36 часова годишње
-
Упознавање са календаром рада и распоредом часова за нову школску годину
-
Избор руководства ОЗ и подела задужења.
-
Бес и какога савладати - ,,Школа без насиља“
-
Дечја права – конвенција о дечјим правима
-
Предрасуде и борба против предрасуда
-
Анализа успеха – појединца и одељења
-
Болести зависности
-
Болести зависности – израда паноа
-
Однос – родитељ, дете – конфликт
-
Моја омиљена храна је...“ (у оквиру програма Здрава исхрана)
-
Облици насилног понашања- ,,Школа без насиља“
-
Ко прља моју учионицу, улицу, мој град? (заштита школске и животне средине)
-
Разговор о систему вредности код ученика
-
Припрема и прослава Нове године
-
Наш успех на крају првог полугодишта – оцена успешности
-
Узроци изостајања ученика
-
Прослава школске славе Свети Сава
-
Шта ми прија у школи, а шта бих мењао
-
Хуманизација односа међу половима
-
Мој радни кутак у кући
-
Пушење и алкохолизам је штетно за здравље
-
Излет, посета, излазак
-
Да ли познајем технике учења?
-
Оптерећеност ученика – редовна настава и слободне активности
-
Зависност успеха од рада и залагања
-
Шта и како читати?
-
Како помоћи другу када му је најпотребније- ,,Школа без насиља“
-
Лична и општа хигијена
-
Понашање на јавном месту
-
Посета позоришту, биоскопу, музеју ....
-
Дан школе
-
Хуманост и хуманитарни рад
-
Анализа успеха и дисциплине на крају трећег класификационог периода
-
Слободно време – како га активно и квалитетно провести
-
Безбедност у саобраћају
-
Учионица добре воље - радионица
-
Конфликти и шта са њима - ,,Школа без насиља“
-
Сумирање резултата и предлози оцена из владања
ГЛОБАЛНИ ПЛАН НАСТАВНИХ САДРЖАЈА ЗА СЕДМИ РАЗРЕД ШКОЛСКЕ 2014/2015. ГОДИНЕ
А. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ СРПСКИ ЈЕЗИК
(4 часа недељно, 144 часа годишње)
Циљ и задаци
Циљ наставе српског језика јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине.
Задаци наставе српског језика:
- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе српског језика сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе српског језика буду у пуној мери реализовани
- развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује
- описмењавање ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика
- поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика
- упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским могућностима српског језика
- оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим
видовима његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца)
- развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности
- развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза
- увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног, логичког и изражајног) и читања у себи (доживљајног, усмереног, истраживачког) - оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова
- упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија и часописа за децу
- поступно, систематично и доследно оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко процењивање прочитаног текста
- развијање потребе за књигом, способности да се њоме самостално служе као извором сазнања; навикавање на самостално коришћење библиотеке (одељењске, школске, месне), поступно овладавање начином вођења дневника о прочитаним књигама
- поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења (позориште, филм)
- усвајање основних теоријских и функционалних појмова из књижевности, позоришне и филмске уметности
- упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на делима српске књижевности, позоришне и филмске уметности, као и других уметничких остварења
- развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује
- навикавање на редовно праћење и критичко процењивање емисија за децу на радију и телевизији
- подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво
- подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна, језичка, рецитаторска, драмска, новинарска секција и др.)
- васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и других моралних вредности
- развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње међу људима.
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
ЈЕЗИК
Граматика
Врсте речи: променљиве и непроменљиве (систематизација и проширивање постојећих знања); подврсте речи. Граматичке категорије променљивих речи (код именица: род; број и падеж; код придева: род, број, падеж, вид, степен поређења; код променљивих прилога: степен поређења; код глагола: глаголски вид; глаголски облик, лице, број, род, стање, потврдност/одричност. Гласовне промене у промени облика речи (нормативна решења).
Значења и употребе падежа (систематизација и проширивање постојећих знања). Падежи за означавање места завршетка кретања и места налажења. Падежна синонимија.
Врсте глагола: безлични (имперсонални) и лични (персонални); прелазни, непрелазни и повратни. Безличне реченице. Састав реченице у вези са врстама глагола (обнављање и проширивање);( граматички) субјекат, предикат (глаголски и именски), прави и неправи објекат, логички субјекат. Прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и количину. Реченични чланови исказани речју и синтагмом. Напоредни односи међу реченичним члановима – саставни, раставни и супротни.
Појам синтагме. Састав именичке синтагме: главна реч и атрибути. Апозиција. Апозитив.
Појам актива и пасива. Пасив саграђен са речцом се и пасив саграђен са трпним придевом.
Независне предикатске реченице – појам комуникативне функције; подела на обавештајне, упитне, заповедне, жељне, узвичне.
Комуникативна реченица као синтаксичка јединица састављена од најмање једне независне предикатске реченице. Комуникативне реченице састављене од двеју (или више) независних предикатских реченица у напоредном односу: саставном (укључујући и закључни), раставном, супротном (укључујући и искључни).
Конгруенција – основни појмови. Слагање придева и глагола са именицом у реченици. Конгруентне категорије придева (род, број, падеж) и глагола (лице, број, евентуално род).
Уочавање разлике између кратких акцената. Реченични акценат.
Језик Словена у прапостојбини. Сеобе Словена и стварање словенских језика. Стварање старословенског језика: мисија Ћирила и Методија. Примање писмености код Срба. Старословенска писма: глагољица и ћирилица. Старословенски споменици са српског тла.
Пример старословенског текста и уочавање његових карактеристичних особина.
Правопис:
Проверавање, понављање и увежбавање садржаја из претходних разреда различитим облицима диктата и других писмених вежби.
Интерпункција у сложеној реченици (запета, тачка и запета).
Црта. Заграда. Запета у набрајању скраћеница.
Навикавање ученика на коришћење правописа (школско издање).
Ортоепија
Проверавање и увежбавање садржаја из претходних разреда (разликовање дугих и кратких акцената, дугоузлазних и дугосилазних акцената). Вежбање у изговарању краткоузлазног и краткосилазног акцента.
Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу.
Са наведеног списка обавезан је избор најмање два дела за обраду.
Тумачење текста
Оспособљавање ученика за што самосталнији приступ књижевном тексту: истраживање одређених вредности са становишта уоченог проблема, доказивање утисака и тврдњи, запажања и закључака подацима из текста.
Тумачење епских дела: уочавање узрочно-последичних веза поетских мотива и њихове функције (логичко и естетско условљавање сваке појединости).
Уочавање одлика фабуле (миран и динамичан ток радње) и композиције (увод, заплет, врхунац, расплет - без књижевнотеоријских дефиниција). Однос сижеа и фабуле. Уоквирена фабула. Увођење ученика у потпунију анализу ликова (дијалог, унутрашњи монолог, физичке и карактерне особине, поступци), тематике (тематска грађа, главна тема; друге теме), мотива и песничких слика (психичка стања, драматичне ситуације, атмосфера, пејзажи). Тумачење идејног слоја текста. Упућивање ученика у друштвено-историјску условљеност уметничког дела и однос писца према друштвеној стварности.
Анализа лирских дела: упућивање ученика у анализу мотива (међусобни однос и повезивање, удруживање у поетске слике). Уочавање међусобне условљености исказаних осећања, поетске слике, песничког језика и стила и тумачење песничких порука.
Проучавање драмских дела: упућивање ученика у анализу битних одлика драмских дела (дијалог, монолог, ремарке, драмска радња, ликови); сличности и разлике у односу на лирска и епска дела.
Књижевнотеоријски појмови
Лирика
Функција мотива у композицији лирске песме.
Језичко стилска изражајна средства: симбол, метафора, алегорија; словенска антитеза.
Слободни стих.
Основне лирске врсте; однос народне и ауторске лирике. Љубавна, елегична и рефлексивна песма. Посленичке народне лирске песме.
Песма у прози.
Епика
Фабула и сиже. Уоквирена фабула. Статички и динамички мотиви.
Композиција и мотивација. Епизода.
Идејни слој књижевног текста. Хумор, иронија и сатира у епском делу.
Врсте карактеризације књижевног лика.
Унутрашњи монолог.
Дневник. Легендарне приче. Врсте романа.
Драма
Драмска радња; етапе драмске радње: увод, заплет, врхунац, перипетија, расплет. Драмска ситуација.
Дидаскалије (ремарке) у драмском делу.
Врсте комедије: комедија карактера и комедија ситуације.
Драма у ужем смислу.
Функционални појмови
Подстицати ученика на схватање и усвајање функционалних појмова: естетско, морално, психолошко, социјално, елегично, вишезначно, релативно, аналитичко, синтетичко, аргументовано.
Читање
Усавршавање изражајног читања у складу са природом уметничког и неуметничког текста; вођење ученика у самосталном припремању за изражајно читање проучавањем обрађеног и необрађеног уметничког текста (условљеност ритма и темпа, јачине гласа, логичких и психолошких пауза, реченичног акцента).Читање и казивање по улогама.
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
Основни облици усменог и писменог изражавања
Подела текстова (и облика изражавања) према основној сврси: излагање (експозиција), опис (дескрипција) и приповедање (нарација) као три од пет главних врста текстова. Технички опис (давање објективних обавештења о томе како нешто изгледа) и сугестивни опис (у уметничком делу). Техничка нарација (упутства, објашњења како нешто функционише) и сугестивна нарација (у уметничком делу).
Експозиција: писање обавештења из текућег школског живота; најава догађаја; интервју.
Технички и сугестивни опис: описивање неког предмета/објекта из околине, из ентеријера и екстеријера (по сопственом избору) – најпре објективно (технички опис), а затим изражавајући сопствене утиске (сугестивни опис). Бирање појединости у зависности од сврхе описа. Опис лика из околине или књижевног дела – технички или сугестивни опис (по избору), уз вођење рачуна о стилским вредностима описивања.
Техничка нарација: сачињавање упутства за обављање неког посла (по сопственом избору).
Писање честитке, позивнице, захвалнице, и-мејл порука.
Препричавање текста са променом редоследа догађаја (ретроспектива) – по самостално сачињеном плану. Увежбавање сажетог препричавања уз замењивање граматичког лица (у првом и трећем лицу).
Причање о стварном или измишљеном догађају уз коришћење приповедања, описивања и дијалога. Анализа одабраних текстова у којима преовлађује говор ликова ради бољег схватања дијалога као облика казивања, преиначавање управног говора у неуправни.
Усмена и писмена вежбања
Вежбе на некњижевном тексту: проналажење и издвајање основних информација у тексту. Повезивање информација и идеја изнетих у тексту. Извођење закључка заснованог на тексту. Проналажење, издвајање и упоређивање информација из два краћа текста или више њих.
Сажимање текста. Писање резиме (сажетка).
Развијање флексибилне брзине читања у себи у зависности од текста.Увођење ученика у информативно читање ради налажења одређених информација (у уџбеницима других предмета, у новинским чланцима, у књизи из лектире, у дописима, огласима, обавештењима и сл.) и упућивање ученика у читање с оловком у руци (подвлачење, обележавање, записивање и друго).
Синтаксичке вежбе: вежбе у употреби различитих падежа (предлошко- падежних конструкција) за исто значење (падежна синонимија). Вежбе у употреби одговарајућих падежних облика (с обзиром на различите дијалекатске основе). Отклањање грешака у конгруенцији.
Лексичке вежбе: исказивање особина предмета (у оквиру описивања), односно исказивање радњи (у оквиру приповедања) одговарајућим придевима и прилозима, односно глаголима. Коришћење стилски неутралних и експресивних речи. Коришћење речника српског језика.
Читање и разумевање нелинеарних елемената текста: легенде, табеле.
Осам домаћих писмених задатака и њихова анализа на часу.
Четири школска писмена задатка, писана ћирилицом (један час за израду и два часа за анализу задатака и писање побољшане верзије састава).
редни број области
|
област
|
број часова
|
основни ниво
|
средњи ниво
|
напредни ниво
|
Обрада
|
други
типови
|
укупно
|
Ученик:
|
Ученик:
|
Ученик:
|
1.
|
Вештина читања и разумевања прочитаног
|
9
|
10
|
19
|
СЈ.1.1.4.
|
-разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, фуснота, садржај, предговор, поговор)
|
СЈ.2.1.1.
|
- чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања
|
СЈ.3.1.2.
|
- издваја кључне речи и резимира текст
|
СЈ.2.1.4.
|
- разликује све делове текста и књиге, укључујући индекс, појмовник и библиографију и уме њима да се користи
|
СЈ.1.1.5.
|
- проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумима
|
СЈ.2.1.5.
|
- проналази, издваја и упоређује информације из два краћа текста или више њих (према датим критеријумима)
|
СЈ.3.1.3.
|
- издваја из текста аргументе у прилог некој тези (ставу) или аргументе против ње; изводи закључке засноване на сложенијем тексту
|
СЈ.2.1.6.
|
- разликује чињеницу од коментара, објективност од пристрасности и пропаганде на једноставним примерима
|
2.
|
Писано изражавање
|
9
|
11
|
20
|
СЈ.1.2.2.
|
- саставља разумљиву, граматички исправну реченицу
|
СЈ.2.2.1.
|
- саставља експозиторни, наративни и дескриптивни текст, који је целовит и кохерентан
|
СЈ.3.2.1.
|
- организује текст у логичне и правилно распоређене пасусе; одређује прикладан наслов тексту и поднаслове деловима текста
|
СЈ.1.2.3.
|
- саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)
|
СЈ.2.2.3.
|
- пише резиме краћег и/или једноставнијег текста
|
СЈ.3.2.4.
|
- пише резиме дужег и/или сложенијег текста
|
СЈ.1.2.4.
|
- уме да преприча текст
|
СЈ.2.2.5.
|
- зна правописну норму и примењује је у већини случајева
|
СЈ.3.2.5.
|
- зна и доследно примењује правописну норму
|
СЈ.1.2.8.
|
- примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примерима
|
3.
|
Граматика, лексика, народни и књижевни језик
|
34
|
36
|
70
|
СЈ.1.3.4.
|
- препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези са облицима речи
|
СЈ.2.3.3.
|
- познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
|
СЈ.3.3.4.
|
- познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама
|
СЈ.1.3.6.
|
- препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу)
|
СЈ.2.3.5.
|
- препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)
|
СЈ.1.3.7.
|
- . разликује основне врсте независних реченица (обавештајне, упитне, заповедне)
|
СЈ.3.3.5.
|
- познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)
|
СЈ.1.3.8.
|
- одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примерима
|
СЈ.2.3.6.
|
- одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима
|
СЈ.3.3.6.
|
- познаје главна значења падежа и главна значења глаголских облика (уме да их објасни и зна терминолгију у вези са њима)
|
СЈ.1.3.9.
|
- правилно употребљава падеже у реченици и синтагми
|
СЈ.2.3.7.
|
- препознаје главна значења падежа у синтагми и реченици
|
СЈ.1.3.10
|
- правилно употребљава глаголске облике (осим перфекта)
|
СЈ.3.3.8.
|
- зна значења речи и фразеологизама у научнопопуларним текстовима, намењеним младима, и правилно их употребљава
|
СЈ-1.3.13.
|
- препознаје различита значења вишезначних речи које се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.)
|
СЈ.2.3.8.
|
- препознаје главна значења и функције глаголских облика
|
СЈ.1.3.14.
|
- зна значења речи и фразеологизама који се употребљавају у контексу свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.), као и оних који се често јављају у школским текстовима (у уџбеницима
|
СЈ.2.3.10.
|
- зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним младима, и правилно их употребљава
|
СЈ.3.3.7.
|
- уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њихвог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла
|
4.
|
Књижевност
|
22
|
13
|
35
|
СЈ.1.4.2.
|
- разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност)
|
СЈ.2.4.2.
|
- повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуација
|
СЈ.3.4.4.
|
- проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту
|
СЈ.1.4.3.
|
- разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму
|
СЈ.2.4.5.
|
препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)
|
СЈ.3.4.5.
|
- одређује и именује врсту стиха и строфе
|
СЈ.1.4.7.
|
- уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик
|
СЈ.2.4.6.
|
- одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност
|
СЈ.3.4.7.
|
- изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже
|
СЈ.2.4.8.
|
- уочава разлику између препричавања и анализе дела
|
Укупно часова
|
74
|
70
|
144
|
|
Достарыңызбен бөлісу: |