Эндокринология илмий текшириш институти



Дата12.07.2016
өлшемі295 Kb.
#193388
түріДиссертация


ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СОҒЛИҚНИ САҚЛАШ ВАЗИРЛИГИ

ЭНДОКРИНОЛОГИЯ ИЛМИЙ – ТЕКШИРИШ ИНСТИТУТИ

Қўлёзма ҳуқуқида
УДК: 616.379-008.64-616.34-022-085.2

УРУНБАЕВА ДИЛОРОМ АНВАРОВНА



ОРГАНИЗМ МИКРОБИОЦЕНОЗИ ВА ИММУНИТЕТИ НАЗАРИДАН ҚАНДЛИ ДИАБЕТ БЕМОРЛАРИДА ҚАНДНИ ПАСАЙТИРУВЧИ ТЕРАПИЯНИ ОПТИМАЛЛАШТИРИШ ЙЎЛЛАРИ

14.00.03 - Эндокринология




Тиббиёт фанлари номзоди илмий даражасини

олиш учун ёзилган диссертациядан

А В Т О Р Е Ф Е Р А Т

Тошкент - 2007

Иш Тошкент тиббиёт академиясида бажарилди


Илмий раҳбар: тиббиёт фанлари доктори

Нажмутдинова Дилором Камардиновна


Расмий оппонентлар: тиббиёт фанлари доктори,

профессор Акбаров Зоирхўжа Собирович

тиббиёт фанлари доктори,

профессор Рустамова Мамлакат Тулебаевна


Етакчи ташкилот: ЎзР Соғлиқни Сақлаш вазирлиги

Тошкент Врачлар малакасини ошириш институти

Диссертацияни ҳимоя қилиш Ўзбекиcтон Республикаси соғлиқни сақлаш вазирлиги эндокринология илмий-текшириш институти (700125, Тошкент ш., Х. Абдуллаева кўчаси, 56) Д 087.81.01 рақамли ихтисослашган кенгаши мажлисида “______” __________ 2007 йил соат _______ да бўлиб ўтади.

Диссертация билан Ўзбекистон Республикаси ССВ Эндокринология илмий-текшириш институти кутубхонасида танишиш мумкин.

Автореферат “ ______” __________2007 й. тарқатилди.
Ихтисослашган

Кенгаш котиби, т.ф.н. Алиханова Н.М.



ДИССЕРТАЦИЯНИНГ УМУМИЙ ТАВСИФИ

Мавзунинг долзарблиги. Қандли диабет (ҚД) тиббиётнинг асосий тиббий-ижтимоий муаммоларидан бири ҳисобланади, унинг муваффақиятли ечимини топиш аҳолининг саломатлигини яхшилаш, ҳаёт давомийлигини ошириш, ногиронлик ва ўлим кўрсаткичларини камайтириш имкониятларини беради. ҚДнинг ижтимоий аҳамияти шундаки, у кеч қон томир асоратлари ривожланишига боғлиқ бўлган эрта ногиронлик ва ўлимга олиб келади [Акбаров З.С., 1997; Балаболкин М.И., 2000; Tentolouris N.,2003].

Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилоти маълумотларига биноан, бутун дунёда 150 млн дан ортик ҚД билан касалланган беморлар мавжуд. 2010 йилга келиб ер юзида 230 млн дан ортиқ одам ҚД касаллигига йўлиқиши олдиндан айтилган [Балаболкин М.И., 2000]. Ўзбекистонда ҳам ҚД билан касалланишнинг ҳар 100 минг катта ёшдаги аҳолига нисбатан – 513,3 ва 100 минг болалар аҳолисига нисбатан эса – 7,5 гача ошиш мойиллиги кузатилмоқда. Касалланиш структурасида 1-тип ҚД 8,9%, 2-тип ҚД бўлса 90,1% ни ташкил этади [Шагазатова Б.Х., 2004].

ҚД туфайли кузатиладиган метаболик жараёнлар майда, ўрта ва йирик қон томирлар, шунингдек нерв толалари шикастланишига олиб келади. Кўп учрайдиган асоратларидан бири диабетик нейропатия (ДН) ҳисобланади, у ҚД билан хасталанган беморларнинг 30-100% да турли шаклларда юзага чиқади.

Ошқозон-ичак тракти (ОИТ) функцияси бузилиши 30-70% ҚД билан касалланган беморларда қайд этилади [Балаболкин М.И., 2000; Huszno B. 2001; Antwi Ch., 2003]. ОИТ фаолияти бузилиши хилма-хил генезга эга. Ичак транзити издан чиқиши нейроген диабетик диарея (ДД), ёки муттасил атоник қабзият кўринишида намоён булади. Бактериал флоранинг ортиқча кўпайиши ҳам аҳамиятга эга. Шуни ҳисобга олган ҳолда ҚД касаллигида ОИТ шикастланиши патогенезида муҳим ўрин ичак микробиоценози ўзгаришларига қаратилади [Балаболкин М.И., 2000 ].

Маълумки, организм ички муҳити доимийлиги асаб, эндокрин ва иммун тизимлар томонидан, шунингдек нормал микрофлора орқали назорат қилинади. Ушбу бўғинлардаги бирортасидаги ўзгаришлари бутун организм фаолияти бузилишига олиб келиши муқаррардир [Кубаева И.Б., 2001; Мухаммедов И.М.,1991; Шаманек Т.П., 1996]. Микрофлора таркиби ўзгаришлари турли аъзоларнинг сурункали яллиғланиш ва яллиғланиш билан кечмайдиган касалликлар шаклланишини юзага чиқарувчи патогенетик бўғинлар занжирининг тўлиқ ривожлантириб, авж олишига муқаррар равишда олиб келади. Адабиётларда, одам организмининг турли бўлимларидаги аутофлора ўзгаришларининг синхронлигига оид маълумотлар мавжуд [Валышев А.В., 1997; Воронин А.А.,1999; Савченко З.И., 2000].

Кўпгина муаллифлар томонидан ҚД беморларидаги иммун тизим ҳолати чуқур ва батафсил ўрганилган, иммункоррекцияловчи терапия ишлаб чиқилган [Борисова А.М., 1993; Рахимова Г.Н., 2002].

Фойдаланилган адабиётларда ҚД типи, оғирлиги, давомийлиги, компенсация ҳолати, автоном нейропатия мавжудлиги, шунингдек фармакотерапиясига боғлиқ равишда ичак микрофлораси ҳолатининг комплекс текширувлари ҳақидаги маълумотлар йўқ. Бундан ташқари, иммун тизим ҳолатининг ичак дисбактериоз даражасига боғлиқлиги ўрганилмаган, ҳамда ўт пуфаги инфицирланиши, кутилиши мумкин бузилишларнинг боғлиқлиги аниқланмаган.

Тадқиқот мақсади бўлиб диабетик автоном нейропатиянинг гастроинтестинал шаклини ташхислаш, қанд туширувчи препаратларни ичак дисбактериози даражасини инобатга олиб оптималлаштириш, бундан ташқари ўт қопини инфицирланиши ва иммун тизими холатини ўрганиш.

Тадқиқот вазифалари..


  1. Қандли диабет билан оғриган беморларда “карболен” тести ёрдамида диабетик автоном нейропатияни гастроинтестинал шакли мавжудлигини аниқлаш.

  2. Қандли диабет билан оғриган беморларда йўғон ичак ва ўт пуфаги микрофлораси бузилиши хусусиятларини баҳолаш.

  3. Қандли диабет билан оғриган беморларда носпецифик ҳимоя омилларини ўрганиш, иммунитетнинг ҳужайравий ва гуморал бўғинларидаги ўзгаришларни аниқлаш.

  4. Қандли диабет билан оғриган ва дисбактериози мавжуд беморларда бификол пробиотикини самарадорлигини аниқлаш, 2-тип қандли диабетли беморларда қанд миқдорини пасайтирувчи терапияни оптималлаштириш.

  5. Клиник-лаборатор, иммунологик ва микробиологик маълумотлар орасидаги корреляцион боғлиқликни аниқлаш.

Тадқиқотнинг илмий янгилиги.

Биринчи марта қандли диабетли беморларда ичакнинг мотор фаолияти ноинвазив “карболен” тести ёрдамида ўрганилди, унинг натижалари ошқозон-ичак тракти рентгеноскопия маълумотларига мос келади.

Қандли диабетли беморларда ошқозон-ичак тракти бузилишлари фақатгина диабетик автоном нейропатиянинг гастроинтестинал шакли билан боғлиқмаслиги исбот қилинди, балки анча аҳамиятли ўринни ичак дисбактериози ҳам ўйнайди. Бунда, 1-тип қандли диабетли беморларда ичак дисбактериозининг яққоллиги компенсация ва давомийлик даражасига боғлиқ бўлиб, касаллик оғирлиги ҳамда диабетик автоном нейропатиянинг гастроинтестинал шаклига қарам бўлмайди. 2-тип қандли диабетли беморларда дисбактериознинг ифодаланганлиги касаллик компенсация даражаси, давомийлиги, оғирлиги, диабетик автоном нейропатиянинг гастроинтестинал шакли ривожланганлиги, шунингдек қанд миқдорини пасайтирувчи сульфаниламид дори воситаларини қабул қилишга боғлиқ бўлади.

Илк бор қандли диабетли беморларда ўт пуфаги инфицирланиш даражасининг ичак микрофлораси ҳолатига боғлиқлиги исбот қилинди.

Қандли диабет билан оғриган беморлар комплекс терапиясига пробиотикларни киритиш мақбуллиги асосланди.

Клиник-биокимёвий, иммунологик бузилишлар ва дисбактериоз ифодаланиши орасидаги боғлиқлик исботланди.



Химояга тақдим этилаётган асосий холатлар.

  1. Қандли диабетли беморларда ичак мотор функциясининг бузилиши рўй беради, бу диабетик автоном нейропатиянинг гастроинтестинал шакли ривожланганлигидан далолат беради.

  2. Қандли диабетли беморларда ичак дисбактериози вужудга келади, унинг ифодаланганлиги 1-тип ҚДли беморларда касаллик компенсация даражаси, давомийлигига боғлиқ бўлиб, касаллик оғирлиги ва диабетик автоном нейропатияга боғлиқ эмас, 2-тип ҚДли беморларида эса касаллик компенсация даражасига, давомийлигига, оғирлигига, асоратларига ва олиб борилаётган қанд туширувчи терапияга қарам бўлади.

  3. Қандли диабет иммунодефицит шароитида кечади, бу ҳақида иммунорегулятор индекс (ИИ) дисбаланси, шунингдек носпецифик ҳимоя омиллари сўсайиши билан биргаликдаги Т-тизим фаоллиги пасайиши ва В-тизим кучайиши дарак беради. Бунда иммунодефицит даражасининг яққоллиги ичак дисбактериози яққоллигига боғлиқ.

  4. Қандли диабетли беморларда бификол ичак микрофлораси ҳолатига ижобий таъсир кўрсатиб, ўт пуфагига микроорганизмларни тарқалишини камайтиради, шунингдек организмининг иммунологик реактивлигига ижобий таъсир этади.

  5. Қандли диабетни кечиши, ичак микробиоценози бузилишлари ва иммун тизим ҳолати орасида муайян боғлиқлик мавжуд.

Тадқиқотнинг амалий аҳамияти.

Қандли диабетда комплекс ташхисий текширувларни “карболен” тести билан тўлдириш зарур, бу усул ичак мотор-эвакуатор функциясини баҳолашнинг информатив ноинвазив тури ҳисобланади.

Ичак дисбактериозини бификол пробиотики билан даволашда 1-тип ҚДли беморларда касаллик компенсация даражаси ва давомийлигини, шунингдек 2-тип ҚДли беморларда асосий касаллик оғирлиги, асоратлар мавжудилига ва қанд миқдорини пасайтирувчи дори воситаларини қабул қилинишини инобатга олиш лозим.

1-тип ва 2-тип қандли диабетли беморларда бузилган ичак микробиоценозини коррекция қилиш мақсадида бир ой давомида бификол пробиотиги кунига 2 маҳал 5 дозадан per os тавсия қилинади, III, IV даражали ичак дисбактериози мавжуд 2-тип қандли диабетли беморларида эса бир ой мобайнида бификол пробиотиги вақтинчалик инсулинотерапия билан биргаликда тавсия этилади.



Тадқиқотнинг апробацияси.

Диссертациянинг асосий мазмунлари Тошкент эндокринологлар Ассоциацияси мажлисида (Тошкент, 2004), “Назарий ва клиник тиббиётнинг долзарб муаммолари”га бағишланган ёш олимлар илмий конференциясида (Тошкент, 2003, 2004, 2005), 2-Республика микробиологлари илмий-амалий конференциясида (Ургенч, 2004), Тошкент тиббиёт академиясида кафедралараро илмий апробацияда, ЎзР ФА қарашли иммунология институтида илмий семинарда, ЎзР ФА қарашли Эндокринология илмий-текшириш институтида лабораториялараро семинарда маъруза қилинди ва муҳокама қилинди.



Натижаларнинг эълон қилинганлиги.

Диссертация материаллари бўйича 8 та илмий иш чоп этилди, шулардан 4 таси журнал мақолалари, 4 таси тезис.



Диссертация тузилиши ва ҳажми..

Диссертация иши 148 бетдан иборат бўлиб, кириш, адабиётлар шарҳи, тадқиқот материал ва услублари, шахсий текширувларнинг 3 та боби, натижалар муҳокамаси, хулосалар ва амалий тавсияномадан иборат. Иш 5 расм, 32 та жадвал билан тасвирланган. Библиографик кўрсаткич 256 та, шу жумладан 110 та ҳорижий муаллифлар манбаларини ўз ичига олган.


ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ

Материаллар ва тадқиқот усуллари.

Текшириш объекти сифатида Тошкент тиббиёт академияси 3-клиникасининг эндокринология бўлимида 2002-2005 йй стационар даволашда бўлган 114 та ҚДли беморлар бўлди. Шулардан 48 таси (25 эркак, 23 аёл) 1-тип ҚД, 66 бемор (31 эркак ва 35 аёл) 2-тип ҚД билан хасталанган. Назорат гуруҳини 20 та амалий соғлом одамлар ташкил этди.

Ичак микрофлорасини текшириш барча беморларда касалхонага тушганда, биокоррекциясиз комплекс терапия динамикасида, биокоррекция билан кечган комплекс терапия динамикасида, шунингдек бификол қабул қилиш шароитида 1 ойдан кейин амалга оширилди. Сафро микрофлораси касалхонага тушганда ва даволаш динамикасида 1-тип ҚДли 12 беморда ва 2-тип ҚДли 11 беморда текширилди. Иммун тизим ҳолати, мос равишда, 19 ва 23 беморда касалхонага қабул қилинган куни ва даволаш динамикасида баҳоланди.

Ҳамма беморларда умумклиник ва биокимёвий текширувлар, қорин бўшлиғи аъзолари ультратовуш текшируви бажарилди. 1-тип ҚДли 14 бемор ва 2-тип ҚДли 12 беморда ОИТ рентгеноскопияси амалга оширилди. ҚД компенсация ҳолати даволашгача ва даволашдан 1 ойдан кейин гликирланган гемоглобин (HbA1C) миқдорига қараб баҳоланди [Fluchiger K., 1976]. Гликемия даражаси глюкоза-оксидаза услуби ёрдамида наҳорга ва нонуштадан сўнг 2 соатдан кейин даволашгача ва стационар даволашнинг 10-12-кунларида аниқланди.

Автоном нейропатиянинг кардиоваскуляр шакли махсус синамалар (Вальсальва, Шелонг тестлари) билан аниқланди [Балаболкин М.И., 2000; Старкова Н.Т., 2002]. Қўл-оёқлар дистал нейропатияси беморлар шикоятига биноан сўровнома – нейропатик симптоматик ҳисоблаш (НСҲ) шкаласи [Великий А.В., 2002], кўздан кечириш маълумотлари, тактил, ҳарорат, оғриқ ва вибрацион сезувчанликни текшириш ёрдамида аниқланди.

Ичак ҳаракати фаоллигини даволашгача ва даволаш мобайнида КТ ёрдамида (карболен – фаоллаштирилган кўмир) баҳоладик. Бемор наҳорга 4 таблетка фаоллаштирилган кўмир қабул қилади. Нормада тусланган нажас 24 – 48 соатдан кейин қайд қилинади [Минушкин О.Н., 2003].ОИТ ҳаракат фаоллиги қўшимча равишда рентгеноскопия ёрдамида белгиланди, рентгеноскопия ТТА 3-клиникаси рентгенология бўлимида “PHILIPS DUODIAGNOST” ускунасида бажарилди.



Микробиологик услублар. Нажас ва сафро микробиологик таҳлили асосини А.З.Смолянская, Г.И. Гончарова томонидан таклиф этилган, Иккинчи ТошДавТИ МИТЛ микробиология бўлимида модификацияланган услубий тавсияномалар (Гариб Ф.Ю., Норбаева И.Э., Бектемиров А.М., 1997) ташкил этди. Хар бир бактериялар турлари Lg колония ҳосил қилувчи бирлик, яъни Lg КХБ/г да изоҳланган.

Иммунологик услублар. Иммун статусни баҳолаш учун РФ Иммунология институтида ишлаб чиқарилган моноклонал антителолар қўлланилди.

Тадқиқот материалларини статистик ишлов бериш тавсифий вариацион статистика, шунингдек корреляцион таҳлили қўшилган «Excel» типидаги стандарт статистик программа пакетини қўллаш орқали олиб борилди.



Тадқиқот натижалари ва уни муҳокама қилиш.

48 та 1-тип ҚД ва 66 та 2-тип ҚДли, жами 114 та бемор текширилди. Текширилганларнинг ҳаммасида у ёки бу даражада ифодаланган ичак дисбактериози, шунингдек иммунологик бузилишлар мавжуд эди. Нормада стерил бўладиган ўт пуфагида ҳам микроорганизмлар тарқалганлиги аниқланди.

80% 1-тип ҚДли беморларда касалхонага тушган вақтда декомпенсация, 20% ида – субкомпенсация қайд этилди. 2-тип ҚДли беморларда декомпенсация 83%, субкомпенсация 17% ҳолда кузатилди. Углевод алмашинуви кўрсаткичлари қўйидагича ўзгарди: 1-тип ҚДли беморларда даволашгача гликирланган гемоглобин, наҳорги ва постпрондиал гликемия даражаси 10,18±0,18%, 10,11±0,51 ва 13,0±0,61 ммоль/лгача ошган (Р<0,05), 2-тип ҚД да эса, мос равишда, 8,79±0,31%, 10,0±0,51 и 12,6±1,32 ммоль/лгача ошган бўлиб чиқди (р<0,05).

Сўровнома – НСҲ шкаласи орқали аниқланган симптомлар ифодаланганлиги 1-тип ҚДли беморларда 16,5±1,2 бал, 2-тип ҚДли беморларда эса 15,2±3,1 бал ҳисобида баҳоланди. Текширув вақтида тактил, ҳарорат, вибрацияли ва оғриқ сезувчанлигини аниқлаш ёрдамида барча беморларда диабетик дистал нейропатия аниқланди..

Ичак мотор функциясини КТ ёрдамида белгиладик, унинг кўрсаткичи 1-тип ҚДда 47,6±3,6 соат, 2-тип ҚДда 53,6±3,2 соатга тенг бўлиб, назорат даражасидан 53,8% га ошиб кетди. Ушбу услуб маълумотли эканлигини тасдиқлаш учун параллел равишда 1-тип ҚДли 12 ва 2-тип ҚДли 14 та беморда ОИТ рентгеноскопиясини бажардик. Бунда 1-тип ҚДли 7 беморда (57,1%) қизилўнгач, ошқозон ва ичак гипотонияси аниқланди. КТ кўрсаткичи ушбу беморларда ўртача 55,2±0,2 соатга тенг бўлди. 3 та беморда (28,5%) ошқозон ва ичак перистальтикаси кучайиши топилди, КТ 18,4±0,7 ни ташкил этди. 2 беморда (14,4%) ОИТ мотор функцияси бузилиши қайд қилинмади. Барийнинг нормал эвакуацияси мавжуд беморларда КТ 22,6±1,2 соатни ташкил этди. 2-тип ҚДли 12 беморда (84%) қизилўнгач, ошқозон ва ичак гипотонияси қайд қилинди, КТ 67,5±0,9 соатни ташкил этди. 2 беморда (16%) контрастнинг ОИТ бўйлаб эвакуацияси меъёрий бўлди.

Шундай қилиб, ОИТ рентгеноскопияси КТ маълумотларини тасдиқлайди. Шундай экан ҚДли бемораларда ОИТнинг мотор функцияси бузилишларини ташхислаш учун анча оддий, хавфсиз, ноинвазив “карболен” тести услубини қўллаш мумкин [Минушкин О.Н., 2003].

Нажас микроб таркибининг миқдорий таҳлили, ҚДли беморларнинг барчасида ичак дисбактериози мавжудлигини кўрсатди, у 1-тип ҚДда бифидобактерияларнинг 5,23±0,39 КХБ/г гача ва 2-тип ҚДда 6,87±0,22 КХБ/г гача танқислиги билан хусусиятланди. Лактозонегатив, гемолитик ичак таёқчалари миқдори ҳам 4,4-3,0 Lg га 1-тип ҚДли беморларда, 4,1-2,7 Lg га 2-тип ҚДли беморларда, Кандида оиласига мансуб замбуруғлар эса, мос равишда, 2,4 ва 2,5 Lg га кўтарилди. Анаэроб микроорганизмлар танқислиги ва патоген ҳамда шартли-патоген микроорганизмлар (ШПМ)нинг ошиши билан намоён бўлувчи дисбиотик ўзгаришлар ҚДли беморларнинг 100%да ривожланади.

М.Н.Грачёва услуби бўйича дисбактериоз даражасини баҳолашда 1-тип ҚДли беморларнинг 14,2%да I даражали дисбактериоз, 31,4%да – II даражали дисбактериоз ташхисланди. 2-тип ҚДда I даражали дисбактериоз 29,3%, II даражали – 33,3% беморда қайд қилинди.

Бифидофлора (106–107) ва лактобактериялар (105–106) нинг анчагина пасайиши, ичак микрофлораси таркиби нисбати бузилиши ва вирулент ШПМ сонининг ортиши хос бўлган III даражали дисбактериоз 1- ва 2-тип ҚДли беморларда, мос равишда, 37,1 ва 27,0% ҳолларда учради.

Бифидо- ва лактофлоранинг кескин пасайиши ёки йўқлиги, аутофлорага мос бўлмаган патоген микроблар сони ошиши билан намоён бўлувчи ШПМ кўпайиши қайд этиладиган IV даражали дисбактериоз 1-тип ҚДда 17,3%, 2-тип ҚДда 10,4% кўринишда қайд этилди. Худди шундай натижалар баъзи муаллифлар томонидан 1- ва 2-тип ҚДли беморларда топилган [Касаткина Э.П., Воронин А.А., 1996; Эргашева Х.И., 2000].



1-расм. Н.М.Грачева бўйича 1- ва 2-тип ҚДли беморларда ичак дисбактериози даражалари (%).
Комплекс терапия шароитида углевод алмашинув кўрсаткичлари, жумладан HbA1c даражаси 1-тип ҚДли беморларда 7,3±0,17%гача (р<0,05), 2-тип ҚДли беморларда эса 7,0±0,33% гача пасайди. Наҳорги ва постпрондиал гликемия 1-тип ҚДли беморларда 7,59±0,43 (р<0,05) ва 10,0±0,49 гача (р<0,05), 2-тип ҚДли беморларда – 6,2±0,69 ммоль/л (р<0,05) ва 8,8±1,1 ммоль/л гача камайди.

Бунда беморлар касалликнинг асосий симптомлари камайганлигини қайд этишди, уларда умумий аҳволнинг яхшиланиши, оғиздаги қуруқлик, полиурия, оёқдаги оғриқ ва ачишишлар камайди. Аммо биз, ичак микрофлорасида аҳамиятли ўзгаришларни кўзатмадик. Масалан, 1-тип ҚДли беморларда анаэроблар умумий сони (АУС) 6,07±0,4 КХБ/г гача (р<0,05), бифидобактериялар 4,25±0,45 КХБ/г гача, лактозопозитив ичак таёқчалари 4,9±0,3 Lg КХБ/г гача камайди. 2-тип ҚДли беморларда АУС 7,44±0,34 Lg КХБ/г (р<0,05), бифидобактериялар 5,7±0,42 Lg КХБ/г гача (р<0,05) камайди. Шу билан бирга ШПМ миқдорининг бирмунча камайиши қайд этилди: масалан, Кандида оиласига мансуб замбуруғлар 1-тип ҚД беморларида 4,9±0,23 Lg КХБ/г гача (касалхонага тушган вақтда улар миқдори 5,37±0,23 Lg КХБ/г га тенг эди) камайди.

ҚД компенсация даражасига боғлиқ ҳолда ичак микрофлораси таҳлили сифатсиз метаболик назорати ичак микробиоценозига салбий таъсир қилишини кўрсатди. Аммо, шуни ҳам назарда тутиш керакки, ҚД декомпенсациясини ифодаланган III – IV даражали дисбактериоз ҳам ушлаб туриши мумкин. Бу туташ ҳалқа ҚДнинг кечиши ва кеч асоратлари ривожланишига салбий таъсир этади. Масалан, 1-тип ҚДли беморларда АУС субкомпенсация ҳолатида 8,13±0,16 Lg КХБ/г гача (р<0,05), бифидобактериялар 6,40±0,17 Lg КХБ/г гача, лактозопозитив E.coli – 5,34±1,05 Lg КХБ/г гача камаяди, декомпенсацция босқичида эса АСУ 7,94±0,15 Lg КХБ/г, бифидобактериялар – 5,05±0,1 Lg КХБ/г гача (р<0,05) пасайди.

2-тип ҚДли беморларда микробиологик кўрсаткичлар таҳлили қуйидаги ўзгаришларни намоён қилди: ҚД субкомпенсация босқичида бифидобактериялар 6,87±0,33 Lg КХБ/г, декомпенсация босқичида эса 5,23±0,11 Lg КХБ/г гача, лактозопозитив E.coli субкомпенсация босқичида 6,05±0,16 Lg КХБ/г, декомпенсация босқичида эса 5,46±0,21 Lg КХБ/г гача (р<0,05) камайди.

Касаллик давомийлигига қараб ичак микробиоценозини ўрганиш, ҚД муддатига биноан дисбиотик ўзгаришлар чуқурлашишини кўрсатди. Масалан, 1 йилгача давомийликка эга 1-тип ҚДли беморларда АУС ва бифидобактериялар миқдори 8,32±0,4 ва 5,79±0,3 Lg КХБ/г гача камаяди, 10 йилдан ошиқ касалланиш муддатида бифидобактериялар миқдори 3,53±1,1 Lg КХБ/г гача пасаяди. Лактозопозитив ичак таёқчалари сони 10 йилгача ва ундан кўп муддатли гуруҳларда ишончли равишда пасаяди, ва 4,72±0,3 Lg КХБ/г ҳамда 4,67±0,4 Lg КХБ/г ни ташкил этади. Лактозонегатив ва гемолитик ичак таёқчалари каби ШПМ, шунингдек протей миқдори касаллик давомийлиги 10 йилгача ва ундан ошиқ муддатларда кўпаяди.

Касаллик давомийлиги 5 йилгача бўлган 2-тип ҚДли беморларда камроқ аҳамиятли дисбиотик сурилишлар қайд этилади. Масалан, биринчи гуруҳда бифидобактериялар миқдори 7,99±0,5 Lg КХБ/г га тенг бўлди, диабет давомийлиги 10 ва ундан кўп йил бўлган беморларда эса бу кўрсаткич ишончли равишда 6,83±0,3 ва 5,86±0,43 Lg КХБ/г гача (р<0,05) пасайди (назорат гуруҳида – 9,72±0,24 Lg КХБ/г). Бу ҳолатда барча беморларда факультатив микроорганизмлар – лактозонегатив ичак таёқчаларининг 5,05±1,1, 5,03±0,4, 6,4±0,36, 5,74±0,5 Lg КХБ/г гача ошиши қайд этилди. Касаллик давомийлиги 5, 10 ва кўпроқ йилгача муддатда гемолитик ичак таёқчалари ишончли равишда 3,28±0,5, 2,28±0,3, 3,2±0,32 Lg КХБ/г га қадар кўпаяди. 1 йилгача муддатли беморларда бу кўрсаткич назорат рақамларига (1,0±0,76 Lg КХБ/г) мос келади.

Шундай қилиб, ҚД давомийлигига боғлиқ ҳолда ичак микробиоценозини текширув натижалари асосий касаллик муддати ортиши билан ичак дисбиози тобора чуқурлашиб боришини кўрсатди.

Ичак микробиоценози ҳолати, асосан қон томир ва нерв асоратлари мавжудлиги ва ифодаланганлигига боғлиқ ҚД оғирлигига нисбатан ҳам ўрганилди. Маълум бўлишича, 1-тип ҚДли беморларда оғир ичак дисбактериози ривожланиши касаллик оғирлиги ва ДАНнинг гастроинтестинал шакли сингари асоратларига қарам эмас.

2-тип ҚДли беморларда касаллик оғирлигига нисбатан ичак микробиоценози ўзгаришлари бевосита қарама-қарши. Касалликнинг ўртача оғирлиги мавжуд беморларда АУС 8,97±0,1 Lg КХБ/г, лактозопозитив E.coli миқдори 6,15±0,26 Lg КХБ/г гача, оғир шаклида эса – 7,68±0,28 ва 5,59±0,3 Lg КХБ/г гача паст. Шу билан бирга гемолитик E.coli лар 3,28±0,3 Lg КХБ/г гача ортган (ўртача оғирликда – 2,68±0,27LgКОЕ/г). Бундан ташқари ДАН билан асоратланган ҚДли беморларда облигат микрофлора даражаси нормал автоном иннервациядагига (НАИ) қараганда ишонарли паст. Шу сабабдан КВТ ва КТ ўтказиш орқали ДАНни ўз вақтида ташхислаш, шунингдек пробиотикотерапия фақат ҚДнинг кеч асоратларини эрта ташхислаш учун эмас, балки дисбактериоз профилактикаси учун ҳам зарурдир.

Шундай қилиб, 2-тип ҚДли беморларда ичак дисбактериози ифодаланганлиги асосий касалликнинг нафақат компенсация даражаси ва давомийлигига, балки оғирлик ва ДАН каби асоратларига ҳам боғлиқ.

Сульфанилмочевина ҳосилалари перорал қандни пасайтирувчи сульфаниламид дори воситаларига таалуқлилигини инобатга олиб, биз уларнинг антибактериал таъсирини ўрганишни лозим деб топдик. Ушбу гуруҳга қандни пасайтирувчи сульфаниламид дори воситалари (ҚПСД) – манинил, диабетон, глюренормни 5 йил мобайнида олган беморларни киритдик. Глюренорм қабул қилган беморларда анаэроблар даражаси 7,51±0,18 Lg КХБ/г гача ишончли камайди. Эҳтимол, бу глюренорм метаболитларининг 90% ОИТ орқали чиқарилиши билан боғлиқдир. Диабетон ва манинил қабул қилган беморларда бу кўрсаткичлар 8,48±0,26 КОЕ/г ва 8,51±0,42 Lg КХБ/г гача пасайди. Лактобактериялар миқдорининг ишончли пасайиши, назорат ва бошқа гуруҳларга нисбатан, “манинил” гуруҳида содир бўлди. Шу сабабдан ичак дисбактериози ривожланиши ҚПСД қабул қилиш билан ҳам боғлиқлигини айтиш мумкин, бу адабиёт маълумотларига мос келади [Машковский М.Д,, 1987].

ҚПСДнинг микроорганизмлар лаборатор штаммларига антибактериал таъсири ҳам ўрганилди. Агардаги диффузия услуби ёрдамида барча ҚПСДлар нормал флора вакиллари – лактозопозитив E.coli, Str.fecalis, Staph.saprophyticus микроорганизмларига бактериостатик таъсир этди ва Proteus, Klebsiella, лактозонегатив E.coli, Citrobacter, Staph.aureus каби патоген ва ШПМ ўсишига амалда таъсир этмади. Бунинг устига тест-культура ўсиши тўхташининг энг кўп доираси (19,2±1,2 мм) глюренорм таъсири остида кузатилди – 62,5% ҳолат (8 культурадан 5 тада). Манинил ва диабетон қўлланилганда бу кўрсаткичлар 25 ва 12,5% ҳолларда кузатилди, тест-культура ўсиши тўхташининг доираси эса минимал бўлди ва, мос равишда, 10,5± ва 11,3±0,7 мм га тенглашди. Балки шу билан облигат аэроб флора миқдорининг камайиши, шунингдек ШПМ ва патоген микроорганизмларнинг ушбу категория беморларида кўпайиши изоҳланар.

Ичак дисбактериозининг иммун статус ҳолатига анча боғлиқлигини инобатга олиб [А.Ю.Юлдашев, 1998; Boman H.G., 2000], биз ҚДли беморларда носпецифик ва специфик резистентлик кўрсаткичларини ўргандик. Тадқиқот натижалари 1-тип ҚДли беморларда иммун статус назорат гуруҳига солиштирганда муайян ўзгаришларга учрашини кўрсатди, чунончи Т-ҳужайра бўғинининг сўсайиши (р<0,05), G синфи гипоиммуноглобулинемияси, А ва М синфи гипериммунглобулинемияси қайд қилинди.

2-тип ҚДли беморларда даволашгача иммун гомеостаз ўзгаришлари турли йўналишга эга бўлди. Кўп даражада у носпецифик резистентлик ва ҳужайравий, кам даражада –гуморал иммунитетга дахлдор.

Ичак микробиоценози даражасига боғлиқ ҳолда иммунитет ҳолатини ўрганишда шу икки кўрсатгичларнинг бир-бирига боғлиқлиги аниқланди. 1-тип ҚДли беморларда I, II даражали дисбактериоз бўлганда CD3 миқдори 59,0±3,0 ва 43,1±2,8% га (р<0,05), III, IV даражали дисбактериоз мавжудлигида эса – 37,8±1,2 ва 41,3±1,4 га камайди, II, III даражали дисбактериозда CD4 26,8±2,6 ва 22,7±1,3% гача камайган, дисбактериознинг III, IV даражасида CD8 13,0±0,4 ва 13,0±1,1 га (р<0,05) пасайди. Бундан ташқари, ичак дисбактериозининг III, IV даражаларида НФФ ва М иммуноглобулини концентрацияси камайиши ҳам кузатилади.

Масалан, 2-тип ҚДли, I ва II ичак дисбактериози бор беморларда ҳужайралар субпопуляциялари дисбаланси камроқ ифодаланган бўлди: СD3 миқдори 1,1 ва 1,2 маротаба пасайди. Шу билан бирга III ва IV даражали дисбактериозли беморларда бу кўрсаткич 1,4 ва 1,5 маротаба камайган. Монанд натижалар CD4 ва CD8 кўрсаткичларига нисбатан ҳам олинди.

Шундай қилиб, ҚДли беморларда иммун танқислик ҳолати мавжуд бўлади, унинг чуқурлиги эса дисбактериоз даражасига боғлиқ.

Тадқиқотимиз натижалари кўрсатишича, микрофлора таркиби, иммун статус ўзгариши ва диабет кечишининг умумийлик нуқтаи назаридан қараш керак, сабаби ушбу триада компонентларининг ҳар бири бирламчи бўлиши мумкин.

Сафро микрофлораси 1-тип ҚДли 12 беморда текширилди: уларнинг 5 тасида БКсиз комплекс терапия шароитида ва 5 тасида биокоррекция шароитида. Бундан ташқари, сафро микрофлораси 2-тип ҚДли 11 беморда касалхонага тушган вақтда, улардан 4 тасида БКсиз комплекс терапиядан сўнг ва 4 тасида биокоррекциядан кейин текширилди. Маълумки, соғлом одам сафроси антибактериал хусусиятга эга, лекин сафро таъсирига чидамли баъзи, масалан Salmonella тури микроблари бор.

1-тип ҚДли 58,3% беморларда E.coli штаммлари, 33,3% беморларда Staph.epidermidis, 50%да – C.albicans аниқланди. 41,6% беморларда бу микроорганизмлар ассоциацияси кузатилди. 3 беморда (25%) E.coli, 2 тасида (16,6%) – C.albicans ва 2 тасида (16,6%) – Staph.epidermidis 104 КОЕ/мл дан ошиқ миқдорда аниқланганлиги ўт пуфагининг эндоген инфицирланганлиги ҳақида хабар беради, бу сурункали холецистит қўзишини чақиради, ёки ўт пуфаги ва ўт йўлларида яллиғланиш жараёнлари ривожланишига олиб келади. Кўпинча бундай ҳолат ДАНнинг гастроинтестинал шакли билан асоратланган ҚДли беморларда сафро пассажи бузилишларида кузатилади.

2-тип ҚДли беморларни сафро микрофлорасини ўрганганда хам 3 ҳил микроорганизмлар аниқланди. E.coli - 63,6%да, Staph.epidermidis – 72,7%да, C.albicans – 36,3%да экилди. 63,6% беморларда бу микроорганизмлар ассоциацияси кузатилди. E.coli ва Staph.epidermidis 104 КОЕ/мл дан ошиқ миқдорди 18,1 ва 36,3% беморларда аниқланди.

Шу сабабдан клиник-лаборатор кўрсаткичлар, ичак микрабиоценози ва иммунитет тизими параметрлари орасидаги корреляцион боғлиқликни касалхонага тушган, комплекс терапия ва биокоррекция шароитидаги муддатларда ўрганиш диққатга сазовордир. Масалан 1-тип ҚДли беморларда КТ даволашгача наҳорги гликемия (r=0,73) (р<0,05), HbA (r=0,58) миқдори, дисбактериоз даражаси (r=0,71), стафилококклар (г=0,68) ва Кандида оиласига мансуб замбуруғлари (г=0,94) билан тўғри корреляцияда бўлди. КТнинг тескари боғлиқлиги НФФ (г=-0,92), АУС (r=-0,67), лактозонегатив E.coli (r=-0,70), бифидобактериялар (r=-0,60), лизоцим (r=-0,92) орасида содир бўлди.

Ичак микрофлорасини коррекция қилиш мақсадида ичак дисбактериози мавжуд 1-тип ҚДли 14 беморда ва 2-тип ҚДли 16 беморда комбинирланган бактерияли бификол дори воситаси қўлланилди. Эритилган ҳолдаги эубиотик 5 дозадан кунига 2 маҳал овқатдан 30 дақиқа олдин 10-12 кун давомида тавсия қилинди. Даволаш жараёнида субъектив сезгилар текширилди, асосий касаллик ва ичак ҳолатини (ич келиши мунтазамлиги, метеоризм, кўнгил айниши ва йўғон ичак йўналиши бўйича кузатиладиган оғриқлар) кўрсатувчи клиник кўрсаткичларни баҳолаш олиб борилди. Даволаш режасига биопрепарат қўшилгандан кейинга клиник самара даволаш бошлангандан 8-10 кундан кейинроқ қайд этилди; беморларда қорин оғриқлари, кўнгил айниш, қабзиятлар йўқолди, метеоризм камайди. Бификол қўлланилганда ножўя таъсирларни кузатилмади. КТ 1-тип ҚДли беморларда 30,4+0,5 соатни ташкил этади, касалхонага тушганда бу кўрсаткич 47,6+0,66 соатга тенг эди, 2-тип ҚДли беморларда эса – 46,2+0,33 соат (касалхонага тушганда 53,6+3,2 соат), яъни 1,2 маротаба ишонарли пасайди. Қанд миқдорини пасайтирувчи дори воситалари ичак микробиоценози ҳолатига салбий таъсир этишини инобатга олиб, III ва IV даражали дисбактериоз мавжуд 2-тип ҚДли беморларни 2 гуруҳга ажратдик: 1-гуруҳ беморлари ҚМПДни пробиотиклар билан бирга комплекс ҳолда олишни давом эттиришди, 2-гуруҳ беморлари эса бификол пробиотиги билан биргаликдаги инсулинтерапияга ўтказилди. I ва II даражали дисбактериоз мавжуд беморлар қанд миқдорини пасайтирувчи терапияни сульфанилмочевина гуруҳ дори воситалари ва бификол билан давом эттиришди.

БКли комплекс терапия шароитида углевод алмашинуви ҳолати қуйидаги ча ўзгарди: HbA1c миқдори 1-тип ҚДли беморларда 6,8±0,44% гача ва 2-тип ҚДли беморларда 6,6±0,33% гача пасайди.



Жадвал 1.

Қандли диабетли беморларда ичак микрофлорасининг даволаш динамикасидаги кўрсаткичлари

Микроорганизмлар

1 г нажасдаги микроблар миқдори, Lg КХБ/г (M±m)

Назорат, n=20

касалхонага тушганда, n=35/66

БКсиз комплекс терапия, n=10/12

БКли комплекс терапия, n=14/7/9

Анаэроблар умумий сони

10,15±0,25

7,73±0,2*

8,46±0,17*



6,07±0,4**

7,44±0,34**



8,94±0,24^^

1-8,50±0,15

2-9,42±0,20^^


Бифидобактериялар

9,72±0,25

5,23±0,39*

6,87±0,22*



4,25±0,45

5,7±0,42**



7,35±0,32^^

1-7,74±0,12

2-9,02±0,2^^


Лактобактериялар

7,23±0,17

5,95±0,2*

6,73±0,23*



5,3±0,3

5,91±0,46



7,01±0,27^^

1-6,80±0,20

2-7,57±0,2


Аэроблар умумий сони

7,65±0,17

7,81±0,1

8,35±0,11



7,7±0,2

7,41±0,28**



7,64±0,17

1-7,60±0,19

2-7,62±0,22^^


Эшерихийлар:

лактозопозитив


7,1±0,16



5,41±0,25*

5,89±0,22




4,9±0,31

5,16±0,45




6,48±0,23^^

1-7,12±0,17^^

2-7,39±0,27^^


лактозонегатив

1,35±0,05

6,02±0,1*

5,61±0,26*



5,8±0,2

5,91±0,31



3,3±0,24^^

1-4,32±0,20

2-2,5±0,22^^


гемолитик

1,05±0,05

3,24±0,36*

2,88±0,22*



3,0±0,32

3,7±0,42


1,8±0,2^^

1-2,12±0,16

2-1,5±0,5


Энтерококклар

5,14±0,33

5,2±0,21

5,40±0,19



4,5±0,34

4,7±0,3


6,14±0,2**

1-4,92±0,21

2-5,94±0,51


Протейлар

2,32±0,13

4,28±0,23*

4,36±0,15*



4,5±0,34

4,45±0,38



2,58±0,31^^

1-3,41±0,12

2-2,6±0,66^^


Стафилококлар

4,43±0,28

5,54±0,25*

4,62±0,19



5,72±0,3

5,09±0,25



3,81±0,21^^

1-3,25±0,13

2-3,5±0,42^^


Кандида оиласига мансуб замбуруғлар

2,24±0,20

5,37±0,23*

5,51±0,22*



4,9±0,23

5,18±0,29



3,49±0,29^^

1-3,26±0,22^^

2-3,66±0,76^^


Эслатма. n – текширилган беморлар сони;

суратда 1-тип ҚДли беморлар, махражда – 2-тип ҚДли беморлар кўрсаткичлари;

биринчи қаторда – ҚМПД ва БК даги 2-тип ҚДли беморлар гуруҳи;

иккинчи қаторда – инсулин ва БК даги 2-тип ҚДли беморлар гуруҳи;

*назоратга нисбатан ишонарли (р<0,05);

**касалхонага тушгандагига солиштирганда ишонарли (р<0,05);

^^БКсиз комплекс терапияга нисбатан ишонарли (р<0,05).

Пробиотик билан бирга комплекс ҳолда инсулин дори воситасини қабул қилувчи беморларда, пробиотик билан бирга ҚМПДни олувчи беморларга нисбатан дисбиотик ўзгаришларнинг анча яхшиланиши кузатилди. Иккинчи гуруҳда АУС 9,42+0,20 Lg КХБ/г гача, бифидобактериялар 9,02+0,2 Lg КХБ/г гача ишонарли ошди, лекин назорат қийматларигача етиб бормади. Биринчи гуруҳ беморларида бифидобактериялар миқдори кўпайиш тенденциясига эга бўлди ва 7,74+0,12 Lg КХБ/г ни ташкил этди. Иккинчи гуруҳда лактозопозитив ичак таёқчаларининг ҳам ишонарли ошиши кузатилиб, улар миқдори 7,39+0,27 Lg КХБ/г гача етди (р<0,05). Иккала гуруҳда ШПМ нинг ишонарли пасайиши кузатилди. Биринчи гуруҳда лактозонегатив ичак таёқчалари сони 4,32+0,20 Lg КХБ/г гача (р<0,05), протейлар – 3,41+0,12 Lg КХБ/г гача пасайди, иккинчи гуруҳда эса – 2,5+0,22 ва 2,6+0,66 Lg КХБ/г гача.

Шундай қилиб, чуқур ичак дисбактериози мавжуд 2-тип ҚДли беморларни инсулинтерапияга ўтказиш анча позитив, яъни облигат микроорганизмлар кўпайиши ва факультатив микроорганизмлар камайиши билан ифодаланувчи ўзгаришларга олиб келади.1-тип ҚДли бемораларда I, II даражали дисбактериоз, яъни енгил шакллари, коррекцияга таъсирчан бўлди: 80-88% беморлар даволаш бошланганидан бир ҳафтадан кейиноқ ичак ишининг меъёрлашганини қайд этишди. Бошқа беморларда диспептик бузилишлар камайди.

IV даражали дисбактериоз биокоррекциядан кейин бизнинг беморларда аниқланмади (даволашгача IV даражали дисбактероз 17,3% беморда ташхисланган). 1-тип ҚДли 21,4% беморларда III даражали дисбактериоз бор эди. II даражали дисбактериоз эса 28,6%, I – 21,4% беморда аниқланган. 1-тип ҚДли 4 та беморда (28,6%) ичак дисбактериози аниқланмади.

III ва IV даражали дисбактериоз мавжуд 2-тип ҚДли беморлар аҳволининг яхшиланишини 10-12-кунга келиб қайд қилинди. Биокоррекциядан кейин IV даражали дисбактериоз беморларда аниқланмади (даволашгача IV даражали дисбактериоз 10,4% беморда мавжуд эди). 2-тип ҚДли 12,5% беморда III даражали дисбактериоз аниқланди, II даражали дисбактероз 12,5%, I даражали – 43,7% беморда аниқланди. 2-тип ҚДли 5 та беморда (31,3%) ичак дисбактериози топилмади.

Пробиотиклар шароитида 10-12 кун ичида ичак микрофлорасининг нотўлиқ меъёрлашуви БК давосини 1 ойгача 8 та 1-тип ҚДли беморларда ва 9 та 2-тип ҚДли беморларда давом этишни тақозо этди. 2-тип ҚДли беморларда қанд миқдорини пасайтирувчи дори воситаларининг ичак микрофлорасига салбий таъсирини ҳисобга олган ҳолда, қанд миқдорини пасайтириш мақсадида инсулинтерапия тавсия этилди. 1 ой давомида БК қабул қилиш нисбий эубиоз ҳолатига олиб келди.

Беморлар 1 ой мобайнида бир маромли ич келишини, ич сурадиган дори воситаларисиз 1-тип ҚДли 86,5% бемор ва 2-тип ҚДли 78,8% бемор қайд қилишди. 1-тип ҚДли 13,5% ва 2-тип ҚДли 21,2% беморлар форлакс, сенадексин каби ич сурадиган дори воситаларини вақт-вақти билан қабул қилишди. Дисбактериоз даражасини таҳлил қилганда қуйидаги ўзгаришлар кузатилди: 1-тип ҚДли 2 беморда I даражали ичак дисбактериози, бошқаларида эса нисбий эубиоз аниқланди. 2-тип ҚДли 9 беморнинг 8 тасида микрофлора ҳолати эубиозга яқин бўлди, 1 беморда эса II даражали дисбактериоз топилди. Аниқланишича, ушбу бемор бификол пробиотигини номунтазам қабул қилган экан.

Г.Н.Розанова маълумотларига биноан, ҚДли болаларда биопрепаратларни узоқ муддатли қўллаш орқали ичак дисбактериозининг турғун компенсациясига эришиш имконияти бўлган. Э.П.Касаткина виферон ва ациклат дори воситаларини биргаликда қўлланилганида ижобий натижалар олган.

Иммунологик кўрсаткичларни таҳлил қилганда, иммунитет жабрланиши юзага келган БКсиз комплекс терапия олган беморларга нисбатан бификол қабул қилган 1-тип ҚДли беморларда Т- ва В-лимфоцитлар миқдори юқори бўлди. Масалан, CD3 миқдори ишонарли равишда 51,0+2,26% (р<0,05), CD4 – 30,2+1,16 гача, CD8 эса – 15,6+0,8% га кўтарилди. Шу билан бирга В-лимфоцитлар миқдори 21,9+1,84% гача пасайди. НФФ ва лизоцим фаоллиги БКли комплекс даво шароитида ишонарли тарзда ошди, лекин назорат даражасига етиб бормади.
Жадвал 2.

Даволаш динамикасида ҚДли беморлардаги иммунитет тизими кўрсаткичлари

Кўрсаткич

Назорат, n=20

Касалхонага тушганда, n=19/23

БКсиз комплекс терапиядан сўнг, n=7/7

БКли комплекс терапиядан сўнг, n=10/10

CD3, %

64,3±1,4

43,15±1,9*

49,52±2,14*



46,57±1,79

45,85±2,78



51,0±2,26^^

55,0±2,39



CD4, %

35,0±1,0

26,7±1,4*

28,86±1,76*



28,28±1,5

23,42±2,71



30,2±1,16^^

31,0±2,61



CD8, %

18,0±0,5

13,9±0,52*

14,04±0,78*



11,4±0,64**

14,28±1,42



15,6±0,8

16,2±0,78



CD19, %

20,2±0,9

24,2±0,77*

22,82±1,16



22±1,0**

21,28±1,34



21,9±1,84

21,8±1,36



N – лимфоцитлар, %

19,6±0,33

32,6±2,0*

27,71±1,68*



30,4±2,5

35,71±4,5**



26,6±1,56^^

18,5±1,93^^



IgA, г/л

1,7±0,2

1,95±0,09*

1,97±0,08*



2,12±0,15

2,01±0,15



1,82±0,12

1,8±0,16


IgM, г/л

0,88±0,2

1,34±0,02

0,68±0,04*



1,22±0,05

0,75±0,03



1,11±0,06^^

1,23±0,07^^



IgG, г/л

11,7±0,7

10,35±0,3*

9,8±0,4*


10,91±0,97

10,4±0,64



10,46±0,6

12,3±1,17^^



НФФ %

57,1±1,8

45,05±1,4*

47,21±1,69*



47±0,95

46,57±3,17



48,9±2,3

49,9±2,57



Лизоцим фаоллиги мг%

28,4±2,3

11,65±0,7*

13,65±0,63*



11,85±1,3

15,14±1,2



15,9±1,2^^

16,6±1,3^^



ИРИ

1,9±0,1

2,72±0,04

2,12±0,2


2,52±0,15

1,95±0,41



1,99±0,2^^

1,93±0,22



Эслатма. n – текширилган беморлар сони;

суратда 1-тип ҚДли беморлар, махражда – 2-тип ҚДли беморлар кўрсаткичлари;

*назорат гуруҳига нисбатан ишонарли (р<0,05);

**касалхонага тушгандагига солиштирганда ишонарли (р<0,05);

^^БКсиз комплекс терапияга нисбатан ишонарли (р<0,05).
2-тип ҚДли беморларда бификол қабул қилиш шароитида CD3 миқдори 55,0+2,39% га, CD4–31,0+2,61% га, CD8–16,2+0,78% га кўтарилди, аммо назорат рақамларига етиб бормади.

Шундай қилиб, бификол пробиотиги иммунокррекцияловчи фаолликка эга, бу бизнинг тадқиқотларимизда тасдиқлонмоқда.

1-тип ҚДли беморларда сафро микрофлораси бикоррекция шароитида ўзгарди: E.coli 20%, Staph.epidermidis – 20%, C.albicans ҳам 20% беморларда аниқланди. Ушбу беморларда микроорганизмлар ассоциацияси кузатилмади. 2-тип ҚДли беморларда биокоррекция шароитида E.coli 1 беморда (25%), Staph.epidermidis – 1 беморда (25%) аниқланди. Кандида оиласига мансуб замбуруғлар тарқалиши кузатилмади, шунингдек микроорганизмлар ассоциацияси ҳам учрамади. 2 беморда (50%) сафро стерил бўлди.

Шундай қилиб, биокоррекция билан биргаликдаги комплекс терапия ичак микрофлораси, шунингдек сафро мирофлорасига ҳам позитив таъсир этади. Ичак дисбактериози мавжуд ҚДли беморларда сафронинг тўлиқ стериллигини таъминлаш жуда ҳам мураккаб.

ҚДли беморларда комплекс терапия ўтказиш ичак дисбактериозидан халос қилмайди, бу эса даволаш режасига биокорректор хусусиятига эга дори воситаларни қўшишни тақазо этади. Чунончи, III, IV даражали ичак дисбактериози мавжуд 2-тип ҚДли беморларда анча ифодаланган ижобий самарани инсулинтерапия билан бирга биокоррекцияловчи дори воситаларини бир вақтда умумқабул қилинган даволаш режасига қўшиш орқали олиниши мумкин. I ва II даражали дисбактериозли беморларда фақат биокоррекция олиб бориш етарли.

Демак, ҚДли беморларда метаболик, иммунологик ва микробиологик бузилишлар бир-бирига боғлиқ. Шунинг учун ҚДли беморлар комплекс терапиясига пробиотикларни, жумладан бификолни қўшиши зарур. III ва IV даражали ичак дисбактериоз мавжуд 2-тип ҚДли беморларда эубиоз ҳолатига эришиш учун таблетка кўринишидаги қанд миқдорини пасайтирувчи дори воситалари ўрнига пробиотиклар билан бир қаторда инсулинотерапияни тавсия этиш мақсадга мувофиқ.


ХУЛОСАЛАР

  1. 1-тип қандли диабетли 45,6% ва 2-тип қандли диабетли 40,9% беморларда аниқланган ичак мотор-эвакуатор функцияси бузилишлари диабетик автоном нейропатиянинг гастроинтестинал шакли ривожланганлигидан далолат беради, бунда ичакнинг мотор-эвакуатор фаолиятини ноинвазив “карболен” тести ёрдамида аниқлаш мумкин.

  2. Барча текширилган беморларда ичак дисбактериози ва иммунтанқислик ҳолати аниқланиши аҳамиятга эга. Бунда 1-тип қандли диабетли беморларда дисбактериоз ифодаланиш даражаси касаллик компенсацияси ва давомийлигига, 2-тип қандли диабетли беморларида эса – компенсация, давомийлик, асосий касаллик оғирлиги, асоратлари, шунингдек сульфаниламид қанд пасайтирувчи дори воситаларни қабул қилишга боғлиқ.

  3. 1- ва 2-тип қандли диабетли беморларда ичак дисбактериози шароитида ўт пуфагининг патоген ва шартли-патоген микроорганизмлар билан инфицирланиши кузатилади, бу ошқозон-ичак тракти аъзоларида, жумладан ўт пуфагида яллиғланиш жараёнлари ривожланишига олиб келади.

  4. Қандли диабет комплекс терапиясида бификол пробиотигини қўллаш нафақат ичак микрофлорасини яхшилайди, балки бевосита иммункоррекцияловчи хусусияти орқали иммунитет тизимига ҳам таъсир этади, бунда Т-хужайравий иммунитет ва носпецифик химоя омилларини ошиши, гуморал иммунитетни бир қатор кўрсатгичлари ўзгариши билан намоён бўлади .

  5. III ва IV даражали ичак дисбактериози мавжуд 2-тип ҚДли беморларни қанд миқдорини пасайтирувчи терапияни оптималлаштириш учун инсулинотерапияга пробиотиклар билан биргаликдаги ўтказиш зарур.

  6. Клиник-лаборатор, микробиологик ва иммунологик бузилишлар орасидаги коррекляцион боғлиқликлар ўз аро боғланган ва улар олиб борилган даво натижасида ўзгаради.

Амалий тавсиялар

  1. Диабетик автоном нейропатиясини гастроинтестинал шаклини комплекс ташхислаш жараёнида маълумотли ва анча оддий «карболен» тестини қўллаш тавсия этилади.

  2. 1-тип ва 2-тип қандли диабетли беморларни комплекс даволаш режасига бификол пробиотигини 5 дозадан кунига 2 маҳал бир ой мобайнида қабул қилишни қўшиш керак.

  3. III ва IV даражали дисбактериоз мавжуд 2-тип қандли диабетли беморларда ичак дисбактериозини коррекциялаш учун комплекс даволашда инсулинтерапия билан биргаликда бификол пробиотигини бир ой давомида қабул қилиш тавсия этилади.


ЧОП ЭТИЛГАН ИШЛАР РЎЙХАТИ
1. Эргашева Х.И., Мухамедов Э.М., Поскоркова Т.В., Урунбаева Д.А. Иммуномодулин в комплексной терапии сахарного диабета 2 типа.// Медицинский журнал Узбекистана.-2002.-№4.-С.34-36.
2. Урунбаева Д.А., Нажмутдинова Д.К., Мухамедов И.М. Некоторые аспекты микрофлоры кишечника у больных сахарным диабетом.//Проблемы биологии и медицины 2003, №2-1.-С.27-28
3. Урунбаева Д.А., Нажмутдинова Д.К., Эргашева Х.И., Артыкова Д.М.// Состояние микрофлоры кишечника у больных сахарным диабетом. Сб. конференции молодых Ученых Первого ТашГосМИ, 2003, .Т.1-С.207-208.
4. D.A.Urunbaeva, D.K.Najmutdinova, Kh.I.Ergasheva, I.M.Mukhamedov. Relationship of intestinal microbiocenosis and duration of the disease in patients with type 1 diabetes mellitus.- 7th International conference of Primary Cara Diabetes EUROPE Abstract book Munich, September 4&5, 2004 - P.35.
5. Нажмутдинова Д.К., Урунбаева Д.А., Баймухамедова Х.К., Садыкова Н.Г., Артыкова Д.М., Насырова Ш.Ш. Оценка эффективности аналога инсулина «Лантус» у больных сахарным диабетом и дисбактериозом кишечника.// Проблемы биологии и медицины.- 2005, №2 С.61-63.
6. Урунбаева Д.А., Нажмутдинова Д.К., Мухамедов И.М. Микробиоценоз кишечника у больных сахарным диабетом типа 2 в зависимости от компенсации и наличия автономной нейропатии.//Медицинский журнал Узбекистана.-2005.-№3.-С.55-57.
7. Исамухамедова Ш.П., Урунбаева Д.А., Артыкова Д.М. Эффективность применения берлитиона в комплексном лечении диабетических нейропатий у больных сахарным диабетом типа 1.- Сб. конференции молодых Ученых Первого ТашГосМИ, 2005, С.96-99.
8. Урунбаева Д.А., Нажмутдинова Д.К., Насырова Ш.Ш. Роль дисбактериоза кишечника при возникновении воспалительных процессов желчного пузыря при сахарном диабете типа 2.//Сб. научно-практической конференции «Современные проблемы биохимии и эндокринологии».-2006, С.224.
Изланувчи__________

РЕЗЮМЕ

диссертации на соискание ученой степени кандидата медицинских наук Урунбаевой Дилором Анваровны на тему: «Пути оптимизации сахаросни-жающей терапии с учетом микробиоценоза организма и иммунитета у

больных сахарным диабетом», по специальности 14.00.03 – эндокринология.

Ключевые слова: сахарный диабет (СД), гастроинтестинальная форма диабети-ческой автономной нейропатии (ДАН), дисбактериоз кишечника, «карболеновый» тест.

Объекты исследования: взрослые, СД 1 типа 48 больных, СД 2 типа 66 больных.

Цель работы: диагностировать гастроинтестинальную форму ДАН, оптимизировать сахароснижающую терапию с учетом выраженности дисбактериоза кишечника у больных сахарным диабетом, а также изучить инфицированность желчного пузыря и состояния иммунной системы.

Методы исследования: В работе использованы клинико-биохимические, инструментальные, микробиологические и иммунологические методы исследования.

Полученные результаты и их новизна: Выявленные нарушения моторно-эвакуаторной функции кишечника у 45,6% больных СД типа 1 и у 40,9% больных СД типа 2 свидетельствуют о развитии гастроинтестинальной формы ДАН, наличие которого было выявлено с помощью «карболенового» теста и рентгеноскопии ЖКТ. У больных СД 1 и 2 типа выявлен дисбактериоз кишечника и иммунодефицитное состояние. Установлено, что у больных СД типа 1 и 2 на фоне дисбактериоза кишечника отмечается обсемененность желчного пузыря патогенными и условно-патогенными микроорганизмами (УПМ). Обосновано целесообразность включения в комплексную терапию больным СД пробиотика бификол. С целью оптимизации сахароснижающей терапии больных СД типа 2 с дисбактериозом кишечника III, IV степени следует перевести на инсулинотерапию в комплексе с пробиотиками.

Установлено, что между отдельными показателями клинико-лабораторных, микробиологических и иммунологических нарушений у больных СД существуют достоверные корреляционные связи.



Практическая значимость: В комплекс диагностических мероприятий гастроинтестинальной формы ДАН рекомендуется добавить информативный метод «карболеновый» тест. Больным СД 2 типа с дисбактериозом кишечника III-IV степени рекомендуется инсулинотерапия в комплексе с пробиотиком бификолом по 5 доз 2 раза в день в течение месяца. Добавление в комплексную терапию пробиотика бификол улучшает иммунологические нарушения и предупреждает обсемененность органов ЖКТ патогенными и УПМ.

Степень внедрения и экономическая эффективность: Полученные результаты позволят своевременно диагностировать гастроинтестинальную форму ДАН, дисбактериоз кишечника и иммунодефицит, и своевременно провести терапию ДАН и дисбактериоза, а также предупреждает инфицированность органов желудочно-кишечного тракта.

Область применения: Практическое здравоохранение: эндокринология, гастроэнтерология.
Тиббиёт фанлари номзоди илмий даражасига талабгор Урунбаева Дилором Анваровна 14.00.03 - Эндокринология ихтисослиги бўйича «Организм микробиоценози ва иммунитети назаридан қандли диабет беморларида қандни пасайтирувчи терапияни оптималлаштириш усуллари» мавзусидаги диссертациясининг

ҚИСҚАЧА МАЗМУНИ

Калитли сўзлар: Қандли диабет (ҚД), диабетик автоном нейропатияни (ДАН) гастроинтестинал шакли, ичак дисбактериози, «карболен» синама.

Тадқиқот объектлари: катталар, ҚД 1 тип - 48 бемор, ҚД 2 тип - 66 бемор.

Изланишнинг мақсади: ДАНни гастроинтестинал шаклини ташхислаш, ҚДли беморларда ичак дисбактериози даражасига қараб қанд туширувчи давони оптимизациялаш, ҳамда ўт қопини инфицирланишини ва иммун тизими холатини ўрганиш.

Текширув услублари: диссерацияда клиник-биокимёвий, инструментал, микробиологик ва иммунологик текширув услублари қўлланилди.

Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: 1-тип ҚДли 45,6%, 2-тип ҚДли 40,9% беморларда аниқланган ичак мотор функцияси бузилишлари ДАНнинг гастроинтестинал шакли ривожланганлигидан далолат беради, унинг мавжудлиги “карболен” тести ҳамда ОИТ рентгеноскопияси ёрдамида аниқланди. 1- ва 2-тип ҚДли беморларда ичак дисбактериози ва иммун танқислик ҳолати кузатилди. ҚДли беморларда ичак дисбактериози шароитида ўт пуфагининг патоген ва шартли-патоген микроорганизмлар билан инфицирланиши топилди. ҚДли беморлар комплекс терапиясига бификол пробиотики қўшилишининг мақсадга мувофиқлиги исботланди. Қандни пасайтирувчи терапияни оптималлаштириш мақсадида III ва IV даражали дисбактериоз мавжуд 2-тип ҚДли беморларни проиботиклар билан комплекс ҳолда инсулинтерапияга ўтказиш керак. ҚДли беморларда клиник-лаборатор, микробиологик ва иммунологик бузилишларнинг алоҳида кўрсаткичлари орасида ишонарли корреляция боғлиқлари топилди.

Амалий ахамияти: ДАН гастроинтестинал шаклини ташхислашда комплекс текширувлар қаторига информатив ва хавфсиз бўлган «карболен» синамасини қўшиш тавсия этилади. III-IV даражали ичак дисбактериози бор ҚД беморларга даволаш комплексига инсулинотерапия билан бирга бификол пробиотикини кунига 5 дозадан 2 махал 1 ой давомида ичиш тавсия қилинади. Комплекс давога бификол пробиотикини қўшиш иммунологик бузилишларни бир мунча яхшилайди ва ошкозон-ичак йўлини патоген ва шартли-патоген микроорганизмларни тарқалишини олдини олади.

Қўллаш даражаси ва молиявий самарадорлиги: Олинган натижалар ДАН гастроинтестинал шаклини, ичак дисбактериозини ўз вақтида ташхислашга ва даво чораларини ўз вақтида тавсия этишга имкон беради. Беморларни тўғри даволаш ва ўз вақтида чора-тадбирлар кўриш мамлакат харажатларини, қолаверса шахсий харажатларни қисқартиришга ёрдам беради.

Қўллаш сохаси: Соғликни сақлаш амалиёти: эндокринология, гастроэнтерология.
RESUME

Thesis of Urunbaeva Dilorom Anvarovna оn the scientific degree competition of the doctor of sciences medicine specialty 14.00.03 – Endocrinology. Subject: “Ways of sugar-decreasing therapy optimization with account of organism microbiocenosis and immunity in patients with diabetes mellitus”.

Key words: diabetes mellitus (DM), gastrointestinal form of diabetic autonomic neuropathy (DAN), intestinal dysbacteriosis, «carbolen» test.

Subject of the inquiry: adults, 48 patients with type 1 DM, 66 ones with type 2 DM.

Aim of the inquiry: to diagnose the gastrointestinal form of DAN, to optimize sugar decreasing therapy taking into account severity of dysbacteriosis in patients with diabetes mellitus and to study contamination state of the gallbladder and condition of the immune system.

Method of inquiry: Clinical-biochemical, instrumental, microbiological and immunological investigation methods were used in the research.

The results achieved and their novelty: Disorders of motor-evacuation function of the intestine found in 45.6% of patients with type 1 DM and in 40.9% ones with type 2 DM indicated the development of the gastrointestinal form of DAN, the presence of which confirmed by a “carbolen” test and gastrointestinal tract fluoroscopy. Intestinal dysbacteriosis and immunodeficit state were revealed in patients with types I and II DM. It was established that in patients with types 1 and 2 DM the gallbladder was contaminated with pathogenic and opportunistic microorganisms. Appropriateness was justified of probiotic bificol inclusion into the complex therapy of DM patients. To optimize sugar decreasing therapy of type 2 DM with grades III and IV dysbacteriosis insulin therapy in combination with probiotics should be carried out. Significant correlations were established between several parameters of clinical-laboratory, microbiological and immunological disorders in DM patients.

Practical value: An informative “carbolen” test is recommended for use in the complex of diagnostic measures of the gastrointestinal form of DAN. Type 2 DM patients with grades III-IV intestinal dysbacteriosis should be treated with insulin therapy in combination with bificol probiotic, 5 doses twice daily during a month. Use of bificol probiotic in the complex therapy improves immunological disorders and prevents contamination of GI tract organs with pathogenic and opportunistic microorganisms.

Degree of embed and economic effectivity: Results achieved allow timely diagnosis of the gastrointestinal form of DAN, intestinal dysbacteriosis and immunodeficit, timely therapy of DAN and dysbacteriosis, as well as prevention of gastrointestinal tract organ contamination.

Sphere of usage: Practical healthcare: endocrinology, gastroenterology.



Достарыңызбен бөлісу:




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет