Бранко радичевић у темишвару прва песма Бранка Радичевића на српском језику, чувена ''Девојка на студенцу'', настала је у Tемишвару 1943. године

С јесени 1841. године, завршивши шест разреда најстарије српске гимназије у Сремским Карловцима, Алексије Радичевић (тада још не под именом Бранко), долази у Темишвар где уписује тзв. ''филозофију'', седми и осми разред тамошње гимназије. Темишвар му беше доста тмуран у односу на светле и звонке Сремске Карловце и Стражилово, просторе пуне винограда, берби грожђа и чудесно лепе природе са изворима и мирисима ретког биља. Присећајући се аркадијски лепог и незаборавног амбијента карловачког школовања, у Темишвару Бранко пише своју прву песму на српском језику, ''Девојка на студенцу'', која је постала култна у српској традицији, компонована на неколико начина и са својствима песме настале у народу.

У богатој очевој библиотеци у Темишвару, Бранко чита Вергилија, Хорација и Хомера, али и Бокача, Таса, Бајрона, Молијера, Милтона, Лафонтена и друге. Нарочито је Бранко читао немачке писце и песнике, Шилера, Гетеа, Уланда, Клопштока, Ранкеа и Хајнеа. Посебан утицај на младог песника имао је Хајнрих Хајне и његова употреба деминутива у поезији. Тако ће Бранко већ у првој песми написаној у Темишвару користити речи: водица, момче, селе и коњиц, а у другим песмама, нона, нојца, удичица, рибица и друге.

Године 1843. Алексије Радичевић одлази у Беч, где ће, објавивши своју чувену прву књигу ''Песме'', са грчког језика превести име Алексије у Бранко. На крају књиге међу именима пренумераната највише се налази Срба из Темишвара. Одласком млaдог песника у Беч да студира права којa није волео, у Темишвар 1843. године стиже из Сремских Карловаца Бранков млађи брат Стеван да такође учи ''мудрословие'' (филозофију). Начет туберкулозом, он умире 1845. године. Данас се у Tемишвару налазе гробови и споменици Теодору и Стевану Радичевићу. Док се Бранков налази на ''рајском Стражилову'', Парнасу српске поезије.

За живота Бранко је оца и гроб брата Стевана посетио у Темишвару августа 1849. године. Чувену песму ''Кад млидијах умрети'', Бранко је написао 1845. године и посветио Брату Стевану у време његове болести и смрти у Темишвару.

Програм Бранковог кола и Савеза Срба у Темишвару обухватило је јуче, пре свега, исцрпно и надахнуто предавање о Бранку Радичевићу које је одржао Ненад Грујичић, песник и председник Бранковог кола. Посебну занимљивост представљао је наступ српског тамбурашког оркестра ''Батини бећари'' из румунског места Велики Семликуш, који годинама води приљежни и вредни Лаза Кнежевић. Као редак уметнички поклон, извели су чувену песму ''Бранкова жеља'', коју је 1878. године написао Јован Јовановић Змај приликом првог покушаја преноса земних остатака Бранка Радичевића из Беча на Стражилово. Извођење те песме представља велику реткост и у Србији, а поготово у Румунији.

У програму су наступили и певачи српских песма пореклом из Румуније, Зоран Радић и Љуба Петров. Млади глумци драмског студија из Tемишвара говорили су Бранкове песме '' Девојка на студенцу'' и ''Кад млидијах умрети''. У наставку програма наступили су српски песници из Темишвара: Славомир Гвозденовић, Иво Мунћан, Мирјана Перинац и други.

У јучерашњем дану делегација Бранковог кола и Савеза Срба у Румунији посетила је Липовско гробље у Темишвару, запалила свеће и положила цвеће на гробове и хумке Теодора и Стевана Радичевића.

Ненад Грујичић је рекао о Бранку и Темишвару:

- Долазак у Темишвар трагом Бранка Радичевића представља ретко и дирљиво песничко ходочашће у времену тектонски ускомешаних, разбијених и поништених културних вредности, симбола, амблема и знакова. Овакав програм представља високо изражену свест о путу и самоодржању српског народа и његових генијалних појединаца кроз сва времена. Управо је Бранко мапом свога кретања кроз живот исцртао непоновљиву стазу српске стражиловске лирике са европским и светским дометима. Импоновало ми је да у Темишвару додам неколико капи мору богате културне историје оличене у Доситеју, Црњанском и Бранку, као и многобројним знаним и незнаним српским ауторима. Било је лепо учествовати у свечаности у препуној сали Савеза Срба у Румунији и осетити непрекинуту нит српског језика оличену у данашњем стваралаштву и животу нашег света у банатском делу Румуније. И хумке Теодора и Стевана Радичевића указују на светлост постојања кроз непролазну поезију њиховог и нашег Бранка Радичевића.