Програма развоја спорта у Брусу Основни правци програма развоја спорта у Брусу

• 
  Хала спортова (корисник)
  

• 
  Градски стадион
  
• 
  Атлетска стаза
  
• 
  Тениски терени
  
• 
  Терени за мале спортове
  

• 
  Канцеларијски простор
  
• 
  Пословна зграда на Градском стадиону
  

За децу и младе физичка активност је природна форма кретања која подразумева изазов и уживање засновано на игри. Спорт у свим облицима треба да буде појединачно доступан свим младима без дискриминације, чиме се омогућују једнаке могућности дечацима и девојчицама, уз уважавање посебних потреба сваког старосног узраста. Улога физичких активности у образовању деце, стицању моторичких способности, стицању друштвених способности и очувању здравља је изузетно битна. При том, добробит детета, без обзира на узраст, увек мора бити најважнији циљ. Практично организовање спортских активности је општеприхваћено као сврсисходно за децу и омладину и има позитиван утицај на њихов физички, ментални, психолошки и друштвени развој. Генерално, спорт се сматра нарочито погодном активношћу за физичку и менталну добробит деце и суштински је битан за превенцију здравствених проблема. За свестрани развој детета од кључног значаја је одговарајуће физичко образовање у школи и бављење ваннаставним спортским активностима у школским спортским секцијама и школским спортским друштвима. Сви млади треба да добију адекватно физичко образовање и стекну основне спортске вештине у оквиру редовног наставног програма или у оквиру ваннаставних активности, чиме се омогућава свакодневно бављење спортом. Школе треба да учине младима привлачним да своје слободно време проведу на отвореном простору играјући различите игре, као и да одговоре на прихватљиве нове трендове у спорту. Квалитет физичког образовања и спортске обуке треба да буде обезбеђен и унапређен кроз квалификоване наставнике физичког васпитања, уз одговарајуће мере за надзор квалитета. Школе би требало да све младе, а посебно оне у завршним разредима упознају са локалним спортским клубовима и објектима и да остваре сарадњу са локалним спортским клубовима. Млади треба да знају које могућности имају у локалу, како могу да наставе да се баве спортом након завршетка школе, те да буду свесни које то активности највише воле и које их највише стимулишу. Све школе треба да имају неопходну и одговарајућу опрему и објекте за бављење младих физичким активностима и спортом.

Посебно девојчицама треба обезбедити више могућности да се баве спортом и остану у спорту, с тим да ниво и интензитет тренинга и такмичења треба да буде адекватан њиховом узрасту и физичком и менталном стању. Због тога треба посебно подржати оне спортове у којима се девојчице у значајној мери баве спортом.

Школа је идеално место за промоцију спорта и здравог живота, пошто обилује одговарајућим високо образованим кадром који може и зна да одговори на захтеве стручног и педагошког рада са децом и младима, притом се не мисли само на професоре физичког васпитања већ и на психологе, педагоге, односно комплетан апарат школства који даје додатни квалитет развоју школског спорта.

Зато не чуди да је Законом о основном образовању и васпитању, држава препознала значај школског спорта. У њему, у члану 40. стоји: „Ради развоја и практиковања здравог начина живота, развоја свести о важности сопственог здравља и безбедности, о потреби неговања и развоја физичких способности, као и превенције насиља, наркоманије, малолетничке деликвенције, школа у оквиру школског програма, реализује и програм школског спорта, којим су обухваћени сви ученици. Школа је дужна да у оквиру програма школског спорта, заједно са јединицом локалне самоуправе, организује недељу школског спорта најмање једном у току полугодишта. Недеља школског спорта обухвата такмичења свих ученика у спортским дисциплинама прилагођеним узрасту и могућностима ученика.“ (Закон о основном образовању и васпитању, Сл. гласник РС бр. 15/13). Школски спорт тако представља саставни део обавезног наставног плана и програма. Главни циљ школског спорта мора бити физички, интелектуални, морални, социјални и културни развој свих ученика. Када су у питању школска спортска такмичења, приоритет су такмичења унутар школа и на нивоу општине. Потребно је, такође, организовати спортске активности деце за време распуста, посебно путем спортских кампова.

Посебно је значајно предузимање активности које треба да доведу до тога да деца не плаћају чланарину у спортским организацијама, или да она буде примерена могућностима родитеља. Како би се повећало учешће деце у спорту, национални спортски савези треба да обезбеде да спортски клубови уз сениорске екипе обавезно имају и дечје екипе.

У циљу развоја и унапређивања физичког вежбања деце, као и успостављања функционалнијег система школских спортских такмичења, неопходна је изградња посебних објеката – спортских сала намењених школском спорту, чиме би створили услове за развој школског спорта. Стварањем услова углавном би задовољили интерес заједнице и самог друштва за укључивање што већег броја деце у школске спортске активности.