Др Боса Ненадић, председница Уставног суда

председница Уставног суда

Поштовани господине декане Васиљевићу,

поштовани професори и сарадници

Правног факултета Универзитета у Београду,

драге колегинице и колеге,

Желим да вам свима захвалим на великој части коју сте ми указали позивом да говорим на свечаности поводом почетка нове студијске године на нашем факултету.

Но, надам се да ми нећете замерити што своје речи поздрава не упућујем превасходно вама, цењеним професорима и асистентима Правног факултета, институције са два века традиције, чији амфитеатри и ауле добро памте све преломне тренутке у модерној историји српске државности и уставности.

Своје речи овом приликом упутићу вашим будућим студентима, који ће стећи онолико знања колико сте ви вољни да им пружите и који ће бити спремни, онолико колико сте ви умешни да их припремите, за бројне правничке изазове, у којима Србија не оскудева ни у овом времену.

Поштоване студенткиње и студенти прве године права,

Али, драги моји, од данашњег дана свако од вас коначно је и дефинитивно закорачио из света без великих обавеза и брига у свет зрелости, у царство одговорности. Зато, молила бих вас да речи које вам упућујем не узмете само као потребу пригоде. Примите их, пре свега, као речи неког ко је путем на који сте ви ступили, опредељујући се за позив правника, већ увелико прошао.

Ви сте данас ушли у велику школу, одлично опремљену, у којој од професора и асистената можете стећи многа правничка знања и вештине, многе људске мудрости и врлине. Но, да бисте поносно корачали својом интелектуалном стазом, морате улагати у то искључиво непрестано учење и рад.

Наићи ћете, истина, као и у свакој великој школи, и овде на понешто за шта нећете испрва знати што вам је уопште и потребно и зашто се дешава, али ћете временом, верујте ми на реч, схватити да и оно има своје место у формирању вас и као људи и као посленика права

Учите, дакле, требаће вам! Труд који уложите учећи право и правно резоновање од сад па док седите под овим кровом и надаље, ослободиће вас терета неукости, нелагоде, срама, искључивости и, сујете који походе недоучене кад се лате правничког посла.

Право није исто што и правда. У њему неретко правде има тек у траговима. Али је право једино што је људски ум смислио не би ли свет чистих идеја одвојио од упрљане стварности.

Свој будући позив разумите као частан посао изградње и заштите утврђеног реда ствари, који мора функционисати како би једно друштво било пристојно и спокојно трајало! И знајте, ако свој посао добро, предано, стручно, поштено радите, ваш допринос свакако ће бити запажен, али и очекиван, били ви судије, тужиоци, професори права, адвокати, државни службеници или правници у привреди!

Уз то, будите сигурни, штета коју можете направити ако се правом бавите нестручно, траљаво, непоштено, дакле као лош правник, несразмерно је већа од штете коју један лош лекар може да начини. Јер последица лошег лекарског рада може бити изгубљено здравље или угашен живот једног човека или неколико људи. Последица лошег рада правника сигурно је губитак здравља, па, чак, и угашен живот једног друштва.

Поштоване младе даме и господо,
После свега кроз шта је наша земља прошла од вашег детињства до данас, Србији је насушна владавина права, заснована на уставу као темељном акту сваке модерне државе и на гаранцијама за достигнуте људске слободе и права. Србији је потребно право које које ће се прожимати са правима других чланица породице демократских друштава, реално спроводљиво право које ће се поштовати у стварном животу.

И насушни су јој правници који неће бити пуки читачи и механички примењивачи небројених правних норми. Потребни су јој правници који ће право моћи да разумеју и тумаче, који ће красити многе људске врлине и имати осећај за правду, који ће решавати а не стварати конфликте. У таквом свету права ја вас видим, драге моје младе колегинице и колеге, и желим вам да у том свету права живите и радите.

На дан 1.октобра 2010.