Жал­ба на ре­ШЕ­Ње ви­шег су­да ко­Јим се тај суд огла­ША­ва ствар­но не­НА­дле­жним и до­ста­ВЉа пред­мет апе­ЛА­ЦИ­О­ном су­ду као ствар­но над­ЛЕ­Жном су­ду



Дата27.06.2016
өлшемі28.5 Kb.
#159786
ЖАЛ­БА НА РЕ­ШЕ­ЊЕ ВИ­ШЕГ СУ­ДА
КО­ЈИМ СЕ ТАЈ СУД ОГЛА­ША­ВА СТВАР­НО НЕ­НА­ДЛЕ­ЖНИМ И ДО­СТА­ВЉА ПРЕД­МЕТ АПЕ­ЛА­ЦИ­О­НОМ СУ­ДУ КАО СТВАР­НО НАД­ЛЕ­ЖНОМ СУ­ДУ

До­зво­ље­на је жал­ба про­тив ре­ше­ња ви­шег су­да ко­јим се тај суд огла­ша­ва ствар­но не­на­дле­жним и пред­мет до­ста­вља апе­ла­ци­о­ном су­ду као ствар­но над­ле­жном су­ду.

Из обра­зло­же­ња:

Пре­ма од­ред­би чла­на 385. став 1. ЗПП про­тив ре­ше­ња пр­во­сте­пе­ног су­да до­зво­ље­на је жал­ба ако у овом за­ко­ну ни­је од­ре­ђе­но да жал­ба ни­је до­зво­ље­на.

Од­ред­ба чла­на 17. став 3. ЗПП не ко­ри­сти за су­прот­но схва­та­ње у овој про­це­сној си­ту­а­ци­ји. Ова нор­ма уре­ђу­је слу­чај ка­да се ин­стан­ци­о­но ви­ши суд огла­си ствар­но не­на­дле­жним и пред­мет усту­пи ни­жем су­ду. Та­да ни­жи суд не­ма про­це­сни ка­па­ци­тет да се су­про­ста­ви од­лу­ци о ствар­ној над­ле­жно­сти ин­стан­ци­о­но Ви­шег су­да. То је и раз­лог за ис­кљу­че­ње пра­ва на жал­бу у овој си­ту­а­ци­ји. Су­прот­но, то не ва­жи при­ме­ном раз­ло­га су­прот­но­сти. Ово за­то што је у овом слу­ча­ју Ви­ши суд у Бе­о­гра­ду ин­стан­ци­о­но ни­жи у од­но­су на Апе­ла­ци­о­ни суд у Бе­о­гра­ду по­што он од­лу­чу­је по из­ја­вље­ним жал­ба­ма. На то упу­ћу­је од­ред­ба чла­на 15. За­ко­на о уре­ђе­њу су­до­ва. Пре­ма тој нор­ми Апе­ла­ци­о­ни суд је не­по­сред­но ви­ши за ви­ши и основ­ни суд. Ра­ди то­га про­тив ре­ше­ња ви­шег су­да ко­јим се он огла­ша­ва ствар­но не­на­дле­жним и пред­мет усту­па апе­ла­ци­о­ном су­ду до­зво­ље­на је по­себ­на жал­ба, а то под­ра­зу­ме­ва и прет­ход­ну до­ста­ву стран­ка­ма та­квог ре­ше­ња. То је у скла­ду и Уста­вом за­га­ран­то­ва­ним пра­во стран­ке на жал­бу као де­ло­твор­ни прав­ни лек. Ко­нач­но по­јам ви­ши суд из чла­на 17. ЗПП не­ма исто зна­че­ње као по­јам ви­ши суд из од­ред­бе чла­на 23. За­ко­на о уре­ђе­њу су­до­ва.

Ра­ди то­га и по­што пре­ма од­ред­би чла­на 24. став 1. тач­ка 1. За­ко­на о уре­ђе­њу су­до­ва ("Слу­жбе­ни гла­сник РС", бр. 116/08 и 104/09) Апе­ла­ци­о­ни суд од­лу­чу­је о жал­ба­ма на од­лу­ке ви­ших су­до­ва, Ви­ши суд у Бе­о­гра­ду ће на­зна­че­но ре­ше­ње Гж1 647/11 од 11.05.2011. го­ди­не до­ста­ви­ти стран­ка­ма и по­том по ис­те­ку ро­ка за жал­бу или по прав­но­сна­жно­сти тог ре­ше­ња пред­мет до­ста­ви­ти овом су­ду у скла­ду са ста­вом два из­ре­ке ре­ше­ња Гж1 647/11 од 11.05.2011. го­ди­не.



(Ре­ше­ње Апе­ла­ци­о­ног су­да у Бе­о­гра­ду Гж1.2398/11 од 08. ју­на 2011. го­ди­не)

Аутор сен­тен­це: Оли­ве­ра Вуј­чић,
ви­ши су­диј­ски са­рад­ник Апе­ла­ци­о­ног су­да у Бе­о­гра­ду


Достарыңызбен бөлісу:




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет