Кретање тела под дејством силе теже, силе трења

Главни део часа (25 минута)

Б) ИНФОРМАЦИЈА – ИСТИЦАЊЕ ЦИЉА ЧАСА (укључени сви ученици)
(ФИ.1.1.1.) Када тело пустимо да се креће под деловањем силе теже без почетне брзине, оно слободно пада. Ако телу дамо почетну брзину усмерену наниже, такво кретање зовемо хитац наниже. Уколико почетну брзину усмеримо навише, такво кретање називамо хитац навише. Слободан пад тела препознали смо као равномерно убрзано кретање без почетне брзине. (ФИ.2.2.1.) На исти начин можемо да поступимо и код хитаца наниже и навише: то су равномерно променљива кретања с почетном брзином у одговарајућем смеру.

В) ОБРАДА – ПРОВЕРА ЗНАЊА Предавање се одвија помоћу интерактивне табле одакле ученици записују у свеске. ФИ.1.1.1. Ученик/ученица уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно. ФИ.2.2.1. Ученик/ученица уме да препозна убрзано кретање ФИ.3.2.1. Ученик/ученица уме да примени односе између физичких величина које описују равномерно променљиво праволинијско кретање

В) ОБРАДА – ПРОВЕРА ЗНАЊА Ученику се након исписаних садржаја на интерактивној табли штампају садржаји увеличани на папиру ради лакшег схватања градива. Ученик слушањем прима знање и развија логичко закључивање, а помоћу наставних листића стиче потпуније знање које такође може да испрати у току часа и да понови рађено градиво код куће. ПРИЛОГ 2 ФИ.1.1.1. ФИ.2.2.1.

ХИТАЦ НАНИЖЕ:
Хитац наниже имамо када тело бацимо доле. Пример овог кретања је бацање камена наниже с моста у реку или кретање кошаркашке лопте док путује између руке и терена. Тада тело има убрзање g и почетну брзину v₀ која је усмерена наниже, исто као и убрзање. (ФИ.1.1.1.) (ФИ.2.2.1.)
Брзина тела код хица наниже повећава се како време одмиче:
v = v₀ + gt .
Пут који тело пређе при хицу наниже за време t означавамо са s и он износи
s = v₀^.t + ½g ^.t².
Веза брзине и пређеног пута код хица наниже:
v² = v₀² + 2gs .
У тренутку када тело удари о подлогу, пређени пут је једнак висини h сa које је бачено, па време падања задовољава једнакост

h = v₀t + 1/2gt²
док је брзина v којом тело удари о подлогу
v² = v₀² + 2gh.
(ФИ.3.2.1.) Задатак: Тело је бачено вертикално наниже почетном брзином . Тело пада 2. Одредити: брзину при удару о тло и висину са које је тело бачено.






ХИТАЦ НАВИШЕ:

(ФИ.1.1.1.) (ФИ.2.2.1.) Код хица навише потпуно је аналогна ситуација, само се убрзање узима са предзнаком „ – “. Пример оваквог кретања је судијско подбацивање лопте у кошарци.

Брзина тела код хица навише је:

v = v₀ – gt
Ако са h означимо висину хица навише у односу на тачку из које је бачено, у тренутку t:
h = v₀t – 1/2gt²
док је формула која повезује брзину и висину тела код хица наниже:
v² = v₀² – 2gh .
Брзина тела које је бачено навише смањује се и оно ће се зауставити после времена t_p= v₀ /g време пењања. Од тог тренутка, тело почиње да пада слободно, с висине коју је достигло у том тренутку
H = v₀²/2g
која представља максималну висину пењања код хица навише.
(ФИ.3.2.1.) Задатак: Лопта је бачена вертикално навише почетном брзином 20. Одредити:

а) Висину до које ће лопта доспети;

б) Укупно време пењања;

в) Брзину при удара лопте о тло.

Завршни део часа (5 минута)

Е) ЕВАЛУАЦИЈА (фронтални рад) Поновити карактеристике кретања код хица наниже и навише. За домаћи урадити примере из уџбеника и радне свеске.

Е) ЕВАЛУАЦИЈА (фронтални рад) Поновити карактеристике кретања код хица наниже и навише. За домаћи урадити примере из уџбеника и радне свеске.

Изглед табле:



ПРИЛОГ 1




ПРИЛОГ 2



Уводни део часа (15 минута)

У уводном делу часа кроз питања поновити лекцију са претходног часа.

Главни део часа (25 минута)
Када тело пустимо да се креће под деловањем силе теже без почетне брзине, оно слободно пада. Ако телу дамо почетну брзину усмерену наниже, такво кретање зовемо хитац наниже. Уколико почетну брзину усмеримо навише, такво кретање називамо хитац навише. Слободан пад тела препознали смо као равномерно убрзано кретање без почетне брзине. На исти начин можемо да поступимо и код хитаца наниже и навише: то су равномерно променљива кретања с почетном брзином у одговарајућем смеру.
ХИТАЦ НАНИЖЕ:
Хитац наниже имамо када тело бацимо доле. Пример овог кретања је бацање камена наниже с моста у реку или кретање кошаркашке лопте док путује између руке и терена. Тада тело има убрзање g и почетну брзину v₀ која је усмерена наниже, исто као и убрзање.
Брзина тела код хица наниже повећава се како време одмиче:

v = v₀ + gt .
Пут који тело пређе при хицу наниже за време t означавамо са s и он износи

s = v₀^.t + ½g ^.t².
Веза брзине и пређеног пута код хица наниже:

v² = v₀² + 2gs .
У тренутку када тело удари о подлогу, пређени пут је једнак висини h сa које је бачено, па време падања задовољава једнакост

h = v₀t + 1/2gt²,
док је брзина v којом тело удари о подлогу

v² = v₀² + 2gh.

Задатак: Тело је бачено вертикално наниже почетном брзином . Тело пада 2. Одредити: брзину при удару о тло и висину са које је тело бачено.

ХИТАЦ НАВИШЕ:

Код хица навише потпуно је аналогна ситуација, само се убрзање узима са предзнаком „ – “. Пример оваквог кретања је судијско подбацивање лопте у кошарци.

Брзина тела код хица навише је:

v = v₀ – gt
Ако са h означимо висину хица навише у односу на тачку из које је бачено, у тренутку t:
h = v₀t – 1/2gt²,
док је формула која повезује брзину и висину тела код хица наниже:
v² = v₀² – 2gh .
Брзина тела које је бачено навише смањује се и оно ће се зауставити после времена tp= v₀ /g време пењања. Од тог тренутка, тело почиње да пада слободно, с висине коју је достигло у том тренутку
H = v₀²/2g,
која представља максималну висину пењања код хица навише.
Задатак: Лопта је бачена вертикално навише почетном брзином 20. Одредити:

а) Висину до које ће лопта доспети;

б) Укупно време пењања;

в) Брзину при удара лопте о тло.

Завршни део часа (5 минута)

Поновити карактеристике кретања код хица наниже и навише.

За домаћи урадити примере из уџбеника и радне свеске.
Изглед табле:

Материјал за припрему наставника:

– уџбеник

– приручник