НА­кна­да ште­те због по­вре­де ча­сти и угле­ДА, уки­НУ­то ре­ШЕ­Ње о уда­ЉЕ­Њу са ра­да и од­ГО­вор­ност за те­жу по­вре­ду рад­не оба­ВЕ­зе уки­ну­то ре­ше­ње

У по­би­ја­ној пре­су­ди, пр­во­сте­пе­ни суд је по­гре­шно при­ме­нио ма­те­ри­јал­но пра­во у од­но­су на део ту­жбе­ног зах­те­ва ту­жи­о­ца ко­ји се од­но­си на на­кна­ду не­ма­те­ри­јал­не ште­те на­ста­ле услед по­вре­де ча­сти и угле­да, а због не­за­ко­ни­тог уда­ље­ња са ра­да, већ је по­сту­пак спро­ве­ден у све­му у скла­ду са за­ко­ном. Ово из раз­ло­га што је у ди­сци­плин­ском по­ступ­ку утвр­ђе­но да ту­жи­лац је­сте учи­нио те­жу по­вре­ду рад­не оба­ве­зе, ко­ја му је ста­вље­на на те­рет и ко­ја је пред­ви­ђе­на од­ред­бом чла­на 109. став 1. тач­ка 6. За­ко­на о др­жав­ним слу­жбе­ни­ци­ма, те му је из­ре­че­на и ди­сци­плин­ска ме­ра за те­жу по­вре­ду ду­жно­сти из рад­ног од­но­са- за­бра­на на­пре­до­ва­ња че­ти­ри го­ди­не (чл. 110. став 2. тач­ка 2. истог за­ко­на). Ка­ко у кон­крет­ном слу­ча­ју ни­је би­ло не­за­ко­ни­тог по­сту­па­ња ор­га­на ту­же­ног, јер је ди­сци­плин­ски по­сту­пак прав­но­сна­жно окон­чан из­ри­ца­њем ди­сци­плин­ске ка­зне ту­жи­о­цу, а ни сам по­сту­пак ни­је во­ђен зло­на­мер­но, то не по­сто­ји ни основ за до­су­ђи­ва­ње на­к­на­де не­ма­те­ри­јал­не ште­те ту­жи­о­цу због по­вре­де угле­да и ча­сти.