72 часа годишње
Циљ и задаци
Циљ изучавања наставног предмета историја је културни развој и хуманистичко образовање ученика. Циљ наставе историје је и да допринесе разумевању историјског простора и времена, историјских процеса и токова, као и развијању националног и европског идентитета и духа толеранције код ученика.
Задаци наставе историје су да ученици, уочавајући узрочно-последичне везе, разумеју историјске процесе и токове, улогу истакнутих личности у развоју људског друштва и да познају националну и општу историју (политичку, економску, друштвену, културну...), као и историју суседних народа и држава.
Оперативни задаци:
-
разумевање појма «средњи век» и основних одлика тог историјског периода;
-
разумевање основних одлика феудалног друштва
-
стицање знања о најзначајнијим државама средњевековне Европе
-
стицање знања о српским средњевековним државама
-
стицање знања о личностима које су обележиле средњи век у општој и националној историји
-
разумевање улоге религије у друштву средњег века
-
упознавање културног наслеђа Срба у средњем веку
-
коришћење историјских карата за период средњег века
-
подстицање ученика на коришћење историјских извора
-
развијање критичког односа према историјским изворима.
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
УВОД
Основне одлике средњег века (појам «средњи век», хронолошки и просторни оквири, светске цивилизације у периоду средњег века).
Основни историјски извори за историју средњег века (писани – повеље, писма, записи, натписи, хронике, летописи, житија светих, биографије владара...;жматеријални - предмети
ЕВРОПА И СРЕДОЗЕМЉЕ
Велика сеоба народа и Франачка држава (германске државе на територији Западног римског царства, христијанизација Германа, Карло Велики, улога Викинга).
Хришћанска црква (црквена организација, монаштво, манастири као средишта раносредњевековне културе и писмености, процеси покрштавања, Велики раскол и његове последице).
Византија до дванаестог века (грчко и римско наслеђе, Константин Велики, оснивање Цариграда, Јустинијан први и покушаји обнове Римског царства, успон царства у доба Македонске династије и у доба Комнина, привредни, културни и верски утицај на суседне народе – Бугаре, Србе, Русе...).
Исламски свет у раном средњем веку (Мухамед – појава исламске религије, настајање муслиманске државе у Арабији и арапска освајања, особеност државног и друштвеног уређења, распад јединствене државе, арапско-исламска култура и њен утицај на културу народа Европе).
Настанак феудалног друштва (формирање феудалне структуре – витезови и кметови, пирамидална хијерархија власти, вазални односи, рурално друштво).
СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Словени и њихово насељавање Балканског полуострва (живот Старих Словена у прапостојбини, словеначки обичаји и веровања, узроци и правци сеобе, насељавање Балканског полуострва).
Јужни Словени према староседеоцима и суседима (Авари, Франачка и Византија, однос према староседеоцима, формирање племенских савеза, насељавање Бугара и Мађара и настанак њихових држава, Прво бугарско царство, Самуилова држава).
Срби од седмог до дванаестог века (досељавање Срба и Хрвата, српске земље, Србија између Византије и Бугарске, успон и пад Дукље).
Покрштавање Срба и других Јужних Словена и њихова рана култура (зачеци христијанизације, значај мисије Ћирила и Методија и њихових ученика, почеци писмености, карактер ране средњовековне културе код Срба и других Јужних Словена).
ЕВРОПА У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Развој и структура феудалних држава (средњовековне монархије – примери Француске, Енглеске и немачке, однос државе и цркве).
Крсташки ратови (ходочашћа – света места, најзначајнији походи и најпознатији учесници – Ричард Лавово Срце, Саладин, Фридрих Барбароса, Луј 14. Свети; витешки редови, улога Млетачке републике у четвртом крсташком походу, судари и сусрети цивилизација).
Постанак и развој средњевековних градова (привредни напредак у доба развијеног феудализма, развитак градова, занатства и трговине, зачеци робне привреде, борба градова за самоуправу, градови као културна и просветна средишта).
Свакодневни живот у средњем веку (владар, двор и дворски живот, свакодневни живот на селу и граду, положај жене у средњем веку).
Опште одлике средњевековне културе (верски карактер културе, културне области, школе и универзитети, проналасци, опште одлике уметности и књижевности).
СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Србија у XII и почетком XIII века (Рашка између Византије и Угарске, борба за осамостаљивање државе – Стефан Немања, Стефан Првовенчани, аутокефалност српске цркве – свети Сава).
Успон српске државе у 13. и почетком 14. века и византија Палеолога (привредни развој – Урош Први, ширење државе – Милутин, Стефан Дечански и битка код Велбужда, значај Дубровника у привредном и културном животу српских земаља).
Српско царство (Душанова освајања, успостављање патријаршије и прoглашење царства, уређење државе).
Друштво у држави Немањића (подела друштва, друштвени слојеви и односи, везе српске и властеле околних држава – повезивање по друштвеној хоризонтали).
Крај српског царства (слабљење царства у време цара Уроша, обласни господари и њихови сукоби).
Постанак и развој средњовековне босанске државе (Кулин бан, борба са Угарском, Црква босанска, успон и проглашење краљевства – Твртко први).
Средњовековна култура Срба (језик и писмо, значај Мирослављевог јеванђеља, књижевност – свети Сава, Теодосије, монахиња Јефимија...; најзначајније задужбине, хералдика, правни споменици – Светосавски номоканон и Душанов законик и њихов историјски значај).
СРПСКЕ ЗЕМЉЕ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У ДОБА ОСМАНЛИЈСКИХ ОСВАЈАЊА
Турци Османлије и њихова освајања на Балкану (друштвено и државно уређење османске државе, немоћ Византије, Србије и Бугарске, битка на Марици, личност краља Марка).
Моравска Србија и њена улога у борби против Османлија (кнез Лазар, бој на Косову, косовска легенда – историјски и легендарни ликови Вука Бранковића и Милоша Обилића).
Држава српских деспота и околне земље (кнегиња Милица, кнез и деспот Стефан Лазаревић, односи према Османском царству и Угарској, деспот Ђурађ Бранковић и слабљење Србије, пад Цариграда и пропаст Византије, пад Смедерева, сеобе Срба у Угарску, слабљење и пад Босне, Зета за време Балшића и Црнојевића, личности Влада Цепеша Дракуле и Ђурађа Кастриота Скендербега и њихов отпор Османлијама).
ГЛОБАЛНИ ПЛАН ЗА ИСТОРИЈУ
НАСТАВНА ТЕМА
|
ТИП ЧАСА
|
ОСНОВНИ НИВО
|
СРЕДЊИ НИВО
|
НАПРЕДНИ НИВО
|
|
ОБРАДА
|
УТВРЂИВАЊЕ
|
СИСТЕМАТИЗАЦИЈА
|
БРОЈ ЧАСОВА ПО ТЕМИ
|
ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ
ИС.1.1.
|
ИСТОРИЈСКО
ИСТРАЖИВАЊЕ
И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ
ИС.1.2.
|
ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ
ИС.2.1.
|
ИСТОРИЈСКО
ИСТРАЖИВАЊЕ
И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ
ИС.2.2.
|
ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ
ИС.3.1.
|
ИСТОРИЈСКО
ИСТРАЖИВАЊЕ
И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ
ИС.3.2.
|
УВОД
|
2
|
2
|
1
|
5
|
ИС.1.1.1.
|
ИС.1.2.4.
|
ИС.2.1.1
|
ИС.2.2.2.
|
ИС.3.1.1.
|
ИС.3.2.1.
|
ИС.1.1.2.
|
ИС.1.2.5.
|
ИС.2.1.3.
|
|
ИС.3.1.2.
|
ИС.3.2.2.
|
ИС.1.1.6.
|
|
ИС.2.1.6.
|
|
ИС.3.1.4.
|
ИС.3.2.5.
|
ИС.1.1.9.
|
|
|
|
ИС.3.1.6.
|
|
ЕВРОПА И СРЕДОЗЕМЉЕ
У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
|
6
|
6
|
1
|
13
|
ИС.1.1.5.
|
ИС.1.2.1.
|
ИС.2.1.1.
|
ИС.2.2.1.
|
ИС.3.1.1.
|
ИС.3.2.1.
|
ИС.1.1.6.
|
ИС.1.2.3.
|
ИС.2.1.2.
|
ИС.2.2.3.
|
ИС.3.1.3.
|
ИС.3.2.2.
|
ИС.1.1.8.
|
ИС.1.2.4.
|
ИС.2.1.6.
|
|
ИС.3.1.4.
|
ИС.3.2.5.
|
ИС.1.1.10.
|
|
|
|
ИС.3.1.6.
|
|
СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ
У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
|
4
|
6
|
1
|
11
|
ИС.1.1.5.
|
ИС.1.2.1.
|
ИС.2.1.1.
|
ИС.2.2.1.
|
ИС.3.1.1.
|
ИС.3.2.1.
|
ИС.1.1.6.
|
ИС.1.2.3.
|
ИС.2.1.2.
|
ИС.2.2.2.
|
ИС.3.1.3.
|
ИС.3.2.2.
|
ИС.1.1.7.
|
ИС.1.2.4.
|
ИС.2.1.4.
|
|
ИС.3.1.4.
|
|
ИС.1.1.9.
|
|
ИС.2.1.5.
|
|
ИС.3.1.6.
|
|
ЕВРОПА У ПОЗНОМ
СРЕДЊЕМ ВЕКУ
|
6
|
6
|
1
|
13
|
ИС.1.1.5.
|
ИС.1.2.1.
|
ИС.2.1.1.
|
ИС.2.2.1.
|
ИС.3.1.1.
|
ИС.3.2.1.
|
ИС.1.1.6.
|
ИС.1.2.3.
|
ИС.2.1.3.
|
ИС.2.2.2.
|
ИС.3.1.2.
|
ИС.3.2.2.
|
ИС.1.1.8.
|
ИС.1.2.4.
|
ИС.2.1.4.
|
ИС.2.2.4.
|
ИС.3.1.5.
|
ИС.3.2.4.
|
ИС.1.1.9.
|
ИС.1.2.7.
|
ИС.2.1.6.
|
ИС.2.2.5.
|
ИС.3.1.6.
|
ИС.3.2.5.
|
ИС.1.1.10.
|
ИС.1.2.8.
|
|
|
|
ИС.3.2.7.
|
СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ
У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
|
10
|
10
|
1
|
21
|
ИС.1.1.7.
|
ИС.1.2.1.
|
ИС.2.1.1.
|
ИС.2.1.1.
|
ИС.3.1.1.
|
ИС.3.2.1.
|
ИС.1.1.9.
|
ИС.1.2.3.
|
ИС.2.1.2.
|
ИС.2.2.2.
|
ИС.3.1.3.
|
ИС.3.2.5..
|
ИС.1.1.10.
|
ИС.1.2.4.
|
ИС.2.1.5.
|
ИС.2.2.4.
|
ИС.3.1.4.
|
ИС.3.2.6.
|
СРПСКЕ ЗЕМЉЕ И ЊИХОВО
ОКРУЖЕЊЕ У ДОБА ОСМАНЛИЈСКИХ
ОСВАЈАЊА
|
3
|
5
|
1
|
9
|
ИС.1.1.7.
|
ИС.1.2.1.
|
ИС.2.1.1.
|
ИС.2.2.3.
|
ИС.3.1.1.
|
ИС.3.2.1.
|
ИС.1.1.8.
|
ИС.1.2.2.
|
ИС.2.1.2.
|
ИС.2.2.4.
|
ИС.3.1.3.
|
ИС.3.2.2.
|
ИС.1.1.9.
|
ИС.1.2.3.
|
ИС.2.1.4.
|
ИС.2.2.5.
|
ИС.3.1.4.
|
ИС.3.2.4.
|
ИС.1.1.10.
|
ИС.1.2.4.
|
ИС.2.1.5.
|
|
ИС.3.1.5.
|
ИС.3.2.6.
|
|
ИС.1.2.7.
|
ИС.2.1.6.
|
|
ИС.3.1.6.
|
ИС.3.2.7.
|
|
ИС.1.2.8.
|
|
|
|
|
укупно
|
31
|
35
|
6
|
72
|
|
|
|
|
|
|
Достарыңызбен бөлісу: |