Методика наставе математике ІІ
Писана припрема за час математике
Професор: Студенти:
др Јасмина Милинковић Смиљана Баришић 49/2008
асс. Милана Дабић
Београд, март, 2011.
І Општи подаци:
|
|
Кандидат:
|
Смиљана Баришић 49/2008
|
Учитељ-ментор:
|
Нада Драгићевић
|
Школа-вежбаоница:
|
ОШ „Јован Миодраговић“
|
Разред и одељење:
|
II-2
|
Час по реду:
|
Први
|
ІІ Општи методички подаци:
|
|
Наставна тема:
|
Природни бројеви до 100
|
Наставна јединица:
|
Дељење бројем 5
|
Претходна наставна јединица:
|
Дељење бројем 4
|
Наредна наставна јединица:
|
Дељење бројем 6
|
Потребна знања ученика:
|
Потребно је да ученици знају таблицу множења, посебно множење са 5, да знају дељење бројем 4 и бројем 2.
|
Тип часа:
|
Обрада
|
Циљ часа:
|
Стицање знања и оспособљавање ученика правилном дељењу бројем 5.
|
Оперативни задаци часа:
Образовни:
Функционални:
Васпитни:
|
Стичу знања о дељењу бројем 5. Обнављање знања о дељењу бројем 4 и бројем 2.
Оспособљавање ученика за примену стеченог знања у новим конкретним ситуацијама. Оспособљавање ученика да уочавају, посматрају, закључују, логички мисле, правилно израчунавају израз.
Развијање и неговање код ученика прецизног изражавања и употребе метематичке терминологије. Развијање позитивног односа према раду, интереса за математику. Развијање индивидуалних способности ученика.
|
Облици рада:
|
Фронтални, индивидуални
|
Наставне методе:
|
Метода писаних радова, метода усмене речи, илустративно-демонстративна метода
|
Наставна средства:
|
Наставни листић са задацима, табла, хамери
|
Образовни стандарди:
|
1МА.1.1.3. множи и дели без остатка (троцифрене бројеве једноцифреним) у оквиру прве хиљаде.
1МА.2.1.2. уме да одреди десетицу, стотину и хиљаду најближу датом броју.
1МА.3.1.1. уме да примени својства природних бројева у решавању проблемских задатака.
|
Коришћена литература:
|
Мирко Дејић, МЕТОДИКА НАСТАВЕ МАТЕМАТИКЕ, Учитељски факултет, Београд, 2007.
|
ІІІ Структура часа са верменском артикулацијом:
|
|
1) Обнављање и провера градива
|
5 мин.
|
2) Стварање контекста тј. мотива за учење новог материјала
|
3 мин.
|
3) Обрада новог материјала
|
7 мин.
|
4) Вођено вежбање
|
10 мин.
|
5) Индивидуални рад уз колективну проверу
|
19 мин.
|
6) Систематизација наученог градива
|
5 мин.
|
7) Домаћи задатак
|
1 мин.
|
ІV Ток часа:
|
|
1) Обнављање и провера градива
|
Час започињемо обнављањем њиховог знања о дељењу бројем 2 и бројем 4. У руци држим 12 сламки, те замолим ученике да ми помогну да их поделим на два једнака дела. Изводим два ученика пред таблу. Сваком од ученика дајем по једнак број сламчица. Разговарамо о томе колико ја имам сламки, на колико ученика их делим и колико је сламки сваки од ученика добио.. Питам ученике како можемо ту једнакост да запишемо на таблу. Ученици ми диктирају ја је записујем.
12 : 2 = 6
Обнављам са ученицима шта је у овој једнакости дељеник, шта делилац а шта количник. Како називамо број 12 у овој једнакости? (дељеник) Како називамо број 2 у овој једнакости? (делилац) А како називамо број 6 у овој једнакости? (количник)
Након тога поново у руци држим 12 сламки, те их овог пута замолим да ми помогну да их поделим на четири једнака дела. Изводим четири ученика прд таблу, разговарамо о томе колико ја имам сламки, на колико ученика их делим и колико је сламки сваки од ученика добио. Потом разговарамо о томе како то можемо да запишемо. Ученици ми диктирају једнакост ја је записујем на таблу.
12 : 4 = 3
Обнављам са ученицима шта је у овој једнакости дељеник, шта делилац а шта количник. Како називамо број 12 у овој једнакости? (дељеник) Како називамо број 4 у овој једнакости? (делилац) А како називамо број 3 у овој једнакости? (количник)
Пошто сам са ученицима обновила дељење бројем 2 и бројем 4, обнавњам са њима и множење бројем 5. Стављам на катедру три пластичне чаше у којима се налази по 5 сламки. Водим разговор са ученицима. Колико чаша има? ( 3 ) Колико сламки има у свакој чаши? ( 5 ) Како можемо израчунати укупан број сламки? ( 3 · 5 ) Овде имамо на 3 места по 5 сламки а то је укупно колико сламки? (15) Како записујемо ову једнакост?
3 · 5 = 15
Ученици ми диктирају једнакост, а ја је записујем на табли и говорим: „На 3 места се налази по 5 сламки, а то је укупно 15 сламки“.
Обнављам са ученицима шта је у овој једнакости први чинилац, шта други чинилац а шта производ. Како називамо број 3 у овој једнакости? (први чинилац) Како називамо број 4 у овој једнакости? (други чинилац) А како називамо број 15 у овој једнакости? (производ)
|
2) Стварање контекста тј. мотива за учење новог материјала
|
У руци држим чинију у којој има 15 бомбона. Ученицима говорим да желим те бомбоне да поделим петорици ученика., и молим неког од ученика да ми помогне. Како ћемо поделити бомбоне, тако да сваки од тих ученика добије једнак број? Ученик који дели бомбоне даје један по један бомбон сваком од тих петоро ученика. Када ученик подели све бомбоне, разговарамо о томе. Колико сам ја имала бомбона у чинији? (15) На колико ученика сам поделила бомбоне? (5) Колико сада сваки од ученика има бомбона? (3) Ученицима говорим да ћемо на овом часу учити Дељење бројем 5.
|
3) Обрада новог материјала
|
Лепим на таблу 20 зелених троуглића, говорим ученицима да ми помогну да их распоредим на 5 једнаких скупова. Манипулативно одлепљујем и потом залепљујем један по један троуглић у кругове који представљају скупове. Разговарам са ученицима о томе колико смо имали троуглова укупно, на колико места их распоредили и колико је у сваком скупу труглића. Питам ученике да ли знају како то можемо да запишемо, уколико не знају ја им говорим и записујем једнакост на таблу. Док записујем говорим : „Имали смо 20 троуглића, желели смо да поделимо тај број троуглића на 5 једнаких делова, те смо добили 4 троуглића у сваком од скупова“.
20 : 5 = 4
Обнављам са ученицима шта је у овој једнакости дељеник, шта делилац а шта количник. Како називамо број 20 у овој једнакости? (дељеник) Како називамо број 5 у овој једнакости? (делилац) А како називамо број 4 у овој једнакости? (количник)
Затим им показујем како проверавамо да ли смо добро израчунали израз. Када количник помножимо делиоцем добијемо дељеник.
4 · 5 = 20
Потом узимам у руке 15 картонских тањирића и говорим им да их морам распоредити на једнаке бројеве на 5 столова. Манипулативно стављам један тањирић на један сто, те други на други сто и све док ми не нестане тањирића у рукама. Те потом гледмо колико на сваком столу има тањирића. ( 3 ) Питам ученике како ћемо записати то што смо поделили 15 тањирића на 5 столова. Ученици диктирају једнакост а ја је записујем на табли.
15 : 5 = 3
Обнављам са ученицима шта је у овој једнакости дељеник, шта делилац а шта количник. Како називамо број 15 у овој једнакости? (дељеник) Како називамо број 5 у овој једнакости? (делилац) А како називамо број 3 у овој једнакости? (количник)
Затим питам ученике како можемо проверити да ли смо добро израчунали. Ученици ми дилтирају једнакост а ја је записујем на таблу.
3 · 5 = 15
|
4) Вођено вежбање
|
Ученицима диктирам задатаки и записујем га на табли. Изводим једног ученика да уради први задатак, те ми друи ученик ради други задатак под а), а трећи ми ради други задатак под б). Док ученици раде, анализирамо на који начин то раде и зашто.
1. Подели на скупове од по 5 и израчунај.
25 : 5 = ____ јер је ____· 5 = 25
2. Израчунај:
а) 10 : 5 =____ јер је ____· 5 = 10
б) 40 : 5 = ____ јер је ____· 5 = 40
|
5) Индивидуални рад уз колективну проверу
|
Ученицима говорим да ћу им поделити папир са задацима за самостални рад. (Прилог 1) Треба пажљиво да прочитају задатке и да пробају да их самостално реше, а када заврше заједно ћемо их проверити на табли. Док ученици раде обилазим их и помажем им ако је то потребно. Ученицима који раније заврше задатке са наставног листића дајем додатне задатке. (Прилог 2)
Када заврше изводим једног ученика да ради један задатак на табли. Остали ученици пажљиво прате, исправљају уколико су погрешили и помажу ученику који ради на табли.
|
6) Систематизација наученог градива
|
Када завршимо рад на наставном листићу желимо да сумирамо научено на овом часу. Цртам на табли 10 кружића и питам ученике како их можемо поделити на 5 једнаких скупова. Заокружујем прво 2 кружића те друга 2 и тако редом и на тај начин добијам 5 скупова са по 2 кружића. Разговарамо о томе како можемо то да запишемо. 10 : 5 = 2 Обнављам са ученицима шта је у овој једнакости дељеник, шта делилац а шта количник. Потом их питам како можемо проверити да ли смо добро израчунали. 2 · 5 = 10
|
7) Домаћи задатак
|
Када смо завршили са систематизацијом, делимо ученицима домаћи задатак. (Прилог 3)
|
V Прилози:
Прилог
Дељење бројем 5
1. Подели на скупове од по 5 елемената.
2. Израчунај:
35 : 5 = ____ јер је ____ · 5 = 35
50 : 5 = ____ јер је ____ · 5 = 50
15 : 5 = ____ јер је ____ · 5 = 15
30 : 5 = ____ јер је ____ · 5 = 30
3. Спој одговарајуће квадратиће тако да добијеш једнакост.
40 : 5
5
25 : 5
2
10 : 5
8
4. Марко има 45 бомбона, а његова сестра Марија има 5 пута мање бомбона. Колико Марија има бомбона?
45 : 5 = 9
Марија има 9 бомбона. Провера: 9 · 5 = 45
5. Збир бројева 23 и 12 умањи 5 пута.
* 23 + 12 = 35 35 : 5 = 7
* (23 + 12) : 5 = 35 : 5 = 7
Прилог
Додатни задаци:
1. Пет девојчица треба да поделе 45 шнала на једнаке делове. Колико ће шнала добити свака од њих?
45 : 5 = 9 јер је 9 · 5 = 45
2. Количник бројева 40 и 4 умањи 5 пута.
*(40 : 4):5= 10 : 5 = 2
*40 : 4 = 10 10 : 5 = 2
Прилог 3
Домаћи задатак
1 Израчунај:
15 : 5 = ____ 30 : 5 = ____
10 : 5 = ____ 25 : 5 = ____
2. Који број је 5 пута мањи од броја 35?
35 : 5 = 7
3. Мама има 40 година. Дете је 5 пута млађе од маме, а тата је за 4 године старији од маме. Колико година има детеа, колико тата?
40 : 5 = 8 год. има дете
40 + 4 = 44 год. има тата
|
VІІ Такмичарски задатак:
* Крајеви и центар четири пречника кружнице на датој слици означени су кружићима.
Распореди цифре од 1 до 9 у те кружиће тако да збир све три цифре на кружном
пречнику буде 15.
|
VІІ Коментар одржаног часа:
|
Достарыңызбен бөлісу: |