Откривање и доказивање кривичног дела трговина људима сажетак

Међу трговцима људима постоје различити степени организације од спонтаних до високо сложених, међународних, организованих мрежа.

Најчешћи начин организовања се могу категоризовати у 3 главне појаве:

• 
  Неслужбене мрежа
  

• 
  Широка мрежа организованог криминала
  

• 
  Мрежа дистрибуције криминала
  

Пракса је показала да је у поступку откривања и доказивања овог кд., у највећем бр.случајева нужна и финансијска истрага.Она се води истовремено са кривичном истрагом пре свега са циљем да се утврди имовина осумњичених или трећих особа од којих је могуће одузимање незаконитих прихода у поступку одузимања имовине стечене кривичним делом.Уколико се путем проактивне истраге дође до обавештајних података о припадницима криминалне групе,али не и о њиховим активностима,примениће се „Ал Капоне“ теорија.Прво ће се пратити токови новца и на тај начин ће се доћи до трговца људима или уколико не буде могуће доказати кд.трговине људима, паралеленим вођењем финанасијске истраге, утврдиће се незаконите финансијске трансакције инвестирања, стицања, “прања и обрта“ новца и можда открити нека друга кривична дела која се извршиоцу могу ставити на терет.

Ради остваривања наведеног циља, правосудним и полицијским органима су дата посебна овлачћења као што су издавање налога да се списи финанасијске или комерцијалне природе ставе на располагање надлежним органима, као и право на остваривање увида у личне и пословне рачуне осумњиченог лица.Детаљним анализирањем ових података, односно праћењем токова новца може се доћи до пресудних материјалних доказа који повезују све актере трговине људима(која учествују у различитим фазама извршења кд., а равноправно или на други начин учествују у подели новца стеченог експлоатацијом жртава.).

Истрага везана за финансијске трнсакције може указати на количину средстава која потичу из вршења кривичног дела,на њихову локацију,али и на намере извршиоца кд.(нпр.анализом кредитних картица може се доћи до података о хотелу,ресторану или др.објекту у којем извршиоци кд.бораве или о купљеним картама код транспортних агенција које указују на начин и место преласка државне границе)².Могу да се јаве две врсте материјалних доказа прибављених на овај начин: личне евиденције осумњиченог лица (пословне књиге) или евиденције 3.лица (изводи са рачуна из банака).Да би ови материјални докази могли да се користе у кривичном поступку,морају бити поткрепљени са личним доказима,одн.сведоцима (нпр.исказ лица које је водило пословне књиге).

1. 
   надзор телефонских и др.комуникација и оптичка и аудио снимања осумњичених лица (504е);
   
2. 
   пружање симулованих пословних услуга и симулованих правних послова (504и);
   
3. 
   контролисана испорука (504л);
   
4. 
   аутоматско рачунарско претраживање личних и других података(504љ);
   
5. 
   прикривени иследник (504м);
   
6. 
   сведок сарадник (504о).
   

Ове мере на захтев јавног тужиоца одређује истражни судија образложном наредбом.

• 
  поштовање начела легалитета (да се примењују мере које су изричито прописане законом);
  
• 
  начела супсидијарности (да се мере спроводе тако да се на најмањи могући начин ограничавају нечија људска права);
  
• 
  начела сразмерности (да тежина мере одговара тежини кд.за чије доказивање је одређена);
  
• 
  мора да постоји основ сумње или основана сумња да је извршено
  

• 
  одобрење надлежног судског органа;
  
• 
  временско ограничење;
  
• 
  да постоји константан надзор над законитим спровођењем мера;
  

Уколико пристане на сарадњу, жртви се од почетка до краја поступка указује на потребу,односно обавезу да говори истину и да ништа не прећуткује.Она треба да схвати да ће свака лаж, полуистина, прећуткивање појединих чињеница у било којој фази поступка бити откривени и да ће то умањити њен кредибилитет као сведока и угрозити покренути поступак.

Приликом разговора са жртвом важно је да хронологија догађаја буде постављена на логичан и доследан начин.То не само да помаже жртви да се присети догађаја, него чини изјаву лакшом за разумевање и оним службеним лицима која се накнадно укључују у поступак.Разговор се бележи писмено (службена белешка) или у аудио/видео формату.

Докази у поседу жртве или на њеном телу прикупљају се криминалистичко-техничким и судско-медицинским прегледом. Могу се пронаћи предмети који указују на елементе извршења кривичног дела, нпр. дневник жртве, присуство одређених материјала на телу и деловима одеће и сл. На основу налаза специјалиста судске медицине утврдиће се повреде настале на телу, начин настанка таквих повреда као и последице.

Извршиће се специјалистички прегледи (гинеколошки, хируршки, психолошки), пронаћи ће се и узети трагови биолошког порекла на телу жртве на основу којих се може идентификовати извршилац и доказати његов контакт са истом. Жртва може указати на предмете и трагове кривичних дела који се налазе у поседу осумљиченог ( ствари које су посредно или непосредно стечене извршењем кривичног дела, тј купљене од средстава добијених експлоатацијом-новац, накит, аутомобили и сл).
II ФАЗЕ РАЗВОЈА КРИВИЧНОГ ДЕЛА ТРГОВИНЕ ЉУДИМА

1.Фаза регрутације
Фаза регрутације је прва фаза у процесу трговине људима у току које трговци бирају и привлаче потенцијалне жртве како би их уплели у мрежу трговине људима. Трговци користе различите методе врбовања који иду од самосталних прилаза потенцијалним жртвама на разним јавним местима па до регрутације путем неслужбене мреже, породице и пријатеља или регрутације путам огласа у средствима информисања.

Начини на који се регрутују жртве трговине људима могу се сврстати у четири основне групе и то:

1. 
   Потпуна принуда путем отмице, киднаповања или продаје;
   
2. 
   Отмицу могу извршити регрутатори непосредно или жртву регрутору продаје члан породице жртве или државна институција (нпр. сиротишта).
   
3. 
   Обмана кроз обећања о законитом запослењу или удаји;
   
4. 
   Потенцијалне жртве у тежњи за бољим животом постају лаке мете трговаца људима који користе агенције за запослење као параван за трговину људима.
   
5. 
   Обмана путем полу-истине, нпр. да ће бити запослене као забављачице, шлесачице или стриптизете;
   

Регрутација жртви потпуно свесних да мигрирају како би радиле у проституцији, али несвесне до које мере ће бити задужене, застрашене, искоришћаване и надгледане.

Више од четвртине „регрутованих“ жртава је унашред свесно да ће у иностранству радити као проститутке. Међутим, те жене су преварене у погледу онога што их чека тамо након доласка (одузимање докумената, несигурне тј. незаштићене сексуалне услуге које ће морати пружати, затим висина силе којој ће бити подвргнутеако одбију или покушају побећи од тих услова).

Препознавање ситуације и пратећих околности злочина трговине људима од стране полицијских службеника и предузимање адекватних мера спречавања и сузбијања подразумева, не само познавање нормативног основа и оквира поступања и општих криминалистичких принципа и правила, већ и потпуније разумевање бројних особености овог друштвеног и криминалног феномена.

Службеници полиције треба да имају на уму да је злочин трговине људима сложен, па сагласно томе не треба очекивати да све жртве трговине људима имају иста обележја.

Полицијски службеници не смеју чекати и откривање злочина трговине људима препустити стицају околности и случају. Једини прави одговор је систематско прикупљање оперативних информација које ће омогућити, како откривање извршеног кривичног дела, његових извршилаца и жртава, тако и благовремено пресецање планиране криминалне активности и спасавање потенцијалних жртава.

Оперативци који раде на случају не смеју бити пасивни. Несавестан рад и затварање очију пред околностима које поуздано указују на постојање кривичног дела трговине људима, у најмању руку, израз су грубог огрешења о професионалне обавезе полицијских службеника, а тиме се иде на руку трговаца људима који бескрупулозно крше људска права и остварују значајну криминалну добит.

Први контакт са потенцијалним жртвама, односно онима које су већ то постале, може бити исходиште планског рада и ангажовања усмереног на спречавање и сузбијање овог злочина на одређеној територији, односно систематског прикупљања података о појединцима и групама које су евидентиране као извршиоци овог или неког другог од сродних кривичних дела. До контакта може доћи и током полицијског ангажовања усмереног на постизање других циљева (прикупљање обавештења и поступање по сазнањима и пријавама значајним за спречавање и сузбијање других кривичних дела или појединих прекршаја, контроле преласка државне границе и кретања и боравка странаца, очувања јавног реда и мира, контроле саобраћаја и објекта...).

За постојање жртве и активности трговаца у фази врбовања, полицијски службеници могу сазнати и од потенцијалне или већ потчињене и експлоатисане жртве, односно других појединаца и институција.
Постоји више начина груписања индикатора, а у овим случајевима навешћу поделу на жртву, клијента и трговца:

Жртва :

1. 
   Лицу је неко други организовао путовање;
   
2. 
   Лице не располаже слободно својим путним исправама;
   
3. 
   Лице поседује фалсификована лична документа (може бити и трговац)
   
4. 
   Лице незаконито улази и борави у земљи;
   
5. 
   Особа нема здравствену заштиту;
   
6. 
   Особа има дуг, који се стално увећава, према другом лицу;
   
7. 
   Обавеза прекомерног рада под било којим условима;
   
8. 
   Рођаци особе у земљи порекла пријављују претње и уцене...
   

Трговац :

1. 
   Незапослено лице изненада поседује велике суме новца или вози скупа кола;
   
2. 
   У стану лица пронађен већи број путних исправа других лица;
   
3. 
   Особа стално прати и надгледа друга лица на улици или у локалима;
   
4. 
   Број запослених у угоститељском објекту премашује потребан...
   

Клијент :

1. 
   Лице прича о томе да често користи врло приступачне сексуалне услуге;
   
2. 
   У лекарском извештају лице предпоставља где је могло добити полно обољење...
   

За доказни поступак је битно утврдити земљу порекла као и то на који је начин жртва регрутована ( нпр. да ли је у питању била отмица или добровољни полазак ).

Битно је знати да ли је жртва била отета, ако јесте где, када и како се то догодило, затим на који начин је остварен почетни контакт између жртве и трговца и да ли је тај контакт био добровољан, као и то ко је иницирао контакт.

У случају да контакт није био добровољан битно је сазнати који начини присиле су коришћени, да ли је жртви неко претио или је била нападнута, где је и када направљен први контакт, који је био начин контакта ( преко огласа или лични директно са трговцем или преко треће особе ).

Од велике важности су и средства комуникације, договор између жртве и трговца као и то шта је жртва подразумевала под договором, да ли је жртва била свесна да се ради о проституцији и ако јесте, да ли је знала о ком облику проституције се ради (уличној, унутар бордела или преко агенције „на позив“).

Трговци најчешће жртвама „продају“ причу о томе како су они уложили свој новац на конто транспорта и смештаја у иностранству па од жртви захтевају да им то „одраде“ и наводно ће их након отплате дуга ослободити, што наравно није тачно. Зато је веома битно сазнати од жртве колико је дуг био висок и колико је имала времена за подмирење, како су требала ићи плаћања (јако је битан тај однос зависности на релацији трговац - жртва) итд.

Степен организованости групе кријумчара је такође важан.

Жртве често из страха за своје ближње пристају на све што трговци од њих траже па је пожељно доказати да ли је трговац знао њену кућну адресу или било коју појединост о њеној породици или другим блиским особама, битно је и то да ли су чланови породице или други блиски знали за договоре између жртве и трговца.

И једна од најбитнијих ствари је то да ли је била сексуално, телесно или психички злостављана или противзаконито затварана.
Треба проверити да ли постоји сведок за било шта од наведеног, ако постоји потребно је прибавити пуне појединости.
Битан је податак да ли је трговац знао за старосну доб жртве, јер наравно ако је у питању малолетна особа није потребна радња извршења дела.

Потребно је прибавити пуне описе свеког од сумњиваца у фази регрутације.

1. 
   Где је жртва видела оглас (да ли је био у новинама, магазину, адресару, стручној публикацији), ако је био нпр. у новинама важно је у којим новинама је био, да ли је био штампан локално или национално, у ком одељку је освануо итд.
   
2. 
   Да ли је оглас био преко радија или телевизије, на ком каналу ...
   
3. 
   Тачне речи огласа, ста се нудило, да ли је именована нека одређена особа за контакт;
   
4. 
   Да ли је жртва задржала копију огласа, ако јесте где је ...
   

У великом броју случајева трговци људима користе просторије у којима неко време држе жртве, па је битно да жртва одговори на нека питања у вези тога,како би помогла полицијским службеницима у поступку прикупљања доказа:

1. 
   Ако је била отета, да ли зна где је држана и може ли описати локацију или периферна топографска обележја?
   
2. 
   Да ли је регрутација укључила посјету некој канцеларији или просторијама неке агенције, ако јесте, потребно је прибавити пун описсумњиве особе и просторија;
   
3. 
   Да ли је била одведена или је држана на било каквој приватној адреси пре него што је напустила своју земљу?
   
4. 
   Које просторије је посетила или је у њима била унутар било које транзитне земље; прибавити пуне описе;
   
5. 
   Да ли је била одведена у било коју „сигурну кућу“ за смештај у земљи одредишта; ако јесте потребно је прибавити пун опис;
   
6. 
   Прибавити пун опис било које просторије у којој се од ње захтевало да се ангажује у проституцији или другим облицима искоришћавања – укључујући детаље опреме, декорације и било које остале необичности.
   

У случају да је жртва била отета било би корисно да се присети што више детаља и тиме допринесе поступку доказивања. Било би корисно да исприча где је и како отета, да ли је било употребљено насиље или претња, ако јесте било би добро да зна како јој је нанесено и које повреде су биле у питању.

Вађно је да каже да ли је било коришћено оружје; ако јесте да се да пун опис; да ли је била дрогирана на било који начин (ако јесте, треба прибавити детаље попут метода примене – инекција, течност, инхалација); да ли јој је отмичар изнео последице у случају покушаја бега, ако јесте корисно је прибавити пуне детаље који се тичу природе претње и од кога;

Од велике важности је и то да ли јежртва случајно приметила неки специфичан језик, нагласак; било које име или надимак који је коришћен; ако су је одвели на неко место после отмице да каже колико је отприлике трајало путовање од тачке отмице до тачке скривања.

Треба прибавити пун опис места скривања; околину, дали је жртва могла чути гласове или буку као што је нпр. оближњи авион или воз; било који други детаљ за идентификовање локације.

Прибавити пуне описе осумњичених особа, возила и просторија.

Након врбовања следи превозна и трансферна фаза која такође може укључивати и прибављање смештаја и прихват жртве, укључујући први прихват и трансфер унутар њене властите земље.Жртва може претрпети озбиљну повреду људских права те физичко злостављање у току путовања, иако то све не мора бити присутно да би постојало кривично дело.Трговина људима, као што је дефинисано у Палермо протоколу УН-а, Кривичном закону РС укључује премештање особе у неком правцу, али не мора нужно укључивати прелаз међународних граница.

Трговци своје жртве премештају с намером да их уклоне из њихове заједнице, породице и пријатеља с којима су блиске, те изолују у месту како би над њима задобили и одржали што већи надзор.Трговци манипулишу и изврћу процес имиграције како би остварили своје криминалне циљеве.

Многе жртве никад раније нису напуштале своју земљу, тако да потпуно зависе од трговаца, јер им се у старту одузимају путне исправе и остала документа, како би се осигурала њихова покорност. Жртва којој је одузета исправа и која се налази у незаконитом статусу ће избегавати да се обрати полицији и затражи помоћ.Наравно треба истаћи да многе жртве добровољно напуштају своје домове у потрази за бољим животом(законито или незаконито), тако да је погрешно претпоставити како је свака особа која је незаконит мигрант уједно и жртва трговине људима.

Жртве се преко границе превозе камионом, аутомобилом или аутобусом много чешће, него нпр.авионом или бродом.Велики значај приликом откривања кд. трговине људима у овој фази имају одређени извештаји Интерпола који описују главне руте које трговци користе, на путу до места крајњег одредишта, те превозна средства која се користе.На тај начин државне власти усмеравају већу пажњу и врше већи надзор на одређеним прелазима.Наравно трговци људима су врло вешти у промени својих руита и начину рада,тако да обавештајни подаци везани за ове активности су често само случајни и недоказани, те се ту крије слабост коју увек изнова трба решавати.

До откривања кд.трговине људима у току ове фазе долази најчешће приликом контроле државне границе и кретања и боравка странаца, а исто тако на основу сазнања од других појединаца или институција.Приликом откривања и спасавања потенцијалних жртава трговине људима, односно оних које то већ јесу, током пребацивања са различитих локација унутар земље, односно у иностранство(на правцима ка граничним прелазима)мора се узети у обзир и чињеница да трговци у тој фази, своје криминалне активности, предузимају бројне мере предострожности(мењају правце и начин пребацивања, лажу жртве, омамљују их, прете им и сл),

Погранична полиција треба имати на уму да већина жртава на граници неће знати да се њима тргује, јер то оне најчешће не знају док не стигну на одређену дестинацију.Неретко особе које се превозе или спроводе сарађују са трговцима људима, како у незнању и из уверења да су на путу ка бољем животу, тако и услед страха од трговца.Жртве,у великом бр.случајева се нерадо упуштају у комуникацију са полицијским службеницима на граници.Припадници граничне полиције приликом контакта са лицима која се кријумчаре, уз интензивније ангажовање на откривању лица која организују и реализују илегална пребацивања преко државне границе постављају питања која могу помоћи у идентификацији потенцијалних жртава трговине људима, а то су: Која је сврха вашег путовања? Ко је организовао путовање? Ко је сређивао документа? Ко сноси трошкове? Да ли су вам документа одузета? Где и коме треба да се јавите? Којим послом се бавите? Да ли сте присиљени да радите тај посао? Да ли можете да напустите тај посао кад желите? Да ли вама и вашој породици прете или вас уцењују и сл.Проблем настаје зато што жртве најчешће избегавају разговор симулирањем умора, незаинтересованости, избегавањем погледа од стране трговца, наученим изјавама и сл.

Трговина људима спада у она кривична дела чије доказивање је изузетно тешко,тако да нови ЗКП даје могућност примене разноврсних истражних техника, пре свега да би се обавио што квалитетнији посао у преткривичном поступку и уопштено у веома сложеном процесу прикупљања и оцене доказа.Докази који су од велике важности,а односе се на транспорт жртве су:

У односу на средства поласка,транзита и доласка:

1. 
   Да ли је жртва изведена из земље легално или илегално;
   
2. 
   Којим превозним средством, да ли је возило заустављано на граници;
   
3. 
   Који је био тачан датум поласка, где је прешла границу;
   
4. 
   Које документе је имала и на које име, ако су били фалсификовани ко их је набавио
   
5. 
   Ко је одвео да направи путну исправу и где:
   
6. 
   Је ли тражена виза за улазак/излазак, ако јесте која амбасада је издала, кад:
   
7. 
   Где су купљене путне карте и кад, како су плаћене и на које име је купљена карта;
   
8. 
   Утврдити појединости о превозу(аутомобил,аутобус, железница, брод или авион):
   
9. 
   Да ли је путовала сама или са осталим жртвама и трговцем;
   
10. 
    Свака документација која се односи на путне исправе, карте , купоне, потврде, укључујући сва гарантна писма из иностранства, уговоре, уписнице у школе, курсеве и сл.
    
11. 
    Пун детаљан опис свих сумљивих особа и возила која се појављују у овој