Република србија заштитник грађана
жүктеу/скачать 79.92 Kb.
|
- Бұл бет үшін навигация:
- РЕПУБЛИКА СРБИЈА ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА
- М И Ш Љ Е Њ Е
На основу члана 24. став 2. Закона о Заштитнику грађана („Сл. гласник РС“, бр. 79/2005 и 54/2007), поводом информације добијене од Лекарске коморе Србије у вези покренутог кривичног поступка против прим. др М. В., из Ниша, сматрајући да ће давањем мишљења из своје надлежности најцелисходније допринети унапређењу заштите загарантованих људских слобода и права и унапређењу рада органа који на основу закона одлучују о правима, обавезама и интересима грађана, Заштитник грађана даје М И Ш Љ Е Њ Е Лекар је законито и правилно поступио када није над пацијентом извршио медицинску интервенцију на коју он није пристао, а која по правилу медицинске науке није била неопходна ради утврђивања чињеница важних за кривични поступак. Р а з л о з и: Лекарска комора Србије се 12. 04. 2012. године дописом обратила Заштитнику грађана наводећи да се прим. др М. В. обратила Етичком одбору Лекарске коморе Србије поводом кривичне пријаве коју је против ње Основном јавном тужилаштву у Нишу због кривичног дела Спречавање и ометање доказивања из члана 336. Кривичног законика поднело Министарство унутрашњих послова Републике Србије, Дирекција полиције, Полицијска управа у Нишу. Лекарска комора Србије је поводом тог случаја затражила мишљење Заштитника грађана. У свом обраћању Лекарској комори прим. др М. В. наводи да је дана 08/09. јуна 2011. године, као дежурни лекар Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра у Нишу, одбила да код М.И. кога су у Клинику довели полицијски службеници, изврши медицинску интервенцију – давање средства за изазивање повраћања како би из његовог желуца одстранила евентуално присутан пакет дроге, а што јој је било наложено од истражног судије Вишег суда у Нишу пошто јој пацијент М.И. није дао сагласност за медицинску интервенцију. Из документације коју је прим. др М. В. приложила утврђује се да је истражни судија Вишег суда у Нишу донео дана 08. јуна 2011. године наредбу Кри. број 78/11 којом је наредио да се изврши телесни преглед М.И., те да се предузму медицинске радње сходно правилима медицинске струке и без пристанка М.И., а како би се пакет од најлона за који постоји основана сумња да се у њему налази опојна дрога хероин, одстранио из тела М.И., како би се утврдило да се на његовом телу налазе трагови извршења кривичног дела, те како би се обезбедио пакет од најлона ради физичко хемијског вештачења, а с обзиром да постоји основана сумња да пакет од најлона може угрозити живот М.И. Такође, наређено је узимање узорака крви и урина од М.И. без његовог пристанка, како би се извршиле неопходне анализе ради утвђивања да се у наведеним узорцима налазе трагови опојне дроге хероин или друге врсте и у којој количини. Из Извештаја доктора специјалисте Ендокринолошке амбуланте Клиничког центра у Нишу, протокол број 472. од 09. јуна 2011. године (у 0,30 часова), на име М.И. види се да је пацијент „доведен на Клинику у 22,30 у пратњи три инспектора, са налогом истражног судије да му се узму крв и урин и евентуално нашао пакетић опојног средства у желуцу“. Такође, наводи се како пацијент „одбија да пије течност ради испирања желуца“, али да „пристаје да да крв и урин за токсиколошку анализу“ што чини у присуству психијатра са Клинике за заштиту менталног здравља и помоћника генералног директора за правне послове. Над пацијентом М.И. који је није пристао да попије течност ради испирања желуца није принудно извршена медицинска интервенција у циљу одстрањивања садржаја желуца. Против прим. др М. В. поднета је кривична пријава Основном јавном тужилаштву у Нишу и против ње је у току поступак због кривичног дела ометања правде из члана 336 б Кривичног Законика. Чланом 25. Устава Републике Србије („Сл. Гласник РС“ број 98/2006) одређено је да је фзички и психички интегритет је неповредив, те да нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка. Чланом 18. став 3. Устава јемчи се да се одредбе о људским и мањинским правима тумаче у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним стандардима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење. Чланом 31. став 3. Закона о здравственој заштити („Сл. Гласник РС“ број 107/2005, 72/2009, 88/2010, 99/2010 и 57/2011) прописано је да се медицинска мера противно вољи пацијента може предузети само у изузетним случајевима који су утврђени законом и који су у складу са лекарском етиком. Чланом 131. став 1. Законика о кривичном поступку ("Сл. лист СРЈ", бр. 70/2001 и 68/2002 и "Сл. гласник РС", бр. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 85/2005 - др. закон, 49/2007, 20/2009 - др. закон, 72/2009 и 76/2010) прописано је да ће се телесни преглед осумњиченог или окривљеног предузети и без његовог пристанка ако је потребно да се утврде чињенице важне за кривични поступак. Телесни преглед других лица може се без њиховог пристанка предузети само онда ако се мора утврдити да ли се на њиховом телу налази одређени траг или последица кривичног дела. Став 2. истог члана прописује да узимање узорка крви и предузимању других медицинских радњи које су по правилу медицинске науке неопходне ради анализе и утврђивања других чињеница важних за кривични поступак, може се приступити и без пристанка лица које се прегледа, изузев ако би због тога наступила каква штета по његово здравље. Из акта Етичког одбора Лекарске коморе Србије бр.225 од 01. фебруара 2012. године проистиче да је рад и поступање прим. др М. В., специјалисте за интерну медицину, запослене у Клиничком центру Ниш, Клиника за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, дана 08/09. јуна 2011. године када је она одбила да над пацијентом М.И., који је био способан да дâ ваљани информисани пристанак за интервенцију, а давање истог је ускратио, изврши медицинску интервенцију било у складу са стандардима професионалне лекарске етике садржаним у међународним етичким стандардима лекарске професије и Кодексом професионалне етике Лекарске коморе Србије. У образложењу става Етичког одбора Лекарске коморе Србије је између осталог констатовано да дијагностичке методе за поуздано утврђивање присуства пакетића дроге у органима за варење, пре свега у желуцу и завршном делу дебелог црева, представљају инвазивне медицинске технике, односно интервенције. Свака инвазивна медицинска интервенција скопчана је, у мањој или већој мери, са ризиком за оштећење здравља особе над којом се примењује. По правилу, када се нека инвазивна медицинска интервенција примењује, пре но што се иста пацијенту предложи уз одговарајућа објашњења (информације) ради прибављања информисаног пристанка, неопходно је да очекивана корист (добробит) од интервенције вишеструко превазилази потенцијални ризик по здравље који предложена интервенција носи. Преовлађујући је став савремене медицине да се у третману особа за које се претпоставља или се поуздано зна да су прогутале пакетић/пакетиће са дрогом, уколико немају било какве симптоме, тј. уколико није услед тога наступио било какав поремећај здравља и/или се нису испољили знаци акутног тровања, омогући спонтано избацивање прогутане супстанце. Заштитник грађана је у потпуности прихватио напред наведено мишљење Етичког одбора Лекарске коморе Србије, јер је дато од стручног и компетентног тела. Заштитник грађана поред права на покретање и вођење поступка, има право и да пружањем добрих услуга, посредовањем и давањем савета и мишљења о питањима из своје надлежности делује превентивно, у циљу унапређења рада органа управе и унапређења заштите људских слобода и права. Управо на овај начин Заштитник грађана реагује на случај прим. др М. В. која је због свог поступања у случају М.И. изложена кривичном гоњењу. Наиме, Заштитник грађана сматра да је прим. др М. В. исправно поступила када је одбила да без пристанка М.И. изврши медицинску радњу обзиром да се ради о инвензивниј медицинској техници односно интервенцији која у конкрентном случају није била неопходна да се утврде чињенице важне за кривични поступак, јер је утврђивање тих чињеница било могуће обезбедити на други начин. Овакву врсту интервенције – одстрањивање присутног садржаја (пакетића дроге) у органима за варење желуцу и завршном делу дебелог црева, лекари треба да примењују искључиво уз пристанак лица над којим се интервенција врши или у ситуацији када је услед тога наступио било какав поремећај здравља и/или су се испољили знаци акутног тровања. Свако другачије поступање, односно предузимање овакве врсте интервенције без пристанка би код лица над којим се примењује изазвало повећан бол или страх што је незаконито и у супротности са међународним прописима и стандардима. У том смислу је и Европски суд за људска права, у предмету Јалох (Jalloh) против Немачке (App. No. 54810/00 (2006), 82.) утврдио да је повређен члан 3. Европске конвенције о људским правима ("Нико не сме бити подвргнут мучењу или нечовечном или понижавајућем поступању и кажњавању") када је Јалоху, који је одбио да попије средство за чишћење да би избацио пакетић с дрогом који је раније прогутао, то средство присилно апликовано у желудац. Уваживши јавни интерес у сузбијању трговине дрогом, суд је сматрао да није билa неопходнa принуднa интервенцијa и констатовао да су органи власти могле да сачекају да Јалох избаци пакетић природним путем. Став је суда да предузимање лекарске интервенције упркос пацијентовом противљењу мора изазвати повећан бол или страх, што је недозвољено. Имајући у виду напред наведено, Заштитник грађана је уверен да је поступање прим. др М. В. било у корист заштите људских права и унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним стандардима људских права и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење. Из наведених разлога, Заштитник грађана, на основу члана 24. став 2. Закона о Заштитнику грађана, даје ово мишљење и о њему обавештава надлежне органе и јавност, како би се одредили према проблемима на које се у Мишљењу указује, тј. благовремено предузели предложене и друге одговарајуће мере из своје надлежности ради њиховог решавања.
Делиградска 16, 11000 Београд Тел.: 011 / 20-68-100 http://www.zastitnik.rs e-mail: zastitnik@zastitnik.rs жүктеу/скачать 79.92 Kb. Достарыңызбен бөлісу:
|
