Република србија заштитник грађана
жүктеу/скачать 115.58 Kb.
|
- Бұл бет үшін навигация:
- РЕПУБЛИКА СРБИЈА ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА
- У Т В Р Ђ У Ј Е
- П Р Е П О Р У К У Осуђени са тешким менталним поремећајима
- Р а з л о з и
- Осуђени са тешким менталним поремећајима треба да су смештени искључиво у заводима за извршење кривичних санкција у којима постоје одговарајући услови за њихово лечење и третман.
На основу члана 138. став 1. Устава Републике Србије („Сл. гласник РС“ бр. 98/06) и чланова 1. став 1. и 31. став 2. Закона о Заштитнику грађана („Сл. гласник РС“ бр. 79/05 и 54/07), у поступку контроле законитости и правилности рада Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде, поступајући по сопственој иницијативи, Заштитник грађана У Т В Р Ђ У Ј Е У раду Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде постоји неправилност која се огледа у повреди права на здравствену заштиту осуђених са тешким менталним поремећајима1 који су смештени у заводима за извршење кривичних санкција у којима не постоје одговарајући услови за њихово лечење и третман. На основу утврђених недостатака у раду, Заштитник грађана упућује Управи за извршење кривичних санкција Министарства правде следећу П Р Е П О Р У К У Осуђени са тешким менталним поремећајима који су смештени у заводима за извршење кривичних санкција у којима не постоје одговарајући услови за њихово лечење и третман, без одлагања ће се упутити у Специјалну затворску болницу или у другу одговарајућу здравствену установу, или преместити у други завод за извршење кривичних санкција у ком постоје одговарајући услови. У складу са расположивим могућностима, у појединим заводима за извршење кривичних санкција формираће се посебна одељења у којима ће постојати услови за одговарајуће лечење и третман осуђених са тешким менталним поремећајима. Управа за извршење кривичних санкција Министарства правде обавестиће Заштитника грађана, у року од 60 дана од дана пријема ове препоруке, о поступању по њој. Р а з л о з и Заштитник грађана је, у оквиру својих овлашћења из члана 22. Закона о Заштитнику грађана, у поступку континуираног и системског прикупљања, провере и обраде података у вези са заштитом права лица лишених слободе, посетио велики број завода за извршење кривичних санкција Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде. Током посета, уочено је да се одређен број осуђених са тешким менталним поремећајима налази у заводима за извршење кривичних санкција у којима не постоје одговарајући услови за њихово лечење и третман. У Окружном затвору Суботица је затечен А. А., рођен 1975. године. У току разговора је свестан и оријентисан, у разговору сарадљив, делује запуштено, а комуникација је отежана јер врло тешко говори (dysartria), али даје смисаоне одговоре на постављена питања. Тврди да је на психијатријском лечењу од своје 17. године, да је лечен на психијатријском одељењу болнице у Суботици и у Специјалној психијатријској болници у Новом Кнежевцу. Као разлог лечења наводи „халуцинације“ и описује их као гласове у глави. Не може да одреди колико је времена провео у којој установи, тврди да је побегао из болнице у Новом Кнежевцу. Осим халуцинација, наводи да други желе да му науде и да га отрују. Може се закључити да се ради о особи са тешким менталним поремећајем, вероватно из групе схизофренија и вероватно са менталном ретардацијом. Подаци о његовом психијатријском лечењу пре доласка у Завод не постоје у његовој документацији. Лекарским прегледом при пријему у Завод није детектован психијатријски поремећај. Његова болест је релативно касно утврђена и поред тога што је указивао на то. У документу под називом „Безбедоносни налаз и мишљење“ од 22. марта 2010. године наведено је да се притвореник жали да му „живци нису у реду“. Два месеца по пријему његово стање је препознато од стране психијатра и дата му је адекватна антипсихотична терапија. У Казнено – поправном заводу Пожаревац - Забела је на извршењу казне затвора затечен Б.Б., рођен 1981. године, хероински зависник од 2002. године, а на супституционој терапији Metadon-ом од 2005. године. Од 2008. године се психијатријски лечи због страхова; антипсихотик Moditen му је уведен у док је био смештен у Окружном затвору у Београду и од тада га узима стално. Говори о страховима од људи, плаши се да га неко прогања, али негира да чује гласове или да има било какву другу тегобу која би указивала на поремећај перцепције. У налазу од ... 2010. године Психијатријске клинике КЦ Крагујевац постављена је дијагноза: F11.21, F23, F60.3 и одређена терапија: Amp. Moditen depo на 4 недеље, Sol Metadon 60мг 1x1, Bensedin и Flormidal. У налазу није дат адекватан опис психичког стања или податак из анамнезе који би указивао на карактеристике клиничке слике и врсту психотичног поремећаја. Из наведеног произилази да осуђени добија озбиљну антипсихотичну терапију иако се води под дијагнозом акутног и пролазног психотичног поремећаја. У сваком случају, неопходно је или његово упућивање у установу где би му било доступније психијатријско лечење, или му у Заводу треба омогућити редовну корекцију фармакотерапије, за шта је потребно редовно праћење и психијатријски прегледи. У Казнено – поправном заводу Пожаревац - Забела је на извршењу казне затвора затечен К.К., рођен 1974. године, психијатријски лечен од септембра 2008. године од стране психијатра ЗЦ “Студеница” у Краљеву. Медицинска документација је обимна, постоји више десетина извештаја лекара специјалисте. Вођен је под дијагнозама F23 и F32. Имао је страхове, виђао је стално исте људе који га прате и програњају, због чега је често мењао стан. Из интервјуа са осуђеним и прегледом његовог здравственог картона (доступна медицинска документација се уклапа са његовим наводима) проистиче да је у питању особа са тешким менталним поремећајем који је имао дугу еволуцију и у првом периоду се испољавао примарно као посттрауматски стресни поремећај (као последица учествовања у ратним дејствима), вероватно са елементима депресивне симптоматологије. У 2008. години је надлежни психијатар докуметовао психотични поремећај који се могао потврдити и у тренутку испитивања. Осуђеном се у постојећем психичком стању у Заводу не обезбеђује адекватно психијатријско лечење и третман. Прегледом здравствених картона већег броја лица са менталним поремећајима није утврђено да су систематски остављени без адекватне психофармакотерапије, али је у случају А. А. уочено да је од пријема у затвор до прегледа психијатра и ординирања психофармакотерапије прошао значајан период времена (око два месеца). Особе код којих постоји хронични психотични поремећај су или дошле на издржавање казне са већ постојећим поремећајем или су оболеле у току издржавања казне. Такође је уочено да се у већини завода психијатријско збрињавање заснива на повременим доласцима консултанта психијатра или на упућивању осуђених на специјалистички преглед код психијатра ван завода и да често прође значајно време између контролних прегледа психијатра, па се психофармакотерапија се не коригује и не прати довољно ажурно. Из разлога недостатка едукованог особља и средстава, све терапијске интервенције у области менталног здравља сведене су само на ординирање психофармакотерапије, а не постоји било који други рад нпр. у облику психосоцијалне рехабилитације, психотерапије, итд. * * * Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“ бр. 98/2006) у члану 68. став 1. прописује да свако има право на заштиту свог физичког и психичког здравља. Закон о здравственој заштити („Сл. гласник РС“ бр. 107/2005 и 72/2009) у члану 3. прописује да грађанин Републике Србије, као и друго лице које има пребивалиште или боравиште у Републици, има право на здравствену заштиту, у складу са законом и дужност да чува и унапређује своје и здравље других грађана, као и услове животне и радне средине. Члан 101. став 1. Закона о извршењу кривичних санкција („Сл. Гласник РС“ број 85/2005 и 72/2009 и 31/11) прописује да осуђени има право на здравствену заштиту према општим прописима о здравственој заштити и одредбама овог закона, док је ставом 2. истог члана прописано да се осуђени коме се у заводу не може пружити одговарајућа здравствена заштита упућује у Специјалну затворску болницу или другу здравствену установу. Одредбом 12.1 Европских затворских правила прописано је да лица која су душевно оболела и чије душевно стање не дозвољава да буду у затвору смештају се у специјалну установу. Одредбом 46.1 Европских затворских правила прописано је да ће се болесни затвореници којима је потребно специјалистичко лечење преместити у специјалне институције или цивилне болнице уколико такво лечење није могуће обезбедити у затвору. Одредбом 47.1 Европских затворских правила прописано је да ће постојати специјализовани заводи или одељења под медицинском контролом за посматрање и лечење затвореника који болују од душевних поремећаја или абнормалности а који не морају да буду обухваћени одредбама правила 12. Став је Европског Комитета за спречавање мучења да особе којима је потребно психијатријско испитивање и/или лечење, без обзира на њихов правни статус, треба да буду испитиване и/или лечене у медицинској установи 2. Општа препорука Европског Комитета за спречавање мучења је да ментално оболели осуђени треба да се чува и збрињава у болничкој установи која је адекватно опремљена и има за то обучено особље. Ова установа може бити цивилна психијатријска болница или специјализовано опремљена психијатријска установа унутар затворског система. Такође, констатује се да је често продужено време чекања да би се остварио неопходни трансфер осуђеника у одговарајућу установу. Трансфер особе која треба да буде смештена у психијатријску установу има се сматрати највишим приоритетом 3. Такође, став је Европског Комитета за спречавање мучења да нелечени психијатријски пацијент у затвору води примени ad hoc мера које лако могу представљати нечовечан и понижавајући третман 4. * * * Обавеза је свих надлежних органа да се у свом раду придржавају Устава и закона, као и да лицима која се налазе на издржавању казне затвора у потпуности обезбеде остваривање права која им припадају. Свако другачије поступање без обзира на разлоге којима се орган руководи, доводи до директног кршења права и основ је за утврђивање одговорности надлежног органа. Заштитник грађана је током обављених посета заводима за извршење кривичних санкција утврдио да су поједини осуђени који имају тешке менталне поремећаје смештени у заводима за извршење кривичних санкција у којима не постоје услови за њихово лечење и третман. Под лицима која имају тешке менталне поремећаје подразумевају се они који су оболели од хроничних психотичних менталних поремећаја из групе F20 - F29 према Десетој ревизији Међународне класификације болести Светске здравствене организације. У већини завода психијатријско збрињавање се заснива на повременим доласцима консултанта психијатра, често прође значајно време између контролних прегледа психијатра, а психофармакотерапија се не коригује и не прати довољно ажурно. Из разлога недостатка едукованог особља и средстава, терапијске интервенције у области менталног здравља углавном су сведене на ординирање психофармакотерапије, а не постоји било који други рад нпр. у облику психосоцијалне рехабилитације, психотерапије, итд. Осуђени са тешким менталним поремећајима треба да су смештени искључиво у заводима за извршење кривичних санкција у којима постоје одговарајући услови за њихово лечење и третман. Заштитник грађана је става да смештање осуђених који имају тешке менталне поремећаје у заводе за извршење кривичних санкција у којима не постоје услови за њихово лечење и третман, представља неправилност у раду Управе за извршење кривичних санкција, која се огледа у повреди права тих лица на здравствену заштиту. Смештање осуђених који имају тешке менталне поремећаје у редовном режиму извршења казне затвора подразумева немогућност да буду задовољене њихове основне потребе у погледу адекватног лечења, што може довести до погоршања њиховог здравственог стања. Осим тога, њихово психичко стање их уједно чини посебно рањивима, односно ствара ризик да буду подложни злоупотреби и малтретирању. У циљу отклањања утврђених неправилности, Заштитник грађана упућује препоруку Управи за извршење кривичних санкција да се осуђени са тешким менталним поремећајима не смештају у заводе за извршење кривичних санкција у којима не постоје услови за њихово лечење и третман. Осим тога, осуђени са тешким менталним поремећајима који су тренутно смештени у заводима за извршење кривичних санкција у којима не постоје услови за њихово лечење и третман, треба да се без одлагања упуте у Специјалну затворску болницу или у другу одговарајућу здравствену установу или да се преместе у други завод за извршење кривичних санкција у ком постоје одговарајући услови за њихово лечење и третман, и то треба да представља приоритет. Одлагање њиховог упућивања у Специјалну затворску болницу или у другу одговарајућу здравствену установу, или њиховог премештаја у други завод за извршење кривичних санкција у ком постоје одговарајући услови за њихово лечење и третман, може представљати нечовечно и понижавајуће поступање према тим лицима. Заштитник грађана препоручује Управи за извршење кривичних санкција да се, у складу са расположивим могућностима, у појединим заводима за извршење кривичних санкција формирају посебна одељења у којима ће постојати услови за одговарајуће лечење и третман осуђених са тешким менталним поремећајима.
1 Оболели од хроничног психотичног поремећаја из групе F20 - F29, по Десетој ревизији Међународне класификације болести Светске здравствене организације 2 БЈРМ, посета 2010 [параграф 93] http://www.cpt.coe.int/documents/mkd/2012-04-inf-eng.pdf 3 III општи извештај (1992) [параграф 43] http://www.cpt.coe.int/en/annual/rep-03.htm 4 Турска, посета 2004 [параграф 83] http://www.cpt.coe.int/documents/tur/2005-18-inf-eng.pdf Делиградска 16, 11000 Београд Телефон: (011) 2068 - 100 www.zastitnik.rs e-mail: zastitnik@zastitnik.rs жүктеу/скачать 115.58 Kb. Достарыңызбен бөлісу:
| ||||||||||||||
