Медицински факултет

МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ

КРАГУЈЕВАЦ

1. Одлука Изборног већа

Одлуком Изборног већа Медицинског факултета Универзитета у Крагујевцу, број 01-5717/3-2, од 08.09. 2010. године, именовани су чланови комисије за оцену научне заснованости теме докторске дисертације кандидата Душице Ђорђевић, под називом:

„Утицај тренажног статуса на морфофункционалне карактеристике и редокс равнотежу код младих рукометаша“

Чланови комисије су:

1. 
   Проф. др Драган Ђурић, председник, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду за ужу научну област Физиологија
   
2. 
   Проф. др Владимир Љ. Јаковљевић, члан, ванредни професор Медицинског факултета Универзитета у Крагујевцу за ужу научну област Физиологија
   
3. 
   Проф. др Гвозден Росић, члан, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Крагујевцу за ужу научну област Физиологија
   

1. 
   Кратка биографија кандидата
   

2. 
   Наслов, предмет и хипотезе докторске дисертације
   

1. 
   Бављење спортом не утиче значајно на индекс телесне масе (Body mass index), али адолесценти који се баве спортом имају бољи мишићно-масни однос (Muscle-fat ratio) у односу на адолесценте који се не баве спортом.
   
2. 
   Аеробна моћ адолесцената који се баве спортом повећава се са повећањем старости, дужине тренажног стажа и побољшањем телесног састава.
   
3. 
   Адолесценти који се баве спортом имају ефикаснији антиоксидативни заштитни систем у односу на адолесценте који се не баве спортом.
   
4. 
   Физичка активност изазива акутни поремећај редокс равнотеже.
   
5. 
   Поремећај редокс равнотеже након максималног прогресивног теста оптерећења и интензивног тренинга је мањи код испитаника са бољим телесним саставом, бољим функционалним способностима, и дужим тренажним стажом.
   

3. 
   Подобност кандидата
   

• 
  Djordjevic D, Jakovljevic V, Cubrilo D, Zlatkovic M, Zivković V, and Djuric D. Coordination between nitric oxide and superoxide anion radical during progressive exercise in elite soccer players. Open Biochem J 2010; 4:100-106.
  

4. 
   Преглед стања у подручју истраживања
   

Морфолошке и функционалне карактеристике спортиста су најлакше уочљиве и већ дуго изучаване промене изазване тренингом, док је одговор ендотела и антиоксидационог заштитног система на тренажне стимулусе новија истраживачка област у којој још увек постоје многе недоумице. Разлике у морфолошким, функционалним и моторичким карактеристикама између деце која се баве и не баве спортом, као и између деце различитог узраста, показане су у великом броју домаћих и иностраних студија, међутим ефекати тренажног процеса на поменуте карактеристике младих код нас су углавном процењивани недовољно прецизним методама.

5. 
   Значај и циљ истраживања са становишта актуелности у одређеној научној области
   

1. 
   Утврђивање морфолошких карактеристика младих рукометаша, као и утицаја бављења спортом, различите дужине тренажног стажа и старости на телесни састав младих.
   
2. 
   Утврђивање функционалних способности младих рукометаша мерењем максималне потрошње кисеоника као мере аеробне моћи, односно показатеља успешности кардиореспираторног система, као и утицаја старости, дужине тренажног стажа и морфолошких карактеристика на максималну потрошњу кисеоника.
   
3. 
   Утврђивање оксидационог статуса младих рукометаша у миру (базалних вредности чинилаца редокс равнотеже) ради процене адаптације антиоксидативног заштитног система изазване вишегодишњим интензивним тренингом. Ниво адаптације у зависности од дужине тренажног стажа и старости испитаника.
   
4. 
   Утврђивање концентрације NO, ради утврђивања утицаја редовне вишегодишње физичке активности на функције ендотела.
   
5. 
   Утврђивање постојања акутног нарушавања редокс равнотеже младих рукометаша услед утицаја максималног прогресивног теста оптерећења, као и утицаја појединачног интензивног тренинга.
   
6. 
   Утврђивање разлика у оксидационом статусу испитаника након максималног прогресивног теста оптерећења и након интензивног тренинга, у зависности од морфолошких и функционалних карактеристика испитаника, старости и дужине тренажног стажа.
   

6. 
   Веза са досадашњим истраживањима
   

7. 
   Методе истраживања
   

Студија ће обухватити групу од 50 младих рукометаша рукометног клуба Нови Београд, старости од 14-19 година, и 50 младића исте старости, који немају редовну физичку активност.

За све испитанике важиће следећи услови за учешће у студији: 1) морају бити апсолутно здрави без обољења у анамнези, 2) без посебних навика у исхрани, 3) без употребе било каквих медикамената и суплемената, 4) да су непушачи.

Процена телесног састава

Мерење телесне тежине и процена телесног састава биће вршена методом биоелектричне импеданце (Bioelectrical Impedance Аnalysis – BIA), на професионалном апарату Biospace In Body 720, који користи DSM-BIA методу (Direct Segmental Multi-frequency Bioelectrical Impedance Analysis). Мерење ће бити обављено ујутру, пре доручка и теста оптерећења. Параметри од интереса за истраживање су: телесна тежина, проценат масног и мишићног ткива и индекс телесне масе (Body Mass Index – BMI).

Испитаници ће бити подвргнути максималном прогресивном тесту оптерећења на бицикл ергометру Kettler AX1. Након троминутног загревања при оптерећењу од 20W, испитанику ће бити подешено оптерећење од 2W/кг ТМ. Испитаник би требало да одржава константан број обртаја педала (60 обртаја у минуту) током сваког ступња оптерећења. Један ступањ оптерећења траје 3мин, након чега се оптерећење повећава за 50W.

Потрошња кисеоника током теста оптерећења биће праћена апаратом за директно мерење потрошње кисеоника марке Cosmed Fitmate Pro (Nieman et al, 2007). Испитанику се пре започињања теста оптерећења на лице постави силиконска маска са флоуметром, а око груди трансмитер за праћење срчане фреквенције. Преко дисплеја апарата може се пратити низ кардиопулмоналних параметара, између осталог потрошња кисеоника. Критеријуми на основу којих се сматра да је постигнута максимална потрошња кисеоника су: 1) пораст утрошка кисеоника достиже плато (пораст мањи од 2мл/кг/мин или 5%) са порастом оптерећења, 2) фреквенција срца је унутар 10 откуцаја/мин или 5% у односу на предвиђени максимум за старост, 3) респирациони коефицијент (запремински однос елиминисаног угљендиоксида и утрошеног кисеоника ) је већи од 1.10 или 1.15, 4) субјективни осећај оптерећења већи од 18 бодова по Борговој скали.

Биохемијске анализе параметара оксидативног стреса

Биохемијске анализе узорака крви састојаће се мерења параметара повезаних са акутним и хроничним ефектима оксидационог стреса изазваног вежбањем: O₂^-, H₂O_2, NO, TBARS, SOD, CAT, GSH. Узорци венске крви, у количини од по 4,5мл, испитаницима ће бити узети укупно 4 пута (непосредно пре и након лабораторијског теста оптерећења и пре и након тренинга). Крв ће бити узимана у вакумске епрувете са цитратом, а основна обрада узорака састојаће се од одвајања еритроцита од плазме центрифугирањем (10 мин на 5000 rpm, 4°C). Исталожени еритроцити се ресуспендују и три пута исперу физиолошким раствором уз центрифугирање 10 минута на 5000 rpm, а затим замрзну на -20⁰C до анализе. Одређивање концентрације наведених биохемијских параметара вршиће се спектрофотометријски.

Статистичка обрада података биће рађена у статистичком пакету SPSS 10.0 for Windows. За опис параметара од значаја, у зависности од њихове природе, биће коришћене методе дескриптивне статистике, графичко и табеларно приказивање. У зависности од расподеле, проверене уз помоћ Kolmogorov-Smirnov или Shapiro-Wilk теста, за анализу података користиће се одговарајући параметријски или непараметријски тестови. Тестирање значајности статистичке разлике између група ће се обавити т-тестом или Mann Whitney тестом. Разлика између два мерења биће анализирана упареним т-тестом, односно Willcoxon-овим тестом. За упоређивање аритметичке средине неког обележја више од две популације користиће се ANOVA или Kruskal Wallis тест. За анализу међусобне корелације параметара биће коришћене методе линеарне регресије и корелације.

8. 
   Очекивани резултати докторске дисертације
   

9. 
   Оквирни садржај дисертације
   

Други део истраживања састојаће се од узимања узорка крви непосредно пре и након једноипочасовног тренинга високог интензитета.

Приликом анализе података, рукометаши ће првенствено бити подељени у групе у зависности од старости (1. група: 14, 15г.; 2. група: 16, 17г.; 3. група: 18, 19г.) и дужине тренажног стажа (1. група: <5г. (кратко); 2. група: 6, 7г. (средње); 3. група: >8г. (дуго)), како би се индуковане промене могле приписати биолошком развоју или утицају тренинга, а затим и у односу на резултате постигнуте на лабораторијском тестирању, ради успостављања корелације између кардиореспираторних способности и параметара оксидативног стреса (1. група: VO_2max <38,3мл/кг/мин (лоше); 2. група: VO_2max38,445,13мл/кг/мин (просечно); 3. група: VO_2max 45,2 мл/кг/мин (добро)).

10. 
    Научна област дисертације
    

1. 
   Научна област чланова комисије
   

1. 
   Проф. др Драган Ђурић, председник, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду за ужу научну област Физиологија
   
2. 
   Проф. др Владимир Љ. Јаковљевић, члан, ванредни професор Медицинског факултета Универзитета у Крагујевцу за ужу научну област Физиологија
   
3. 
   Проф. др Гвозден Росић, члан, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Крагујевцу за ужу научну област Физиологија
   

1. 
   На основу досадашњег успеха на докторским студијама и публикованих радова, Душица Ђорђевић испуњава све услове за одобрење теме и израду докторске дисертације.
   
2. 
   Предложена тема је научно оправдана, дизајн истраживања је прецизно постављен и дефинисан, методологија је јасна. Ради се о оригиналном научном делу, где се испитује утицај бављења спортом на регулацију редокс равнотеже.
   
3. 
   Комисија сматра да ће предложена докторска теза Душице Ђорђевић бити од великог научног и практичног значаја, да се свеобухватно сагледају ефекти вишегодишњег бављења спортом на побољшање антиоксидативне заштите организма.
   
4. 
   Комисија предлаже Изборном већу Медицинског факултета у Крагујевцу да прихвати пријаву теме докторске дисертације кандидаткиње Душице Ђорђевић под следећим називом „Утицај тренажног статуса на морфофункционалне карактеристике и редокс равнотежу код младих рукометаша“ и одобри њену израду.
   

За ментора се предлаже Проф. др Владимир Љ. Јаковљевић, ванредни професор Медицинског факултета Универзитета у Крагујевцу за ужу научну област Физиологија