канализационог карактера у реку, функционише као ретензиони базен који повремено ствара успор и у самом сабирном колектору. Део насеља северно од реке Тамнаве има канализациону мрежу са директним испустом у реку без икаквог пречишћавања. Фабрика „Rauch“ која је смештена ван индустријске зоне, северно од реке Тамнаве, има посебан испуст у реку али и сопствено постројење за пречишћавање техничке воде. Јужни део насеља смештен на вишим котама, прилично је разуђен и непокривен канализационом мрежом.Постојећа канализациона мрежа „општег“ система, покрива око 67% корисника водовода на подручју насеља Коцељева. Мрежа секундарних колектора је недовољнао димензионисана обзиром да је реч о „општем“ канализационом систему а рубни делови мреже су непрописно плитки. На целој мрежи кинете у шахтовима нису изведене, већ је извршено само бушење цеви у шахту. Постојећа атмосферска канализациона мрежа покрива само 7,68% корисника водовода на подручју насеља Коцељева. Канализациони колектор је нов и у добром стању. Изведен је атмосферски канализациони колектор профила Ø 500 mm који се излива у реку Тамнаву у зони постојећег моста. Такође је урађена атмосферска канализација у делу новог насеља у улицама: Вука Караџића, Нушићевој, делу улице Лазе Лазаревића и у делу улице Дише Атића. За потребе евакуације индустријских отпадних вода из индустријске зоне насеља Коцељева, изведен је индустријски канализациони колектор профила Ø 200 mm, који се излива у сабирни колектор, а затим у старачу реке Тамнаве. Постојећа индустријска канализациона мрежа покрива само 0,62% корисника водовода на подручје насеља Коцељева. Мрежа је дотрајала, запуштена, недовољно димензионисана, само делимично у функцији. У 2005-ој и 2006-ој години су урађене две врло важне тудије Студија водоснабдевања питком водом општине Коцељева као и Студија о сабирању, одвођењу и пречишћавању отпадних вода на територији општине Коцељева. Вaн грaдскoг пoдручja нема изграђене канализационе мреже. Сеоска домаћинства за своје потребе користе нужничке јаме мада постоји велики број домаћинстава које не поседују никакве нужнике. У новије време известан број домаћонстава, која су изградила савремене објекте становања, поседују септичке јаме са понирућим бунарима, за потребе сакупљања и евакуације отпадних вода. Оваквим начином упуштања отпадних вода, директно у подземене воде, долази до загађења истих, нарочито приликом „чишћења“ јама од наталожених масноћа за које се користи жива. Интензивно ангажовање на очувању животне средине и подизању комуналне опремљености могуће је кроз реконструкцију постојећих канализационих система и изгрању нових, као и кроз изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода, како насељских, тако и индустријских. Водопривредна инфраструктура Водотоци на подручју општине су доминантно бујичног карактера и како су у сливу реке Тамнаве, често је долазило до изливања тока у равничарски део оппштине, који се налази баш у насељу Коцељева. Из тог разлога је урађена регулација најнизводнијег дела тока реке Тамнаве, кроз насеље Коцељеву од улива речце Борине у Тамнаву, низводно око 3km и регулација реке Раснице око 1km узводно од ушћа у Тамнаву. Након ових радова, нису забележене веће поплаве. Електроенергетска инфраструктура Општина Коцељева се електричном енергијом снабдева са јединственог електроенергетског система Републике – из трафо-станица: 220/110kV "ШАБАЦ 3", 110/35kV "ШАБАЦ 1", 35/20kV "Коцељева", 35/10 kV "Коцељева" и са 96 трафо-станица 20/0.4kV и 10(20)/0.4kV. На подручју општине нема производних капацитета електричне енергије. Резервно напајање општине ел.енергијом је далеководом 35 kV из правца разводног постројења "Бањани", а који је прикључен у ТС 35/10kV "Коцељева". Преносна мрежа високог напона 220kV и 110 kV и изграђено електроенергетско постројење: ТС 220/110 kV "ШАБАЦ 3 - ЈЕЛЕНЧА" из које се напаја мрежа ЕД Шабац су довољног капацитета за планирани развој а близина ХЕ "Зворник" и термоелектрана у Обреновцу, из којих се ово подручје снабдева електричном енергијом су потенцијал у снабдевању енергијом. Сама преносна и дистрибутивна мрежа на подручју општине није задовољавајућег квалитета у погледу капацитета и техничких карактеристика водова и дистрибутивних трафостаница, као и квалитета дистрибутивне мреже. Конкретно, лош квалитет испоручене електричне енергије последица је присуства напона 35kV (уместо 110kV ) и потпуне амортизованости трафо-станице 35/10kV; далеководи 10кV су у највећем делу реализовани на дрвеним стубовима који су дотрајали; нисконапонска мрежа у сеоским насељима је у обиму од 50% са неадекватним пресецима проводника, монофазна, са превеликим дужинама извода до крајњих потрошача, на дотрајалим дрвеним стубовима; мали су пресеци проводника у преносној, а посебно у дистрибутивној мрежи, што као последицу има високе техничке губитке; Електронске комуникације Подручје општине Коцељева је на реону ИЈ "Шабац", Предузећа за телекомуникације ТЕЛЕКОМ-СРБИЈА А.Д. Београд – мрежно подручје 015. Чворна АТЦ "Коцељева" је смeштeнa у oдгoвaрajућeм, наменском oбjeкту.ј. Укупно је 4.216 прикључака фиксне телефоније, од чега је 3.496 директних а 720 прикључака су двојнички и преко уређаја за вишеструко коришћење парица. Нема корисника широкопојасних услуга који су повезани директно оптичким телекомуникационим кабловима (ГПОН). У јединствен телекомуникациони систем Републике, ЧЦ "Коцељева" је повезана оптичким телекомуникационим каблом: Шабац-Београд и отцепом са истог, у чвору Н20а (у Трбушцу), за Владимирце и Коцељеву и споним ТТ каблом Шабац-Коцељева. Траса оба спојна кабла је у путном појасу државног пута IB-13 реда Шабац-Ваљево, на деоници Драгиње-Коцељева. На подручју Просторног плана присутан је само спојни оптички телекомуникациони кабл ка Владимирцима и то у дужини деонице од око 11km, са 24 оптичка влакна. Са поменутог кабла реализован је отцеп – спојни кабл до КН "Драгиње" (дванаест оптичких влакана). Остали спојни путеви до крајњих централа су реализовани симетричним телекомуникационим водовима. Широкопојасне услуге су омогућене само на реону ЧН Коцељева, али су и ту капацитети недовољни. Укупно је 320 АДСЛ и СДСЛ корисника. То је недовољно, али треба узети у обзир да интернет услуте, поред Телекома, пружају и сви оператери мобилне телефоније. Не постоји ГПС антена, нити је присутна бежична приступна мрежа. Није изграђена мрежа другог оператера са лиценцом у фиксној телефонији (Орион-телеком). ТТ кабловска канализација изграђена је у дужини од око 3km (50 окана), укупно на територији насеља Коцељева.
Са аспекта заштите природних добара потенцијале планског подручја представљају: Споменик природе „Храст поп Луке Лазаревића“, простори очуване природе, који нису заштићени, али имају велики значај за очување животне средине и биљних и животињских врста. Ограничења су садржана у: недовољној истражености и заштићености природних добара, која нису стављена под заштиту. угрожености природних добара одлагањем отпада, изградњом објеката и др. активностима; недостатаку организованих активности на презентацији и коришћењу природних добара за образовне, спортско- рекреативне, туристичке и др. сврхе. I 6.9. Непокретна културна добра Потенцијале у овој области представљају културно - историјски споменици који су под заштитом државе као и бројни археолошки локалитети и споменици који нису довољно истражени и валоризовани. У најзначајније објекте и локалитете спадају: заштићена утврђена непокретна културна добра; богато и вредно културно историјско наслеђе везано за Први и Други Српски устанак, Први и Други светски рат, тј. подручја, места, споменици и обележја везани за историјске догађаје и личности; крајпуташи, којима општина обилује; куће у којима су рођене или су у њима живеле и радиле заслужне и истакнуте историјске личности (Поп Лука Лазаревић и Јанко Веселиновић). Локалитети на територији општине представљају својим културно-историјским значајем велики потенцијал за развој различитих облика туризма на простору општине Коцељева. Када узмемо у обзир и природне потенцијале општине као што је лепота предела1, речни токови, шумски појасеви, онда свекако да општина Коцељева има значајан потенцијал за развој различитих облика туризма кроз туристичке и смештајне капацитете уз археолошке локалитете и културно-историјске целине и споменике, такође кроз афирмисање старих начина живљења, старих заната и старих обичаја. Ограничења у овој области представљају: недовољно рекогносцирање културних добара; мали број заштићених (утврђених) непокретних културних добара; угроженост и уништавање објеката народног градитељства у насељима; низак степен свести о вредности и потенцијалу наслеђа као и непотпуна категоризација и кашњење преименовања врсте непокретног наслеђа и већа пажња која се посвећује сакралним него профаним грађевинама.
Што се тиче зеленила у насељима ван подручја ПГР Коцељева, уређених зелених површина има релативно мало. То су обично мале зелене површине у зони центара насеља, око јавних објеката - школа, месних канцеларија, спортских терена, гробаља и објеката у јавној - општој употреби: цркава, манастира и сл. Због тога аналогно претходној категоризацији зеленила у оквиру подручја градске агломерације, овај тип зеленила припада специфичном зеленилу. Степен уређења је разнолик, али генерално није на завидном нивоу. На подручју ван обухвата ПГРа, линеарно зеленило дуж саобраћајница, нема адекватну негу и недовољно је заступљено. У широким регулацијама улица у неким насељима има дрвореда које треба неговати и штитити . I 6.11. Заштита животне средине Систематско праћење квалитета ваздуха у општини не постоји, нити се налази у мрежи станица за контролу квалитета ваздуха Републичког хидрометеоролошког завода Србије. Извори загађивања ваздуха су повременог и локалног карактера а последица су саобраћаја, уптреба фертилизера на околним пољопривредним површинама, неадекватно депоновање смећа и у зимском периоду продукти сагоревања горива у домаћинству и котларницама. Загађивање земљишта на подручју општине је присутно у већем обиму, само на појединим локалитетима, као што су: радне зоне, дивља сметлишта, гробља, фреквентније саобраћајнице и слично. Главни извори загађивања вода на подручју централног општинског насеља јесу производни погони и отпадне воде самог насеља које се испуштају у Тамнаву и њене притоке, без предходног третмана. Међу осталим загађивачима вода, како површинских тако и подземних, треба истаћи многобројне “дивље” локалне депоније смећа које се обично налазе уз обале канала и поред саобраћајница и утичу на њихово механичко загађивање. Филтрацијом загађивача из ових депонија кроз земљиште, подземне и површинске воде се још више хемијски и бактериолошки загађују. Бука се везује за најоптерећеније деонице државних путева IB и II реда које су истовремено и насељске улице и околину појединих привредних објеката. Неповољна околност је што је већина стамбених објеката у самом насељу Коцељева одвојена од коловоза само тротоаром, а зелене површине са дрворедом су ретке. Са аспекта заштите животне средине важно је истакнути дејство објеката и мреже за пренос електричне енергије на људе, флору, фауну и објекте, с обзиром на чињеницу да они у већој или мањој мери представљају извор нејонизујућих зрачења, првенствено електричног и магнетног поља. У близини ових објеката, у зависности од нивоа напона, не треба планирати стамбене зоне, школе, болнице и сл., већ по могућству, формирати заштитне зелене површине. Комунални отпад се депонује на постојећу санитарну депонију која се налази у оквиру грађевинског реона насеља Коцељева и која не задовољава основне услове за ову врсту објеката. За локацију је урађен пројекат санације. За потребе одлагаља смећа рађен је Регионални план управљања отпада за 11 општина колубарског региона 2007.г. (ИАУС, Београд). Депонија се налази на територији општина Уб и Лајковац. На депонији ће бити одлаган само неопасни отпад. У сладу са одредбама Регионалног плана, на територији општине Коцељева је планирана изградња трансфер станице за прикупљање, делимичну селекцију, компресовање, контејнирање и одтпрему смећа на регионалну депонију. Планирано је да трансфер станица прихвата и комунални отпад са територије општине Владимирци. За потребе изградње трансфер станице неопходно је обезбедити локацију и урадити урбанистички план и пројекат. Саставни део урбанистичког плана односно пројекта, према одредбама Плана морају бити Стратешка процена и Процена утицаја на животну средину. Индустријски отпад се одлаже се на постојећу депонију у Коцељеви. Медицински отпад се прикупља и одвози у Шабац. Све остале врсте отпада се одлажу на депонији у Коцељеви. На територији општине постоји проблем "дивљих" сметлишта, посебно на сеоским подручјима која нису обухваћена организованим сакупљањем и одвожењем комуналног отпада. Регистровано је укупно 33 дивља сметлишта на површини од око 1,1 hа са укупном количином од око 2180 m3. Потенцијали у овој области се манифестују кроз израду одговарајућих студија и елабората, као и кроз мониторинг и инспекцијску контролу свих видова утицаја на животну средину. Први и кључни проблем је неадекватно управљање комуналним чврстим отпадом на целој територији општине, посебно у руралним подручјима, који прати неподобност локације постојеће депоније и дуг процес у формирању регионалне депоније; дивље депоније у јаругама, поред река, депоније опасног отпада. У нaрeднoм пeриoду мoжe сe oчeкивaти интeнзивирaњe прoблeмa вeзaних зa упрaвљaњe чврстим кoмунaлним oтпaдoм. Кaпaцитeти пoстojeћe дeпoниje су при крajу. Нeпoстojaњe сeлeктoвaњa oтпaдa и пoступкa рeциклaжe дoдaтнo oтeжaвajу ситуaциjу. Ситуaциjу кoмликуje и нeпoстojaњe стoчнoг грoбљa. Прoблeмaтикa упрaвљaњa тзв. спeциjaлним oтпaдoм (oтпaднa уљa, aкумулaтoри, гумe, мaтeриjaли oд пaкoвaњa и сл.), тaкoђe мoрa бити пoсeбнo oбрaђeнa у будућeм плaну упрaвљaњa oтпaдoм нa тeритoриjи oпштинe. Други кључни проблем заштите животне средине је управљање отпадним водама. Лоша санитација свих насеља дугорочно посматрано представља велику опасност, јер може да доведе до трајног загађења земљишта, површинских и подземних вода, па чак и изворишта. Следећи проблеми из области заштите животне средине могу бити: опасност од хазардних загађења пореклом из складишта нафте и њених деривата, недостатак стандардизације система заштите животне средине према одредбама ЕУ, као и недостатак стандардизованог система мониторинга на општинском и регионалном нивоу, који би обезбедио јединствену базу података о стању животне средине. жүктеу/скачать 4.18 Mb. Достарыңызбен бөлісу:
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||