Владавина I константина Великог

313 – Милански едикт

324 – 336 – Оснивање Константинопоља

325 – Први Васељенски сабор у Никеји (утврђен символ вере)

330. 11. 5. – Свечано отварање Константинопоља

337 – 361 – Владавина Констанција

343 – Сабор помирења

359 – Два сабора у Риминију и Сирмијуму (аријанство се проглашава за државну веру)

361 – 363 – Владавина Јулијана Апостате

363 – 364 – Владавина Јовијана

364 – 378 – Владавина Валенса

378 – Битка код Једрена између Византије и Западних и Источних Гота (Готи побеђују, цар гине)

379 – 395 – Владавина Теодосија I

381 – Други Васељенски сабор у Цариграду (Православље постаје државна вера)

395 – 408 – Владавина Аркадија

408 – 450 – Владавина Теодосија II

410. 24.8. – Аларих заузима Рим

425 – Основан Цариградски универзитет под утицајем Атенаиде-Јевдокије

431 – Трећи Васељенски сабор у Ефесу (цариградски епископ Несторије осуђен као јеретик)

438 – Објављен Теодосијев Кодекс (највеће дело правне кодификације пре Јустинијана)

449 – Разбојнички сабор у Ефесу (монофизитизам проглашен за праву веру)

450 – 457 – Владавина Маркијана

451 – Битка на Каталунским пољима (Аеције победио Атилу)

451 – Четврти Васељенски сабор у Халкедону (Православље победило монофизитизам)

453 – Умире Атила Бич Божији

457 – 474 – Владавина Лава I

474 – Владавина Лава II

474 – 475 – Владавина Зенона

475 – 476 – Владавина Василиска

476 – Пад Западног Римског царства под налетом германског вође Одоакара

476 – 491 – Владавина Зенона (други пут)

482 – Зенон објављује Хенотикон (едикт уједињењу монофизита и диофизита тј. Православаца)

491 – 518 – Владавина Анастасија I

493 – У Италији настаје Теодорихова Источноготска краљевина (победивши Одоакара)

513 – Устанак заповедника трачке војске Виталијана због царевог монофизитизма

518 – 527 – Владавина Јустина I

527 – 565 – Владавина Јустинијана I

529 – Објављен Јустинијанов кодекс (уз Дигесте, Институције и Новеле чини „corpus iuris civilis“)

529 – Затворена Платонова Академија у Атини (центар паганског неоплатонизма)

532 – Јустинијан склапа „Вечити мир“ са персијским краљем Хозројем Ануширваном

532 – Устанак Ника (против странке зелених али се зелени и плави уједињују, гори св. Софија)

533 – Јустинијанов војсковођа Велизар осваја краљевину Вандала у Африци

533 – Објављене Дигесте

535 – Велизар креће на Италију и осваја Сицилију а зитим и Рим, Напуљ и Равену

540 – Хозроје нарушава мир и пустоши источне области царства

553 – Пети Васељенски сабор у Цариграду (спровела се осуда тзв. Трију поглавља)

555 – Византија потпуно покорава Италију под војсковођом Нарзесом

562 – Нов уговор о миру на 50 година са Хозројем

565 – 578 – Владавина Јустина II

568 – Упад Лангобарда у Италију

578 – 582 – Владавина Тиберија I Константина

584 – Јужна Шпанија припала Западним Готима

582 – 602 – Владавина Маврикија

582 – Аварски хаган Бајан осваја Сирмијум

584 – Авари освајају и Сингидунум и Вимунацијум

586 – Авари и Словени нападају Солун

592 – Почиње рат Византије против Авара и Словена

602 – Побуна у византијској војсци која је презимила преко Дунава (вођа Фока)

602 – 610 – Владавина Фоке

610 – 641 – Владавина Ираклија (Ираклијева династија 610 – 711.г.)

619 – Ираклије се обавезао на плаћање данка Аварима

622. 16. 7. Хиџра (Мухамед прелази из Меке у Медину)

626 – Опсада Цариграда са две стране (са једне Персијанци а са друге Авари, Словени, Бугари)

626. 10.8. – Одлучујућа битка за Цариград (Византијска флота побеђује), хаган се повлачи

630 – Насељавање Срба и Хрвата на Балкан уз пристанак цара Ираклија

634 – Први упад Арабљана у Византију под Калифом Омаром

636 – Арабљани освојили Сирију у бици код Јармука

638 – Арабљани покорили Персију и заузели Јерусалим после дуге опсаде

638 – обнародован едикт Ектесис (по коме Христ има 2 природе а једну божанску вољу)

640 – Арабљани освојили Месопотамију а у Јерменији заузели најјачу тврђаву Двин

641 – Александријски епископ Кир препустио Египат Арабљанима

641 – Владавина Константина III и Ираклоне

641 – Владавина Ираклоне

641 – 668 – Владавина Констанса II Погонат

644 – Умире калифа Омар, калифа Отман опозива војсковођу Амра што даје наду Византији

644 – Византијски војсковођа Манојло заузима Египат

646 – Арабљански војсковођа Амр заувек освојио Египат

649 – Намесник Сирије Муавија заузима Кипар

654 – Арабљани заузели Родос (Колос продали), Кос и Хиос а Крит опустошили

655 – У првој великој поморској бици близу јужне малоазијске обале Арабљани побеђују

656 – После убиства Отмана избија сукоб између Муавије и Алије (Алија гине 661.г.)

658 – Констанс креће на Словене и већи део расељава по Малој Азији

659 – Уговор о миру између Византије и Арабљана (Муавија пристао на плаћање данка)

668 – 685 – Владавина Константина IV

670 – Један Муавијин војсковођа заузео Кизик

674 – 678 – Покушаји Арабљана да заузму Цариград (потпуни пораз Арабљана) („грчка ватра“)

680 – Шести Васељенски сабор (осуђена монотелитистичка наука)

685 – 695 – Владавина Јустинијана II (протерују га у Херсон и секу му нос)

691/2 – Петошести/Трулски сабор (одржан у Трулској сали а потврђује одлуке V и VI В. сабора)

691/2 – Арабљани у новом рату заузимају Јерменију

695 – 698 – Владавина Леонтија

697 – Арабљани заузели Картагину (пад Картагинског егзархата)

698 – 705 – Владавина Тиберија II Апсимара

705 – 711 – Владавина Јустинијана II (други пут)

711 – 713 – Владавина Филипика Вардана

713 – Бугарски хан Тервел отпочео рат са Византијом и стигао до самих зидина Цариграда

713 – 715 – Владавина Анастасија II

715 – 717 – Владавина Теодосија III

717 – Опсада Цариграда од стране Арабљана (Теодосије III односи победу уз помоћ Бугара)

717 – 741 – Владавина Лава III (Сиријска династија 717 – 802.г.)

726 – Цар Лав III први пут иступа отворено против култа икона

740 – У бици код Акрониона Лав III уз помоћ Хазара победио Арабљане

741 – 775 – Владавина Константина V

742 – Константин креће против Арабљана, узурпатор Артавазд га побеђује и проглашава за цара

743 – Константин побеђује Артавазда код Сарда а његовог сина Никиту код Модрине

746 – Константин V упао у северну Сирију и заузео Германикеју

747 – Стратег теме Кивириота разбио арабљанску флоту код Кипра

750 – Династију Омајада заменила династија Абасида (цантар из Дамска пребачен у Багдад)

751 – Равена пада у руке Лангобарда (престаје да постоји Равенски егзархат)

754 – Иконоборски сабор на царском двору у Хијереји (Безглави сабор)

754 – Константин V заузима Теодосиопољ и Мелитину

762 – Власт у Бугарској преузима хан Телец

763 – Константин V у бици код Анхијала потпуно потукао Бугаре

772 – На бугарски престо дошао хан Телериг

773 – Константин V преузима нов велики поход против Бугара

775 – 780 – Владавина Лава IV

780 – 797 – Владавина Константина VI

787 – Седми Васељенски сабор у Никеји (осуђено иконоборство и успостављен култ икона)

794 – Франкфуртски сабор на коме се одбацују одлуке Никејског сабора

797 – 802 – Владавина царице Ирине

800. 25.12. – Карло Велики се крунисао за цара и примио хришћанство

802 – 811 – Владавина Нићифора I

803 – На бугарски престо у Плиски долази хан Крум

805 – Устанак Словена на Пелопонезу (опсада Патраса завршена поразом Словена)

809 – Крум осваја Сердику а Нићифор I креће у контраофанзиву и долази до Плиске

811 – Нићифор I креће на Бугаре, разара Плиску али у потеру за Крумом гине у планинама

811 – Владавина Ставракија

811 – 813 – Владавина Михаила I Рангабеа

812 – Михаило Рангабе признаје Карла Великог за цара

813 – Битка код Версиникије близу Једрена у којој Крум побеђује Византинце

813 – 820 – Владавина ЛаваV

814 – Крум умире од срчане капи

815 – У цркви св. Софије одржан иконоборски сабор који је успоставио одлуке сабора из 754.г.

820 – 829 – Владавина Михаила II (Аморијска династија 820 – 867.г.)

821/2 – Устанак Томе Словена и његова безуспешна опсада Цариграда

829 – 842 – Владавина Теофила

831 – Калифа Мамун заузима Палермо

842 – 867 – Владавина Михаила III

863 – Петроније разбија емира Омара на граници тема Арменијака и Пафлагоније

863 – Почетак покрштавања Словена под Ћирилом и Методијем

865 – Бугарски кнез Борис примио хришћанство из Византије и добија име по куму: Михаило

867 – 869 – Фотијев раскол (Фотије бацио анатему на папу Николу I)

867 – 886 – Владавина Василија I (Македонска династија 867 – 1056.г.)

867 – После 15 месеци опсаде Дубровника отерани Арабљани

869 – Умире Ћирило

869/70 – На сабору у Цариграду Фотије осуђен и екскомунициран из цркве

878 – Арабљани освојили Сиракузу

885 – Умире Методије а његови ученици бивају протерани из Моравске

886 – 912 – Владавина Лава VI Мудрог

893 – 927 – Владавина Симеона Бугарског

894 – Симеон упада у Византију и наноси пораз Византинцима

896 – Битка код Бугарофигона (Симеон побеђује Византију)

902 – Арабљани освојили Таормину (последње византијско упориште на Сицилији

904 – Арабљани освајају Солун под вођством Лава Триполитанца

907 – Руски кнез Олег се појављује са флотом пред Цариград

908 – Химерије односи победу над Арабљанима у Егејском мору и заузима Лаодикеју

912 – 913 – Владавина Александра

913 – 959 – Владавина Константина VII Порфирогенита

913 – Симеон први пут дошао пред зидинама Цариграда и склопио договор

917 – Симеон потпуно поразио Византинце на реци Ахелоју

920 – 944 – Владавина Романа I Лакапина

922 – Роман I објавио новелу (протомисис) којом даје првенство куповине поседа сапоседницима

924 – Код Лемноса Византија уништава флоту Лава Триполитанца

924 – Симеон други пут долази пред зидинама Цариграда

924 – Симеон покорава Србију

926 – Симеон доживљава свој највећи пораз у борби са Хрватима

941 – Руси упадају у Византију и пустоше обалу Битиније

947 – Константин VII законом наредио враћање земље сељацима које су присвојили великаши

952 – Византинци прелазе Еуфрат

959 – 963 – Владавина Романа II

961 – После дуге и тешке опсаде Нићифор Фока освојио Крит

962 – Нићифор Фока освојио Алепо, престоницу Саиф-ад-Даулаха

963 – 969 – Владавина Нићифора II Фоке

964 – Нићифор II објавио закон који забрањује оснивање манастира и ширење њихових поседа

969 – 976 – Владавина Јована I Цимискије

971 – Јован Цимискије креће против руског кнеза Свјатослава и покорава целу Бугарску

976 – 1025 – Владавина Василија II Бугароубице

976 – Устанак четворице кометопула: Давида, Мојсија, Арона и Самуила

986 – Василије II креће против Самуила и бива поражен код Сердике (Трајанова капија)

988/9 – Устанак Варде Фоке против Василија II (устаници поражени код Хрисопоља и Абидоса)

997 – Нићифор Уран поразио Самуила (Самуило бива рањен)

1001 – Велика византијска офанзива на Балкану

1004 – Василије II осваја Скопље и Воден

1005 – Василију II је на издају предат Драч

1014 – Битка на Беласици (потпун пораз Самуила)

1018 – Василије II свечано улази у Охрид (престоницу Самуилове државе)

1025 – 1028 – Владавина Константина VIII

1028 – 1034 – Владавина Романа III Аргира

1034 – 1041 – Владавина Михаи ла IV

1041 – 1042 – Владавина Михаила V

1042 – Владавина Зоје и Теодоре

1042 – 1055 – Владавина Константина IX Мономаха

1054 – Раскол цркава (патријарх Михаило Керуларије против папе Лава IX)

1055 – 1056 – Владавина Теодоре

1056 – 1057 – Владавина Михаила VI

1057 – 1059 – Владавина Исака I Комнина

1059 – 1067 – Владавина Константина X Дуке (Династија Дука 1059 – 1078.г.)

1068 – 1071 – Владавина Романа IV Диогена

1071 – Битка код Манцикерта (на челу Византије Роман IV, на челу Турака Алп-Арслан)

1071 – Бари пао у руке Роберта Гвискарда

1071 – 1078 – Владавина Михаила VII Дуке

1078 – 1081 – Владавина Нићифора III Вотанијата