а) Апсцисинска киселина,
б) Етилен,
в) Гиберелини.
О д г о в о р: (а)
-
Старење листова спречавају:
а) цитокинини,
б) ауксини,
в) гиберелини.
О д г о в о р: (а)
-
Одбацивање појединих делова би-љака назива се:
а) сенесценција,
б) апсцисија,
в) поларност.
О д г о в о р: (б)
-
Наука која се бави проучавањем тки-ва назива се:
а) цитологија,
б) хистологија,
в) анатомија.
О д г о в о р: (б)
-
Заштитну улогу код животиња има:
а) епителијално ткиво,
б) жлездано ткиво,
в) везивно ткиво.
О д г о в о р: (а)
-
Ћелије које разарају коштану масу и онемогућавају непрекидно обнавља-ње коштане масе називају се:
а) остеолити,
б) остеостатици,
в) остеокласти,
О д г о в о р: (в)
-
Рецепторни или сензитивни неурони спроводе надражај:
а) од мозга до ганглије,
б) од места примања до нервних це-нтара,
в) од органа који ће да одговори на надражај.
О д г о в о р: (б)
-
Каже се да је чвор живота јер са-држи виталне центре:
а) кичмена мождина,
б) мали мозак,
в) продужена мождина.
О д г о в о р: (в)
-
Нервне ћелије ЦНС-а деле се на:
а) сензитивне и моторне,
б) сензитивне, моторне и асоцијати-вне,
в) сензитивне и асоцијативне.
О д г о в о р: (б)
-
Од тела нервних ћелија пружа се је-дан или више наставака или нервних влакана. Дугачка и неграната нер-вна влакна се називају:
а) неурити,
б) дендрити,
в) неурони.
О д г о в о р: (а)
-
Пиреноид је код алги изграђен од:
а) масти,
б) протеина,
в) угљених хидрата.
О д г о в о р: (б)
-
Најсложенији тип грађе тела сунђера је:
а) леукон,
б) сикон,
в) аскон.
О д г о в о р: (a)
-
Једине вишећелијске животиње без ткива и органа, обухваћене именом Parazoa, су:
а) Protozoa и Placozoa,
б) Eumetazoa и Cnidaria,
в) Placozoa и Porifera.
О д г о в о р: (в)
-
Представници Euglenophyta на повр-шини својих ћелија имају:
а) плазмалему
б) пеликулу
в) ћелијски зид
О д г о в о р: (б)
-
Научни назив вишећелијских живо-тиња познатих под називом ребро-ноше је:
а) Cnidaria,
б) Platodes,
в) Ctenophora,
О д г о в о р: (в)
-
Заокружи тачан исказ:
а) Код шкољки локомоторни орган је стопало,
б) зглавкари имају само попречно-пругасту мускулатуру.
О д г о в о р: (а)
-
Gastropoda су асиметрични органи-зми:
а) да,
б) не.
О д г о в о р: (а)
-
Изазивач шуге спада у:
а) Opiliones,
б) Acarina,
б) Pseudoskorpiones.
О д г о в о р: (б)
-
Стални мали број ћелија које расту имају:
а) трематоде,
б) нематоде,
в) зглавкари.
О д г о в о р: (б).
-
Нервне ћелије се први пут у еволу-цији појављују код:
а) Cnidaria,
б) Plathelminthes,
в) Nemertina.
О д г о в о р: (а)
-
Код Trematodes је заступљен:
а) ганглијаран нервни систем,
б) врпчаст нервни систем,
г) централни нервни систем.
О д г о в о р: (б)
-
Први пут у животињском свету крвни систем и комплетан цревни систем појављују се код:
а) Nemertina,
б) Plathelminthes,
в) Pseudocoelomata.
О д г о в о р: (а)
-
Архентерон представља:
а) гастроцел,
б) примарну телесну дупљу,
в) секундарну телесну дупљу.
О д г о в о р: (а)
-
Шкржно дисање је заступљено код:
а) сисара,
б) гмизаваца,
в) пуноглаваца.
О д г о в о р: (в)
-
Планктон представља:
а) ситне организме који живе на дну језера,
б) ситне организме који активно пли-вају у води,
в)ситне организме који пасивно ле -бде у води.
О д г о в о р: (в)
-
Медицинска пијавица спада у групу:
а) мекушаца,
б) пљоснатих глиста,
в) прстенастих глиста.
О д г о в о р: (в).
-
Отворен крвни систем имају:
а) амфиоксус,
б) мекушци,
в) птице.
О д г о в о р: (б)
-
Искључива овипарна репродукција јавља се код:
а) птица,
б) водоземаца,
в) гмизаваца.
О д г о в о р: (а)
-
Оплођење је код шкољки:
а) унутрашње,
б) спољашње,
в) на оба начина
О д г о в о р: (б)
-
Амбулакрални систем је систем за локомоцију код:
а) мекушаца,
б) инсеката,
в) бодљокожаца.
О д г о в о р: (в)
-
Чланак пантљичаре је:
а) стробила,
б) сколекс,
в) проглотис.
О д г о в о р: (в)
-
Coelomata су животиње са:
а) примарном телесном дупљом,
б) секундарном телесном дупљом.
О д г о в о р: (б)
-
Карактеристичан орган мекушаца за уситњавање хране, који се налази у усном отвору, је:
а) мандибула,
б) радилица,
в) радула.
О д г о в о р: (в)
-
Најразвијеније чуло код инсеката је:
а) чуло мириса,
б) чуло вида,
в) чуло укуса.
О д г о в о р: (а)
-
Лајмску болест, коју изазива рике-ција Borelia burgendorfi преносе:
а) крпељи,
б) комарци,
в) буве.
О д г о в о р: (а)
-
Трихинела се развија у цреву:
а) пацова свиња и риба,
б) пацова и свиња,
в) пацова, свиња и човека.
О д г о в о р: (в)
-
Периостракум љуштуре пужева је:
а) спољашњи органски слој,
б) средњи минерални слој,
в) унутрашњи љуспасти минерални слој.
О д г о в о р: (а)
-
Инсекти имају:
а) два пара ногу,
б) три пара ногу,
в) четири пара ногу.
О д г о в о р: (б)
-
Од набројаних група животиња на Земљи су најстарији:
а) сисари,
б) водоземци,
в) зглавкари.
О д г о в о р: (в)
-
Главеногрудни регион паукова се назива:
а) цефалоторакс,
б) прозома,
в) опистозома.
О д г о в о р: (а)
-
Хаверзови канали су:
а) полни одводи бескичмењака,
б) канали унутар коштане масе,
в) одводи жлезда паукова.
О д г о в о р: (б)
-
Затворен крвни систем се јавља код:
а) Arthropoda,
б) Mollusca,
в) Annelida.
О д г о в о р: (в)
-
Наука о облим ваљкастим црвима је:
а) орнитологија,
б) пулмологија,
в) нематологија.
О д г о в о р: (в)
-
Орнитологија је наука о:
а) птицама,
б) сисарима,
в) зглавкарима.
О д г о в о р: (а)
-
Хомотермне животиње су:
а) рибе,
б) гмизавци,
в) птице.
О д г о в о р: (в)
-
Бинарну номенклатуру живих бића у науку је увео:
а) Ламарк,
б) Пастер,
в) Лине.
О д г о в о р: (в)
-
Инсекти припадају подтипу:
а) Chelicerata,
б) Crustacea,
в) Uniramia.
О д г о в о р: (в)
-
Трбух инсеката је изграђен од:
а) 12 сегмената,
б) 11 сегмената,
в) 3 сегмента.
О д г о в о р: (а)
-
Код Crustaceaглава је грађена из:
а) шест сегмената,
б) једног сегмента,
в) три сегмента.
О д г о в о р: (а)
-
Нервни систем хордата је:
а) ендодермалног порекла,
б) мезодермалног порекла,
в) ектодермалног порекла.
О д г о в о р: (в)
-
Хорда као унутрашњи осовински ске- лет кичмењака је састављена од:
а) коштаног ткива,
б) везивног ткива,
в) мишићног ткива.
О д г о в о р: (б)
-
Полно зрела кишна глиста има по-себан појас, жлездани епител, који се образује на једном или више се-гмената, који се назива:
а) простомијум,
б) клителум,
в) перитонеум.
О д г о в о р: (б)
-
Срце водоземаца има:
а) једну комору и једну преткомору,
б) једну комору и две преткоморе,
в) две коморе и две преткоморе.
О д г о в о р: (б)
-
Спинални живци сисара:
а) су мешовити, јер садрже сензити-вна и моторна влакна,
б) садрже само моторна влакна,
в) садрже само сензитивна влакна.
О д г о в о р: (а)
-
Срце сисара има:
а) једну комору и једну преткомору,
б) једну комору и две преткоморе,
в) две коморе и две преткоморе.
О д г о в о р: (в)
-
Секрет јетре, жуч, код човека се излива у:
а) дебело црево,
б) дванаестопалачно црево,
в) право црево.
О д г о в о р: (б)
-
Колико слушних кошчица постоји у средњем уху водоземаца:
а) једна,
б) две,
в) ниједна.
О д г о в о р: (а)
-
Појава код неких водоземаца да у ларвеној фази достижу полну зре-лост и способност размножавања на-зива:
а) неотенија,
б) мимикрија,
в) аутогамија.
О д г о в о р: (а)
-
Екскреторни органи Cephalochordata су представљени:
а) протонефридијама,
б) малпигијевим цевчицама,
в) метанефридијама.
О д г о в о р: (а)
-
Колоусте имају:
а) скроз хрскавичав скелет,
б) делимично окоштали скелет,
в) потиљачни регион.
О д г о в о р: (а)
-
Код којих се животиња срчана комо-ра налази испред преткоморе:
а) водоземаца,
б) риба,
в) птица.
О д г о в о р: (б)
-
Које групе кичмењака спадај у амни-оте?
а) сисари, птице и гмизавци,
б) сисари, птице и водоземци,
в) колоусте и рибе.
О д г о в о р: (а)
-
Асцидије припадају подтипу:
а) Cephalochordata,
б) Vertebrata,
в) Tunicata.
О д г о в о р: (в)
-
Хроматофоре се претежно налазе у:
а) поткожном ткиву,
б) крзну,
в) покожици.
О д г о в о р: (б)
-
Ендотелио-хориална плацента је ра-звијена код:
а) торбара,
б) копитара,
в) звери.
О д г о в о р: (в)
-
Хориовителинска плацента постоји код:
а) неких торбара,
б) бубоједа,
в) звери.
О д г о в о р: (а)
-
Пупчана врпца садржи:
а) крвне судове,
б) дупљу жуманцетне кесе,
в) дупљу црева.
О д г о в о р: (а)
-
Грудна кост је део скелета:
а) свих кичмењака,
б) само сисара,
в) само копнених кичмењака.
О д г о в о р: (в)
-
Први вратни пршљен кичмењака на-зива се:
а) епистрофеус,
б) атлас,
в) квадратум.
О д г о в о р: (б)
-
Хрскавичаво ткиво:
а) састоји се од остеобласта и међу-ћелијске супстанце,
б) припада епителним ткивима,
в) може бити хијалинско, мрежасто и влакнасто.
О д г о в о р: (в)
-
Скелетни мишићи су за кости при-чвршћени преко:
а) тетива,
б) лигамената,
в) хрскавица.
О д г о в о р: (а)
-
Распоред сиве и беле масе у кичме -ној мождини је исти као и у великом мозгу:
а) да, б) не.
О д г о в о р: (б)
-
Церебралне хемисфере су део:
а) задњег мозга,
б) предњег мозга,
в) међумозга.
О д г о в о р: (б)
-
Из мозга укупно полази:
а) 12 пари можданих нерава,
б) 31 пар можданих нерава,
в) 6 пари можданих нерава.
О д г о в о р: (а)
-
Способност разликовања боја и де-таља предмета имају:
а) чепићи,
б) штапићи.
О д г о в о р: (а)
-
У ред бубоједа се убрајају:
а) инсекти и пауци,
б) птице, водоземци и гмизавци,
в) кртице, јеж и ровчице.
О д г о в о р: (в)
-
Адреналин и норадреналин код си-сара ствара се у:
а) аденохипофизи,
б) сржи надбубрежне жлезде,
в) кори надбубрежне жлезде.
О д г о в о р: (б)
-
Антидиуретички хормон (вазопресин) делује на:
а) мокраћну бешику,
б) на срце,
в) на бубрег.
О д г о в о р: (в)
-
Биљни хормон који се назива и хормон стреса је:
а) ауксин,
б) абсцисинска киселина (АБА),
в) гиберелин.
О д г о в о р: (б)
-
Биљни хормони који стимулишу ће-лијску деобу су:
а) амилазе,
б) ауксини,
в) цитокинини.
О д г о в о р: (в)
-
Епинефрин је хормон који ствара:
а) панкреас,
б) јетра,
в) надбубрежна жлезда.
О д г о в о р: (в)
-
Тироксин је хормон
а) хипофизе,
б) тимуса,
в) тиреоидее.
О д г о в о р: (в)
-
Растење костију и читавог организма регулишу хормони:
а) хипофизе,
б) хипоталамуса,
в) епифизе.
О д г о в о р: (а)
-
Најстарији фосилни облици кичме-њака припадају класи:
а) Placodermi,
б) Ostracodermi,
в) Crossopteryгii.
О д г о в о р: (б)
-
Тело Placodermi је било заштићено: а) хрскавичавим плочама,
б) кожом,
в) коштаним плочама.
О д г о в о р: (в)
-
Слепи мишеви се хране:
а) глодарима,
б) коровима,
в) инсектима.
О д г о в о р: (в)
-
Дипнои су:
а) рибе без вилица,
б) рибе плућаши,
в) рибе без лобање.
О д г о в о р: (б)
-
Миксине:
а) имају јасно изражен стадијум ла-рве,
б) немају јасно изражен стадијум ла-рве,
в) не пролазе кроз стадијум ларве.
О д г о в о р: (б)
-
Појкилотермне животиње:
а) имају сталну телесну температуру,
б) немају сталну телесну температу-ру.
О д г о в о р: (б)
-
Elasmobranchii имају:
а) циклоидне крљушти,
б) ктеноидне крљушти,
в) плакоидне крљушти.
О д г о в о р: (в)
-
Osteichthyes:
а) имају рибљи мехур,
б) немају рибљи мехур.
О д г о в о р: (а)
-
„Страшни гуштери“ су изумрли:
а) крајем креде,
б) крајем тријаса,
в) крајем јуре.
О д г о в о р: (а)
-
Код већине птица (Aves) добро је развијен:
а) жлездани желудац,
б) мишићни желудац,
в) није развијен ни жлездани ни ми-шићни желудац.
О д г о в о р: (б)
-
Шта од следећег нису функције коже сисара:
а) размена гасова,
б) регулација температуре,
в) излучивање зноја.
О д г о в о р: (а)
-
Потиљачна кост лобање сисара има:
а) један зглобни глежањ,
б) два зглобна глежња,
в) три зглобна глежња.
О д г о в о р: (б)
-
Највећу плодност имају:
а) Carnivora,
б) Rodentia,
в) Insectivora.
О д г о в о р: (б)
-
Плућа су респираторни орган:
а) пужева,
б) виших кичмењака,
в) лептира.
О д г о в о р: (а)
-
Дефинитивни бубрег сисара је:
а) пронефрос,
б) метанефрос,
в) мезонефрос.
О д г о в о р: (б)
-
Основна структурна и функционална јединица бубрега код кичмењака је:
а) неурон,
б) бубрежна чашица,
в) нефрон.
О д г о в о р: (в)
-
Вилични апарат кичмељака води по-рекло од:
а) елемената шкржног скелета,
б) костију лобање,
в) вратних пршљенова.
О д г о в о р: (а)
-
Отвор преко кога гастроцел комуни-цира са спољашњом средином на-зива се:
а) архентерон,
б) гастропор,
в) бластопор.
О д г о в о р: (в)
-
Бластодиск је:
а) бластула птица,
б) део бластуле око бластопора,
в) бластула инсеката.
О д г о в о р: (а)
-
Мезодерм настаје на стадијуму:
а) моруле,
б) бластуле,
в) гаструле.
О д г о в о р: (в)
-
Како се називају јајне ћелије које се после оплођења потпуно деле на бластомере:
а) холобластичке,
б) центробластичке,
в) полибластичке.
О д г о в о р: (а)
-
Сперматиде настају у периоду:
а) пролиферације,
б) друге мејотичке деобе,
в) прве мејотичке деобе.
О д г о в о р: (б)
-
Који тип епитела облаже гениталне одводе:
а) плочаст,
б) трепљаст,
в) цилиндричан.
О д г о в о р: (б)
-
Који од наведених делова ембриона има најинтензивнију морфогенезу:
а) главени,
б) трупни,
в) репни.
О д г о в о р: (а)
-
Израштај задњег црева у току емб-рионалног развића, који обавља фу-нкцију мокраћне бешике, назива се:
а) амнион,
б) хорион,
в) алантоис.
О д г о в о р: (в)
-
Површина контакта између мајчиних и феталних ткива увећана је разви-тком:
а) ресица,
б) плаценте,
в) трихома.
О д г о в о р: (а)
-
Чиниоце средине који доводе до промена у развићу организама нази-вамо:
а) тератогенима,
б) мутагенима,
в) хистогенима.
О д г о в о р: (а)
-
Мали мозак и продужена мождина развијају се од:
а) прозенцефалона,
б) мезенцефалона,
в) ромбенцефалона.
О д г о в о р: (в)
-
Тип размножавања код којег се на развој полности може утицати сре-динским чиниоцима назива се:
а) епигамно,
б) прогамно,
в) сингамно.
О д г о в о р: (а)
-
Образовање новог генотипа комби-новањем неколико различитих сво-јстава у јединствен фенотип назива се:
а) хибридизација,
б) хетерозис,
в) кросинг овер.
О д г о в о р: (a)
-
Процес синтезе ДНК назива се:
а) транслација,
б) репликација,
в) транскрипција.
О д г о в о р: (б)
-
Процес синтезе молекула РНК назива се:
а) репликација,
б) транскрипција,
в) транслокација.
О д г о в о р: (б)
-
Прскање фоликула и ослобађање функционалне јајне ћелије назива се:
а) овулација,
б) овогенеза,
в) вителогенеза.
О д г о в о р: (а)
-
Како се назива део сперматозоида који лучи ензиме за разлагање јајне опне:
а) лизозом,
б) акрозом,
в) сферозом.
О д г о в о р: (б)
-
Оплођена јајна ћелија се дели на две кћери-ћелије које се називају:
а) бластоците,
б) бластозоми,
в) бластомере.
О д г о в о р: (в)
-
Први стадијум у браздању после не-колико деоба бластомера има облик дудиње и назива се:
а) бластула,
б) гаструла,
в) морула.
О д г о в о р: в)
-
Дупља настала инвагинацијом бла-стуле назива се:
а) бластоцел,
б) гастроцел ,
в) бластодерм.
О д г о в о р: (б)
-
Плацента је:
а) орган изграђен од мајчиних ткива,
б) орган изграђен од ембрионалних ткива,
в) орган изграђен од ембрионалних и мајчиних ткива.
О д г о в о р: (в)
-
Двослојна творевина настала инва-гинацијом бластуле назива се:
Достарыңызбен бөлісу: |