Тестови из биологије



жүктеу/скачать 0.5 Mb.
бет1/3
Дата29.06.2016
өлшемі0.5 Mb.
#165229
  1   2   3

Тестови из биологије





  1. Наука која се бави проучавањем облика, структуре и функције ћелије назива се:

а) микробиологија,

б) цитологија,

в) генетика.

О д г о в о р: (б)




  1. Метаболичка вода у ћелији је стаби-лизатор:

а) протеина,

б) транспорта,

в) температуре.

О д г о в о р: (в)




  1. Микрофиламенти се налазе у свим ћелијама осим:

а) мишићним ћелијама,

б) младим ћелијама,

в) еритроцитима.

О д г о в о р: (в)




  1. Соматске ћелије се одликују:

а) тетраплоидним бројем хромозома,

б) диплоидним бројем хромозома,

в) хаплоидним бројем хромозома.

О д г о в о р: (б)




  1. Полне ћелије се одликују:

а) тетраплоидним бројем хромозома,

б) диплоидним бројем хромозома,

в) хаплоидним бројем хромозома.

О д г о в о р: (в)




  1. У састав ћелија живих бића најчешће улазе: кисеоник, водоник, угљеник, азот, фосфор, натријум, калијум, калцијум, магнезијум, гвожђе итд. Они се налазе у већим количинама, па се зову:

а) макроелементи,

б) микроелементи.

О д г о в о р: (а)


  1. Јод, бакар, манган, кобалт и цинк припадају групи:

а) ултрамикроелемената,

б) микроелемената,

в) макроелемената.

О д г о в о р: (б)




  1. Елементи који улазе у састав ћелија живих бића називају се:

а) цитогени елементи

б) биогени елементи

в) органогени елементи

О д г о в о р: (б)




  1. Фосфор улази у састав,

а) хексозе,

б) АТП-а,

в) хлорофила.

О д г о в о р: (б)




  1. Скорбут је изазван недостатком вита-мина:

а) А, б) Е,

в) С.


О д г о в о р: (в)


  1. У бактеријама паразитирају:

а) биљни вируси,

б) интерферони,

в) бактериофаги.

О д г о в о р: (в)




  1. Нуклеинске киселине састављене су од јединица које се називају:

а) гени,

б) нуклеотиди,

в) нуклеозиди.

О д г о в о р: (б)




  1. Од основних извора енергије у орга-низму први се метаболишу:

а) липиди,

б) витаминим,

в) угљени хидрати.

О д г о в о р: (в)




  1. Полинуклеотидни ланци који улазе у састав ДНК међусобно су повезани:

а) сулфидним везама,

б) јонским везама,

в) водоничним везама.

О д г о в о р: (в)




  1. Репликација DNK се одвија у:

а) интерфази,

б) профази,

в) телофази.

О д г о в о р: (а)




  1. Удвајање ДНК одиграва се током:

а) G2 периода,

б) S периода,

в) G1 периода.

О д г о в о р: (б)




  1. Једров материјал прокариотске ће-лије назива се:

а) нуклеозид,

б) нуклеид,

в) нуклеоид.

О д г о в о р: (в)




  1. Прокариотске ћелије имају:

а) ћелијски зид, нуклеус и рибозоме,

б) ћелијски зид, нуклеус, рибозоме и митохондрије,

в) ћелијски зид, нуклеоид и рибозо-ме.

О д г о в о р: (в)




  1. У састав ћелијске мембране од липи-да могу да улазе:

а) фосфолипиди,

б) фосфолипиди, холестерол и стеро-иди,

в) холестерол и стероиди.

О д г о в о р: (б)




  1. Пектинске материје се образују у:

а) голџијевом апарату,

б) пластидима,

в) једру.

О д г о в о р: (а)




  1. Центриоле су:

а) цилиндричног облика,

б) органеле неопходне за исхрану,

в) универзалне органеле.

О д г о в о р: (а)




  1. Основна функција рибозома је:

а) разградња угљених хидрата,

б) синтеза протеина,

в) синтеза АТП-а.

О д г о в о р: (б)





  1. Ћелијско дисање се врши у:

а) лизозомима,

б) митохондријама,

в) рибозомима.

О д г о в о р: (б)




  1. У двомембранске органеле ћелије спадају:

а) пластиди и вакуоле,

б) пластиди и митохондрије,

в) митохондрије и вакуоле.

О д г о в о р: (б)




  1. Група ћелија које су специјализоване за одређену функцију и имају исту структуру и порекло чине:

а) регион,

б) ткиво,

в) органе.

О д г о в о р: (б)




  1. Кребсов циклус се одвија у:

а) једру,

б) митохондријама,

в) вакуолама.

О д г о в о р: (б)




  1. Вакуола са тонопластом је ћелијска органела која се јавља код:

а) протозоа,

б) кичмењака,

в) биљака.

О д г о в о р: (в)




  1. Цитоскелет обезбеђује:

а) синтезу протеина,

б) деобу ћелије,

в) производнју АТП-а.

О д г о в о р: (б)




  1. Заокружити тачан исказ:

а) Активни транспорт се врши уз утрошак енергије,

б) Ћелијска мембрана је непропустљива за јоне и молекуле,

в) Дифузија је један од облика активног транспорта.

О д г о в о р: (а)




  1. Основне градивне матерује ћелијске мембране су:

а) липиди и угљении хидрати,

б) липиди и протеини,

в) протеини и угљении хидрати.

О д г о в о р: (б)




  1. Процес пролаза растворених мате-рија кроз мембране назива се:

а) мембрански потенцијал,

б) осмоза,

в) транспирација.

О д г о в о р: (б)




  1. Процес одавања воде у виду водене паре код биљака, назива се:

а) гутација,

б) транслација,

в) транспирација.

О д г о в о р: (в)




  1. Процес кретања честица молекула или јона у простору са места веће концентрације на место мање конце-нтрације назива се:

а) мембрански потенцијал,

б) осмоза,

в) дифузија.

О д г о в о р: (в)




  1. Унутрашњост једра испуњава:

а) нуклеохроматин,

б) нуклеоплазма,

в) протоплазма.

О д г о в о р: (б)




  1. Ћелијски зид биљака карактерише:

а) полупропустљивост,

б) поре кроз које се врши размена материја,

в) липидска грађа.

О д г о в о р: (б)




  1. Секундарни ћелијски зид код виших биљака изграђен је од:

а) скроба,

б) хемицелулозе,

в) целулозе.

О д г о в о р: (в)




  1. Брактеје су:

а) кожасти листићи чашице,

б) делови изданка,

в) пазушасти листови од којих наста-ју цветови.

О д г о в о р: (в)




  1. Сеизмонастије су покрети биљних делова изазвани:

а) додиром,

б) променом температуре,

в) променом јачине светлости.

О д г о в о р: (а)




  1. Биљна ћелија за разлику од живо-тињске садржи органеле које се на-зивају:

а) једро,

б) митохондрије,

в) пластиди.

О д г о в о р: (в)




  1. Фотосинтетички пигмент жуте боје је:

а) хлорофил,

б) ксантофил,

в) каротен.

О д г о в о р: (б)




  1. Каротеноиди су:

а) органи за проветравање,

б) ензими,

в) пигменти.

О д г о в о р: (в)




  1. Фотосинтеза је преоцес настанка органских материја, који се одвија у хлоропластима уз учешће сунчеве енергије. (Заокружити тачан одго-вор):

а) да,

б) не.


О д г о в о р: (а)


  1. Заокружити тачан исказ:

а) Фотосинтеза је преоцес настанка минералних хранљивих материја, који се одвија у хлоропластима уз учешће сунчеве енергије,

б) Једров материјал прокариотских ћелија назива се нуклеид,

в) Процес изједначавања концентра -ције растворених честица ураствору назива се дифузија.

О д г о в о р: (в)




  1. У прокариоте спадају:

а) плавозелене алге,

б) зелене алге,

в) биљке.

О д г о в о р: (а)




  1. Све биљке су условно подељене на ниже и више биљке. Заокружити особину која одговара само вишим биљкама.

а) тело је изграђено од ткива и органа,

б) тело се назива талус,

Одговор: (а)


  1. Која од наведених органела учеству-је у грађи бактеријске ћелије?

а) рибозоми,

б) пластиди.

Одговор: (а)


  1. Праживотиње које изазивају обоље-ња инсеката су:

а) бичари,

б) микроспоридије,

в) амебе.

О д г о в о р: (б)




  1. Кончасти облици плавозелених алги се размножавају фрагментацијом, ко-ја се одвија на месту где се налазе измењене ћелије, које се називају:

а) хетероцисте,

б) хетероспоре,

в) апланоспоре.

О д г о в о р: (а)




  1. Покретљиви облици бактерија су:

а) бацили,

б) спирили,

в) оба наведена облика.

О д г о в о р: (в)




  1. Изазивачи колере су:

а) вируси,

б) бактерије,

в) праживотиње.

О д г о в о р: (б)




  1. Грам позитивне и Грам негативне ба-ктерије се разликују према:

а) резервним материјама,

б) покретљивости,

в) грађи ћелијског зида.

О д г о в о р: (в)




  1. Тело вируса је изграђено од про-теинског омотача у којеме је сме-штена нуклеинска киселина (ДНК или РНК). Како се назива протеински омотач вируса?

а) капсула,

б) капсин,

в) капсид.

О д г о в о р: (в)




  1. Инфективна материја вируса је:

а) нуклеинска киселина,

б) капсид,

б) токсин.

О д г о в о р: (а)




  1. Дијатомејски муљ настаје таложењем талуса:

а) златастих алги,

б) мрких алги,

в) силикатних алги.

О д г о в о р: (в)




  1. Семена генерација се јавља код:

а) Cyanophyta,

б) Rhodophyta i Phaeophyta,

в) Phaeophyta iChlorophyta.

О д г о в о р: (в)




  1. Разделу Polypodiophyta припадају:

а) Dryopteris filix-mas i Polypodium vulga-re,

б) Polypodium vulgare i Lycopodium clava-tum,

в)Dryopteris filix-mas i Lycopodium clava-tum

О д г о в о р: (в)




  1. Која од наведених зелених алги припада једноћелијским облицима?

а) Ulothrix,

б) Chlorella,

в) Volvox.

О д г о в о р: (б)




  1. Зелене алге имају пигмент:

а) хлорофил a и b,

б) каротен,

в) ксантин.

О д г о в о р: (а)




  1. Алге из раздела Charophyta се ра-змножавају вегетативно и полно. Полни процес се назива:

а) изогамија,

б) хетерогамија,

в) оогамија.

О д г о в о р: (а)




  1. Квасци ферментишу шећер глукозу у:

а) алкохол и угљен-моноксид,

б) сирћетну киселину и угљен-диоксид,

в) алкохол и угљен-диоксид.

О д г о в о р: (в)




  1. Први Менделов закон је:

а) принцип слободног комбиновања,

б) принцип сегрегације.

О д г о в о р: (а)


  1. Харди Вајнбергова једначина гласи:

а) P + q = 10,

б) (p+q)2 = 1,

в) (p+q)2 = 0,1.

О д г о в о р: (б)




  1. Организми који садрже више гарни-тура хромозома су:

а) диплоидни,

б) моноплоидни,

в) полиплоидни.

О д г о в о р: (в)




  1. Правилан редослед организама пре-ма величини генома јесте:

а) човек, амеба, бактериофаг Т2, квасац,

б) амеба, квасац, бактериофаг Т2, човек,

в) бактериофаг Т2, квасац, човек, амеба.

О д г о в о р: (в)




  1. Период између две деобе назива се:

а) деобни период,

б) метафазни период,

в) интерфаза.

О д г о в о р: (в)




  1. Место гена на хромозому назива се:

а) локус,

б) ДНК,


в) генус.

О д г о в о р: (а)




  1. Генски алели су:

а) положај гена на хромозому,

б) алтернативни облици једног гена,

в) алтернативни облици генотипа.

О д г о в о р: (б)




  1. Генотип је:

а) скуп свих гена јединке,

б) скуп свих особина јединке,

в) скуп свих алела једног гена.

О д г о в о р: (в)




  1. Фенотип је:

а) скуп свих гена јединке,

б) скуп свих спољашњих особина је-динке,

в) скуп свих гена у популацији.

О д г о в о р: (б)




  1. За колико тРНК има места на једном рибозому:

а) једну,

б) две,


в) три.

О д г о в о р: (б)




  1. Хомологи хромозоми су:

а) различити по величини, облику и положају центромере,

б) исти по величини, положају и облику центромере,

О д г о в о р: (б)


  1. Хромозоми еукариота су комплекси:

а) ДНК и протеина,

б) протеина и липида,

в) ДНК и липида.

О д г о в о р: (а)




  1. Примарно сужење хромозома назива се:

а) центриола,

б) центрозом,

в) центромера.

О д г о в о р: (в)




  1. Партеногенеза се као тип размно-жавања среће код:

а) бичара,

б) хидре,

в) инсеката и ваљкастих црва.

О д г о в о р: (в)




  1. Мејоза је:

а) деоба соматских ћелија,

б) деоба којом се формирају полне зреле ћелије.

О д г о в о р: (б)


  1. Плодоносна тела код базидиомикоти-на су:

а) клеистотеције,

б) базидиокарпи,

в) апотеције

О д г о в о р: (б)




  1. Мицелијум је:

а) вегетативно тело гљива изграђено од испреплетаних хифа,

б) плодоносно тело код правих гљи-ва,

в) маса протоплазме која није изде-љена на ћелије.

О д г о в о р: (а)




  1. Базидиоспоре се после мејозе налазе на одвојеним дршкама које се нази-вају:

а) стеригме,

б) конидије,

в) аскуси.

О д г о в о р: (а)




  1. Заокружити тачан исказ:

а) Епидермис спада у механичка тки-ва,

б) Меристемска ткива обезбеђују ра-ст биљака,

в) Хлоренхим има заштитну улогу.

О д г о в о р: (б)




  1. Примарни раст стабла одвија се радом:

а) апикалног меристема,

б) камбијалног прстена,

в) трауматичног меристема.

О д г о в о р: (а).




  1. У организме азотофиксаторе спадају:

а) Anabaena i Rhizobium,

б) бактерије и поједини еукариоти,

в) Fabaceae ili Leguminosae.

О д г о в о р: (а)




  1. Проводно биљно ткиво флоем:

а) проводи воду и неорганске мате-рије од листова до осталих ћелија,

б) проводи усвојене минералне мате-рије од корена до осталих ћелија,

в) проводи органске материје од ли-стова до осталих ћелија.

О д г о в о р: (в)



  1. Проводно биљно ткиво ксилем:

а) проводи органске материје од ко-рена до осталих ћелија,

б) проводи усвојене минералне мате-рије од корена до осталих ћелија,

в) проводи органске материје од ли-стова до осталих ћелија.

О д г о в о р: (б)




  1. Филогенетски најстарије трајно тки-во је:

а) паренхимско ткиво,

б) проводно ткиво,

в) покорично ткиво.

О д г о в о р: (а)




  1. Паралелна нерватура листа најче-шће се јавља код:

а) монокотила,

б) дикотила,

в) зељастих врста.

О д г о в о р: (а)




  1. Вењење листова изазивају:

а) дефолијанти,

б) десиканти,

в) гиберилини.

О д г о в о р: (б)




  1. Процес дисања код биљака обавља се у:

а) свим живим ћелијама,

б) ћелијама листа,

в) ћелијама корена.

О д г о в о р: (а)




  1. Коленхим је:

а) живо механичко ткиво,

б) покорично ткиво,

в) мртво механичко ткиво.

О д г о в о р: (а)




  1. Ситасте цеви и ћелије пратилице су делови:

а) ксилема,

б) флоема,

в) склероида.

О д г о в о р: (б)




  1. Форму и величину својствену својој врсти биљке имају захваљујући:

а) корелацији,

б) регенерацији,

в) поларности.

О д г о в о р: (а)




  1. Ткиво за фотосинтезу које се налази према лицу листа назива се:

а) асимилационо ткиво,

б) палисадно ткиво,

в) епидермис.

О д г о в о р: (б)




  1. На попречном пресеку стабла голо-семеница и скривеносеменица разли-кујемо:

а) епидермис, корен и цилиндар,

б) ендодермис, кору и централни ци-линдар,

в) епидермис, кору и централни ци-линдар.

О д г о в о р: (в)




  1. Камбијални прстен према унутра-шњости формира:

а) елементе секундарног флоема,

б) елементе секундарног ксилема,

в) елементе сржних зрака.

О д г о в о р: (б)




  1. На попречном пресеку листа уоча - ва се велики број крупних интерце-лулара између ћелија:

а) палисадног ткива,

б) сунђерастог ткива,

в) епидермиса наличја.

О д г о в о р: (б)


  1. Заокружити тачан исказ:

а) цветови са међусобно сраслим ли-стићима перијанта називају се симпе-тални,

б) монокотиле имају осовински ко-рен.

О д г о в о р: (а).


  1. Од наведених врста цветница класи монокотила не припада:

а) Arum maculatum,

б) Convallaria majalis,

в) Taraxacum officinale.

О д г о в о р: (в)




  1. Штит спада у:

а) цимозне цвасти,

б) рацемозне цвасти,

в) монохазијум.

О д г о в о р: (б)




  1. Цветови врста фамилије главочика су:

а) звонасти,

б) цевасти и језичасти,

в) двоуснати и пехарасти.

О д г о в о р: (б)




  1. Хидрофите су биљке које:

а) се налазе у условима велике вла-ге,

б) живе у води,

в) насељавају сува станишта.

О д г о в о р: (б)




  1. Изразито пршљенаста грађа изданка и репродуковани листови срасли у виду рукавца на чворовима стабла одликују:

а) раставиће,

б) пречице,

в) четинаре.

О д г о в о р: (а)




  1. Љуспаста творевина која прекрива групу спорангија на наличју листа папрати назива се:

а) индузијум,

б) сорус,

в) хаптера.

О д г о в о р: (а)




  1. Проводни елементи чртинара су:

а) трахеје,

б) трахеиде,

в) ситасте цеви.

О д г о в о р: (б)




  1. Функцију корена код маховина оба-вљају:

а) ризоми,

б) ризоиди,

в) ризомоиди.

О д г о в о р: (б)


  1. Фелоген је:

а) латерални меристем,

б) апикални меристем,

в) споредни ген.

О д г о в о р: (а).




  1. Ингумент је саставни део:

а) листа,

б) семена,


в) корена.

О д г о в о р: (б)




  1. Хемикриптофите су:

а) вишегодишње зељасте биљке,

б) једногодишње зељасте биљке,

в) зељасте биљке са луковицама.

О д г о в о р: (а)




  1. Лишаји су посебно грађени орга-низми, чије је тело изграђено од два члана биљног порекла, који живе у симбиози и не могу самостално да живе. Ову симбиозу чине:

а) алге и бактерије,

б) бактерије и гљиве,

в) алге и гљиве.

О д г о в о р: (в)


  1. У тамној фази фотосинтезе:

а) разлажу се молекули H2O,

б) ослобађа се O2,

в) везује се CO2.

О д г о в о р: (в)




  1. Животни циклус биљака назива се:

а) вегетативна фаза,

б) онтогенеза,

в) филогенеза.

О д г о в о р: (б)




  1. Заставица, крила и лађица су делови цвета фамилије:

а) Caryophyllaceae,

б) Fabaceae,

в) Poaceae.

О д г о в о р: (б)




  1. Која од наведених особина одговара монокотилама?

а) секундарно дебљање стабла,

б) цвет је петочлан,

в) проводни снопићи без реда.

О д г о в о р: (в)




  1. Унутар семеног заметка цветница на-лази се ткиво:

а) нуклеус,

б) нуцелус,

в)нуклеолус.

О д г о в о р: (б)




  1. Изданак је:

а) стабло са филокладијама,

б) стабло са листовима,

в) стабло са кореном.

О д г о в о р: (б)




  1. Имбибиција је назив за процес:

а) клијања семена у мраку,

б) бубрењесемена,

в) пуцања семењаче семена и поја -вљивања клице,

О д г о в о р: (б)




  1. Клијање семена инхибира:

    жүктеу/скачать 0.5 Mb.

    Достарыңызбен бөлісу:
  1   2   3



©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз
    Басты бет