Тесты даргинский язык Дарган мез дяркъес бег1 гьалаб пикри бях1чиаибси г1ялим. А. П. Услар



Дата15.06.2016
өлшемі88 Kb.
#136333
түріТесты
Даргинкий язык

ТЕСТЫ

Даргинский язык

1.Дарган мез дяркъес бег1 гьалаб пикри бях1чиаибси г1ялим.

А. П. Услар

Б. И. Гюльденштедт

В. П. Паллас

Г. Л. Жирков

2. Х1урхъила диалектлис сунела жуз багъишлабарибси г1ялим.

А. Л. Жирков

Б. З. Г1ябдуллаев

В. Б. Сулейманов

Г. П. Услар

3. Мемух1ела лугъат бяркъурси г1ялим.

А. А. Магометов

Б. З. Г1ябдуллаев

В. С. Г1ябдуллаев

Г. М.-С. Мусаев

4. Дарган мезлизир чум падеж чедаахъибсири П.К. Усларли?

А. 11


Б. 15

В. 20


Г. 26

5. «Даргинский язык» бик1уси х1ябал томличилси жуз чили дураиба?

А. М.-С. Мусаевли

Б. Б. Сулеймановли

В. З. Г1ябдуллаевли

Г. С. Г1ябдуллаевли

6. Чили цалабяхъибси 1989 ибил дуслизиб дурабухъунси «Дарган мезла орфографияла словарь»?

А. З. Г1ябдуллаевли

Б. Б. Сулеймановли

В. М.-С. Мусаевли

Г. С. Г1ябдуллаевли

7. «Дарган мезла орфографияла словарь»-ла ахирлизир се гили?

А. Даргала шимала уми

Б. Дагъиста шагьуртала ва шимала уми

В. Даргантала уми

Г. Пайдалабарибси литература

8.Се руркъу фонетикали?

А. Лук1нила кьяйдурти

Б. Гъайла т1амри

В. Х1урпрала белк1.



9. Дек1ардара к1унт1убала кьяп1ти т1амри.
А. къ, к1, кь, гъ

Б. гъ, х, къ, хъ, кь

В. д, т, з, с

Г. б, п, п1, в, ф, м



10. Дек1ардара сонорный т1амри.
А. б, д, г, г1

Б. п1, т1, к1, кь

В. хь, х, х1, гь

Г. л, м, н, р



11. Дек1ардара шумличилти зуздилт1ути г1янц1а кьяп1ти т1амри.

А. в, з, ж, г

Б. л, м, н, р

В. хь, х, ш, с

Г. п1,т1, к1, кь

12.[г] т1амаличи лайикьти лишанти.

А. Г1ела лезмила, г1янц1а, къябудуси

Б. Хъар кьакьарла, буч1уси, зузбилт1уси

В. Кьакьарла, къябудуси, буч1уси

Г. Г1ела лезмила, къябудуси, буч1уси

13. Г1ела лезмила абхьибти т1амри

А. (у, а)

Б. (и, э, аь)

В. ы


14. я, ю, е, ё хIурпрани к1икIел т1ама иргъахъути дугьби дек1ардара?

А. Бялихъ, беркала, бятI, бекI, пюре

Б. Бурая, юргъан, ёлка, ери-юрт, яни.

В. Х1ерк1, х1ярх1я, эмх1е, хъяр.



15. Орфоэпия саби …

А. Гъайла ирнила нормаби

Б. Вархьли лук1нила кьяйдурти

В. Девла бут1ни лук1нила нормаби



16. ери-юрт девлизир чум т1ама лера?

А. 6 т1ама

Б. 7 т1ама

В. 8 т1ама.



17. Чиди дев падежунарбирух1ели, т1ама кабиркули?
А. Бук1ун

Б. Дубура

В. Х1еруди

18. Вархьли лук1нила кьяйдуртас се бик1ара?

А. Фонетика

Б. Орфоэпия

В. Орфография



19. Т1амралашал цагъунти, мяг1налашал дек1арти дугьбас бик1ар:

А. Антонимти

Б. Синонимти

В. Омонимти



20. Мяг1нализир гъамти яра цагъунти дугьбас бик1ар:

А. Антонимти

Б. Омонимти

В. Синонимти.



21. Се мезлизирад г1ерасибти ишди дугьби: къабакъ, исиут, азбар, юрт, къазан, юргъан.

А. Туркла

Б. Иранна

В. Г1ярабла



22. Лугъатла дугьби сари:

А. Чиди-биалра мер-мусала адамтаницун дузахъути

Б. Араг1еб миллатли дузахъути

В. Араг1еб республикализир дузахъути



23. Иш предложениела стиль белгибара: Колхозла собраниеличиб хъуми дег1нила ва ниъ изнила абзла итогуни каиб.

А. Г1илмула

Б. Художественный

В. Публицистикала



24. Г1ярза белк1ес багьандан сегъуна стиль пайдалабиру?

А. Къуллукъла стиль

Б. Г1илмула

В. Публицистикала



25. Морфема или бик1ар

А. Девлис

Б. Девла бут1алис

В. Бирк1аннис



26. Дугьбала ургабси бархбас чебиахъуси девла г1елабси бут1алис бик1ар:

А. Ахир


Б. Х1ячи

В. Аслу


27. Х1ячила урга бак1или, девлизиб грамматический барсдеш бируси аслула бут1алис бик1ар:

А. Суффикс

Б. Инфикс

В. Приставка



28. Къуллукъла гъайла бут1нани иргъахъу:

А. Предложениелизиб дугьби-ургабси бархбас яра отношение

Б. Замана, лишан, баркьуди, сек1ал

В. Урк1ила х1ялани



29. Адамтала уми, фамилияби, шимала, мер-мусала, х1урк1бала уми сари:

А. Хасти существительноеби

Б.Т1инт1ти существительноеби

В. Падежуни х1ясибли дарсх1едик1ути существительноеби



30. Ишди существительноеби (мискин, унра, уста, секретарь, директор) сегъуна жинсличи хасти?

А. Мурул

Б. Хьунул

В. К1елра жинсличи



31. Чиди падежла ахир х1ясибли кабилзахъуси падежунарбирнила жура:

А. Уйхъу


Б. Актив

В. Лугу


32. Се дирара качествола, отношениела, притяжательноела ва цугбурцнила?

А. Существительноеби

Б. Прилагательноеби

В. Местоимениеби



33. Ахъ шурла ц1удар хъирхъа... Дек1ардарибти дугьби сари:

А. Чердяхъибти прилагательноеби

Б. Таманах1енти прилагательноеби

В. Къант1а прилагательноеби



34. Ишди прилагательноеби (мургьи-ранг, ц1яба-хьанц1а, пикриагар, ахъ-ахъси) сегъунти сари?

А. Учидяхъ

Б. Цаладяхъ

В. Царка



35. Местоимениеби дирар:

А. Бях1ла, ишарала, суалла, белгидешла…

Б. Качествола, отношениела, цугбурцнила.

В. Дурт1у, гьаб-г1ергъидешла, кьадарла



36. Белгидара ишарала местоимениеби?

А. Нуша, х1уша, ну, х1у

Б. Ит, их, ик1, итди, ишди

В. Чи? Се? Сегьуна? Сели? Чис?



37. Кумекла глаголти сари:

А. эс, вак1ес, айзес

Б. саби, ах1ен, сай

В. уч1ес, батес, вебшес



38. Инфинитив алк1ахъуси морфема саби:

А. -ес


Б. -ис

В. -ус


39. Учибяхъ глагол саби:

А. Сунезир к1ел яра чумал дев лерси

Б. К1ел яра чумал х1ячилизибад цалабикибси

В. Сунезир к1ел яра чумал приставкаби ва суффиксуни лерси



40. Инкарла кумекла глагол саби:

А. Ах1ен


Б. Х1ебалас

В. Х1ек1иб



41. Чула мяг1на х1ясибли глаголти дирар:

А. Падежунардирути ва падежунарх1едирути

Б. Бек1лидиубти ва кумекла

В. Таманти ва таманах1енти



42. Предложениелизир мяг1налашал пайдаладирниличи ва царх1илти дугьбачил дархдасниличи х1еръили, глаголти дирар:

А. Марбирути ва инкарла

Б. Чердурхути ва черх1едурхути

В. Таманти ва таманах1енти



43. Сунезиб сказуемое чеббурхуси глаголли аргъахъибси предложениела подлежащее башар:

А. уйхъу падежлизиб

Б. актив падежлизиб

В. хас падежлизиб



44. Чеббурхуси глаголла лишантази кабурхули ах1ен:

А. предложениелизиб объект лебни

Б. подлежащее актив падежлизиб башни

В. объект уйхъу падежлизиб башни

Г. глаголла формализир ахирти -ус, -уд лерни

45. Сказуемое «дигес» ибси глаголли аргъахъибси предложениела подлежащее башар:

А. уйхъу падежлизиб

Б. актив падежлизиб

В. хас падежлизиб

Г. лугу падежлизиб

46. Чеббируси глагол алк1ахъуси морфема саби:

А. -ас


Б. -ахъ

В. -ад


Г. -ар

47. Глаголлизир мерла приставкаби сари:

А. че-, у-, гьа-, ма-

Б. у-, че-, гьала-, г1ела-

В. х1я-, ма-, у-, че-



48. Чеббурхуси глаголли аргъахъибси сказуемое подлежащееличил балбиркур:

А. жинслизиб

Б. жинсла г1яламатли иргъахъуси кьадарлизиб

В. бях1лизиб

Г. падежлизиб

49. «Рурсби бак1иб» предложениелизиб б жинсла г1яламатли чебиахъули саби:

А. мурул жинс

Б. хьунул жинс

В. урга жинс, дахълихъ

Г. мурул-хьунул жинс, дахълихъ

50. «Нуша дуч1улра» предложениелизиб бях1 чебиахъули саби:

А. бях1ла ахирли

Б. жинсла г1яламатли

В. бях1ла ахирли ва жинсла г1яламатли

Г. дахълихъла ахирли

51. Глаголличицун хасси лишан чебаахъес:

А. жинс

Б. кьадар

В. падеж

Г. замана

52. Причастиела глаголличицун мешути лишанти сари:

А. жинс, кьадар, бях1, замана

Б. чеббурхни ва чебх1ебурхни, жура, замана

В. наклонение



53. Наклонениебази ках1ебурхуси форма чебаахъес:

А. уббурк1уси

Б. шарт1ла

В. суалла

Г. инкарла

54. Таманах1енси убла заманала форма баргес:

А. вак1иб

Б. вак1или сай

В. вашар

Г. ваши

55. ГIурла заманала форма чебаахъес:

А. аркьяс

Б. аркьулра

В. аркьяси

Г. арукьясли

56. ШартI наклонениела форма чебаахъес:

А. белч1алли

Б. белч1алри

В. белч1алра



57. Дугьби-ургабси бархбасла жураби сари:

А. балбикни, бузахъни, бархбикни

Б. балбикни, бузахъни, барсбик1ни

В. балбикни, бузахъни, бархбасни



58. Балбикнили т1алаббиру чебедив дев бекI девличил балбикили:

А. жинслизиб, кьадарлизиб, падежлизиб

Б. бях1лизиб, кьадарлизиб

В. жинслизиб, кьадарлизиб



59. Бархбикнили чебедиб девла бек1 девличил бархбас чебиахъу:

А. мяг1нализиб

Б. падежлизиб

В. жинслизиб

Г. кьадарлизиб

60. «Разили дуц1ик1ес» ибси дугьбала цалабиклизибси бархбасла жура белгибарес:

А. балбикни

Б. бузахъни

В. бархбикни



61. Мяг1на х1ясибли царка предложениеби дирар:

А. хабарла, суалла, дигнила, вявла

Б. хабарла, суалла, амрула, дигнила

В. хабарла, суалла, мурадла, дигнила



62. Диэс г1яг1нити члентала бут1акьяндеш х1ясибли предложениеби дирар:

А. т1инт1ти ва т1инт1ти ах1енти

Б. таманти ва таманах1енти

В. подлежащеела бег1

Г. объектагар

63. «Дила узи г1ях1си сай» предложениелизибси сказуемоела жура:

А. уличилси цалабяхъ сказуемое

Б. глаголличилси цалабяхъ сказуемое

В. наречиеличилси цалабяхъ сказуемое

Г. послелогличилси цалабяхъ сказуемое

64. «Дураб ургьули саби» предложениела бек1 члентала бут1акьяндеш х1ясибли жура бурес:

А. подлежащее белгили ах1енси

Б. подлежащееагар

В. подлежащеела бег1

Г. объектла бег1

65. Дополнениели биубли башес х1ебирар:

А. уйхъу падежлизибси дев

Б. актив падежлизибси дев

В. гъам падежлизибси дев

Г. сабаб падежлизибси дев

66. Определениели диэс дирар:

А. прилагательное, числительное, наречие

Б. хас падежлизибси существительное, прилагательное

В. мер падежлизибси местоимение, причастие



67. Обобщающий дев ца журала члентас гьалаб бак1алли, кабалта:

А. запятая

Б. тире

В. к1ел к1ант1

Г. к1антI ва запятая

68. Подлежащеелара сказуемоелара урга тире кахIебалта:

А. цалабяхъ сказуемоелизиб бигьни агара биалли

Б. к1иибил предложениелизиб сказуемое гьанх1ебушили биалли

В. предложениелизибси сунела гьалабси бутIа наречие, деепричастие яра мер падежлизибси дев биубси цалабяхъ сказуемоела бигьни уббатурх1ели



69.Балбикибси определениели чебиахъу сунени баянбируси девла:

А. жинс ва кьадар

Б. падеж

В. жура



70. Приложение аргъахъили бирар:

А. существительноели

Б. кесекли

В. наречиели

Г. послелогли

71. Ца журала членти запятаяличил дек1арх1едиру:

А. илди союзуни агарли, интонацияличил дигьи диалли

Б. къаршидурцути союзунани дигьи диалли

В. к1инайчир имц1али тикрардиубти союзуначил дигьи диалли

Г. илди к1елцун диалли ва цах1надирхъути яра дек1ардирути союзунани дигьи диалли

72. Дугьабиз бирар:

А. т1инт1си ва т1инт1си ах1енси

Б. таманси ва таманах1енси

В. вявла ва вявла ах1енси



73. Авторла гъай гьарси гъайлис г1ергъи дак1алли, кадалта:

А. запятая, тире

Б. запятая, к1ант1

В. к1ел к1ант1

Г. к1ел к1ант1, тире

74. Аги-кьяйдали баянбиру:

А. подлежащее

Б. сказуемое

В. объект

Г. определение

75. Учибяхъ предложениела жура: Мях1яммад нушачи сен х1ек1ибсирил, нуни г1ях1ил балас.

А. Цалабяхъниличилси учибяхъ предложение

Б. Чебедниличилси учибяхъ предложение

В. Союзуначилси учибяхъ предложение

Г. ТIинтIси учибяхъ предложение

76. Иш правило чиди журала учибяхъ предложениеличи балбиркура? Чебедиб предложениели, бекI предложениелизибси баркьуди сен-сен, мурт, яра чинаб кабиркулил, чебиахъу:

А. Баянна чебедиб предложениеличилси учибяхъ предложение.

Б. Определениела чебедиб предложениеличилси учибяхъ предложение.

В. Аги-кьяйдала чебедиб предложениеличилси учибяхъ предложение.



77. Чиди журала учибяхъ предложениелизир дирара ихтиярлизир цугти, цаличи ца хъарх1ехъибти, цализи ца х1едигьунти царка предложениеби?

А. Цалабяхъниличилси учибяхъ предложение

Б. Союзунар учибяхъ предложение

В. Чебедниличилси учибяхъ предложение

Г. Союзуниагар учибяхъ предложениеби

78. Сегъунти предложениеби кIел жураличи дурт1ара, ишгъуна лишан х1ясибли: сари цаличил ца дархдикнила кьяйда х1ясибли

А. Цаладяхъниличилти ва чедедниличилти учидяхъ предложениеби

Б. Союзунарти ва союзуниагарти учидяхъ предложениеби

79. Чидилти царка предложениеби амма союзличил дигьи, учибяхъ предложе­ние барес вирара?

А. Х1у набчи вак1и. Ну х1ечи лявкьяс

Б. Г1яли вашули вирар. Пат1имат рашули рирар

В. Дурх1ни бисулри. Илдала бег1ти бузулри



80. Ишди союзуни амма, яра, я-я, биалли чиди журала учибяхъ проедложениелизир дузахъути?

А. Чебедниличилси учибяхъ предложение

Б. Цалабяхъниличилси учибяхъ предложение

81. Чиди журала цалабяхъниличилси учибяхъ предложение саби: "Я гъагулти чедашулри, я берх1ила шала ванзаличи т1инт1бик1улри".

А. Къаршидурцути союзуначилси

Б. ЦахIнадирхъути союзуначилси

В. Дек1ардирути союзуначилси



82. Чиди учибяхъ предложениелизиб к1ел составла бег1 предложение леба?

А. Нешли сунела дурх1я илдала ургав гьамадли варгиб, сенах1енну илини, дурх1яла алгъай недла чебси х1яна чебаиб.

Б. Шаладикибх1ейс, дудешра чарухъун.

В. Нуша шиличи гъамдиайчи, шаладикибтири.



83. Чиди т1инт1си учибяхъ предложениелизир лера дарх чедедиб предложениеби?

А. Илис хабар аги, сай жаг1ял арх1яличи аркьнила ва неш больницализи рукес г1яг1ниси биънила.

Б. Разият сунечи шадир рак1ниличи Рашидат лерг1ерал кьабуллири, сенах1нну сунени илизи ца сек1ал бурее дигулри.

В. Нуни иличила селра бурее х1ейрус, сенах1енну нуни гьанна х1ушазибадцун саби аргъибси, Х1ямид директордешлизивад увкасили сай или.



84. Иш учибяхъ предложениелизиб чиди журала чебедиб предложение леба? Нуни х1ези ил сек1айчила азирна бурасра, мажах1ят, х1уни ил сек1ал аргъиши.

А. Баркьудила куц чебиахъуси

Б. Заманала

В. Шарт1ла

Г. Уббурк1уси

85. Иш бекI предложениеличи чиди журала чебедиб предложение имцIали балбиркура? "Расул илцадра ахъли далайик1и, х1ятта..."

А. Заманала

Б. Сабабла

В. Мерла


Г. Х1ясилла

86.Сунезир чумал тях1ярли дигьунти ва чумал тях1ярли дархдикибти царка предложениелизибад бетаурси учибяхъ предложениелис сегъуна журала учибяхъ предложение или бикIара?

А. Чебедниличилси учибяхъ предложение

Б. Союзуниагар учибяхъ предложение

В. Т1инт1си учибяхъ предложение

Г. Цалабяхъниличилси союзунар учибяхъ предложение

87. Бек1 предложение х1ясибли чинаб башара чебедиб предложение?

А. Бек1 предложениелис гьалаб

Б. Бек1 предложениелабух1наб

В. Бек1 предложениела г1елаб

Г. Бек1 предложениела дигалли гьалаб, дигалли г1елаб, дигалли бух1наб

88. Иш учибяхъ предложениелизиб, чиди царка предложение чебедибси саби? Буг1ярли сабину (1) хъули ац1и (2), хъулиб ваналира саби (3), дудешра лев вак1или (4).

А. 1


Б. 2

В. 3


Г. 4

89.Чумъибил класслизиб руркъули учибяхъ предложение?

А. 6-ибил класслизиб

Б. 7-ибил класслизиб

В. 8-ибил класслизиб

Г. 9-ибил класслизиб

90. Адам селичи-биалра бурсиирнилизир пайдаладирути тях1уртачила, кьяйдуртачила гъайбик1уси г1илму.

А. Лингвистика

Б. Риторика

В. Методика

Г. Психология

91.Се сари: г1илмуличи хъарахъибдеш, буч1ахъусила гьаб-г1ергъидеш, ученикунала дагьричебдеш, багьудлумала дебадеш, гьарил уч1анничи хасси гьуни бургни?

А. Дарсла бут1ни

Б. Бек1лидиубти принципуни

В. Дурсрала жураби

Г. Дарс иргъахънила тях1урти

92. Ишдигъунти х1янчурби селис пайдаладирути: хабар бурни, текст чеббурни, предложениеби ва сочинениеби лук1ни, дек1ар-дек1арти творческий х1янчурби дирни?

А. Гъай гьаладях1 ардукес.

Б. Грамматикала багьудлуми кагахъес.

В. Анализ бирахъес бурсибарес.

Г. Разбортачи бурсибарес.

93. Се сари: класс дарсличи х1ядурбарни, хъули х1янчи ахтардибарни, гьалабла дарсличиб белч1унси хьарбаъни, сагаси дарс аргъахъни, материал кагахъни, итогуни каъни, хъули х1янчи бедни?

А. Классла дурабси х1янчила жураби.

Б. Дарсла бут1ни.

В. Дарсла жураби.

Г. Ахтардила х1янчурбала жураби.

94. «Дарган мезла синтаксис» жузла автор.

А. З. Г1ябдуллаев

Б. Б. Сулейманов

В. М.-С. Мусаев

Г. С. Г1ябдуллаев

95. «Дарган мезла методика. Синтаксис ва пунктуация» (1970д.) жузла автор.

А. Г1.Ш. Г1ялиев

Б. М.-С.М. Мусаев

В. Б.С. Сулейманов

Г. М.-Ш.Г1. Г1исаев

96. «Дарган мезла дурсрачиб царка предложение руркънила методика» жузла автор.

А. Г1.Ш. Г1ялиев

Б. М.-С.М. Мусаев

В. Б.С. Сулейманов

Г. М.Р. Бях1яммадов

97. Чили цалабяхъибси «Дарган мезла программа. 5-11 ибти классуни» (2002д.)?

А. А.Г1. Кьадибях1яммаевли

Б. М.-С.М. Мусаевли

В. Б.С. Сулейманов

Г. М.Р. Бях1яммадовли

98. Школализиб кайсуси багьудила бух1набуц белгибируси бек1либиубси нормативный документ.

А. Программа.

Б. Учебник.

В. Журнал.

Г. Белч1удила план.

99.Шуибил класслис хасбарибси дарган мезла учебникла авторти.

А. Б. Сулейманов, М. Мях1яммадов, М. Бях1яммадов.

Б. М.-С. Мусаев, А. Г1ябдусаламов.

В. А. Г1ябдусаламов, А. Кьадибях1яммаев.

Г. М.-С. Мусаев, М.-Ш. Г1исаев.

100.Белч1удила цаибил план х1ясибли дузути школабазир лерилра дурсри нешла мезличил кадирхьути классуни.

А. 1-1У классуни.

Б. У-1Х классуни.

В. Х-Х1 классуни.



Г. 1-Х1 классуни.

Достарыңызбен бөлісу:




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет