План намене радио-фреквенцијских опсега

4.46. Систем инструменталног слетања (ILS): Радио-навигацијски систем који омогућава авиону хоризонтално и вертикално вођење непосредно пре и за време слетања и који, на извесним фиксним тачкама, означава растојање до референтне тачке слетања;

4.47. „Локалајзер” (Localizer): Систем хоризонталног вођења уграђен у систем инструменталног слетања којим показује хоризонтално одступање авиона од његове оптималне путање слетања дуж осе писте;

4.48. „Глајд Пат” (Glide Path): Систем вертикалног вођења уграђен у систем инструменталног слетања којим показује вертикално одступање авиона од његове оптималне путање слетања;

4.49. Маркерска станица радио-фара: Предајник у ваздухопловној радио-навигацијској служби који вертикално зрачи нарочит сноп за давање авиону обавештења о положају;

4.50. Радио-висиномер: Радио-навигацијски уређај на авиону или свемирском броду која се користи за одређивање висине авиона или свемирског брода изнад Земљине површине или изнад неке друге површине;

4.51. Радио-сонда: Аутоматски радио-предајник у служби метеоролошких помоћних средстава, обично ношен у авиону, слободно летећем балону, змају или падобрану, а који преноси метеоролошке податке;

4.52. Адаптивни систем: Радио-комуникацијски систем који мења своје радио карактеристике у складу са квалитетом канала.

4.53. Свемирски систем: Сваки скуп придружених земаљских и/или свемирских станица које обављају свемирске радио-комуникације у одређене сврхе;

4.54. Сателитски систем: Свемирски систем у којем се користе један или више вештачких Земљиних сателита;

4.55. Сателитска мрежа: Сателитски систем или део сателитског система који се састоји од само једног сателита и придружених земаљских станица;

4.56. Сателитска веза: Радио-веза између предајне земаљске станице и пријемне земаљске станице посредством једног сателита.

Сателитска веза се састоји од једне узлазне везе и једне силазне везе;

4.57. Вишеструка сателитска веза: Радио-веза између предајне земаљске станице и пријемне земаљске станице посредством два или више сателита, без иједне земаљске станице као посредника.

Вишеструка сателитска веза се састоји од једне узлазне везе, једне или више међусателитских веза и једне силазне везе;

4.58. Спојна веза: Радио-веза од земаљске станице на датој локацији до свемирске станице, или обрнуто, којом се преносе информације за неку свемирску радио-службу, осим за фиксну сателитску службу. Дата локација може да буде на одређеној фиксној тачки или на било којој фиксној тачки унутар одређене области.

4.59. Радио-релејни систем: Систем радио-веза између одређених фиксних тачака, који ради на фреквенцијама изнад приближно 30 MHz, употребљава тропосферско простирање и садржи једну или више међустаница.

5. Термини који се односе на експлоатацију

5.1. Јавна кореспонденција: Свака врста телекомуникација коју администрације и станице морају, будући да су на располагању јавности, да прихвате у циљу преноса;

5.2. Телеграфија4): Облик телекомуникација који се односи на сваки поступак којим се пренета информација уписује на доласку као графички документ; пренета информација може некада да буде представљена у алтернативном облику или може да се ускладишти за касније коришћење;

5.3. Телеграм: Писано саопштење које је предвиђено за пренос телеграфијом ради испоруке примаоцу. Под овим термином се подразумевају и радио-телеграми ако није другачије назначено.

У овој дефиницији израз телеграфија има опште значење као што је дефинисано Конвенцијом;

5.4. Радио-телеграм: Телеграм који потиче од или је намењен некој мобилној станици или мобилној земаљској станици, који се у целости или делимично преноси радио-каналима мобилне службе или мобилне сателитске службе;

5.5. Радио-телекс веза: Телекс веза која потиче од неке, или је намењена некој мобилној станици, или мобилној земаљској станици, која се у целости или делимично остварује радио-каналима мобилне службе или мобилне сателитске службе;

5.6. Телеграфија са померањем фреквенције: Фреквенцијски модулисана телеграфија у којој телеграфски сигнал помера фреквенцију носиоца између унапред одређених вредности;

5.7. Факсимил: Облик телеграфије за пренос непокретне слике, са или без полутонова, да би се на пријему добио трајан облик слике;

5.8. Телефонија: Облик телекомуникација првенствено намењен за размену информације у говорном облику;

––––––––––––––

4) Графички документ уписује информацију у сталном облику и може се допуњавати и консултовати; може да буде представљен у писаном или штампаном облику или са сталном сликом.

5.9. Радио-телефонски позив: Телефонски позив која потиче од неке, или је намењена некој мобилној станици, или мобилној земаљској станици, који је пренет у целости или делом његовог пута преко радио-комуникацијских канала мобилне службе или мобилне сателитске службе;

5.10. Симплексни рад: Начин рада при којем се пренос омогућава наизменично у сваком смеру телекомуникацијског канала, на пример, помоћу ручног управљања5);

5.11. Дуплексни рад: Начин рада у којем је пренос могућ истовремено у оба смера5);

5.12. Семи-дуплексни рад: Начин рада код којег је на једном крају везе симплексни рад, а на другом крају дуплексни рад5);

5.13. Телевизија: Облик телекомуникација за пренос променљивих слика непокретних или покретних објеката;

5.14. Индивидуални пријем (у радио-дифузној сателитској служби): Пријем емисија свемирске станице у радио-дифузној сателитској служби помоћу једноставних кућних инсталација, а нарочито оних које садрже мале антене;

5.15. Заједнички пријем (у радио-дифузној сателитској служби): Пријем емисија свемирске станице у радио-дифузној сателитској служби помоћу пријемне опреме која у неким случајевима може бити сложена и имати антене веће од оних које се користе за индивидуални пријем, а које су намењене за коришћење:

– групе корисника из најшире јавности на једном месту, или

– преко дистрибуционог система који опслужује ограничену зону;

5.16. Телеметрија: Употреба телекомуникација за аутоматско показивање или регистровање мерења на неком растојању од мерног инструмента;

5.17. Радио-телеметрија: Телеметрија помоћу радио-таласа;

5.18. Свемирска телеметрија: Употреба телеметрије за пренос од свемирске станице, резултата мерења начињених у свемирском броду, укључујући и резултате који се односе на функционисање свемирског брода;

5.19. Телекоманда: Употреба телекомуникација за пренос сигнала да би се започео, изменио или завршио рад неког уређаја на растојању;

5.20. Пренос података: Облик телекомуникација намењен за пренос информација у виду података;

5.21. Свемирска телекоманда: Употреба радио-комуникација за пренос сигнала ка свемирској станици да би се започео, изменио или завршио рад неког уређаја на придруженом свемирском објекту, укључујући и свемирску станицу;

5.22. Свемирско праћење: Одређивање орбите, брзине или тренутног положаја објекта у свемиру средствима радио-детерминације, искључујући примарни радар, у циљу праћења кретања објекта.

6. Карактеристике емисија и радио-уређаја

6.1. Зрачење: Спољни ток енергије од било којег извора у облику радио-таласа;

6.2. Емисија: Зрачење, произведено, или које је производ зрачења неке предајне радио-станице. На пример, енергија коју зрачи локални осцилатор неког радио-пријемника није емисија, већ зрачење;

6.3. Врста емисије: Скуп карактеристика неке емисије, као што су врста модулације главног носиоца, природа модулишућег сигнала, врста саопштења које се преноси, а такође и уколико је то примерено, свака додатна карактеристика сигнала;

6.4. Емисија са једним бочним опсегом: Амплитудски модулисана емисија која садржи само један од два бочна опсега;

6.5. Емисија са једним бочним опсегом и пуним носиоцем: Емисија са једним бочним опсегом без смањивања носиоца;

6.6. Емисија са једним бочним опсегом и смањеним носиоцем: Емисија са једним бочним опсегом и смањеним носиоцем код које је степен смањења носиоца такав да омогућује његово обнављање ради демодулације;

6.7. Емисија са једним бочним опсегом и потиснутим носиоцем: Емисија са једним бочним опсегом код које је носилац потпуно потиснут и није предвиђен да се користи за демодулацију;

––––––––––––––

5) У општем случају, за дуплексни рад и семи-дуплексни рад су потребне две фреквенције у радиокомуникацији; за симплексни рад може се користити или једна или две фреквенције.

6.8. Емисија изван опсега: Емисија на фреквенцији или фреквенцијама непосредно изван потребне ширине опсега која је резултат процеса модулације, али искључујући споредне емисије;

6.9. Споредне емисије: Емисија на фреквенцији или фреквенцијама које су изван потребне ширине опсега и таквог нивоа који може да се смањи без утицаја на одговарајући пренос информације. Споредне емисије садржe хармонијске емисије, паразитне емисије, производе модулације и производе конверзије фреквенције, али искључују емисије изван опсега;

6.10. Нежељене емисије: Састоје се од споредних емисија и емисија изван опсега;

6.11. Домен изван опсега (неке емисије): Фреквенцијско подручје, непосредно изван потребне ширине опсега, али искључујући споредни домен, у коме емисије изван опсега генерално преовлађују. Емисије изван опсега, дефинисане на основу њиховог порекла, појављују се у домену изван опсега, а у мањем степену, у домену споредних емисија;

6.12. Домен споредних емисија: Фреквенцијско подручје, изван домена изван опсега у коме споредне емисије генерално преовлађују;

6.13. Додељени фреквенцијски опсег: Фреквенцијски опсег унутар којег је емисија станице дозвољена, чија је ширина једнака ширини потребног опсега увећаној за двоструку апсолутну вредност толеранције фреквенције. Ако се ради о свемирској станици, додељени фреквенцијски опсег укључује двоструку вредност максималног помераја фреквенције услед Doppler-овог ефекта, који се може појавити у односу на било коју тачку на површини Земље;

6.14. Додељена фреквенција: Центар радио-фреквенцијског опсега додељеног станици;

6.15. Карактеристична фреквенција: Фреквенција која се лако идентификује и мери у датој емисији.

Фреквенција носиоца може, на пример, бити назначена као карактеристична фреквенција;

6.16. Референтна фреквенција: Фреквенција која има фиксни и тачно одређени положај у односу на додељену фреквенцију. Одступање ове фреквенције у односу на додељену фреквенцију, у погледу вредности и знака, исто је као и одступање карактеристичне фреквенције у односу на центар фреквенцијског опсега заузетог емисијом;

6.17. Толеранција фреквенције: Максимално дозвољено одступање централне фреквенције фреквенцијског опсега заузетог емисијом од додељене фреквенције или, карактеристичне фреквенције емисије од референтне фреквенције.

Толеранција фреквенције је изражена у деловима 106 или Hz;

6.18. Ширина потребног опсега: Ширина фреквенцијског опсега која је довољна да за дату врсту емисије осигура пренос саопштења брзином и квалитетом који се под одређеним условима захтевају;

6.19. Ширина заузетог опсега: Ширина опсега између доње и горње граничне фреквенције, које су одређене тако, да је емитована средња снага испод доње граничне фреквенције једнака одређеном проценту β/2 укупне средње снаге дате емисије.

Осим ако није другачије одређено од стране ITU-R за одговарајућу врсту емисије, вредност β/2 треба узети да је 0,5%;

6.20. Десно (у смеру кретања казаљке) поларизован талас: Елиптично или кружно поларизован талас чији се вектор електричног поља, ако се посматра у смеру простирања, обрће у функцији времена, у некој непокретној равни нормалној на правац простирања, удесно, тј. у смеру кретања казаљке на сату;

6.21. Лево (у смеру супротном кретању казаљке) поларизован талас: Елиптично или кружно поларизован талас чији се вектор електричног поља, ако се посматра у смеру простирања, обрће у функцији времена, у некој непокретној равни нормалној на правац простирања, улево, тј. у смеру супротном кретању казаљке на сату;

6.22. Снага: Сваки пут када се наводи снага предајника и сл. она се изражава у једном од следећих облика, зависно од врсте емисије, употребљавајући следеће договорене симболе:

– вршна снага обвојнице (PX или pX);

– средња снага (PY или pY);

– снага носиоца (PZ или pZ).

За различите врсте емисија односи између вршне снаге обвојнице, средње снага и снаге носиоца у условима нормалног рада и без модулације садржани су у националним стандардима, који се могу користити као упутство;

6.23. Вршна снага обвојнице (радио-предајника): Средња снага са којом предајник у условима нормалног рада напаја антенски вод у току једне радио-фреквенцијске периоде при максималној амплитуди обвојнице модулације;

6.24. Средња снага (радио-предајника): Средња снага са којом предајник у условима нормалног рада напаја антенски вод у току интервала времена који је довољно дуг у поређењу са периодом најниже модулишуће фреквенције;

6.25. Снага носиоца (радио-предајника): Средња снага са којом предајник без модулације напаја антенски вод у току једне радио-фреквенцијске периоде;

6.26. Добитак антене: Однос потребне снаге на улазу у референтну антену без губитака и снаге доведене на улаз дате антене, обично изражен у децибелима, да би обе антене произвеле, у посматраном смеру, исту јачину поља или исту густину флукса снаге на истом растојању. Ако није другачије назначено, добитак се односи на смер максималног зрачења. Добитак се може разматрати за одређену поларизацију.

Зависно од избора референтне антене разликују се:

а) апсолутни или изотропни добитак (Gi), када је референтна антена изотропна антена изолована у простору;

б) добитак у односу на полуталасни дипол (GD), када је референтна антена полуталасни дипол изолован у простору, чија екваторијална раван садржи посматрани смер;

ц) добитак у односу на кратку вертикалну антену (GV), када је је референтна антена праволинијски проводник много краћи од 1/4 таласне дужине, нормалан на површину идеално проводне равни која садржи посматрани смер;

6.27. Еквивалентна изотропна израчена снага (EIRP): Производ снаге која се доводи антени и добитка антене у посматраном смеру у односу на изотропну антену (апсолутног или изотропног добитка);

6.28. Ефективно израчена снага (ERP) (у посматраном смеру): Производ снаге која се доводи антени и добитка антене у посматраном смеру у односу на полуталасни дипол;

6.29. Еквивалентна снага израчена преко кратке вертикалне антене (EMPR) (у посмaтраном смеру): Производ снаге која се доводи антени и добитка антене у посматраном смеру у односу на кратку вертикалну антену;

6.30. Тропосферско расипање: Начин простирања радио-таласа услед расипања због неправилности или дисконтинуитета физичких својстава тропосфере;

6.31. Јоносферско расипање: Начин простирања радио-таласа услед расипања због неправилности или дисконтинуитета у јонизацији јоносфере.

7. Заједничко коришћење фреквенције

7.1. Сметња (интерференција): Присуство нежељених сигнала на улазу у пријемник датог телекомуникационог система, као последица емисије, зрачења, индукције или њихових комбинација од стране других телекомуникационих система. Присуство сметње манифестује се деградацијом квалитета преноса сигнала;

7.2. Дозвољена сметња6): Уочена или предвиђена сметња која задовољава квантитативну сметњу и критеријуме заједничког коришћења који су садржани у међународном Правилнику о радио-комуникацијама или ITU-R препорукама или у специјализованим споразумима предвиђеним Правилником;

7.3. Прихватљива сметња6): Сметња чији је ниво већи од оног који је дефинисан као дозвољена сметња и који је прихваћен од две или више администрација, а да то не иде на штету другим администрацијама;

7.4. Штетна сметња: Сметња која угрожава функционисање датог телекомуникационог система, у складу са дефинисаним критеријумима квалитета преноса сигнала;

7.5. RF7) однос заштите: Минимална вредност односа жељеног и нежељеног сигнала, обично изражена у децибелима, на улазу у пријемник одређена под утврђеним условима тако да се на излазу пријемника постигне одређени квалитет пријема жељеног сигнала;

7.6. Минимална употребљива јачина поља: Најмања вредност јачине поља која је потребна да омогући жељени квалитет пријема, под одређеним условима пријема, у присуству природног и вештачког шума, али у одсуству сметњи од других станица;

––––––––––––––

6) Израз „дозвољена сметња” и „прихватљива сметња” је коришћен у координацији фреквенцијских додела између администрација

7) RF = радио-фреквенцијски

7.7. Употребљива јачина поља: Најмања вредност јачине поља која је потребна да омогући жељени квалитет пријема, под одређеним условима пријема, у присуству природног и вештачког шума и сметњи, било у стварној ситуацији или како је одређено према плановима расподеле фреквенција;

7.8. Референтна употребљива јачина поља: Уговорна вредност употребљиве јачине поља која може да служи као референца или основа за фреквенцијско планирање;

7.9. Зона опслуживања: Зона опслуживања је просторна област у којој је могуће остварити радио-комуникације под одређеним условима;

7.10. Зона покривања (терестричке предајне станице): Зона покривања са предајном станицом за дату службу и одређену фреквенцију, унутра које се, под одређеним техничким условима, могу остварити радио-комуникације са једном или више пријемних станица;

7.11. Координациона област: Када се одлучи да је потребна координација, област која окружује земаљску станицу која заједнички користи исти фреквенцијски опсег са терестричким станицама, или која окружује предајну земаљску станицу која користи исти двосмерно додељени фреквенцијски опсег са пријемним земаљским станицама, изван које ниво дозвољених сметњи неће бити превазиђен и координација се не захтева;

7.12. Координациона контура: Линија која обухвата координациону област;

7.13. Координационо растојање: Када се одлучи да је потребна координација, растојање у посматраном азимуту од земаљске станице, која заједнички користи исти фреквенцијски опсег са терестричким станицама, изван којег ниво дозвољених сметњи неће бити превазиђен и координација се не захтева;

7.14. Еквивалентна температура шума сателитске везе: Температура шума на излазу пријемне антене земаљске станице која одговара снази радио-фреквенцијског шума, а производи га укупно посмaтран шум на излазу сателитске везе, изузимајући шум због сметње од сателитских веза које користе друге сателите, као и од терестричких станица;

7.15. Ефективна област (управљачког сателитског снопа): Област на површини Земље унутар које намеравамо да усмеримо управљачки сателитски сноп.

Овде може да постоји више од једне неприкључене ефективне области у којој појединачан управљачки сателитски сноп намеравамо да усмеримо;

7.16. Контура ефективног добитка антене (управљачког сателитског снопа): Анвелопа контура добитка антене које су резултат померања управљачког сателитског снопа дуж граница ефективне области.

8. Технички термини који се односе на свемир

8.1. Далеки свемир: Свемир на растојањима од Земље приближно једнаким или већим од 2´106 km;

8.2. Свемирски брод: Возило које је човек створио и предвиђено је да се креће изван главног дела Земљине атмосфере;

8.3. Сателит: Тело које се окреће око другог тела знатно веће масе и чије је кретање првенствено и стално одређено силом привлачење тог другог тела;

8.4. Активни сателит: Сателит који носи станицу предвиђену за емитовање или ре-емитовање радио-сигнала;

8.5. Рефлектујући сателит: Сателит предвиђен да рефлектује радио-сигнале;

8.6. Активни сензор: Мерни инструмент у сателитској служби истраживања Земље или у служби истраживања свемира помоћу којега се добијају информације предајом и пријемом радио-таласа;

8.7. Пасивни сензор: Мерни инструмент у сателитској служби истраживања Земље или у служби истраживања свемира помоћу којега се добијају информације пријемом радио-таласа природног порекла;

8.8. Орбита: Путања, у односу на одређени скуп референци, описана центром масе сателита или другог предмета у свемиру, подложна првенствено природним силама, и то углавном гравитацијској сили;

8.9. Инклинација орбите ( Земљиног сателита): Угао одређен равни која садржи орбиту и равни Земљиног екватора измерен у степенима између 0° и 180° и у смеру казаљке на сату од екваторијалне равни на растућој тачки орбите;

8.10. Периода (сателита): Време које протекне између два узастопна проласка сателита кроз неку карактеристичну тачку на његовој орбити;

8.11. Висина апогеја или перигеја: Висина апогеја или перигеја изнад одређене референтне површине која служи за представљање површине Земље;

8.12. Геосинхрони сателит: Земљин сателит чија је периода окретања једнака периоди ротације Земље око своје осе;

8.13. Геостационарни сателит: Геосионхрони сателит чија кружна и директна орбита лежи у равни Земљиног екватора и који као последица тога остаје фиксан у односу на Земљу; у ширем смислу, то је геосинхрони сателит који остаје приближно фиксан у односу на Земљу;

8.14. Орбита геостационарног сателита: Орбита у коју сателит мора бити постављен да би био геостационарни сателит;

8.15. Управљачки сателитски сноп: Сноп сателитске антене који може да се преусмерава.

9. Региони и зоне

9.1. У сврху намене фреквенцијских опсега свет је подељен у три Региона8). Ови региони су тачно дефинисани у Правилнику. Регион 1 обухвата Европу са азијским делом Руске Федерације, са припадајућим острвима, Африку са припадајућим острвима, Монголија и Средњи Исток до границе Исламске републике Ирана (сходно мапи Региона, Слика 1); Територија Републике Србије налази се у Региону 1;

Слика 1. Мапа Региона

9.2. За поједине радио-службе, свет је подељен у различите зоне;

Територија Републике Србије се налази у:

Европској радио-дифузној зони,

CIRAF зони 28 (за потребе радио-дифузије у HF опсегу), Слика 2.

Слика 2. CIRAF зоне

––––––––––––––

8) Потребно је нагласити да када се у овом Плану реч Регион пише са великим P и то се односи на овако дефинисана три Региона.

Европској поморској зони и

Поморској зони бр. 17 за поморску мобилну службу у опсезима до 27.5 MHz.

10. Категорије радио-служби и намена

10.1. Примарне и секундарне службе;

10.1.1. Када је у Табели овог плана намене у колону „Радио-служба” уписано да је фреквенцијски опсег намењен за више од једне радио-службе, те службе су наведене по следећем редоследу:

10.1.1.1. Службе чији су називи штампани великим словима (пример: ФИКСНА). Ове службе се називају „примарним” службама;

10.1.1.2. Службе чији су називи штампани обичним словима (пример: Мобилна). Ове службе се називају „секундарним” службама.

Додатна запажања су штампана обичним словима (пример: МОБИЛНА, изузев ваздухопловне мобилне);

10.1.2. Станице секундарне службе;

10.1.2.1. Не смеју узроковати штетне сметње станицама примарних служби којима су фреквенције већ додељене или којима фреквенције могу бити додељене накнадно;

10.1.2.2. Не могу захтевати заштиту од штетних сметњи од станица примарних служби којима су фреквенције већ додељене или којима фреквенције могу бити додељене накнадно.

11. Услови за намену радио-фреквенцијских опсега

11.1. Општи услови

11.1.1. Радио-фреквенцијски опсези се намењују за коришћење појединим делатностима у случајевима када је карактер примене телекомуникација такав да није могућа, или није оправдана употреба других врста телекомуникација осим радио-комуникација;

11.1.2. Намена радио-фреквенцијских опсега радио-службама у овом Плану намене у начелу одговара намени опсега утврђеној у члану 5. Правилника и Европској заједничкој табели намене (у даљем тексту: ECA табела);

11.1.3. Радио-фреквенцијски опсези се намењују одређеним делатностима водећи рачуна о принципу рационалног и економичног коришћења радио-фреквенцијског спектра;