Закона о средњој школи ("Службени гласник Републике Србије", бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 24/96)



бет7/23
Дата22.07.2016
өлшемі1.31 Mb.
#215806
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   23

ФИЗИКА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе физике у филолошкој гимназији, јесте да ученици стекну основна знања из физике (појаве, појмови, закони, теоријски модели) и оспособе се за њихову примену, као и да стекну основу за настављање образовања на вишим школама и факултетима, на којима је физика једна од фундаменталних дисциплина.

Задаци наставе физике јесу:

- упознавање најбитнијих појмова и закона физике као и најважније теоријске моделе;

- упознавање метода физичких истраживања;

- разумевање физичке појаве у природи и свакодневној пракси;

- развијање научног начина мишљења, логичко закључивање и критички прилаз решавању проблема;

- оспособљавање ученика да решавају физичке задатке и проблеме;

- схватање значаја физике за остале природне науке и за технику;

- упознавање става човека према природи и развијању правилних односа према заштити човекове средине;

- стицање навика за рационално коришћење и штедњу свих видова енергије, а посебно електричне енергије;

- стицање радне навике и практичног умења.

ПРВИ РАЗРЕД


(2 часа недељно, 74 часа годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

1. Физика и њене методе (4 часа)

2. Кинематика (10 часова)

- Референтни системи. Врсте кретања

- Брзина и убрзање као векторска физичка величина

- Једнако променљиво праволинијско кретање

- Равномерно кружно кретање (линијска и угаона брзина)

3. Динамика (12 часова)

- Закон инерције. Закон акције и реакције

- Основни закон динамике (II Њутнов закон)

- Слагање и разлагање сила

- Инерцијални и неинерцијални системи

- Ротација тела (момент силе, момент импулса и момент инерције)

4. Појам о релативистичкој механици (6 часова)

- Галилејев принцип релативности. Слагање брзина

- Основни елементи специјалне теорије релативности (дилатација времена, контракција дужине и слагање брзина)

5. Силе и физичка поља (безвртложна) (12 часова)

- Њутнов закон гравитације. Гравитационо поље

- Слободно падање

- Кретање вештачких сателита око Земље

- Кулонов закон. Електростатичко поље

- Електростатички потенцијал и напон

- Капацитет проводника. Енергија електростатичког поља

- Флукс електростатичког поља

6. Закони одржавања у класичној физици (10 часова)

- Закон одржавања импулса

- Закон одржавања механичке енергије

- Закон одржавања момента импулса

- Судари (еластични и нееластични)

7. Физика великог броја молекула (12 часова)

- Међумолекулске силе

- Чврста тела. Кристали. Хуков закон еластичности

- Течност. Површински напон

- Гасови: Једначина идеалног гасног стања

- Гасни закони (специјални случајеви)

- Први и други принцип термодинамике

Лабораторијске вежбе (8 часова)

1. Провера закона одржавања енергије

2. Провера Хуковог закона

3. Одређивање коефицијента површинског напона методом откидања прстена

4. Провера Шарловог закона

ДРУГИ РАЗРЕД


(2 часа недељно, 70 часова годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

1. Силе и вртложна физичка поља (10 часова)

- Магнетно поље (наелектрисање у кретању)

- Лоренцова сила

- Амперова сила

- Самоиндукција. Енергија магнетног поља

- Електромагнетна индукција (Фарадејев закон)

- Кретање наелектрисаних честица у електричном и магнетном пољу.

2. Осцилација и таласи (21 час)

- Хармонијске осцилације (тело на еластичној опрузи)

- Математичко клатно

- Појам о пригушеним и принудним осцилацијама

- Механички таласи. Врсте таласа

- Звук. Извори звука

- Доплеров ефекат у акустици

- Затворено и отворено осцилаторно коло

- Електромагнетни таласи

- Светлост - таласне особине

- Интерференција и дифракција светлости

- Поларизација светлости

- Дисперзија светлости

3. Квантна својства електромагнетног зрачења и микрочестица (4 часа)

- Фотон. Фотоелектрични ефекат

- Таласно својство микрочестица

4. Структура атома (10 часова)

- Атом водоника. Стационарна стања

- Побуђивање и зрачење. Спектар атома

- Рендгенско зрачење (појам)

- Спонтано и стимулисано зрачење - ласер

- Примена ласера, холографија

- Полупроводници и њихова примена

5. Структура атомског језгра (13 часова)

- Атомска јединица масе. Масени број језгра

- Нуклеарне силе. Енергија везе језгра

- Природна радиоактивност (распади)

- Нуклеарне реакције

- Фисија и фузија и примена

- Детекција и заштита од зрачења

- Елементарне честице

6. Физика мега света (2 часа)

- Астрофизика. Структура васионе

- Порекло и развој небеских тела

Лабораторијске вежбе (10 часова)

1. Мерење хоризонталне компоненте Земљиног магнетног поља

2. Одређивање таласне дужине светлости дифракционом решетком

3. Одређивање угаоне дивергенције ласерског снопа

4. Одређивање убрзања земљине теже помоћу математичког клатна

5. Калибрација спектроскопа и мерење таласних дужина спектра водоника.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Приликом израде овог предлога предлагачи су се руководили следећим размишљањима:

1. Предметни наставник је током рада са ученицима ове школе да векторе може објаснити тек увођењем појма брзине као векторске величине, па је ова лекција - операција са векторима померена и раздвојена на два дела. Сабирање и одузимање је код брзине и убрзања, а разлагање вектора на компоненте код силе и рада.

2. Операције скаларног и векторског производа су изостављене, јер збуне ученике I разреда, те онда и величине које су исказане овим производима не схвате (рад, момент силе, момент импулса). Предметни наставник је ове физичке величине могао сасвим лепо да објасни користећи компоненте силе. Векторски производ се може објаснити правилом десног завртња и демонстрацијама. И у постојећем уџбенику тако су објашњене ове величине.

3. Динамика кружног кретања, пребачена је после Њутнових закона гравитације, кроз примере: кретање вештачких Земљиних сателита око Земље.

4. У току рада са ученицима II године, предметни наставник је приметио интересовање за област фотоефекта, ласери и полупроводници, па је ова област мало проширена.

5. Електронску теорију метала смо изоставили. Рачунали смо, ако им је из програма у потпуности избачена електрична струја, нема сврхе разматрати ову теорију.

6. Водили смо рачуна да ниво свих садржаја одговара средњем образовању. На крају, могу се они определити у даљем школовању за струку где ће им физика ипак требати.

- теоријска настава се изводи са целим одељењем и, по потреби наставник практично демонстрира употребу рачунара. На часовима наставе ученицима треба објаснити основне наредбе и команде и упутити их како да повезују и примењују претходно усвојена знања и стално подстицати ученике да повезују познато са непознатим;

- увежбавање и практичан рад изводе се у рачунарској лабораторији, под контролом професора или сарадника у настави. Ученици изводе вежбе самостално, пошто од професора добију потребна упутства о начину рада, поступцима и фазама израде. Током реализације вежбе професор или сарадник у настави дужни су да пруже сва неопходна додатна објашњења као и потребну помоћ сваком ученику посебно. Свака вежба мора имати тачно утврђен циљ и задатак који се саопштава ученицима;

- ученицима се, осим тога, задају практични домаћи радови који они изводе у рачунарској лабораторији ван редовних часова наставе.

За извођење вежби одељење се дели на две групе.

Оцењивање ученика треба обављати систематски у току школске године. Елементи за оцењивање треба да буду усмене провере знања, резултати рада на рачунарским вежбама, као и укупан учеников однос према раду, извршавању планираних обавеза и поштовању утврђених рокова.

У току остваривања програма, неопходно је да професор користи Опште дидаткичко-методичко упутство за остваривање програма у средњим школама, које је саставни део планова и програма.



ХЕМИЈА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе хемија је проширивање и продубљивање знања из хемије, неопходних за научно тумачење и разумевање појава у природи, чиме се доприноси подизању нивоа опште образованости и културе ученика.

Задаци наставе хемије су:

- стицање ширих и продубљивање знања о структури супстанце, хемијским елементима, неорганским и органским једињењима;

- изграђивање схватања о материјалности света и хемијском кретању материје;

- стицање целовите представе о повезаности, међусобној зависности и условљености појава и процеса у природи, у корелацији са сродним дисциплинама (физика, биологија);

- оспособљавање ученика да разумеју основне принципе савремене технологије и сагледају значај производа хемијске индустрије у свакодневном животу;

- сагледавање значаја и места хемије и хемијске индустрије са аспекта заштите и унапређивања радне и животне средине;

- упознавање ученика са методама хемијских истраживања;

- развијање критичке и стваралачке маште и позитивних особина личности.

ПРВИ РАЗРЕД


(2 часа недељно, 74 часа годишње)

1. Материја (6)

Материја и супстанца. Својства супстанци, физичке и хемијске промене супстанци.

Чисте супстанце и смеше, раздвајање састојака смеше.

Чисте супстанце - хемијски елементи и хемијска једињења.

Класе неорганских једињења и њихова повезаност.

Демонстрациони огледи:

- Поступци за одвајање састојака смеше (може и рад у групи или у паровима),

- Сагоревање магнезијума и реакција добијеног оксида са водом и хлоридном киселином.

- Сагоревање црвеног фосфора и реакција добијеног оксида са водом.

2. Структура атома (5)

Величина, маса и структура атома.

Изотопи, релативна атомска маса.

Електронски омотач - принцип неодређености, енергетски нивои електрона и атомске орбитале.

Изградња електронског омотача и Периодни систем елемената.

Периодичност својства хемијских елемената.

Енергија јонизације и афинитет према електрону.

Демонстрациони огледи:

- Бојење пламена (соли натријума, литијума, баријума, стронцијума...).

- Променљивост својства елемената III периода.

3. Хемијска веза (7)

Типови хемијских веза. Ковалентна веза (теорија валентне везе и теорија молекулских орбитала). Поларност молекула. Структурне формуле.

Јонска веза. Јонски парови.

Метална хемијска веза.

Демонстрациони огледи:

- Растварање водоника и хлороводоника у води и испитивање електропроводљивости ових раствора.

- Испитивање електропроводљивости чврстог, растопљеног и раствореног калијум-нитрата.

4. Хемијске реакције (9)

Квантитативно значење симбола и формула.

Релативна молекулска маса, молекуларна запремина.

Стехиометријска израчунавања.

Енергетске промене у хемијским реакцијама.

Брзина хемијске реакције.

Хемијска равнотежа.

Демонстрациони огледи:

- Дејство хлоридне киселине различитих концентрација на цинк или магнезијум.

- Разлагање водоник-пероксида (без и у присуству катализатора).

5. Раствори (10)

Дисперзни системи, подела.

Процентна и количинска концентрација.

Раствори електролита. Електролитичка дисоцијација.

Јачина киселина и база.

Јонске реакције; неутрализација, pH вредност.

Колоидни раствори - значај за живи свет.

Демонстрациони огледи:

- Одређивање електропроводљивости дестиловане воде, воде за пиће и раствора различитих електролита.

- Одређивање pH вредности различитих раствора електролита.

6. Оксидо- редукционе реакције (6)

Основни појмови о редокс реакцијама. Оксидациони број.

Састављање једначина оксидо-редукционих реакција.

Напонски низ метала. Корозија. Електролиза.

Демонстрациони огледи:

- Електролиза воде или цинк-јодида.

7. Неметали (18)

Водоник и једињења.

Елементи VIIа групе (хлор и једињења).

Елементи VIа групе (кисеоник, сумпор; једињења).

Елементи Vа групе (азот, фосфор; једињења). Производња вештачких ђубрива. Индустријски поступак синтезе амонијака.

Елементи IVа групе (угљеник, силицијум; једињења). Керамички производи, грађевински материјали.

Демонстрациони огледи:

- Реактивност елемената VIIа групе.

- Сагоревање угљеника, сумпора, фосфора у кисеонику и растварање награђених оксида у води

- Реакција бакра и азотне киселине.

- Добијање и испитивање својства амонијака.

8. Метали (7)

Елементи Iа групе (натријум, калијум).

Елементи IIа групе (калцијум, магнезијум).

Елементи IIIа групе (алуминијум и једињења).

Демонстрациони огледи:

- Узајамно дејство натријума, магнезијума, алуминијума са водом.

- Реакција алуминијум-хидроксида са киселинама и базама.

9. Прелазни метали (6)

Место у Периодном систему елемената и опште карактеристике прелазних метала.

Основни принципи добијања гвожђа, бакра, цинка и живе.

Преглед најважнијих једињења и њихова примена.

Демонстрациони огледи:

- Добијање анхидрованог купри сулфата и његово растварање у води.

- Калијум-перманганат као оксидационо средство у киселој, базној и неутралној средини.

ДРУГИ РАЗРЕД
(1 час недељно, 35 часова годишње)

1. Увод у органску хемију (2)

Особине угљениковог атома; хибридизација атомских орбитала; хемијске везе.

Многобројност, опште особине и подела органских једињења.

2. Угљоводоници (7)

Подела и опште карактеристике угљоводоника.

Засићени угљоводоници - алкани (номенклатура, изомерија, реакције, халоалкани).

Незасићени угљоводоници - алкени, алкини; адиција.

Полимеризација. Синтетички полимери.

Ароматични угљоводоници.

Нафта - енергетска и хемијска сировина. Петрохемијски производи.

Демонстрациони огледи:

- Испитивање својства метана или n-хексана.

- Испитивање својства незасићених угљоводоника (етен).

3. Кисеоничка органска једињења (15)

Алкохоли; етанол; лицерол.

Алдехиди и кетони.

Карбоксилне киселине; естри.

Масти и уља. Сапуни и детерџенти.

Оптичка активност. Хиралност.

Подела угљених хидрата. Моносахариди - глукоза, фруктоза.

Дисахариди; индустријско добијање сахарозе.

Полисахариди - скроб, целулоза, гликоген. Техничка примена целулозе.

Демонстрациони огледи:

- Оксидација метанола.

- Реакција сребрног огледа.

- Хидролиза сахарозе.

4. Азотна органска једињења (8)

Амини. Азотна хетероциклична једињења (пурин, примидин).

Амино киселине. Пептидна веза.

Протеини - састав, структура, особине.

Ензими.


Нуклеинске киселине.

Демонстрациони огледи:

- Биуретска и ксантопротеинска реакција.

- Таложење протеина помоћу електролита

5. Витамини, хормони, алкалоиди, антибиотици (3)

Значај у биохемијским процесима; физиолошка и фармаколошка својства (информативно).

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Наставни програм хемије надовезује се, структурно и садржајно, на наставни програм основне школе. Полазећи од циља и задатака наставе хемије, програмских садржаја и оквирно датог броја часова за реализацију појединих тема, наставник израђује глобални и оперативни план за реализацију и одабира најсврсисходније наставне облике и методе. Предложене демонстрационе огледе може заменити другим, одговарајућим за дату тему, у складу са опремљеношћу кабинета за хемију. Потребно је при томе водити рачуна о корелацији са наставним садржајима физике и биологије.

Програм I разреда обухвата садржаје опште и неорганске хемије, а програм II разреда садржаје органске хемије. Основна знања из опште хемије стечена у основној школи, продубљена и проширена, треба да буду солидна основа за проучавање неорганских и органских једињења, при чему се примењују и утврђују.

Структуру атома обрадити применом Боровог модела атома, а таласно-механички модел дати квалитативно, да би се схватио појам орбитала. Својства и хемијско понашање елемената повезивати са електронском конфигурацијом атома и енергијом јонизације. Периодни систем елемента проучавати са аспекта изградње електронског омотача. Јонску и ковалентну везу тумачити као граничне случајеве хемијске везе. Тип везе процењивати на основу електронегативности атома. У оквиру коалентне везе обрадити сигма и пи-везу.

Већину наставних садржаја обрадити на нивоу разумевања. Израда стихиометријских задатака, одређивање количине супстанце и концентрације на нивоу примене. При обради хемијских реакција истицати да је њихово разумевање услов за разумевање основа хемијске технологије и биохемијских процеса.

При обради метала и неметала и њихових најважнијих једињења тежиште је на њиховој примени у свакодневном животу и мерама предострожности при руковању токсичним и запаљивим супстанцама, као и мерама заштите околине од загађења. Указати на биолошки значај металних јона. Увек полазити од положаја елемента у Периодном систему елемената.

При обради садржаја из органске хемије тежиште је на зависности својства органских једињења од структуре молекула и присуства функционалне групе, уз истицање биолошког значаја одређених класа органских једињења.

Током реализације програма указује се на еволуцију појмова, истиче генетска повезаност између класа једињења, врше генерализације и систематизације. Све теме се обрађују имајући у виду аспекте заштите животне средине мера предострожности при раду, принципа савремене технологије и примене хемијских производа у свакодневном животу. Хемију приказати као науку која је у развоју и истаћи њен значај за општељудско благостање и у решавању проблема савременог света.



ГЕОГРАФИЈА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе географије у гимназији је да ученик стекне нова и продубљена знања, умења и навике из физичке друштвене и националне географије - Југославије (појмови, законитост развоја и територијалног распореда географских објеката, појава и процеса) неопходна за научно схватање и разумевање савремене светске и југословенске стварности и за развој патриотизма.

Задаци наставе географије су:

- упознавање предмета и метода проучавања природно-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса и њихово деловање на својства географске средине;

- уочавање и схватање корелативних односа између географије и других природних и друштвених наука;

- стицање глобалних представа о физичко-географским карактеристикама Земље и специфичностима њених предела;

- схватање и разумевање закономерног развоја географске средине као резултат деловања природних појава, процеса и човека;

- упознавање актуелне и комплексне географије стварности савременог света;

- стицање нових знања о својој отаџбини, њеном положају, месту и улози у савременом свету;

- стицање нових знања о природи, становништву, насељености и привреди Југославије;

- васпитавање на стеченим географским знањима у духу припадности недељивом глобалном човечанству;

- васпитање у духу љубави према отаџбини, њеној природи, народима и културама и према свему што је лепо и племенито.


ПРВИ РАЗРЕД
(2 часа недељно, 74 часа годишње)
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
ЕЛЕМЕНТИ ФИЗИЧКЕ И ОПШТЕ ДРУШТВЕНЕ ГЕОГРАФИЈЕ

Увод (1)


1. Увод у физичку географију (1)

1. Физичка географија: предмет, подела и задатак проучавања. Везе са сродним наукама.

2. Опште физичко- географске одлике земље (2+1)

1. Земља у космосу: савремене хипотезе о постанку Земље и Сунчевом систему.

2. Географске последице Земљиног облика и њених кретања: последице ротације и револуције.

3. Унутрашња грађа земље и геолошки развој земљине коре (3+2)

1. Земљине сфере: унутрашње геосфере: језгро, омотач језгра, земљина кора (литосфера) и њен изглед; спољашње сфереатмосфера, хидросфера, биосфера.

2. Земљина кора и њен састав - минерална грађа Земљине коре; врсте стена (магматске, седиментне и метаморфне); руде и минерални ресурси.

3. Геолошки развој Земљине коре: кратак преглед по ерама и периодима.

4. Рељеф земљине површине (7+5)

1. Рељеф литосфере: унутрашње силе (појам); енирогени покрети - постанак континената и океанских басена.

2. Орогени покрети: вертикални и хоризонтални; раседање - стварање громадих планина и котлина; набирање - стварање веначних планина; основни облици рељефа: планине и равнице.

3. Вулкани и земљотреси: елементи и типови вулкана; вулкански облици рељефа; вулканске зоне на Земљи; подела земљотреса; јачина земљотреса; земљотреси - најстрашније природне катастрофе; трусне зоне на Земљи; трусна подручја у Југославији; могућности предвиђања земљотреса.

4. Облици рељефа настали радом спољашњих сила: морфоструктуре - појам спољашњих сила, распадање стена, денудација, акумулација.

5. Речна и крашка ерозија (рад текућих вода): облици рељефа настали радом речне ерозије, типови долина; кумулативни речни облици; површински и крашки облици; подземни крашки облици рељефа; динарски крас.

6. Глацијална и еолска ерозија: ерозивни и акумулативни облици рељефа.

7. Абразија: абразиони облици рељефа;типови морских обала; морски седименти - огромно складиште минералних сировина.

5. Атмосфера (6+4)

1. Атмосфера: структура атмосфере и састав ваздуха.

2. Климатски елементи: температура, загревање и хлађење ваздуха; мерење температуре ваздуха; термички градијент и температурна инверзија (појмови); географски распоред температуре - изотермне карте.

3. Ваздушни притисак и ветрови: мерење ваздушног притиска, циклони и антициклони; општа циркулација атмосфере; врсте ветрова - планетарни, периодични (монсуни) и локални ветрови.

4. Водена пара у атмосфери и падавине: испаравање и влажност ваздуха; магле и облаци (типови облака); трајање Сунчевог сјаја (инсолација); ниске и високе падавине; мерење падавина; географски распоред падавина на Земљи; изохијетне карте.

5. Време и клима: појам времена; ваздушне масе и фронтови; прогноза времена; нагле промене времена - атмосферске непогоде; основни климатски појасеви и типови климе на Земљи.

6. Човек и клима: утицај људске делатности на промене (загађивање) ваздуха и колебање климата; отопљавање климата ("ефекат стаклене баште"), киселе кише, уништавање озонског омотача; узроци и последице; микроклима и клима градива.

6. Хидросфера (8+4)

1. Светско море: хоризонтална подела (мора, заливи, мореузи); рељеф дна океанских и морских басена.

2. Физичке и хемијске особине морске воде: температура, провидност, боја и сланост (салинитет); лед у мору.

3. Кретање морске воде: таласи, плима и осека, морске струје (систем струја светског мора).

4. Значај мора: море - колевка живота и неисцрпи извор слатке воде и енергије, огроман резервоар хране и најбогатији "рудник" света; саобраћајни значај мора: заштита светског мора.

5. Вода на копну: подземне воде; издани и извори: термоминералне воде (класификација и значај); коришћење подземних вода и неопходност њихове заштите.

6. Реке и њихове хидролошке карактеристике: основни елементи водотока; речни систем, речни слив и речна мрежа; промене водостаја и протицаја на рекама; речни режими; водне снаге; коришћење и значај водотока; заштита од загађивања.

7. Језера: начин постанка; класификација (подела) језера; живи свет језера; значај језера и њихова заштита; заштита вода наше земље.

8. Лед на копну: снежна граница и стални снег; лавине; постанак ледника и њихови типови; географско распрострањење ледника; значај ледника.

7. Биосфера (3+2)

1. Биљни и животињски свет: утицај природних и друштвених чинилаца на распрострањење биљног и животињског света.

2. Земљиште: основни типови тла; заштита земљишта од ерозије, загађивања, заслањивања, уништавања.

3. Распрострањење биљног и животињског света на Земљи: географски распоред биљних заједница и животињског света (хоризонтално и вертикално); заштита шума и појединих ретких биљних и животињских врста.

8. Физичко-географске законитости у географском омотачу (4)

1. Физичко-географски (природно-територијални) комплекси: најкрупнији и најсложенији природно-територијални комплекси на Земљи; зоне хладног, умереног и жарког појаса.

2. Основне физичко-географске законитости у географском омотачу: зоналност, интегралност (јединство), ритмичност (периодичност), кружење материје и енергије у природи; заштита природно-територијалних комплекса.

3. Природна средина и човек: утицај човека на природу: улога природне средине у развоју друштва: природни ресурси Земље (резерве, обнављање, коришћење и заштита).

9. Увод у друштвену географију (1)

1. Предмет, подела и значај друштвене географије: њено место у систему географских наука; становништво, привреда и насеља; значај друштвене географије.

10. Карта и картографски метод у географији (2+2)

1. Математичка основа географске карте: рам и ослоне тачке карте, размер, координатна мрежа и картографске пројекције.

2. Картографски метод у географији и подела карата према размери и садржини: представљање географских садржаја на картама (метод рејонирања или боја, и метод тачака); општи картографски метод; тонографске и географске карте.

11. Становништво и насеља (4+2)

1. Одлике и фактори демографског развоја: број становника на Земљи; природни прираштај; миграције (узроци, расе и последице).

2. Распоред и структуре становништва на Земљи: екумена и анекумена; области велике и мале густине насељености; низије и приморја као главне области људског насељавања; густина насељености; структура становништва; полна, старосна, расна, национална, језичка, економска и културно-образовна.

3. Културни и животни стандард становништва: кратак преглед развоја писмености (по континентима), зависност културног и животног стандарда становништва од степена друштвено-економског развитка.

4. Насеља: положај, типови и функције сеоских и градских насеља; урбанизација као светски и друштвено-економски процес; конурбације и мегалополиси.

12. Основне политичко- географске карактеристике савременог света (2+1)

1. Основни политичко географски садржаји и типови држава: политичко-географски елементи државе - територија, географски положај, друштвено-политичко уређење, главни град, државна граница и међународни односи.

2. Политичка карта света: политичко-географска трансформација света: колонијализам и процес деколонизације; савремени неоколонијализам и технолошки колонијализам; нови светски поредак као облик савременог неоколонијализма; нове државе и промене структуре Организације уједињених нација.

13. Основне економско- географске одлике светске привреде (3+2)

1. Светска привреда и међународна подела рада: појам светске привреде; условљеност међународне поделе рада разноликошћу природних услова и извора, степеном привредне развијености, специјализација и кооперација у производњи, производно-територијално и гранско повезивање привредних делатности.

2. Индустријализација као друштвено-економски процес: неравномеран развој основна противречност савременог света; међународне компаније као носиоци савремених облика колонијализма; привредни развој и опасности од поремећаја равнотеже у географској средини.

3. Нова научно-технолошка револуција и њене последице: битна обележја нове научно-технолошке револуције и трансформације географског пејзажа.



Годишња систематизација (3)

Достарыңызбен бөлісу:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   23




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет