Откривање и доказивање кривичног дела трговина људима сажетак



Дата04.07.2016
өлшемі269.61 Kb.
#176708


Дијана Алексић, Николина Мишчевић, Мирјана Јосимов, Александар Кнежевић, Петар Малешевић
ОТКРИВАЊЕ И ДОКАЗИВАЊЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА ТРГОВИНА ЉУДИМА
Сажетак: Аутори се у овом раду баве проблематиком откривања и доказивања кривичног дела трговине људима. Материја је подељена у два поглавља. У првом поглављу се уопштено обрађују подаци који су заједнички за сваку од наведених фаза овог кривицног дела. Друго поглавље је посвећено методама откривања и доказивања које су специфичне за сваку од фаза трговине људима (фаза порекла, транзита, дестнације и елиминације). Наведена питања су обрађена из аспекта одговарајућих уставних и законских одредаба, приручника интерпола, струцне публикације... На крају рада се налазе закључна разматрања.
Кључне речи: трговина људима, заједничке мере, експлоатација, откривање, доказивање
УВОД
За тему „ Откривање и доказивање кривичног дела трговине људима “ смо се определили зато што кривично дело трговине људима представља један од горућих проблема дањашњице свуда у свету, па тако нажалост и код нас.За борбу против овог проблема потребан је стручан, одлучан, кооперативан и синхронизован наступ полиције, тужилаштва, суда и невладиних организација, како на на унутрашњем тако и на међународном плану.Организовани злочин трговине људима не појављује се у строгој изолацији.Једном успостављена, мрежа трговине људима брзо ће се ширити и развити међусобно корисне везе с постојећим организацијама организованог криминала које делују на другим подручјима, као што су тероризам, трговина опојним дрогама и оружјем. Организовано вршење и последице које ово кривчно дело проузрокује оправдавају употребу посебних мера за откривање и доказивање кривичних дела организованог криминала.
I ОТКРИВАЊЕ И ДОКАЗИВАЊЕ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА-ОПШТА РАЗМАТРАЊА
1.Организација криминалних група које се баве трговином људима (modus operandi)

Међу трговцима људима постоје различити степени организације од спонтаних до високо сложених, међународних, организованих мрежа.

Најчешћи начин организовања се могу категоризовати у 3 главне појаве:


  • Неслужбене мрежа

Обично постоји у облику малих група особа унутар ограничене породичне мреже и етничких заједница које се протежу преко граница.Таква мрежа се често користи у пограничним регијама између земље порекла и земље дестинације и унутар етничких заједница.

  • Широка мрежа организованог криминала

Надзире сваки вид трговине људима ,од врбовања и транспорта до управљања борделима и уличним проституткама.Организација је хијерархиски уређена и послови су строго подељени унутар групе на „уред за врбовање“, “уред за набављање докумената“, “уред за транспорт“ и „уред за управљање проституцијом“.Трговци људима схватају свој посао врло озбиљно и професионално и често користе насиље у одржавању реда.Жртве које се набављају третирају се као роба, што је веома слично традиционалној трговини робовима.

  • Мрежа дистрибуције криминала

Мреже криминалних група регрутују и транспортују девојке из једне земље и продају их локалним борделима и круговима проституције у другој земљи.Могу се сликовито назвати“дистрибутерима“ који потом жртве продају локалним “трговцима на мало“ који контролишу и управљају локалном инфраструктуром проституције.

2. Методе вођења преткривичног поступка у погледу обезбеђивања оперативних података и доказног материјала,заједничке за све фазе извршења овог кривичног дела.

Реактивна истрага-одвија се након откривања кривичног дела,експлоатације и добрим делом се заснива на изјавама жртве.Реактивни приступ се састоји у реаговању на основу пријаве жртве,грађана или сл.Овај приступ је дуго времена био основни, а заснован је на успостављању и развијању контаката и поверења, као и стварања услова под којима ће жртва бити спремна да сарађује,најпре са полицијом ,а затим са правосудним органима,јер се показало у великом бр.случајева да је у поступку обезбеђења доказа од пресудног значаја био квалитет информација прибављених кроз разговор са жртвом.

Проактивна истрага-спроводи се плански, пре почетка експлоатације и заснована је на благовремено прибављеним оперативним подацима.Подразумева иницијативу полиције и оперативни рад на прикупљању информација, реаговање на основу тих информација кроз надзирање и контролу појединаца, као и простора, објеката, институција за које постоји сумња да се у њима врши кд.трговине људима, односно да служе као параван за то.Проактивна опција подразумева и спречавање особа које су увучене у ланац да постану жртве, али и преткривични поступак, лишење слободе, истрагу, суђење и адекватно кажњавање трговца људима, без ослањања на спремност жртве да сарађује и сведочи.Подразумева комбинацију оперативних података прикупљених посебним доказним техникама (надзором, оптичким и аудио снимањем) и стандардним истражним техникама.1

Пракса је показала да је у поступку откривања и доказивања овог кд., у највећем бр.случајева нужна и финансијска истрага.Она се води истовремено са кривичном истрагом пре свега са циљем да се утврди имовина осумњичених или трећих особа од којих је могуће одузимање незаконитих прихода у поступку одузимања имовине стечене кривичним делом.Уколико се путем проактивне истраге дође до обавештајних података о припадницима криминалне групе,али не и о њиховим активностима,примениће се „Ал Капоне“ теорија.Прво ће се пратити токови новца и на тај начин ће се доћи до трговца људима или уколико не буде могуће доказати кд.трговине људима, паралеленим вођењем финанасијске истраге, утврдиће се незаконите финансијске трансакције инвестирања, стицања, “прања и обрта“ новца и можда открити нека друга кривична дела која се извршиоцу могу ставити на терет.

Ради остваривања наведеног циља, правосудним и полицијским органима су дата посебна овлачћења као што су издавање налога да се списи финанасијске или комерцијалне природе ставе на располагање надлежним органима, као и право на остваривање увида у личне и пословне рачуне осумњиченог лица.Детаљним анализирањем ових података, односно праћењем токова новца може се доћи до пресудних материјалних доказа који повезују све актере трговине људима(која учествују у различитим фазама извршења кд., а равноправно или на други начин учествују у подели новца стеченог експлоатацијом жртава.).

Истрага везана за финансијске трнсакције може указати на количину средстава која потичу из вршења кривичног дела,на њихову локацију,али и на намере извршиоца кд.(нпр.анализом кредитних картица може се доћи до података о хотелу,ресторану или др.објекту у којем извршиоци кд.бораве или о купљеним картама код транспортних агенција које указују на начин и место преласка државне границе)2.Могу да се јаве две врсте материјалних доказа прибављених на овај начин: личне евиденције осумњиченог лица (пословне књиге) или евиденције 3.лица (изводи са рачуна из банака).Да би ови материјални докази могли да се користе у кривичном поступку,морају бити поткрепљени са личним доказима,одн.сведоцима (нпр.исказ лица које је водило пословне књиге).


3.Посебне истражне технике
Прикупљање обавештајних и доказних података се одвија подједнако на два важна нивоа, стратешком и тактичком, а тренутно као најефикаснији начин прикупљања обавештајних података издвајају се посебне истражне технике које су према Закону о кривичном поступку Републике Србије предвиђене у чл. 504-а, као псебне одредбе о поступку за кд.организованог криминала, корупције и друга изузетно тешка кривична дела у која се убраја и трговина људима.То су следеће технике3:

  1. надзор телефонских и др.комуникација и оптичка и аудио снимања осумњичених лица (504е);

  2. пружање симулованих пословних услуга и симулованих правних послова (504и);

  3. контролисана испорука (504л);

  4. аутоматско рачунарско претраживање личних и других података(504љ);

  5. прикривени иследник (504м);

  6. сведок сарадник (504о).

Ове мере на захтев јавног тужиоца одређује истражни судија образложном наредбом.



Услови за примену мера:

  • поштовање начела легалитета (да се примењују мере које су изричито прописане законом);

  • начела супсидијарности (да се мере спроводе тако да се на најмањи могући начин ограничавају нечија људска права);

  • начела сразмерности (да тежина мере одговара тежини кд.за чије доказивање је одређена);

  • мора да постоји основ сумње или основана сумња да је извршено

одређено кд.;

  • одобрење надлежног судског органа;

  • временско ограничење;

  • да постоји константан надзор над законитим спровођењем мера;


4. Значај исказа жртве као доказа у кривичном поступку
Кривично дело трговине људима често се не може расветлити, нити доказати без помоћи жртве. Жртва сама одлучује о свом ангажовању и учешћу у поступку против трговаца, међутим у пракси се најчешће дешава да она одбија сарадњу са државним органима јер страхује за свој живот и живот своје породице.Зато јој се мора гарантовати безбедност , поверљивост података о њеном идентитету (тако што се користити псеудоним уместо личног имена) , као и заштита од изложености било ком облику експлоатације.

Уколико пристане на сарадњу, жртви се од почетка до краја поступка указује на потребу,односно обавезу да говори истину и да ништа не прећуткује.Она треба да схвати да ће свака лаж, полуистина, прећуткивање појединих чињеница у било којој фази поступка бити откривени и да ће то умањити њен кредибилитет као сведока и угрозити покренути поступак.

Приликом разговора са жртвом важно је да хронологија догађаја буде постављена на логичан и доследан начин.То не само да помаже жртви да се присети догађаја, него чини изјаву лакшом за разумевање и оним службеним лицима која се накнадно укључују у поступак.Разговор се бележи писмено (службена белешка) или у аудио/видео формату.

Докази у поседу жртве или на њеном телу прикупљају се криминалистичко-техничким и судско-медицинским прегледом. Могу се пронаћи предмети који указују на елементе извршења кривичног дела, нпр. дневник жртве, присуство одређених материјала на телу и деловима одеће и сл. На основу налаза специјалиста судске медицине утврдиће се повреде настале на телу, начин настанка таквих повреда као и последице.

Извршиће се специјалистички прегледи (гинеколошки, хируршки, психолошки), пронаћи ће се и узети трагови биолошког порекла на телу жртве на основу којих се може идентификовати извршилац и доказати његов контакт са истом. Жртва може указати на предмете и трагове кривичних дела који се налазе у поседу осумљиченог ( ствари које су посредно или непосредно стечене извршењем кривичног дела, тј купљене од средстава добијених експлоатацијом-новац, накит, аутомобили и сл).
II ФАЗЕ РАЗВОЈА КРИВИЧНОГ ДЕЛА ТРГОВИНЕ ЉУДИМА

1.Фаза регрутације
Фаза регрутације је прва фаза у процесу трговине људима у току које трговци бирају и привлаче потенцијалне жртве како би их уплели у мрежу трговине људима. Трговци користе различите методе врбовања који иду од самосталних прилаза потенцијалним жртвама на разним јавним местима па до регрутације путем неслужбене мреже, породице и пријатеља или регрутације путам огласа у средствима информисања.

Начини на који се регрутују жртве трговине људима могу се сврстати у четири основне групе и то:



  1. Потпуна принуда путем отмице, киднаповања или продаје;

  2. Отмицу могу извршити регрутатори непосредно или жртву регрутору продаје члан породице жртве или државна институција (нпр. сиротишта).

  3. Обмана кроз обећања о законитом запослењу или удаји;

  4. Потенцијалне жртве у тежњи за бољим животом постају лаке мете трговаца људима који користе агенције за запослење као параван за трговину људима.

  5. Обмана путем полу-истине, нпр. да ће бити запослене као забављачице, шлесачице или стриптизете;

Велики проблем у таквим случајевима ствара то што жртвама није унапред предочено какви их услови чекају на тим радним местима и на шста ће све бити приморане, тј. под каквим условима ће бити принуђене да раде.

Регрутација жртви потпуно свесних да мигрирају како би радиле у проституцији, али несвесне до које мере ће бити задужене, застрашене, искоришћаване и надгледане.

Више од четвртине „регрутованих“ жртава је унашред свесно да ће у иностранству радити као проститутке. Међутим, те жене су преварене у погледу онога што их чека тамо након доласка (одузимање докумената, несигурне тј. незаштићене сексуалне услуге које ће морати пружати, затим висина силе којој ће бити подвргнутеако одбију или покушају побећи од тих услова).

Препознавање ситуације и пратећих околности злочина трговине људима од стране полицијских службеника и предузимање адекватних мера спречавања и сузбијања подразумева, не само познавање нормативног основа и оквира поступања и општих криминалистичких принципа и правила, већ и потпуније разумевање бројних особености овог друштвеног и криминалног феномена.

Службеници полиције треба да имају на уму да је злочин трговине људима сложен, па сагласно томе не треба очекивати да све жртве трговине људима имају иста обележја.

Полицијски службеници не смеју чекати и откривање злочина трговине људима препустити стицају околности и случају. Једини прави одговор је систематско прикупљање оперативних информација које ће омогућити, како откривање извршеног кривичног дела, његових извршилаца и жртава, тако и благовремено пресецање планиране криминалне активности и спасавање потенцијалних жртава.

Оперативци који раде на случају не смеју бити пасивни. Несавестан рад и затварање очију пред околностима које поуздано указују на постојање кривичног дела трговине људима, у најмању руку, израз су грубог огрешења о професионалне обавезе полицијских службеника, а тиме се иде на руку трговаца људима који бескрупулозно крше људска права и остварују значајну криминалну добит.

Први контакт са потенцијалним жртвама, односно онима које су већ то постале, може бити исходиште планског рада и ангажовања усмереног на спречавање и сузбијање овог злочина на одређеној територији, односно систематског прикупљања података о појединцима и групама које су евидентиране као извршиоци овог или неког другог од сродних кривичних дела. До контакта може доћи и током полицијског ангажовања усмереног на постизање других циљева (прикупљање обавештења и поступање по сазнањима и пријавама значајним за спречавање и сузбијање других кривичних дела или појединих прекршаја, контроле преласка државне границе и кретања и боравка странаца, очувања јавног реда и мира, контроле саобраћаја и објекта...).

За постојање жртве и активности трговаца у фази врбовања, полицијски службеници могу сазнати и од потенцијалне или већ потчињене и експлоатисане жртве, односно других појединаца и институција.
Постоји више начина груписања индикатора, а у овим случајевима навешћу поделу на жртву, клијента и трговца:

Жртва :


  1. Лицу је неко други организовао путовање;

  2. Лице не располаже слободно својим путним исправама;

  3. Лице поседује фалсификована лична документа (може бити и трговац)

  4. Лице незаконито улази и борави у земљи;

  5. Особа нема здравствену заштиту;

  6. Особа има дуг, који се стално увећава, према другом лицу;

  7. Обавеза прекомерног рада под било којим условима;

  8. Рођаци особе у земљи порекла пријављују претње и уцене...

Трговац :



  1. Незапослено лице изненада поседује велике суме новца или вози скупа кола;

  2. У стану лица пронађен већи број путних исправа других лица;

  3. Особа стално прати и надгледа друга лица на улици или у локалима;

  4. Број запослених у угоститељском објекту премашује потребан...

Клијент :



  1. Лице прича о томе да често користи врло приступачне сексуалне услуге;

  2. У лекарском извештају лице предпоставља где је могло добити полно обољење...

За доказни поступак је битно утврдити земљу порекла као и то на који је начин жртва регрутована ( нпр. да ли је у питању била отмица или добровољни полазак ).

Битно је знати да ли је жртва била отета, ако јесте где, када и како се то догодило, затим на који начин је остварен почетни контакт између жртве и трговца и да ли је тај контакт био добровољан, као и то ко је иницирао контакт.

У случају да контакт није био добровољан битно је сазнати који начини присиле су коришћени, да ли је жртви неко претио или је била нападнута, где је и када направљен први контакт, који је био начин контакта ( преко огласа или лични директно са трговцем или преко треће особе ).

Од велике важности су и средства комуникације, договор између жртве и трговца као и то шта је жртва подразумевала под договором, да ли је жртва била свесна да се ради о проституцији и ако јесте, да ли је знала о ком облику проституције се ради (уличној, унутар бордела или преко агенције „на позив“).

Трговци најчешће жртвама „продају“ причу о томе како су они уложили свој новац на конто транспорта и смештаја у иностранству па од жртви захтевају да им то „одраде“ и наводно ће их након отплате дуга ослободити, што наравно није тачно. Зато је веома битно сазнати од жртве колико је дуг био висок и колико је имала времена за подмирење, како су требала ићи плаћања (јако је битан тај однос зависности на релацији трговац - жртва) итд.

Степен организованости групе кријумчара је такође важан.

Жртве често из страха за своје ближње пристају на све што трговци од њих траже па је пожељно доказати да ли је трговац знао њену кућну адресу или било коју појединост о њеној породици или другим блиским особама, битно је и то да ли су чланови породице или други блиски знали за договоре између жртве и трговца.

И једна од најбитнијих ствари је то да ли је била сексуално, телесно или психички злостављана или противзаконито затварана.
Треба проверити да ли постоји сведок за било шта од наведеног, ако постоји потребно је прибавити пуне појединости.
Битан је податак да ли је трговац знао за старосну доб жртве, јер наравно ако је у питању малолетна особа није потребна радња извршења дела.

Потребно је прибавити пуне описе свеког од сумњиваца у фази регрутације.


Ако је жртва регрутована путем огласа, за доказни поступак је битно:

  1. Где је жртва видела оглас (да ли је био у новинама, магазину, адресару, стручној публикацији), ако је био нпр. у новинама важно је у којим новинама је био, да ли је био штампан локално или национално, у ком одељку је освануо итд.

  2. Да ли је оглас био преко радија или телевизије, на ком каналу ...

  3. Тачне речи огласа, ста се нудило, да ли је именована нека одређена особа за контакт;

  4. Да ли је жртва задржала копију огласа, ако јесте где је ...

У великом броју случајева трговци људима користе просторије у којима неко време држе жртве, па је битно да жртва одговори на нека питања у вези тога,како би помогла полицијским службеницима у поступку прикупљања доказа:



  1. Ако је била отета, да ли зна где је држана и може ли описати локацију или периферна топографска обележја?

  2. Да ли је регрутација укључила посјету некој канцеларији или просторијама неке агенције, ако јесте, потребно је прибавити пун описсумњиве особе и просторија;

  3. Да ли је била одведена или је држана на било каквој приватној адреси пре него што је напустила своју земљу?

  4. Које просторије је посетила или је у њима била унутар било које транзитне земље; прибавити пуне описе;

  5. Да ли је била одведена у било коју „сигурну кућу“ за смештај у земљи одредишта; ако јесте потребно је прибавити пун опис;

  6. Прибавити пун опис било које просторије у којој се од ње захтевало да се ангажује у проституцији или другим облицима искоришћавања – укључујући детаље опреме, декорације и било које остале необичности.

Ако је била одведена у било коју другу просторију као део процеса трговине људима, као део амбасаде за визу, остале владине зграде, болнице, школе за стране језике или просторије преко посредника за изнајмљивање – прибавити пуне детаље.

У случају да је жртва била отета било би корисно да се присети што више детаља и тиме допринесе поступку доказивања. Било би корисно да исприча где је и како отета, да ли је било употребљено насиље или претња, ако јесте било би добро да зна како јој је нанесено и које повреде су биле у питању.

Вађно је да каже да ли је било коришћено оружје; ако јесте да се да пун опис; да ли је била дрогирана на било који начин (ако јесте, треба прибавити детаље попут метода примене – инекција, течност, инхалација); да ли јој је отмичар изнео последице у случају покушаја бега, ако јесте корисно је прибавити пуне детаље који се тичу природе претње и од кога;

Од велике важности је и то да ли јежртва случајно приметила неки специфичан језик, нагласак; било које име или надимак који је коришћен; ако су је одвели на неко место после отмице да каже колико је отприлике трајало путовање од тачке отмице до тачке скривања.

Треба прибавити пун опис места скривања; околину, дали је жртва могла чути гласове или буку као што је нпр. оближњи авион или воз; било који други детаљ за идентификовање локације.

Прибавити пуне описе осумњичених особа, возила и просторија.


2.Фаза транзита-Превоз

Након врбовања следи превозна и трансферна фаза која такође може укључивати и прибављање смештаја и прихват жртве, укључујући први прихват и трансфер унутар њене властите земље.Жртва може претрпети озбиљну повреду људских права те физичко злостављање у току путовања, иако то све не мора бити присутно да би постојало кривично дело.Трговина људима, као што је дефинисано у Палермо протоколу УН-а, Кривичном закону РС укључује премештање особе у неком правцу, али не мора нужно укључивати прелаз међународних граница.

Трговци своје жртве премештају с намером да их уклоне из њихове заједнице, породице и пријатеља с којима су блиске, те изолују у месту како би над њима задобили и одржали што већи надзор.Трговци манипулишу и изврћу процес имиграције како би остварили своје криминалне циљеве.

Многе жртве никад раније нису напуштале своју земљу, тако да потпуно зависе од трговаца, јер им се у старту одузимају путне исправе и остала документа, како би се осигурала њихова покорност. Жртва којој је одузета исправа и која се налази у незаконитом статусу ће избегавати да се обрати полицији и затражи помоћ.Наравно треба истаћи да многе жртве добровољно напуштају своје домове у потрази за бољим животом(законито или незаконито), тако да је погрешно претпоставити како је свака особа која је незаконит мигрант уједно и жртва трговине људима.


Превоз жртава преко границе је битан елемент међународне трговине људима.Прелаз преко границе може бити легалан, илегалан и комбинован.У већини случајева, врбоване особе пристају на прелазак границе, због набавке исправа и обезбеђеног превоза, а то трговцу људима пружа висок степен надзора за време транзитне фазе.

Жртве се преко границе превозе камионом, аутомобилом или аутобусом много чешће, него нпр.авионом или бродом.Велики значај приликом откривања кд. трговине људима у овој фази имају одређени извештаји Интерпола који описују главне руте које трговци користе, на путу до места крајњег одредишта, те превозна средства која се користе.На тај начин државне власти усмеравају већу пажњу и врше већи надзор на одређеним прелазима.Наравно трговци људима су врло вешти у промени својих руита и начину рада,тако да обавештајни подаци везани за ове активности су често само случајни и недоказани, те се ту крије слабост коју увек изнова трба решавати.

До откривања кд.трговине људима у току ове фазе долази најчешће приликом контроле државне границе и кретања и боравка странаца, а исто тако на основу сазнања од других појединаца или институција.Приликом откривања и спасавања потенцијалних жртава трговине људима, односно оних које то већ јесу, током пребацивања са различитих локација унутар земље, односно у иностранство(на правцима ка граничним прелазима)мора се узети у обзир и чињеница да трговци у тој фази, своје криминалне активности, предузимају бројне мере предострожности(мењају правце и начин пребацивања, лажу жртве, омамљују их, прете им и сл),

Погранична полиција треба имати на уму да већина жртава на граници неће знати да се њима тргује, јер то оне најчешће не знају док не стигну на одређену дестинацију.Неретко особе које се превозе или спроводе сарађују са трговцима људима, како у незнању и из уверења да су на путу ка бољем животу, тако и услед страха од трговца.Жртве,у великом бр.случајева се нерадо упуштају у комуникацију са полицијским службеницима на граници.Припадници граничне полиције приликом контакта са лицима која се кријумчаре, уз интензивније ангажовање на откривању лица која организују и реализују илегална пребацивања преко државне границе постављају питања која могу помоћи у идентификацији потенцијалних жртава трговине људима, а то су: Која је сврха вашег путовања? Ко је организовао путовање? Ко је сређивао документа? Ко сноси трошкове? Да ли су вам документа одузета? Где и коме треба да се јавите? Којим послом се бавите? Да ли сте присиљени да радите тај посао? Да ли можете да напустите тај посао кад желите? Да ли вама и вашој породици прете или вас уцењују и сл.Проблем настаје зато што жртве најчешће избегавају разговор симулирањем умора, незаинтересованости, избегавањем погледа од стране трговца, наученим изјавама и сл.

Трговина људима спада у она кривична дела чије доказивање је изузетно тешко,тако да нови ЗКП даје могућност примене разноврсних истражних техника, пре свега да би се обавио што квалитетнији посао у преткривичном поступку и уопштено у веома сложеном процесу прикупљања и оцене доказа.Докази који су од велике важности,а односе се на транспорт жртве су:

У односу на средства поласка,транзита и доласка:




  1. Да ли је жртва изведена из земље легално или илегално;

  2. Којим превозним средством, да ли је возило заустављано на граници;

  3. Који је био тачан датум поласка, где је прешла границу;

  4. Које документе је имала и на које име, ако су били фалсификовани ко их је набавио

  5. Ко је одвео да направи путну исправу и где:

  6. Је ли тражена виза за улазак/излазак, ако јесте која амбасада је издала, кад:

  7. Где су купљене путне карте и кад, како су плаћене и на које име је купљена карта;

  8. Утврдити појединости о превозу(аутомобил,аутобус, железница, брод или авион):

  9. Да ли је путовала сама или са осталим жртвама и трговцем;

  10. Свака документација која се односи на путне исправе, карте , купоне, потврде, укључујући сва гарантна писма из иностранства, уговоре, уписнице у школе, курсеве и сл.

  11. Пун детаљан опис свих сумљивих особа и возила која се појављују у овој

фази.4
Ови докази се могу прибавити циљано скупљањем обавештајних података од стране полиције саслушањем, дискретним испитивањем код службене и неслужбене мреже контаката(чистачи, запослени у агенцијама, суседи и други) исто тако неслужбеним надзором и посматрањем следећих локација као што су путничке агенције, луке и сл.За фазу транзита од посебне важности су обавештајни подаци о фалсификовњу путних исправа, давање лажних виза, коришћене руте и начини путовања.Ове обавештајне податке треба снимити увек када је то могуће, да би се касније могли употребити као доказ.

Приликом прикупљања доказа, од првог момента треба предузимати све активности у складу са законским правилима, јер је то предуслов да се прикупљени докази касније могу употрeбити .


3. Фаза дестинације
У фази дестинације се остварује крајњи циљ трговине људима, а то је експлоатација жртава. Али пре саме експлоатације, у овој фази се врши прихват жртава у месту одредишта, стављање у ропски положај, контрола и одржавање у покорности. Једини циљ трговаца људима је зарада новца дугорочним израбљивањем жртава. Због тога они желе да заштите своје “ресурсе“ тако што ће спречавањем њиховог бекства, обезбедити да жртва настави да ради како је подучена, тј. како се од ње захтева. Зато трговац људима настоји осигурати стални надзор и покорност жртве што се постиже појединачним, али у већини случејва ипак кумулативним коришћењем различитих механизама попут:



  • одузимање личних и путних исправа одмах по доласку у земљу/место одредишта- ради одузимања њеног службеног идентитета и онемогућавања бекства и тражења помоћи,

  • обавезе враћања дуга који је жртва наводно проузроковала трговцу људима због довођења у земљу дестинације,

  • језичка и друштвена изолација,

  • стављање решетака на отворе просторије у којој жртва борави

  • употреба насиља и страха- трговци људима користе насиље и претњу истим као врло ефикасно средство контроле. Жртве често туку, силују, ограничавају у кретању и комуникацији, сакате ножевима, цигаретама, лишавају хране и воде, а све у намери покоравања.

  • дрогирање жртава- као врло ефикасно и често коришћено средство у постизању психичке покорности жртве

  • претња одмаздом према породици жртве.

У погледу откривања и доказивања овог кривичног дела, већ сама средства контроле и одржавања жртава у покорности (видео камере, наркотичка средства, алкохол, средства за везивање лица, средства за батинање, фото и видео материјал којим је жртва уцењивана, уговори о отплати дугова, решетке на прозорима објекта у ком бораве, аларми итд.) могу указати полицији да се у конкретном случају ради о кривичном делу трговине људима.5

По успостављању физичке и/или психичке покорности жртве, трговцу људима се отвара пут ка њеној бесомучној експлоатацији. Иако најчешћи, сексуална експлоатација није једини облик експлоатације жртава. Трговина људима обухвата још и радну експлоатацију, трговину људима ради принудног просјачења, склапања бракова, узимања људскох органа и делова тела, принудног вршења криминалних радњи, принудног учешћа у ратним сукобима итд.

Истраге које се спроводе у циљу спашавања жртава,односно хапшења и кривичног гоњења организатора експлоатације , а првенствено трговаца људима, могу се поделити на:


  • Проактивне- нпр. Код сексуалне или радне експлоатације, примениће метод “Ахилове пете“ организатора , а то је “реклама“ којом се појављују на тржишту. Криминалистички радник путем те рекламе може да прикупи обавештајне податке о локацији криминалне групе и жртава, тако да се може рећи да “рекламе указују на локацију доказа“.Ако постоје обавештајне информације припадницима криминалне групе, а не о њихивој “реклами“, примениће се метод “Ал Капоне“.

  • Реактивне- поред стандардних истржних мера у техника значајне су: операције присмотре, операције агресивне присмотре техничким уређајима, операција ангажовања службених лица за тајне задатке или “улогу лажних клијената“ и контролисане испоруке.

  • Истраге које имају за циљ ометање или прекид активности извршилаца кривичних дела -када степен ризика по безбедност жртава захтева моменталну интервенцију која искључује могућност проактивне истраге, када проактивна истрага није погодна из оперативних или нормативних разлога или када се извршиоцима кривичних дела на други начин не може онемогућити да раде у доташњем обиму и на дотадашњим локацијама.6

У процесу експлоатације жртава настају предмети и трагови, који доказују извршење кривичног дела трговине људима и на које би припадници криминалистичких служби морали да обрате пажњу, као што су: уговори о изнајмљивњу објеката у којима бораве жртве, новац, кредитне картице, чековне књижице, документација у вези новчаних трансакција,евиденције о услугама и приходима стеченим експлоатацијом жртава-“криминално законодавство“, ценовници, каталози са фотографијама жртава, сценарији разговора са клијентима, порнографски фото, аудио, и аудио-видео материјал, кондоми,рекламни материјал намењен потенцијалним клијентима, сексуална помагала, шприцеви, лекови, инјекције и други. За даљи поступак веома је корисно да се сви ови предмети и поступање са њима приликом вршења претреса забележе видео камером.



Важна сазнања и доказе у погледу фазе дестинације могу се стећи саслушањем жртве као сведока у погледу питања:

  1. Датум, време и место улазне тачке у земљу одредишта?

  2. Да ли је улазак био прикривен или откривен, начин транспорта?

  3. Да ли јој је било дозвољено да код себе држи личне и путне исправе, ако није, ко јој је и како одузео и где су потом чуване исправе?

  4. Која је била њена прва адреса, ко је жртву тамо одвео и како је до тамо путовала?

  5. По доласку, јесу ли остале особе/жртве биле присутне! Какве су биле просторије? Да ли је адреса била и бордел у ком је жртва радила(ако је у питању сексуална експлоатација)?

  6. Да ли је жртва била психички, телесно, сексуално нападана у почетном стадијуму?

  7. Ком облику експлоатације је била изложена?

У случају сексуалне експлоатације:

  1. Кад је започела сексуална експлоатација, да ли је жртва знала да ће бити укључена у проституцију?

  2. Кад је жртва открила истину и од кога?

  3. Које врсте проституције су од жртве захтеване? Улична проституција, у апартману, у борделима, салонима за масажу, стриптиз баровима...?

  4. Да ли је неко над жртвом вршио надзор, ко, како? Колико слободе је имала? Да ли је могла да напусти бордел, агенцију (...) без надзора?

  5. Да ли је радила са другим проституткама, девојкама, рецепционерима? Да ли може да наведе њихова имена, ако јесте?

  6. Колико је жртва радила? Колико је дневно клијената имала? Да ли је могла да бира клијенте? Ако би одбила, какве су биле последице?

  7. Да ли је познавала локални језик? Да ли је радила по писменој “мени“ листи?

  8. Која је била цена њених услуга? Да ли може да процени укупну зараду од услуга за сво време свог рада?

  9. Шта се догодило са њеном зарадом? Да ли је давала неком након сваког клијента?

  10. Да ли је ишта куповала за своје израбљиваче од те зараде?

  11. Да ли је био договорен постотак зараде између жртве и трговца? Да ли је постојао договор о враћању дуга? Колико је дуговала, а колико и како вратила, ако јесте?

  12. Да ли је жртви прећено сексуалним и/или физичким злостављањем, рапресијом према њеној породици, пријатељима, откривањем њеног живота као проститутке?

  13. Да ли је било могуће побећи или тражити помоћ? Ако јесте, да ли је покушала? Ако не, зашто није?

  14. Прибавити пуне описе о што више особа, просторија и возила који су део фазе дестинације.

  15. У односу на све наведене тачке, да ли је било сведока за било који од догађаја и ако јесте, прикупити што потпуније детаље.7


4. Фаза елиминације
Према неким изворима, четврту и последњу фазу кривичног дела трговине људима, представља фаза елиминације жртава која може уследити на различите начине:

  • Бекство жртве

  • Самооткуп или откуп

  • Природна смрт жртве

  • Самоубиство жртве

  • Убиство жртве

Пријаве и информације жртава које су свој живот сачувале бекством, самооткупом или откупом могу бити и најчешће јесу, од велике помоћи органима приликом откривања и доказивања овог страшног злочина. Захваљујући њиховим информацијама, полиција може сазнати за само вршење трговине људима или ући у траг начину на који организована група функционише. Нажалост, таквих жртава је врло мало. У великом броју случајева обухваћеност ланцем трговине људима има фаталан исход по жртве. Неретко, оне бивају убијене када због њиховог физичког, здравственог стања или из другог разлога постану бескорисне трговцу људима. Такође, многе жртве, у немогућности да поднесу суровост околности у којима су се нашле, прибегавају самоубиству или употреби великих количина наркотика који често резултирају смрћу жртве због предозирања. Бесомучна експлоатација, изложеност насиљу, недостатак хране, сна, лекова, као саствани део трговине људима, узимају свој данак те узрокују брзо пропадање, старење жртава и воде њиховој прераној смрти.

Приликом лишавања слободе осумњичњних за трговину људима и претреса њихових просторија, следећи предмети и трагови могу указати на елиминацију жртава које нису пронађене на лицу места: лешеви или делови лешева, оружје, оруђе погодно за убиство лица, трагови крви, списи који указују да је лице било присутно у објекту у којем се организује експлоатација, идентификациони документи, филмови и фотографије жртава које нису пронађене и слично.



Процес откривања и доказивања у погледу ове фазе може ићи и у супротном смеру. Наиме, када полиција пронађе неидентификовани леш на сумњу да је у питању жртва трговине људима могу је навести специфичне тетоваже на телу жртве (најчешће на врату, са карактеристичним ознаком или надимком трговца којем припада), повреде, болести, заразе специфичне за одређени вид експлоатације (код сексуалне-у гениталном пределу тела, код радне- жуљеви на рукама деце, код просјачења-осакаћеност, код експлоатације ради принудног учешћа у ратним сукобима- карактеристичне повреде или развој мускулатуре ), повреде нанете карактеристичним машинама или другом опремом, одећа типична за одређене послове (код сексуалне експлоатације-неумерено секси и провокативна) или пак одећа која садржи трагове материјала својствених процесу пољопривреде или индустрије.8
ЗАКЉУЧАК
Анализирајући најразличитије методе врбовања преко широке, добро организоване криминалне групе до експлоатације, можемо уочити да откривање и доказивање кривичног дела трговина људима није ни мало једноставан задатак. То нас наводи на закључак да у решавању проблема трговине људима потребно да учествује што више институција. Овакo сложен проблем не може се препустити само државним органима. Не смемо ни изоставити улогу невладиних организација кад је у питању помоћ жртвама. Исказ жртве као доказа је веома значајан, често и кључан. Управо из тог разлога је веома значајна улога невладиних организација да својим деловањем оспособе жртву за кривични поступак и за живот уопште. Постојање и употреба посебних истражних техника у Закону о кривичном поступку олакшава откривање и доказивање кривичног дела трговина људима. Примена Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, нарочито је важна у сузбијању трговине људима приликом примене оних чланова који се односе на заштиту сведока и међународну помоћ. Једна од најважнијих одредаба односи се на сведока или оштећено лице, којом је предвиђено да уколико није могуће обезбедити присуство сведока или оштећеног на главном претресу, њихово саслушање може се вршити путем видео конференцијске везе. Ова одредба је значајна јер се тиме избегава трауматизација и секундарна виктимизација жртве којом би иста била изложена када би се непосредним појављивањем сусрела са оптуженима за трговину људима.Законик такође предвиђа заштиту сведока и оштећеног. Суд је дужан да сведока и оштећеног заштити од увреде, претње и сваког другог напада. Због сложености и тешког доказивања овог кривичног дела напомињемо да је ангажман свих структура у решавању овог проблема пожељан и добродошао.




Dijana Aleksić, Mirjana Josimov, Aleksandar Knežević, Peter Malešević, Nikolina Miščević


DETECTION AND CRIMINAL EVIDENCE of human trafficking
Abstract: The authors of this paper deal with the problem of detecting and proving the crime of human trafficking. Matter is divided into two chapters. The first chapter is generally processes data that are common to each of the phases of this crime. The second chapter is devoted to methods of detecting and proving that are specific for each of the stages of human trafficking (phase of origin, transit, elimination and destination). The above issues are addressed from the perspective of the relevant constitutional and statutory provisions, manual interpolation, professional publications ... In the end there are some final considerations.


Keywords: human trafficking, common measures, exploitation, detection, proving




1 Кривчно правни систем и судска пракса у области борбе против трговине људима у Србији,стр39;

2 Институције и жртве,Могућност обезебеђења доказа у организовању сексуалне експлоатације,Мр Саша Мијалковић,стр.26

3 Закон о кривичном поступку Републике Србије,чл.504-а,2009.

4 Приручник –„Програм за развој обуке полиције у борби против трговине људима“,стр.85;



5 Институције и жртве,Могућност обезебеђења доказа у организовању сексуалне експлоатације,Мр Саша Мијалковић,стр.28;


6 Институције и жртве,Могућност обезебеђења доказа у организовању сексуалне експлоатације,Мр Саша Мијалковић,стр.26;

7 Приручник –„Програм за развој обуке полиције у борби против трговине људима“,стр.83;

8 UNODC,Anti-human trafficking manual for criminal justice practitioners,Module 7,2009.


Достарыңызбен бөлісу:




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет