(4 часа недељно, 136 часова годишње)
Циљ наставе математике у основној школи јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку и математичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, као и да:
- оспособи ученике да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама;
- оспособи ученике да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима;
- развије мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје;
- осигура да ученици усвоје елементарна математичка знања која су потребна за схватање појава и законитости у природи и друштву;
- оспособи ученике за примену усвојених математичких знања у решавању разноврсних задатака из животне праксе;
- представља основу за успешно настављање математичког образовања и за самообразовање;
- доприноси развијању менталних способности, формирању научног погледа на свет и свестраном развитку личности ученика.
Задаци наставе математике јесу:
- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе математике сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе математике буду у пуној мери реализовани;
- нумеричко описмењавање ради успешног бављења било којом професијом и остваривања квалитета живота;
- стицање знања неопходних за разумевање квантитативних и просторних односа и законитости у разним појавама у природи, друштву и свакодневном животу;
- стицање основне математичке културе потребне за сагледавање улоге и примене математике у различитим подручјима људске делатности (математичко моделовање), за успешно настављање образовања и укључивање у рад;
- развијање ученикових способности посматрања, опажања и логичког, критичког, аналитичког и апстрактног мишљења;
- развијање културних, радних, етичких и естетских навика ученика, као и побуђивање математичке радозналости;
- стицање способности изражавања математичким језиком, јасност и прецизност изражавања у писменом и усменом облику;
- усвајање основних чињеница о скуповима, релацијама и пресликавањима;
- савлађивање основних операција с природним, целим, рационалним и реалним бројевима, као и усвајање основних својстава тих операција;
- упознавање најважнијих геометријских објеката: линија, фигура и тела, и разумевање њихових узајамних односа;
- оспособљавање ученика за прецизност у мерењу, цртању и геометријским конструкцијама;
- припрема ученика за разумевање одговарајућих садржаја природних и техничких наука;
- изграђивање позитивних особина ученикове личности, као што су: систематичност, упорност, тачност, уредност, објективност, самоконтрола и смисао за самостални рад;
- стицање навика и умешности у коришћењу разноврсних извора знања.'
Редни број наставне теме
|
Назив наставне теме
|
Време реализације
|
Број часова
|
основни ниво
|
средњи ниво
|
напредни ниво
|
за обраду
|
за друге типове
|
укупно
|
Ученик:
|
Ученик уме да:
|
Ученик уме да:
|
1.
|
Сличност троуглова
|
IX
|
3
|
5
|
8
|
МА.1.3.2.
|
- влада појмом троугла;
- уме да нацрта троугао користећи прибор;
- разликује основне
врсте троуглова, зна основне елементе троугла
|
МА.2.3.2.
|
- решава задатке користећи Питагорину теорему
|
МА.3.3.1.
|
- закључује користећи особине паралелних правих
|
МА.1.3.6.
|
интуитивно схвата
појам сличних
фигура
|
МА.2.3.6.
|
користи слочност везује је са карактеристичним
својствима фигура
|
МА.3.3.6
|
- примени сличност троуглова, повезујући тако разна својства геометријских објеката
|
2.
|
Тачка, права и раван
|
IX
X
|
6
|
6
|
12
|
МА.1.3.1.
|
- влада појмовима дуж, полуправа, права и раван
- уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор;
- разликује разликује неке врсте углова и паралелне и нормалне праве
|
МА.2.3.2.
|
- да решава задатке користећи Питагорину теорему
|
МА.3.3.1.
|
- закључује
користећи особине
паралелних и
нормалних правих,
|
|
|
МА.1.3.2.
|
- уме да израчуна непознату страницу правоуглог троугла примењујући
Питагорину теорему
|
3.
|
Линеарне једначине и неједначине с једном непознатом
|
X
I
|
6
|
12
|
18
|
МА.1.2.1.
|
- уме да реши линеарне једначине у којима се непозната
појављује само у једном члану
|
МА.2.2.1.
|
- реши линеарне једначине
|
МА.3.2.1.
|
- саставља и решава
линеарне једначине
и неједначине
|
МА.2.2.5.
|
- користи једначине
у једноставним
текстуалним
задацима
|
МА.3.2.5.
|
- користи једначине и
неједначине решавајући и сложеније текстуалне
задатке
|
4.
|
Призма
|
X
XI
|
6
|
8
|
14
|
МА.1.3.4.
|
- влада појмовима коцка и квадар
- уочава њихове моделе у реалним ситуацијама,
- зна њихове основне
елементе
- рачуна њихову површину и запремину
|
МА.2.3.4.
|
- влада појмом призме;
- рачуна површину и запремину призме када су неопходни елементи непосредно дати у задатку
|
МА.3.3.4.
|
- израчуна површину и запремину призме
укључујући случајеве када неопходни елементи нису
непосредно дати
|
5.
|
Пирамида
|
XI
XII
|
6
|
10
|
16
|
МА.1.3.2.
|
влада појмовима:
троугао, четвороугао,
квадрат и
правоугаоник
(уочава њихове
моделе у реалним
ситуацијама и уме да
их нацрта користећи
прибор; ученик
разликује основне
врсте троуглова,
зна основне
елементе троугла
и уме да израчуна
обим и површину
троугла, квадрата и
правоугаоника на
основу елемената
који непосредно
фигуришу у датом
задатку; уме да
израчуна непознату
страницу правоуглог
троугла примењујући
Питагорину теорему)
|
МА.2.3.4.
|
влада појмовима:
- пирамида;
- рачуна површину и
запремину пирамиде када су неопходни елементи непосредно дати у задатку
|
МА.3.3.4.
|
- израчуна површину и запремину пирамиде
укључујући случајеве када неопходни елементи нису
непосредно дати
|
6.
|
Линеарна функција
|
I
II
|
5
|
7
|
12
|
МА.1.2.4.
|
- уме да одреди вредност функције дате таблицом или
формулом
|
МА.2.2.4.
|
- уочи зависност
међу променљивим,
- зна функцију
y=ax и графички
интерпретира њена
својства;
|
МА.3.2.4.
|
- зна линеарну функцију y=ax+b
и графички
интерпретира њена
својства
|
7.
|
Графичко представљање статистичких података
|
II
|
4
|
4
|
8
|
МА.1.5.3.
|
- податке из табеле
прикаже графиконом
и обрнуто
|
МА.2.5.3.
|
-обради прикупљене
податке и представи
их табеларно или графички;
- представља средњу
вредност медијаном
|
МА.3.5.3.
|
- прикупи и обради
податке и сам састави дијаграм или
табелу
- црта график којим представља међузависност величина
|
8.
|
Системи линеарних једначина с две непознате
|
II
III
|
6
|
6
|
12
|
МА.1.2.1.
|
- уме да реши линеарне једначине у којима се непозната
појављује само у једном члану
|
МА.2.2.1.
|
- реши системе
линеарних једначина
са две непознате
|
МА.3.2.1.
|
- саставља и решава
системе линеарних
једначина са две
непознате
|
МА.3.2.5.
|
- користи системе једначина решавајући и сложеније текстуалне задатке
|
9.
|
Ваљак
|
IV
V
|
4
|
6
|
10
|
МА.1.3.5.
|
- влада појмом ваљака
- уочава моделе ваљка у реалним ситуацијама
- зна његове основне
елементе
|
МА.2.3.5.
|
- израчуна површину
и запремину ваљка када су неопходни елементи непосредно дати у
задатку
|
МА.3.3.5.
|
- израчуна површину
и запремину ваљка,
укључујући случајеве када неопходни елементи нису непосредно дати
|
10.
|
Купа
|
V
|
4
|
8
|
12
|
МА.1.3.5.
|
- влада појмом купе
- уочава моделе купе у реалним ситуацијама
- зна њене основне
елементе
|
МА.2.3.5.
|
- израчуна површину
и запремину купе када су неопходни елементи непосредно дати у
задатку
|
МА.3.3.5.
|
- израчуна површину
и запремину купе,
укључујући случајеве када неопходни елементи нису непосредно дати
|
11.
|
Лопта
|
V
VI
|
3
|
3
|
6
|
МА.1.3.5.
|
- влада појмом лопте
- уочава моделе лопте у реалним ситуацијама
- зна њене основне
елементе
|
МА.2.3.5.
|
- израчуна површину
и запремину лопте када су неопходни елементи непосредно дати узадатку
|
МА.3.3.5.
|
- израчуна површину
и запремину лопте,
укључујући случајеве када неопходни елементи нису непосредно дати
|
|
Писмени задаци
|
X
XII
III
VI
|
0
|
8
|
8
|
|
Укупно часова
|
|
53
|
83
|
136
|
|
Достарыңызбен бөлісу: |