Тестови из биологије



бет2/3
Дата29.06.2016
өлшемі0.5 Mb.
1   2   3

а) Апсцисинска киселина,

б) Етилен,

в) Гиберелини.

О д г о в о р: (а)




  1. Старење листова спречавају:

а) цитокинини,

б) ауксини,

в) гиберелини.

О д г о в о р: (а)




  1. Одбацивање појединих делова би-љака назива се:

а) сенесценција,

б) апсцисија,

в) поларност.

О д г о в о р: (б)




  1. Наука која се бави проучавањем тки-ва назива се:

а) цитологија,

б) хистологија,

в) анатомија.

О д г о в о р: (б)




  1. Заштитну улогу код животиња има:

а) епителијално ткиво,

б) жлездано ткиво,

в) везивно ткиво.

О д г о в о р: (а)




  1. Ћелије које разарају коштану масу и онемогућавају непрекидно обнавља-ње коштане масе називају се:

а) остеолити,

б) остеостатици,

в) остеокласти,

О д г о в о р: (в)




  1. Рецепторни или сензитивни неурони спроводе надражај:

а) од мозга до ганглије,

б) од места примања до нервних це-нтара,

в) од органа који ће да одговори на надражај.

О д г о в о р: (б)




  1. Каже се да је чвор живота јер са-држи виталне центре:

а) кичмена мождина,

б) мали мозак,

в) продужена мождина.

О д г о в о р: (в)




  1. Нервне ћелије ЦНС-а деле се на:

а) сензитивне и моторне,

б) сензитивне, моторне и асоцијати-вне,

в) сензитивне и асоцијативне.

О д г о в о р: (б)




  1. Од тела нервних ћелија пружа се је-дан или више наставака или нервних влакана. Дугачка и неграната нер-вна влакна се називају:

а) неурити,

б) дендрити,

в) неурони.

О д г о в о р: (а)




  1. Пиреноид је код алги изграђен од:

а) масти,

б) протеина,

в) угљених хидрата.

О д г о в о р: (б)




  1. Најсложенији тип грађе тела сунђера је:

а) леукон,

б) сикон,

в) аскон.

О д г о в о р: (a)




  1. Једине вишећелијске животиње без ткива и органа, обухваћене именом Parazoa, су:

а) Protozoa и Placozoa,

б) Eumetazoa и Cnidaria,

в) Placozoa и Porifera.

О д г о в о р: (в)




  1. Представници Euglenophyta на повр-шини својих ћелија имају:

а) плазмалему

б) пеликулу

в) ћелијски зид

О д г о в о р: (б)




  1. Научни назив вишећелијских живо-тиња познатих под називом ребро-ноше је:

а) Cnidaria,

б) Platodes,

в) Ctenophora,

О д г о в о р: (в)




  1. Заокружи тачан исказ:

а) Код шкољки локомоторни орган је стопало,

б) зглавкари имају само попречно-пругасту мускулатуру.

О д г о в о р: (а)


  1. Gastropoda су асиметрични органи-зми:

а) да,

б) не.


О д г о в о р: (а)


  1. Изазивач шуге спада у:

а) Opiliones,

б) Acarina,

б) Pseudoskorpiones.

О д г о в о р: (б)




  1. Стални мали број ћелија које расту имају:

а) трематоде,

б) нематоде,

в) зглавкари.

О д г о в о р: (б).




  1. Нервне ћелије се први пут у еволу-цији појављују код:

а) Cnidaria,

б) Plathelminthes,

в) Nemertina.

О д г о в о р: (а)




  1. Код Trematodes је заступљен:

а) ганглијаран нервни систем,

б) врпчаст нервни систем,

г) централни нервни систем.

О д г о в о р: (б)




  1. Први пут у животињском свету крвни систем и комплетан цревни систем појављују се код:

а) Nemertina,

б) Plathelminthes,

в) Pseudocoelomata.

О д г о в о р: (а)




  1. Архентерон представља:

а) гастроцел,

б) примарну телесну дупљу,

в) секундарну телесну дупљу.

О д г о в о р: (а)




  1. Шкржно дисање је заступљено код:

а) сисара,

б) гмизаваца,

в) пуноглаваца.

О д г о в о р: (в)




  1. Планктон представља:

а) ситне организме који живе на дну језера,

б) ситне организме који активно пли-вају у води,

в)ситне организме који пасивно ле -бде у води.

О д г о в о р: (в)




  1. Медицинска пијавица спада у групу:

а) мекушаца,

б) пљоснатих глиста,

в) прстенастих глиста.

О д г о в о р: (в).




  1. Отворен крвни систем имају:

а) амфиоксус,

б) мекушци,

в) птице.

О д г о в о р: (б)




  1. Искључива овипарна репродукција јавља се код:

а) птица,

б) водоземаца,

в) гмизаваца.

О д г о в о р: (а)




  1. Оплођење је код шкољки:

а) унутрашње,

б) спољашње,

в) на оба начина

О д г о в о р: (б)



  1. Амбулакрални систем је систем за локомоцију код:

а) мекушаца,

б) инсеката,

в) бодљокожаца.

О д г о в о р: (в)




  1. Чланак пантљичаре је:

а) стробила,

б) сколекс,

в) проглотис.

О д г о в о р: (в)




  1. Coelomata су животиње са:

а) примарном телесном дупљом,

б) секундарном телесном дупљом.

О д г о в о р: (б)


  1. Карактеристичан орган мекушаца за уситњавање хране, који се налази у усном отвору, је:

а) мандибула,

б) радилица,

в) радула.

О д г о в о р: (в)




  1. Најразвијеније чуло код инсеката је:

а) чуло мириса,

б) чуло вида,

в) чуло укуса.

О д г о в о р: (а)




  1. Лајмску болест, коју изазива рике-ција Borelia burgendorfi преносе:

а) крпељи,

б) комарци,

в) буве.

О д г о в о р: (а)




  1. Трихинела се развија у цреву:

а) пацова свиња и риба,

б) пацова и свиња,

в) пацова, свиња и човека.

О д г о в о р: (в)




  1. Периостракум љуштуре пужева је:

а) спољашњи органски слој,

б) средњи минерални слој,

в) унутрашњи љуспасти минерални слој.

О д г о в о р: (а)




  1. Инсекти имају:

а) два пара ногу,

б) три пара ногу,

в) четири пара ногу.

О д г о в о р: (б)




  1. Од набројаних група животиња на Земљи су најстарији:

а) сисари,

б) водоземци,

в) зглавкари.

О д г о в о р: (в)




  1. Главеногрудни регион паукова се назива:

а) цефалоторакс,

б) прозома,

в) опистозома.

О д г о в о р: (а)




  1. Хаверзови канали су:

а) полни одводи бескичмењака,

б) канали унутар коштане масе,

в) одводи жлезда паукова.

О д г о в о р: (б)




  1. Затворен крвни систем се јавља код:

а) Arthropoda,

б) Mollusca,

в) Annelida.

О д г о в о р: (в)


  1. Наука о облим ваљкастим црвима је:

а) орнитологија,

б) пулмологија,

в) нематологија.

О д г о в о р: (в)




  1. Орнитологија је наука о:

а) птицама,

б) сисарима,

в) зглавкарима.

О д г о в о р: (а)




  1. Хомотермне животиње су:

а) рибе,

б) гмизавци,

в) птице.

О д г о в о р: (в)




  1. Бинарну номенклатуру живих бића у науку је увео:

а) Ламарк,

б) Пастер,

в) Лине.

О д г о в о р: (в)




  1. Инсекти припадају подтипу:

а) Chelicerata,

б) Crustacea,

в) Uniramia.

О д г о в о р: (в)


  1. Трбух инсеката је изграђен од:

а) 12 сегмената,

б) 11 сегмената,

в) 3 сегмента.

О д г о в о р: (а)




  1. Код Crustaceaглава је грађена из:

а) шест сегмената,

б) једног сегмента,

в) три сегмента.

О д г о в о р: (а)




  1. Нервни систем хордата је:

а) ендодермалног порекла,

б) мезодермалног порекла,

в) ектодермалног порекла.

О д г о в о р: (в)




  1. Хорда као унутрашњи осовински ске- лет кичмењака је састављена од:

а) коштаног ткива,

б) везивног ткива,

в) мишићног ткива.

О д г о в о р: (б)




  1. Полно зрела кишна глиста има по-себан појас, жлездани епител, који се образује на једном или више се-гмената, који се назива:

а) простомијум,

б) клителум,

в) перитонеум.

О д г о в о р: (б)




  1. Срце водоземаца има:

а) једну комору и једну преткомору,

б) једну комору и две преткоморе,

в) две коморе и две преткоморе.

О д г о в о р: (б)




  1. Спинални живци сисара:

а) су мешовити, јер садрже сензити-вна и моторна влакна,

б) садрже само моторна влакна,

в) садрже само сензитивна влакна.

О д г о в о р: (а)




  1. Срце сисара има:

а) једну комору и једну преткомору,

б) једну комору и две преткоморе,

в) две коморе и две преткоморе.

О д г о в о р: (в)




  1. Секрет јетре, жуч, код човека се излива у:

а) дебело црево,

б) дванаестопалачно црево,

в) право црево.

О д г о в о р: (б)




  1. Колико слушних кошчица постоји у средњем уху водоземаца:

а) једна,

б) две,


в) ниједна.

О д г о в о р: (а)




  1. Појава код неких водоземаца да у ларвеној фази достижу полну зре-лост и способност размножавања на-зива:

а) неотенија,

б) мимикрија,

в) аутогамија.

О д г о в о р: (а)




  1. Екскреторни органи Cephalochordata су представљени:

а) протонефридијама,

б) малпигијевим цевчицама,

в) метанефридијама.

О д г о в о р: (а)




  1. Колоусте имају:

а) скроз хрскавичав скелет,

б) делимично окоштали скелет,

в) потиљачни регион.

О д г о в о р: (а)




  1. Код којих се животиња срчана комо-ра налази испред преткоморе:

а) водоземаца,

б) риба,


в) птица.

О д г о в о р: (б)




  1. Које групе кичмењака спадај у амни-оте?

а) сисари, птице и гмизавци,

б) сисари, птице и водоземци,

в) колоусте и рибе.

О д г о в о р: (а)




  1. Асцидије припадају подтипу:

а) Cephalochordata,

б) Vertebrata,

в) Tunicata.

О д г о в о р: (в)


  1. Хроматофоре се претежно налазе у:

а) поткожном ткиву,

б) крзну,

в) покожици.

О д г о в о р: (б)




  1. Ендотелио-хориална плацента је ра-звијена код:

а) торбара,

б) копитара,

в) звери.

О д г о в о р: (в)




  1. Хориовителинска плацента постоји код:

а) неких торбара,

б) бубоједа,

в) звери.

О д г о в о р: (а)




  1. Пупчана врпца садржи:

а) крвне судове,

б) дупљу жуманцетне кесе,

в) дупљу црева.

О д г о в о р: (а)




  1. Грудна кост је део скелета:

а) свих кичмењака,

б) само сисара,

в) само копнених кичмењака.

О д г о в о р: (в)




  1. Први вратни пршљен кичмењака на-зива се:

а) епистрофеус,

б) атлас,

в) квадратум.

О д г о в о р: (б)


  1. Хрскавичаво ткиво:

а) састоји се од остеобласта и међу-ћелијске супстанце,

б) припада епителним ткивима,

в) може бити хијалинско, мрежасто и влакнасто.

О д г о в о р: (в)




  1. Скелетни мишићи су за кости при-чвршћени преко:

а) тетива,

б) лигамената,

в) хрскавица.

О д г о в о р: (а)




  1. Распоред сиве и беле масе у кичме -ној мождини је исти као и у великом мозгу:

а) да, б) не.

О д г о в о р: (б)




  1. Церебралне хемисфере су део:

а) задњег мозга,

б) предњег мозга,

в) међумозга.

О д г о в о р: (б)




  1. Из мозга укупно полази:

а) 12 пари можданих нерава,

б) 31 пар можданих нерава,

в) 6 пари можданих нерава.

О д г о в о р: (а)




  1. Способност разликовања боја и де-таља предмета имају:

а) чепићи,

б) штапићи.

О д г о в о р: (а)


  1. У ред бубоједа се убрајају:

а) инсекти и пауци,

б) птице, водоземци и гмизавци,

в) кртице, јеж и ровчице.

О д г о в о р: (в)




  1. Адреналин и норадреналин код си-сара ствара се у:

а) аденохипофизи,

б) сржи надбубрежне жлезде,

в) кори надбубрежне жлезде.

О д г о в о р: (б)




  1. Антидиуретички хормон (вазопресин) делује на:

а) мокраћну бешику,

б) на срце,

в) на бубрег.

О д г о в о р: (в)



  1. Биљни хормон који се назива и хормон стреса је:

а) ауксин,

б) абсцисинска киселина (АБА),

в) гиберелин.

О д г о в о р: (б)




  1. Биљни хормони који стимулишу ће-лијску деобу су:

а) амилазе,

б) ауксини,

в) цитокинини.

О д г о в о р: (в)




  1. Епинефрин је хормон који ствара:

а) панкреас,

б) јетра,

в) надбубрежна жлезда.

О д г о в о р: (в)




  1. Тироксин је хормон

а) хипофизе,

б) тимуса,

в) тиреоидее.

О д г о в о р: (в)




  1. Растење костију и читавог организма регулишу хормони:

а) хипофизе,

б) хипоталамуса,

в) епифизе.

О д г о в о р: (а)




  1. Најстарији фосилни облици кичме-њака припадају класи:

а) Placodermi,

б) Ostracodermi,

в) Crossopteryгii.

О д г о в о р: (б)




  1. Тело Placodermi је било заштићено: а) хрскавичавим плочама,

б) кожом,

в) коштаним плочама.

О д г о в о р: (в)


  1. Слепи мишеви се хране:

а) глодарима,

б) коровима,

в) инсектима.

О д г о в о р: (в)




  1. Дипнои су:

а) рибе без вилица,

б) рибе плућаши,

в) рибе без лобање.

О д г о в о р: (б)




  1. Миксине:

а) имају јасно изражен стадијум ла-рве,

б) немају јасно изражен стадијум ла-рве,

в) не пролазе кроз стадијум ларве.

О д г о в о р: (б)




  1. Појкилотермне животиње:

а) имају сталну телесну температуру,

б) немају сталну телесну температу-ру.

О д г о в о р: (б)


  1. Elasmobranchii имају:

а) циклоидне крљушти,

б) ктеноидне крљушти,

в) плакоидне крљушти.

О д г о в о р: (в)




  1. Osteichthyes:

а) имају рибљи мехур,

б) немају рибљи мехур.

О д г о в о р: (а)


  1. „Страшни гуштери“ су изумрли:

а) крајем креде,

б) крајем тријаса,

в) крајем јуре.

О д г о в о р: (а)




  1. Код већине птица (Aves) добро је развијен:

а) жлездани желудац,

б) мишићни желудац,

в) није развијен ни жлездани ни ми-шићни желудац.

О д г о в о р: (б)




  1. Шта од следећег нису функције коже сисара:

а) размена гасова,

б) регулација температуре,

в) излучивање зноја.

О д г о в о р: (а)




  1. Потиљачна кост лобање сисара има:

а) један зглобни глежањ,

б) два зглобна глежња,

в) три зглобна глежња.

О д г о в о р: (б)




  1. Највећу плодност имају:

а) Carnivora,

б) Rodentia,

в) Insectivora.

О д г о в о р: (б)




  1. Плућа су респираторни орган:

а) пужева,

б) виших кичмењака,

в) лептира.

О д г о в о р: (а)




  1. Дефинитивни бубрег сисара је:

а) пронефрос,

б) метанефрос,

в) мезонефрос.

О д г о в о р: (б)




  1. Основна структурна и функционална јединица бубрега код кичмењака је:

а) неурон,

б) бубрежна чашица,

в) нефрон.

О д г о в о р: (в)




  1. Вилични апарат кичмељака води по-рекло од:

а) елемената шкржног скелета,

б) костију лобање,

в) вратних пршљенова.

О д г о в о р: (а)




  1. Отвор преко кога гастроцел комуни-цира са спољашњом средином на-зива се:

а) архентерон,

б) гастропор,

в) бластопор.

О д г о в о р: (в)




  1. Бластодиск је:

а) бластула птица,

б) део бластуле око бластопора,

в) бластула инсеката.

О д г о в о р: (а)




  1. Мезодерм настаје на стадијуму:

а) моруле,

б) бластуле,

в) гаструле.

О д г о в о р: (в)




  1. Како се називају јајне ћелије које се после оплођења потпуно деле на бластомере:

а) холобластичке,

б) центробластичке,

в) полибластичке.

О д г о в о р: (а)




  1. Сперматиде настају у периоду:

а) пролиферације,

б) друге мејотичке деобе,

в) прве мејотичке деобе.

О д г о в о р: (б)




  1. Који тип епитела облаже гениталне одводе:

а) плочаст,

б) трепљаст,

в) цилиндричан.

О д г о в о р: (б)




  1. Који од наведених делова ембриона има најинтензивнију морфогенезу:

а) главени,

б) трупни,

в) репни.

О д г о в о р: (а)




  1. Израштај задњег црева у току емб-рионалног развића, који обавља фу-нкцију мокраћне бешике, назива се:

а) амнион,

б) хорион,

в) алантоис.

О д г о в о р: (в)




  1. Површина контакта између мајчиних и феталних ткива увећана је разви-тком:

а) ресица,

б) плаценте,

в) трихома.

О д г о в о р: (а)




  1. Чиниоце средине који доводе до промена у развићу организама нази-вамо:

а) тератогенима,

б) мутагенима,

в) хистогенима.

О д г о в о р: (а)




  1. Мали мозак и продужена мождина развијају се од:

а) прозенцефалона,

б) мезенцефалона,

в) ромбенцефалона.

О д г о в о р: (в)




  1. Тип размножавања код којег се на развој полности може утицати сре-динским чиниоцима назива се:

а) епигамно,

б) прогамно,

в) сингамно.

О д г о в о р: (а)




  1. Образовање новог генотипа комби-новањем неколико различитих сво-јстава у јединствен фенотип назива се:

а) хибридизација,

б) хетерозис,

в) кросинг овер.

О д г о в о р: (a)




  1. Процес синтезе ДНК назива се:

а) транслација,

б) репликација,

в) транскрипција.

О д г о в о р: (б)




  1. Процес синтезе молекула РНК назива се:

а) репликација,

б) транскрипција,

в) транслокација.

О д г о в о р: (б)




  1. Прскање фоликула и ослобађање функционалне јајне ћелије назива се:

а) овулација,

б) овогенеза,

в) вителогенеза.

О д г о в о р: (а)




  1. Како се назива део сперматозоида који лучи ензиме за разлагање јајне опне:

а) лизозом,

б) акрозом,

в) сферозом.

О д г о в о р: (б)




  1. Оплођена јајна ћелија се дели на две кћери-ћелије које се називају:

а) бластоците,

б) бластозоми,

в) бластомере.

О д г о в о р: (в)




  1. Први стадијум у браздању после не-колико деоба бластомера има облик дудиње и назива се:

а) бластула,

б) гаструла,

в) морула.

О д г о в о р: в)




  1. Дупља настала инвагинацијом бла-стуле назива се:

а) бластоцел,

б) гастроцел ,

в) бластодерм.

О д г о в о р: (б)




  1. Плацента је:

а) орган изграђен од мајчиних ткива,

б) орган изграђен од ембрионалних ткива,

в) орган изграђен од ембрионалних и мајчиних ткива.

О д г о в о р: (в)




  1. Двослојна творевина настала инва-гинацијом бластуле назива се:

    Каталог: download
    download -> ЖҰмабекова гүлбақыттың халықаралық конференцияларда жарық КӨрген мақалалар тізімі
    download -> Атты халықаралық ғылыми-практикалық конференция өтеді. Конференция жұмысының бағыттары
    download -> Конференция жұмысының бағыттары: Лингвомәдени концептология және ұрпақтың мәдени сабақтастығы
    download -> Тараз мемлекеттік педагогикалық институты ф 15-38-1/ 2-006
    download -> Ғалымның тарих мектебі сөз басы әйгілі Себастьян Бранд «Дүниедегінің бәрі де өткінші, бәрі де тозады, тек ғылым ғана мәңгілік, бәрінен де озады»
    download -> Сабақтың тақырыбы: Публицистикалық стильдің тіл ерекшеліктері. Сабақтың мақсаты
    download -> Сабақтың тақырыбы: Етістік
    download -> Акционерлік қоғамдар туралы 2003 жылғы 13 мамырдағы №415-іі
    download -> Қазақстан республикасы білім және ғылым министрлігі мемлекет тарихы институты


    Достарыңызбен бөлісу:
1   2   3




©dereksiz.org 2020
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет