Област 1: ПОЛОЖАЈ ЛИЦА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ У ЗАКОНОДАВСТВУ И

Област 1: ПОЛОЖАЈ ЛИЦА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ У ЗАКОНОДАВСТВУ И

ЊИХОВО УЧЕШЋЕ У ЈАВНОМ И ПОЛИТИЧКОМ ЖИВОТУ

Добра правна основа за рјешавање проблема лица са инвалидитетом јесте међународноправна регулатива која постоји у овој области. Међутим, она није довољна да одговори потребама лица са инвалидитетом. Већина земаља које су потписнице бројних међународних правних аката и уговора препоручена правна рјешења нису уградила у националну правну регулативу која се односи на положај и права лица са инвалидитетом.

Питање заштите лица са инвалидитетом¹ Уставом Републике Српске регулише се у контексту људских права утврђених Општом декларацијом о људским правима.

Устав Републике Српске темељи се на поштовању људског достојанства, слободе и једнакости, националној равноправности, владавини права, социјалној правди, као и на поштовању права мањинских група у складу са највишим међународним стандардима признатих права и основних слобода.

За разумијевање постојећег система и институционалних модела БиХ друштва према лицима са инвалидитетом нужно је имати у виду политичко и државно уређење Босне и Херцеговине. Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине су одговорни за основне сегменте система управљања који реализују друштвену подршку лицима са инвалидитетом.

Одговорност за утврђивање и планирање, те доношење закона који прописују питање заштите лица са инвалидитетом у искључивој је надлежности Народне скупштине Републике Српске.

Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације жена (CEDAW), чланом 11. став 1. прописује: „Државе чланице предузимају све подесне мјере ради елиминисања дискриминације жена у области запошљавања да би се на основу равноправности мушкараца и жена обезбиједила једнака права, а посебно:

а) право на рад као неотуђиво право свих људи;

б) право на једнаке могућности запошљавања, укључујући ту и примјену једнаких критеријума при избору кандидата за радно мјесто;

в) право на слободан избор професије и запослења, право на унапређење, сигурност запослења и сва права и услови који проистичу из рада, као и право на стручно оспособљавање и преквалификацију, укључујући учење у привреди, више стручно оспособљавање и повремено додатно оспособљавање;

г) право на једнаку награду, укључујући бенефиције, као и на једнак третман за једнак рад и једнак третман при оцјењивању квалитета рада;

д) право на социјалну заштиту, посебно у случају одласка у пензију, незапослености, болести, инвалидности, старости и друге неспособности за рад, као и право на плаћено одсуство;

ђ) право на здравствену заштиту и заштиту на раду, укључујући и заштиту биолошких и репродуктивних функција жена.“

Закон о равноправности полова у БиХ („Службени гласник БиХ“, број 16/03), чланом 2. прописује: „Полови су равноправни. Пуна равноправност полова гарантује се у свим сферама друштва, а нарочито у области образовања, економији, запошљавању и раду, социјалној и здравственој заштити, спорту, култури, јавном животу и медијима, без обзира на брачно и породично стање. Дискриминација по основу пола и полне оријентације забрањена је.“

Права која лица са инвалидитетом могу остварити прописана су законима и подзаконским актима у области рада и запошљавања, социјалне и дјечије заштите, борачко-инвалидске заштите, пензијско-инвалидског осигурања, здравствене заштите и другим областима које уређују живот сваког грађанина у друштву у цјелини.

Закони који регулишу питања заштите лица са инвалидитетом у Републици Српској још увијек нису у потпуности усклађени са међународним стандардима који су усвојени у наведеној области.

У Републици Српској, закони који регулишу питање заштите лица са инвалидитетом међусобно су неусклађени, што има за посљедицу да се исти проблем другачије третира и да се стварају основи за неравноправан статус лица са инвалидитетом.

Систем и модел заштите војних инвалида у значајној мјери усмјерен је на обезбјеђивање новчаних давања и помоћи на начин прописан Законом о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске. Законска одређења корисничких права и бенефиција тзв. „нератних“ инвалида заснована су на концепту директних материјалних давања и пружања непосредних социјалних услуга.

Због свега тога, потребно је извршити хармонизацију законских прописа који регулишу области и статус лица са инвалидитетом, при томе водећи рачуна о примјени принципа произашлих из Акционог плана ЕУ за особе са инвалидитетом.

1. 
   Извршити хармонизацију домаћег законодавства са Конвенцијом Уједињених нација о правима лица са инвалидитетом, као и са другим међународним документима који се тичу права лица са инвалидитетом;
   
2. 
   Извршити ревизију и континуирано радити на усклађивању домаћег законодавства са међународним документима, Конвенцијом Уједињених нација о правима лица са инвалидитетом и Политиком;
   
3. 
   Подржати међународну сарадњу лица са инвалидитетом, као и стручних лица, институција и организација на пољу унапређења положаја лица са инвалидитетом.
   

Да би се осигурала координација и примјена Политике, препоручује се формирање канцеларије за питања лица са инвалидитетом при Влади Републике Српске.

Канцеларија Владе Републике Српске за питања лица са инвалидитетом, као стално тијело, обезбиједила би интердисциплинарни приступ феномену инвалидности, који би имао кључну улогу у евалуацији Стратегије и акционог плана и контролисању процеса примјене политике у области инвалидности, те праћење поштовања људских права лица са инвалидитетом уопште.
Активности:

0. 
   1.2.1 Формирање канцеларије Владе Републике Српске за питања лица са инвалидитетом;
   

1.2.3 Јачање Џендер центра Републике Српске кроз обезбјеђивање мјеста стручног сарадника задуженог за питања жена са инвалидитетом;

0. 
   1.2.4 Укључивање лица са инвалидитетом у рад Комисије за једнаке могућности при Народној скупштини Републике Српске;
   
1. 
   1.2.5 Укључивање Савјета за дјецу Републике Српске у спровођење циљева дефинисаних овом стратегијом;
   
2. 
   1.2.6 Усклађивање циљева других стратешких докумената са циљевима ове стратегије;
   

0. 
   Циљ 1.3. Уједначити законска рјешења оцјене инвалидности у различитим системима како би се постигла једнакоправност свих лица са инвалидитетом
   

1. 
   Анализирање приступа инвалидности у различитим системима управљања (систем социјалне заштите, радно законодавство, борачко-инвалидска заштита и др.);
   
2. 
   Провођење различитих истраживања која су усмјерена на статус и положај лица са инвалидитетом у различитим системима;
   
3. 
   Израда анализа и извјештаја о стању лица са инвалидитетом у различитим системима;
   
4. 
   Формирање међуресорске комисије за хармонизацију критеријума и индикатора за оцјену инвалидитета како би се добио уједначен систем процјене без обзира на поријекло инвалидитета, а у контексту функционалности лица са инвалидитетом.
   

Како би се стекао потпуни увид у правни положај лица са инвалидитетом у систему, неопходно је проводити различита правна и социолошка истраживања. Добијене анализе могу указати на нова стратешка опредјељења у овој области.

1. 
   Провођење мултидисциплинарних истраживања на тему положаја лица са инвалидитетом.
   
2. 
   Активно укључивање и сарадња са корисничким удружењима која окупљају лица са инвалидитетом.
   

Лица са инвалидитетом врло ријетко учествују у јавном и политичком животу, што је знатно условљено друштвеним предрасудама о њима. Са друге стране, лични интегритет лица са инвалидитетом знатно је пољуљан јер се осјећају дискриминисаним у друштву. Све то доводи до ситуације смањеног интереса лица са инвалидитетом за ангажман у јавном и политичком животу. Активности ове стратегије потребно је усмјерити према стицању самопоуздања лица са инвалидитетом, што је предуслов активног учешћа у јавном и политичком животу.

1.5.1 Промовисање важности учествовања лица са инвалидитетом, а посебно младих и жена са инвалидитетом, у јавном и политичком животу;

1.5.2 Оснаживање лица са инвалидитетом да се појаве у јавном и политичком животу;

1.5.3 Уклањање физичких и комуникацијских баријера које онемогућавају лицима са инвалидитетом да користе бирачка права;

• 
  лица са инвалидитетом имају знатних тешкоћа у обезбјеђивању економске независности, а тиме и у остваривању своје животне самосталности,
  
• 
  да је од стране државе неопходно обезбјеђивање активних мјера економске политике упућених према јачању економске самосталности лица са инвалидитетом и њихових породица,
  
• 
  постоје значајне разлике у бенефицијама између цивилних, ратних војних инвалида, инвалида рада и цивилних жртава рата,
  
• 
  задовољавање економских и социјалних потреба лица са инвалидитетом у великој мјери зависе од економске моћи и нивоа развијености локалних заједница у којима ова лица живе,
  
• 
  документи економске политике (буџети, финансијски планови и сл.) нису креирани тако да би се могла уочити њихова сензибилност према потребама економске подршке лицима са инвалидитетом,
  
• 
  постојеће мјере економске политике у Републици Српској нису препознале питања инвалидности као једне од својих стратешких циљева,
  
• 
  нису адекватно дефинисане подстицајне економске мјере и бенефиције за лица са инвалидитетом,
  
• 
  поједине законске регулативе економске политике (област пореске политике и разних бенефиција) нису у потпуности међусобно усклађене, што онемогућава постизање очекиваних ефеката економске подршке лицима са инвалидитетом и њиховим породицама.
  

Законом о професионалној рехабилитацији, оспособљавању и запошљавању инвалида Републике Српске дефинисане су и одређене повољности, као, на примјер, предузеће за запошљавање инвалида, установа за професионалну рехабилитацију, заштитна радионица и радни центар плаћају комуналне услуге, телефонске услуге и трошкове електричне енергије под условима који важе за домаћинства.

Овим законом је такође предвиђено да органи државне управе, органи правосуђа и остали државни органи, органи локалне управе, јавне службе, установе и фондови, те предузећа у власништву или већинском власништву Републике Српске, 20% својих потреба за производима и услугама које производе и пружају предузећа за запошљавање инвалида задовољавају од ових предузећа, под условима који владају на тржишту. Међутим, након ступања на снагу Закона о професионалној рехабилитацији, оспособљавању и запошљавању инвалида Републике Српске, ступио је на снагу Закон о јавним набавкама на нивоу БиХ, којим се овакве повољности не могу реализовати у пракси. Исто тако, према Закону о професионалној рехабилитацији, оспособљавању и запошљавању инвалида Републике Српске, предузећа за запошљавање инвалида, заштитне радионице, радни центри и установе за професионалну рехабилитацију остварују право на ослобађање од царинских и пореских обавеза у складу са пореским и царинским прописима. Међутим, у Републици Српској не постоје посебне пореске олакшице за заштитне радионице и предузећа за запошљавање лица са инвалидитетом. Пословни подстицаји за предузетнике који су предвиђени Законом о професионалној рехабилитацији, оспособљавању и запошљавању инвалида Републике Српске, не могу се остваривати управо због чињенице да у Републици Српској не постоје посебне пореске олакшице за новорегистрована предузећа, односно предузетнике.
Активности:

1. 
   Израда програма стимулативних мјера (пореске и друге олакшице) за предузећа за запошљавање лица са инвалидитетом, заштитне радионице, радне центре и установе за професионалну рехабилитацију у складу са принципима пореске политике земаља ЕУ;
   
2. 
   Покретање иницијатива за измјене и допуне Закона о порезу на добит Републике Српске, Закона о порезу на доходак Републике Српске, Закона о порезу на додату вриједност БиХ и Закона о јавним набавкама БиХ;
   
3. 
   Анализа постојећих пореских закона са циљем утврђивања могућности ослобађања обавеза њиховог плаћања од стране лица са инвалидитетом;
   
4. 
   Измјена и допуна Закона о професионалној рехабилитацији, оспособљавању и запошљавању инвалида Републике Српске у циљу обезбјеђивања већег запошљавања лица са најтежим облицима инвалидитета.
   

Иако су дјеловањем Закона о професионалној рехабилитацији, оспособљавању и запошљавању инвалида Републике Српске постигнути значајни помаци, процес запошљавања и самозапошљавања лица са инвалидитетом још увијек отежавају и прате различите предрасуде послодаваца и шире друштвене јавности. Непотпуна примјена овог закона, недостатак квалитетних програма припреме за запошљавање, програма преквалификације и доквалификације за лица са инвалидитетом, неусклађеност реалних потреба на тржишту рада и образовања лица са инвалидитетом и др., доприносе смањењу реалних основа за постизање економске, а тиме и животне самосталности лица са инвалидитетом.

1. 
   Развијање информативних сервиса и примјена нових технологија при запошљавању лица са инвалидитетом;
   
2. 
   Укључивање питања инвалидности у креирање пројеката намијењених за IPA програме;
   
3. 
   Обучавање лица са инвалидитетом за креирање пројеката и програма запошљавања којима би се обезбиједила подршка ЕУ фондова намијењених за те сврхе;
   
4. 
   Креирање различитих програма радног оспособљавања, преквалификације и доквалификације лица са инвалидитетом.
   

1. 
   Увођење повољних стамбених кредита за све категорије лица са инвалидитетом код Инвестиционо-развојне банке Републике Српске;
   
2. 
   Подстицање локалних заједница у правцу обезбјеђивања додатних средстава за стамбено збрињавање лица са инвалидитетом.
   

1. 
   Израда индикатора за праћење имплементације Стратегије, кроз буџетске линије на републичком и локалним нивоима и оцјену успјешности коју би спроводила Канцеларија за лица са инвалидитетом Владе Републике Српске;
   
2. 
   Анализа степена укључености питања инвалидности у економску политику Републике Српске и извјештавање о напретку.