Дабетић – Андријана Анчи, фолк пе­вачица, 114 – Ивка


ДРЕКАЛО – мушко име наших крајева, 91 ДРЕКОЊА



бет6/6
Дата20.07.2016
өлшемі0.5 Mb.
#211982
1   2   3   4   5   6

ДРЕКАЛО – мушко име наших крајева, 91

ДРЕКОЊАЦирил (1896-1944), словеначки књижевник (Под домаћим кровом, Дуг, Бекство из живота), 7

ДРЕМАЛО – дремалац, 9, 27, 144

ДРЕМАЊЕ – спавање лаким сном, 9, 144

ДРЕМАТИ – куњати, бити у стању по­лу­сна, 2, 9, 144

ДРЕМЉИВ – дремован, 2, 9, 10, 27

ДРЕНАЖА – исушивање влажног или ба­ровитог земљишта помоћу под­земних цеви, одводњавање, 3, 6, 7, 8, 9, 27, 31, 115, 142, 144

ДРЕНИВИ – место у Македонији код Бро­да, 71

ДРЕНИЦА – планина на Космету, с леве стране истоимене реке, 6

– предео на Космету, 6, 7, 86, 95

– река на Косову, притока Ситнице (50 км), 6, 7, 8

ДРЕНОВА – место код Пријепоља, 7, 53, 71, 95

– насељено место у Србији код Горњег Милановца, 140



ДРЕНОВИ – фамилија дрвенастих (дрвеће, жбуње), зе­ља­с­тих биљака. Плод је коштуница или бобица, 6

ДРЕНОВО – место у Македонији код При­лепа, 7, 71, 95

ДРЕНЧЕЦ – место у Хрватској код Сес­вете, 71

ДРЕНЧИЋдем. од дренак (дрен), 144

ДРЕЊИНА – дренов плод, 9, 27, 111, 144

ДРЕПАНУ – залив на северозападу Гр­чке, 12

ДРЕСИНА – мала железничка колица на шинама, дрезина, 7, 8, 9, 27, 31, 95, 141, 144

ДРЕСУРАфр. обучавање, увежбава­ње животиња за лов, полицијске услу­ге и сличне потребе, 3, 6, 7, 8, 9, 27, 31, 86, 87, 89, 95, 142, 144

ДРЕЧАВО – на дречав, упадљив начин, 9, 144

ДРЕЧАЊЕ – вриштање, јаукање, 9, 27, 144

ДРЕЧАТИ – плакати, крештати, вриш­та­ти, дерати се (од бола, муке), 2, 9, 144

фиг. ударати у очи, истицати се јаком и живом бојом; бити претерано упад­љив, истицати се патетиком, 27, 144



ДРЕШЕЊЕ – одрешивање, одвезивање, 9.27

ДРЕШИТИ – развезивати, раздреши­ва­ти, 2, 9, 10, 27

фиг. ослобађати обавезе, 27, 144



ДРЖАВЕН – место у Бугарској у Крџалијској области, 140

ДРЖАВНИ – који припада држави, који се односи на државу, 144

ДРЖАВНО – део сложених придева о др­жави, 9, 144

ДРЖАЛАЦ – онај који што држи, има, поседује, поседник, 9, 144

ДРЖАЉКА – држак, 9, 10, 144

ДРЖАЉЧЕдем. од држаље, 9, 144

ДРЖАНЦИ – место у Македонији код Ра­довиша, 71

ДРЖИЛАЦ – онај који што држи, 144

ДРЖИМИР – мушко име наших крајева, 91

ДРЗНИЦА – дрска, безобзирна женска особа, 9, 144

ДРЗОВИТ – дрзак, 144

ДРИБЛЕРенг. играч фудбала који до­б­ро дрибла, 9, 31, 27, 142, 144

ДРИВАСТ – некадашњи утврђени град на севе­ро­истоку од Скадра, 57, 86, 95

ДРИВИЈЕЛеон (Drivier Lèon, 1878-1951), француски вајар (Млада Аме­риканка, у Музеју модерне умет­ности у Паризу), 7

ДРИВУША – место у Босни и Херцего­ви­ни код Зенице, 71

ДРИЗДАЛ – (Drysdale), река на северу Аустралије, притока Тиморског мора, 12, 153

ДРИЈАДЕгрч. мит. шумске нимфе, горске виле, виле нагоркиње, 3, 6, 8, 27, 89, 95

ДРИЈАНТ – (грч. Дрyас) (лат. Дрyас), име неколицине припадника краљевског рода у Тракији, 140

ДРИЈЕВА – место у доњем току Нерет­ве, 50, 57

ДРИЛАТИнем. дресирати, натерива­ти на слепу послушност, дриловати, 31

ДРИЛИНГнем. ловачко оружје са три це­ви, троцевка, 7

ДРИМКОЛ – жупа у западној Македо­ни­ји, поред албанске границе, 7, 8, 95



ДРИМТИМ – екипа састављена од најбољих играча, тим снова.

ДРИНИЋИ – место на југоистоку од Бо­­санског Петровца, 86, 87

ДРИНКЕРФилип (1929), творац веш­тачких плућа, 39

ДРИНОВО – место у Бугарској у Трговишкој области, 140

ДРИНСКО – место у Републици Срп­ској код Вишеграда, 71

ДРИНЧИЋЗдравко (1972), наш фудба­лер „Војводина“, 28

Милић (?-1815), војвода првог српског устанка, 6



ДРИЊАНИ – место у Босни и Херцего­ви­ни код Зенице, 71

ДРИЊАЧА – река у Босни, лева притока Дрине (77 км), 6, 7, 8, 95

– место у Босни и Херцеговини код Звор­ника, 71



ДРИСКОЛБоби (Driscol Bobby), аме­рички филмски глумац (Петар Пан).

ДРИФТЕРенг. мали рибарски брод на моторни погон, 89

ДРЈАНКА – место у Бугарској у Смољанској области, 140

ДРЛЕВЦИ – место у Бугарској уТрновској области, 140

ДРЉАВАЦ – дрљав човек, 144

ДРЉАВКО – дрљавац, 144

ДРЉЕВИЋЉиља, наша шахисткиња, 61

ДРМНУТИ – ударити, бубнути, лупити, лупнути, 27, 144

– учинити брз, кратак покрет, тргнути, потрести, стрести, 27, 144



ДРМУСАВ – који се дрма, тресе, 27, 144

ДРНДАЛО – направа за растресање згрудване вуне, 9, 144

ДРНДАЊЕ – разбијање згрудване вуне, 9, 144

ДРНДАТИ – радити дрндалом, разбија­ти згрудвану вуну, 9, 27, 144

ДРНОВЕЦ – планински врх у Сло­ве­нији код Камне Горице, 145

– предео у Словенији код Требње, 145



ДРНОВКА – планински врх у Слове­ни­ји код Гросупља, 145

ДРОБИНА – делић који настаје дроб­ље­њем, комадић, одломак, 144

– незаобљен, угласт камени материјал, 7, 9

– продукт механичког разарања стена у природи, 115

ДРОБИТИ – мрвити, разбијати, униш­та­вати, 144

– разбијати што у ситне комадиће, 9, 144

– ситнити чвршћу храну и стављати је у течну, 144

ДРОБЉИВ – који се лако дроби, ломи, лом­љив, 9, 144

ДРОБЊАКАнто (1968), некадашњи фудбалер ФК Будућност из Под­го­рице, 21, 28

Бранислав (1961), некадашњи фудба­лер ФК Будућност из Подго­рице и репрезентативац Југосла­вије (1983), 21

– ситна врста лука са слабом, луковицом, птичји лук, 111

Драган, вајар из Прокупља, члан УЛУПУС-а, 157

Предраг (1975), члан олимпијске реп­ре­зен­тације, 2000. и 2004. године (ко­шар­­ка), 28

– насељено место на Косову и Метохији код Качаника, 140



ДРОБОЊА – човек велика трбуха, тр­бо­ња, 144

ДРОГЕДАирски ФК.

ДРОГИСТфр. трговац лекаријама и дро­гама, дрогерист, 3

ДРОЖАЊЕ – место у Словенији код Се­в­нице, 71, 145

ДРОЗГАВ – који има много дрозге, згуре, 9, 144

ДРОЗДОВИгор, руски шаховски ин­тернационални мајстор, 61

Јуриј, руски фудбалски ре­презентати­вац, 28



ДРОКИЈА – градић на северу Мол­да­вије, 149

ДРОМОНАгрч. ратна лађа у старој Ви­зантији, 9

ДРОЊАСТ – који је у дроњама, дроњав, 9, 144

ДРОЊЧИЋдем. од дроњак, 9, 10, 144

ДРОПАУТ – краткотрајни губитак тонског сигнала, манифестује се слабљењем или потпуним губитком звука, 65

ДРОПЧАЦзоол. врста кукца, инсекта тврдокрилца, 144

ДРОСЕРАгрч. бот. бубоједна зељаста биљка, 8, 89

ДРПАВАЦврста птице селице, живи на полувлажним и сувим ливадама, гнездо смешта у густој трави, прдавац.

ДРПНУТИ – шћапити, зграбити, потег­ну­ти, повући, 9, 144

ДРСКОСТ – дрзак поступак; безочност, 2, 9, 27, 136, 144

ДРСТЕЉА – место у Словенији код Пту­ја, 71, 145

ДРТЕВЦИ – место у Србији код Бруса, 71

ДРЋЕВАЦ – место у Србији код Лес­ков­ца, 71

ДРУГАМО – на друго место на другу стра­ну, у другом правцу, 27, 144

ДРУГ ИКС – комедија Кинга Видора.

ДРУГОВО – место у Македонији код Ки­чева, 71

ДРУЖБЕН – друштвен, дружеван, 9, 144

ДРУЖЕВО – место у Бугарској у Софијској области, 140

ДРУЖЕЊЕ – глаголска именица од дру­жити се, 9, 27, 144

ДРУЖИНА – градић на истоку Сибира, 12, 153

– друштво, удружење, група, 95, 27, 136, 144

– место у Словенији код Загорја об Са­ви, 71, 145

– у раном средњем веку ли­чна оружана пратња владара, 8, 9, 86, 144



ДРУЖИТИ – здруживати, спајати, састављати, 9, 144

ДРУЖИЦАдем. и хип. од друга, дру­га­рица, 9, 144

ДРУЗИЛАсестра и љубавница римског императора Калигуле.

ДРУКАТИнем. навијати, бодрити не­кога у спортском такмичењу, 31, 144

– притискивати, гурати, 9, 31

– штампати, 31, 144

ДРУМЕВО – место у Бугарској у Шуменској области, 140

ДРУМЛИН – узвишења елипсастог об­лика изграђена од моренског ма­те­­ријала (растресити класичан ма­те­ријал постао распадањем сте­на, који ледници носе и таложе). Ја­вљају се у областима које су за вре­­ме леденог доба биле под леде­ним покривачем, 6

ДРУШИЋИ – место у Црној Гори код Це­тиња, 71

ДРУШКАНхип. од друг, 9

ДРУШТВО – заједница, удружење, 6, 7, 9, 27, 95

– скуп људи који живе заједно или се чес­то скупља ради заједничког посла, забаве, 27, 144



ДРХТАВО – дрхтавим гласом, испреки­да­но, 9, 144

ДРХТАЊЕ – трешење, треперење, 2, 9, 95, 144

ДРХТАТИ – звучати испрекидано, неје­д­нако, неуједначено (о гласу, звуко­вима), 144

– трести се, титрати, 2, 5, 9, 141



ДРХТУЉАзоол. врста морске раже, 9, 25, 95

– оно што дршће, дрхти, 9, 144



ДРХТУЉЕбот. род морске траве, 9, 144

ДРШКАЊЕ – дражење, пујдање, 9, 144

ДРШКАТИ – дражити, пујдати, 9, 144

ДРШЧИЦАдем. од дршка, 9, 10, 27, 144

ДУАЛИСТлат. присталица дуализма, тј. присталица дељења власти на два самостална дела, 3, 9, 31, 142, 144

ДУБАЈИЋДејан (1897-1969), глумац, оперски комичар и режисер (Славица), 6, 7, 8, 143

Драгослав (1964), некадашњи фудбалер ФК Рад из Београда, 21

Слободан (1963), некадашњи фудбалер ФК Пролетер из Зрењани­на, 21, 28

ДУБАЧАЦбот. (Teucrium chamaedrys) полужбунаста груба биљка из по­родице ус­нача, подубица, 6, 9, 14, 27, 34, 95, 101, 170

ДУБАЧКО – место у Босни и Херцего­ви­ни код Вла­се­нице, 71

ДУБИЈУМлат. сумња, 3

ДУБИНКАИна, украјинска шахис­ткиња, интернационални мајстор, 61

ДУБИОЗА – нешто што је сумњиво, неизвесно, 3, 89, 142

лат. несигурна, сумњива потражи­вања, 3, 7, 8, 9, 27, 31, 142, 144



ДУБИРОГ – купаста дрвена грађевина за затварање стоке преко зиме, са­вар­дак, 7, 144

ДУБЛАЖА – друга верзија филма, 31

пом. друго облагање брода даскама, 3

тип. погрешно двоструко слагање је­дне речи или целог реда, 3, 31

– удвајање, удвостручење, 3, 31

– упредање свиле, 3

ДУБЛЕЗАфр. машина за упредање (у ткачкој индустрији), 3

ДУБЛЕТА – два различита лика исте ре­чи, 8, 31, 89

ДУБЉАНИ – место у Херцеговини код Требиња, 71

ДУБЉЕЊЕ – глаголска именица од ду­би­ти (дупсти), 9, 144

ДУБНИЦА – место у Србији код Сви­лај­н­ца, 71

– место у Србији код Сјенице, 71



ДУБОВАЦ – место источно од Пан­чева, 71

– место на Космету код Вучитрна, 71

– средњовековни град из XIII века код Карловца, 6, 50, 86

ДУБОВЕЦ – место у Хрватској код До­ње Стубице, 71

ДУБОВИК – место у Србији код Деча­на, 71

– место у Црној Гори код Цетиња, 140



ДУБОРЕЗ – техника украшавања дрве­них, металних и других материјала, 7, 8, 9, 27, 144

ДУБОЧАК – место на Космету код Пе­ћи, 71

ДУБОЧАЦ – место у Хрватској код Сла­­вонског Брода, 71

ДУБОЧКА – место у Србији код Пет­ро­в­ца, 71

ДУБОЧКЕ – место у Црној Гори код Ник­шића, 71

ДУБРАВА – место у Србији код Ива­њи­­це, 53, 71

– место у Србији код Куршумлије, 71

– место у Хрватској код Врбовца, 71

– женско име наших крајева, 91

– шумско земљиште по долинама, шума, гај, 4, 7, 9, 27, 144

ДУБРАВЕ – место у Републици Срп­ској код Кисеља­ка, 71

– место у Босни и Херцеговини код Тес­лића, 71



ДУБРОВО – место у Македонији код Не­готино, 71, 96

ДУВАЉКА – машина за стварање веш­тачког ветра, ковачки мех, 9, 95, 144

– кратка цев кроз коју се дувањем утерује ваздух у мешину гајди, 83



ДУВНИЦА – вентилациона цев која уба­цује ваздух руд­арима и међу­соб­но повезује окна, 6

ДУГАЛИЋДеса (1897-1972), позо­риш­на глу­мица, 7

Љиљана (Инђија 1959), песникиња, 93

Небојша, глумац (Буђење пролећа), 143

ДУГАЉКА – дуга пушка, 9, 144

ДУГАЧАК – дуг, 2, 9

ДУГИ ДЕЛ – насељено место у Србији код Сурдулице, 140

ДУГИ РАТ – лука код Омиша, 4, 6, 7, 8, 95

ДУГМАСТ – који је налик на дугме, 9, 27, 144

ДУГОБРК – који је дугих бркова, бркај­лија, 9, 27

ДУГОВЕК – дуговечан, 9, 27, 144

ДУГОВИД – који далеко види, 9, 144

ДУГОКОС – који је дуге косе, 9, 27, 144

ДУГОЛИК – који је дуга лика, 9, 27, 144

ДУГОЉАН – дугајлија, дугоња, 9, 144

ДУГОНИЧАндраш (1740-1818), ма­ђар­ски књижевник (роман Етел­ка), 7

ДУГОНОГ – који има дуге ноге, кракат, 2, 9, 27, 144

ДУГОНОС – који је дуга носа, носат, 9, 144

ДУГОЊАВ – дугуљаст, одуг, 9, 144

ДУГОЊИЋРато (1916-?), политички радник, народни херој, 6, 7, 8

ДУГОРЕП – који је дуга репа, с дугим ре­пом, 9, 27, 144

ДУГОРОГ – који има дуге рогове, 9, 144

ДУГОРУК – који има дуге руке, који је дугих руку, 9, 27, 144

ДУГОРУН – који има дуго руно, 9, 144

ДУГОТРБзоол. који има дуг трбух, 9, 144

ДУДАЉКА – дечји дудук, 83

ДУДАМЕЛГуставо, израелски диригент, 140

ДУДИКОФМајкл (Dudikoff), аме­рички филмски глумац (Амерички нинxа I).

ДУДИНКА – град и лука у Русији на Је­ни­­сеју 12, 86, 96, 153

– плод дуда, 27



ДУДИЊАК – земљиште, воћњак заса­ђен дудовима, 9, 27, 144

ДУДИЊКА – дудиња, 9, 27, 144

ДУДЛЕБИ – мање јужнословенско пле­ме око реке Муре, 95

ДУДЛИТИ – сисати, 9, 27, 144

ДУДЉЕЊЕ – глаголска именица од ду­д­ли­ти, 9, 27, 144

ДУДНУТИ – лупити, ударити, бубнути, 9, 144

ДУДОВАЦ – врста мирисавог грожђа, 9, 144

– врста ноћног лептирића бе­ле боје чије се гусенице јављају масовно и пра­ве велике штете, 4, 6, 7, 9, 25, 27



ДУДОВЉЕ – збирна именица од дуд, 9, 144

ДУДОРЕД – ред, алеја дудова, 9, 144

ДУДУКАШ – онај који свира у дудук, 9, 144

ДУДУШКА – женско име наших крајева, 91

ДУЕЛАНТлат. учесник у дуелу, дво­боју, ду­елист, 3, 9, 27, 144

ДУЕЛИСТдуелант, 9, 144

ДУЕЛОНА – (лат. Duellona) - старије име римске богиње Белоне, 140

ДУЕТИНОитал. муз. мали, кратак ду­ет, 27

ДУЖИЧАР – врста занимања, радник ко­ји израђу­је дуге за бурад, 138

ДУЖНИЦА – она која је дужна, 9, 144

ДУЖНОСТ – обавеза, задатак, 2, 9, 144

ДУИЛИЈЕ – римски конзул из 260. годи­не пре н. ере, 6

ДУЈКЕРИ – подпородица малих аф­рич­ких антилопа, 7

ДУЈОВИЋВладан, глумац, (Кажи заш­то ме остави), 143

Јован (Дечани 1938), песник, приповедач и публицист, 93



ДУКАЂИН – предео на северу Алба­није, 7, 95

ДУКАКИСОлимпија, америчка фил­м­ска глумица (Мафија).

ДУКАТИЋхип. од дукат, 9, 27, 144

ДУКЉАНИ – становници самосталне срп­ске области Дукље, 6, 109

ДУКОВЕЦ – место у Хрватској код За­бо­­ка, 71

ДУКОВЦИ – место у Бугарској уТрновској области, 140

ДУКЦИЈАлат. вођење, управљање, 3

ДУЛАВАН – градић на острву Минда­нао, Филипини, 12

ДУМАНАЦ – место у Босни и Херцего­ви­ни код Какња, 71

ДУМАРАН – филипинско острво ис­точ­но од острва Палаван, 12, 96

ДУМБИЈА – место у Србији код Трго­виш­та, 71

ДУМБОВО – стари град у Србији југоисточно од Беочина, 86

ДУМВИРИлат. чиновници у старом Ри­му, 95

ДУЛГЕРУАлександра (рум. Alexandra Dulgheru - рођена 30. мајa 1989) је румунска професионална тенисерка.

ДУМЕРИК – река на истоку Аустралије, 12

ДУМНИЦИ – место у Бугарској у Габровској области, 140

ДУМИТРУЈон (1950) некадашњи фудбалски репрезентативац Румуније, 139

ДУМИЧИЋПетар (1901-?), пијаниста и композитор, 7

ДУМОВЕЦ – место у Хрватској код Сес­вете, 71

ДУМОВИЋ – наша књижевница, Ана “Античка опклада” (57)

ДУМОЊИЋСања, певачица групе “Рио бенда”, 140

ДУНАВАЦ – војник Дунавске дивизије, 9, 144

– место у Србији код Беог­рада, 71

– онај који станује поред Дунава, По­ду­навац, 9, 144

– рукавац Дунава, 9, 144



ДУНАВЕЦ – место у Бугарској у Салистранској области, 140

ДУНАВКА – воденица, млин на Дунаву, 9, 144

– женско име наших крајева, 91

– становница Подунавља, По­­дунавка, 27

ДУНАВЉЕ – крај око Дунава, 27

ДУНАВЦИ – место у Бугарској у Видинској области, 140

– место у Бугарској у Крџалијској области, 140

– место у Бугарској у Трновској области, 140

ДУНАЈЕЦ – река на југу Пољске, 86, 153

ДУНГАНИ – народ средње Азије на по­д­­ручју Казахстана и Киргизије, 6, 8, 95

ДУНГЕОН – дело књижевнице Све­тлане Вемар Јанковић, 140

ДУНДАГА – градић на западу Летоније, 149

ДУНДАСТ – дебељушкаст, буцмаст, 9, 27, 144

ДУЊАЛУКтур. људи једнога места, краја, 9, 144

тур. овај свет, људи на земаљској кугли, 9, 144



ДУОПОЛИв. монопол, 7

ДУОПСОН – појава на тржишту када по­с­тоје само два субјекта, купац и на­ручиоц, 8, 142

ДУПИНАР – направа за лов на дупине, 9, 144

ДУПЈАНИ – место у Македонији код Ки­чева, 71

ДУПКАТИдем. од дупсти, 27

ДУПЛАЧА – врста конављанског народног веза, 27

ДУПЛЕКСлат. два телефонска при­кључка на истој линији, 6, 31, 89

компј. код преноса података односи се на истовремени независни пренос у оба смера, 102

– радио или ТВ емисија која иде уживо из два студија, 31

– стан на два нивоа, 31, 142



ДУПЛИКА – одговор на реплику, 3, 9, 27, 89, 144

лат. прав. скуп приговора оптуженога или туженика на приговоре које је тужилац учинио на његов одговор на тужбу, 9



ДУПЛИЦА – место у Словенији код Кам­ника, 71, 145

– пушка од две цеви, двоцевка, 9, 144



ДУПЉАЈА – праисторијско место у Војводини код Бе­ле Цркве, 6, 17, 50, 71, 86

ДУПЉАНЕ – место у Србији код Вла­ди­чиног Хана, 71

ДУПЉАРИ – коло просто грађених, углавном, морских животиња (ко­рали, медузе, хидре), 6, 7, 8, 9, 29, 95, 144

ДУПЉИНА – велика дупља, 9, 144

ДУПЉИЦАдем. и хип. од дупља, 27

ДУПНИЦА – градић на југозападу Бу­гар­ске, 95

ДУПНУТИ – лупнути, тупнути, ударити, 9, 27, 144

ДУПОВЦИ– место у Босни и Херцего­вини код Хаxића, 71

ДУПЧАСТ – бокаст, испупчен, 9, 27, 144

ДУРАНГО – главни град истоимене са­везне државе Мексика (464 566 ст.), 12х, 153

савезна држава Мексика, у подножју Сијера Мадре, 6, 8, 12, 86, 95



ДУРАСЕЛмарка батерија.

ДУРАСНО – град у Уругвају, севрно од Монтевидеа, 12, 153

ДУРАШАНитал. издржљив, отпоран, истрајан, 9, 27, 31, 144

ДУРИЈАНазијско тропско воће слатког укуса.

ДУРИТЕТлат. строгост, окорелост, суровост, 3, 27

ДУРЉИВО – на дурљив начин, дурећи се, срдито, 9, 144

ДУРМАНИ – место у Црној Гори код Бара, 140

ДУРНУТИ – гурнути, 9, 144

ДУРУДЕБ – градић на југоистоку Судана, 12, 153

ДУРУНГАмађ. мотка, батина, 9, 144

ДУРУТЛИ – место у Македонији код Ђев­­ђелије, 71

ДУСПАРАИвица (1965), некадашњи фудбалер ФК Осијек из Осијека, 21

ДУТОВЉЕ – место у Словенији код Се­жане, 71, 145

ДУЋАНАЦ – мали дућан, 9, 144

ДУЋАНИЋдем. и хип. од дућан, 9, 27, 144

ДУЋАНЧЕдем. и хип. од дућан, 9, 27, 144

ДУЋКАТИ – сисати из боце, флаше, 9, 144

ДУУМБИРлат. чиновник старог Ри­ма који је истовремено обављао две дужности, 3, 6

ДУХАМЕЛЏош, филмски глумац,

ДУХОВАН – који се односи на веру, црк­ву, свештени, 27, 144

– који се односи на човекову свест, пси­хич­ки, 27

– мисаони, интелектуални, душевни, 27

фил. нематеријалан, бестелесан, 9, 27



ДУХОВЕЦ – место у Бугарској у Разградској области, 140

ДУХОВИТ – забаван, довитљив, до­миш­љат, 2, 9, 27, 144

ДУХОВНИДејвид (Duchovny David), амерички филмски глумац (Досије х).

ДУХОВНО – у духовном смислу, 9, 27, 144

ДУХОЛИК – сличан духу, 9, 144

ДУЧЕВАЦ – место у Србији код Бабу­ш­­нице, 71

ДУЧЕНТОитал. назив за период ита­лијанске уметности од 1200-1299), 8

ДУШАНБЕглавни град Таxикистана, 6, 7, 8, 12

ДУШАНИЋСлободан (Сомбор, 1939), историчар, професор Фило­зофског факултета Универзитета у Београду, изабран за дописног члана САНУ 1991, за редовног 2000., 140

ДУШАНКА – врста доламе, 27

– горњи део мушке народне одеће, обич­но од чохе или сукна, украшен злат­ним ширитима, 9, 27

– име ТВ водитељке Калањ, 140

– женско име наших крајева, 91



ДУШАНЦИ – место у Бугарској у Софијској области, 140

ДУШЕВАН – саосећајан, племенит, 2, 9, 27, 144

ДУШЕВИЋ – место на Космету код Кли­не, 71

ДУШЕВНО – на душеван начин, пош­те­но, савесно, 9, 27

ДУШЕЧИЋдем. од душек, 27

ДУШИМИР – мушко име наших крајева, 91

ДУШИНЦИ – место у Бугарској у Перничкој области, 140

ДУШНИЦЕанат. огранци душника, бронхије, 9, 30, 144

ДУШЊАЦИ – цеви на које дишу кукци, инсекти, 9, 144

ДХАНБАД – градић на североистоку Инди­је, 12

ДХАРВАР – град на југозападу Индије, 12

ДХОЛПУР – град у Индији јужно од Дел­хија, 12, 153

ДХОРАЏИ – град на северозападу Ин­ди­је, 12, 153

Достарыңызбен бөлісу:
1   2   3   4   5   6




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет