ДИОРАМА – нарочита техника филмског снимања, помоћу које се повећава пластичност слике, 27
– грч. слика изложена игри светлости ради ефекта покрета, 3, 6, 27.31, 89, 95
– умањен сценски простор и пејзаж, са пратећим објектима, служи као верна копија оригинала у природној величини, 65
ДИОФАНТ – (III век), грчки математичар из Александрије (радови на једначинама првог и другог степена), 6, 7, 86
ДИОШЂЕР – градић на северу Мађарске, 86, 153
ДИПИЛОН – грч. грађевина са два пролаза, 7, 8, 95
ДИП КРИК – планина на западу савезне државе Утах, САД, 12
ДИПЛАЊЕ – свирање у дипле, 9, 144
ДИПЛАТИ – диплити, 9, 27, 144
– свирати у дипле, 83
ДИПЛЕСИ – Жан (Duplessis, ?-1635), француски истраживач, колонизатор Гваделупа, 6, 95
ДИПЛИТИ – свирати у дипле, диплати, 27, 83
ДИПЛИЦЕ – дем. од дипле, 27, 83
– дечја свиралица кларинетског типа у Босни и Херцеговини, 83
ДИПЛОИД – двохромозомна ћелија, 7
ДИПЛОЈА – грч. ћелијски слој између костију лобање, 3
– бот. унутрашња ћелична маса лишћа и оплоднице, 3
ДИПЛОМА – исправа о додели одликовања, звања, 3, 8, 9, 27, 31, 89, 95
– грч. повеља, исправа трајне вредности, 3, 7, 89, 142
– школско сведочанство о свршеној вишој школи, 3, 7, 27, 95, 142, 144
ДИПОДАН – грч. метр. са две стопе, од две стопе, двостопан, 3
ДИПОЛОГ – градић на острву Минданао, Филипини 12, 153
ДИПТЕРА – лат. зоол. (диптери) ред инсеката са потпуном метаморфозом, у који спадају двокрилци, инсекти са два необрасла крила (муве, обади, комарци и др.), 3, 6
ДИПХОЛЦ – (Diepholz), градић на западу Немачке 12, 153
ДИРАНТИ – Луј (Duranty Louis Emile, 1833-1880), француски књижевник (Ново сликарство), 7
ДИРБОРН – (Dearborn), град у југоисточном Мичигену, САД (91 418 ст.), 7, 153
ДИРЕКТИ – врста удараца у боксу.
ДИРЕКШН – рт на североистоку Аустралије, 12
ДИРЕЧИЋ – мали стуб, стубић, 9, 10, 27, 144
ДИРИХЛЕ – Петер Густав Лежен (Dirichlet Peter Gustav, 1805-1859), немачки математичар француског порекла, писац радова о тригонометријским редовима и теорији бројева, 6, 7
ДИРКАЛО – задиркивач, 9, 27, 144
ДИРКАЊЕ – лако, мало додиривање, 9, 27, 144
ДИРКАТИ – боцкати, чачкати, мало додиривати, 2, 9, 144
ДИР ЛЕЈК – град на острву Њуфаундленд у Тихом океану, 12
ДИРЉИВО – на дирљив, узбудљив начин, потресно, 9, 27, 144
ДИРНБАХ – Зора (Dirnbach, 1929), драмски писац и сценарист (сценарио за филм Девети круг), 7
ДИРНУТИ – додирнути, дотакнути, 9, 144
– заћи, упустити се, задрети у нешто; дотаћи се (у говору, излагању и сл.), поменути, 27
ДИР ПАРК – град у држави Вашингтон, САД, 12
ДИСАЉКА – мед. цевчица која се (код тешких обољења од дифтерије, шарлаха и др.) увлачи у душник болесника да би му се омогућило дисање, 27
ДИСЂИРИ – итал. отпаци од свилених конаца, 3
ДИСЕНТА – Хоакин (1863-1917), шпански књижевник и новинар (Вертерово самоубиство, Неодговорни, Господин феудалац), 7
ДИ СЕРСО – породица француских архитеката, 7
ДИСКАНТ – лат. највиши вокални или инструментални глас, сопран; на инструментима са клавијатуром: десна половина клавијатуре, 6, 7, 8, 27, 31, 89, 137, 142, 144
ДИСКАРА – град у Ирану.
ДИСКЕТА – компј. диск пресвучен магнетним материјалом за меморисање података, савитљиви диск, 102, 117, 142
ДИСКОВИ – мн. атлетски реквизити.
ДИСКОНТ – продавница с попустом, 142
– фр. каматни проценат који се добија при куповини менице, 3, 7, 8, 9, 27.31, 89, 95, 142
ДИСКУРС – лат. разговор, расправа, дебата, 3, 142
– говор, беседа, предавање, излагање, 3, 8, 31, 89, 142
ДИСПЛЕЈ – компј. основна периферијска јединица компјутера, 142
– уређај за визуелни приказ података и порука на екрану компјутера, 65, 102, 117, 142
ДИСТРЕС – непријатно емоционално, психолошко, друштвено и духовно осећање, 140
ДИСУГАС – ацетилен у челичним боцама, 7, 8
ДИТЕИСТ – грч. онај који верује у два бога, двобожац, 3
ДИТЕРАЈ – Пјер Бајар, француски национални јунак.
ДИТИКОН – град на северу Швајцарске, 12, 153
ДИТОНУС – грч. муз. интервал који се састоји из два цела тона, велика терца, 3
ДИ ТРЕВИ – фонтана у Риму.
ДИУРБЕЛ – град на западу Сенегала, 12, 153
ДИУРЕЗА – грч. дневне количине излучене мокраће, 6, 7, 8, 27
ДИФАЛКО – итал. трг. одбитак од целокупног износа, 3
ДИФЕНИЛ – ароматични угљоводоник, 7
ДИФИЗЕР – фр. апарат за извлачење сока из репе (у фабрикацији шећера), 3
ДИФИЛАН – грч. са два листа, дволист, 3
ДИФРЕНИ – Шарл (Difresny Charles, 1876-1938), француски сликар (мурали у фармацуетској школи у Паризу), 6, 60
ДИФРИНГ – Антон, британски глумац, “У орловском гнезду”
ДИФТОНГ – грч. спој два самогласника у један глас, двогласник, 3, 6, 7, 8, 27, 31, 89, 95, 97, 142
ДИФУЗАН – лат. преносно: нејасан, неодређен, расплинут, 31, 142
– простран, опширан, разливен, разгранат, 3, 31, 142
– расут, развучен, склон расипању, 3, 31, 27, 144
ДИФУЗОР – лат. котао за издвајање раствора шећера, 7, 31
– цев проширена у правцу кретања флуида, 7
– распршивач течности у струји ваздуха, 7
– расипач светлости, звука, 8
ДИХТУНГ – нем. чеп, заптивач, запушач који служи за дихтовање, 27, 142
ДИЦИЈАН – хем. отровни гас, једињење угљеника и азота, 6
ДИЧНОСТ – лепота, поноситост, углед, 2.27
ДИШТИЦА – место у Босни и Херцеговини код Завидовића, 71
ДЈАДОВО – место у Бугарској у Сливенској области, 140
ДЈЕДИНА – место у Босни и Херцеговини код Живинаца, 71
ДЈЕДИЋИ – место у Херцеговини код Требиња, 71
ДЈЕДОНЕ – Жан (1906-?), француски математичар (Основе савремене анализе), 7
ДЈУБЈУК – град у држави Ајова, САД, 12
ДЈУРЕНС – Ерика, америчка глумица, ТВ серија ''Смолвил''.
ДЈУРХУС – Ханс (Djurhuus Hans, 1883-1951), дански књижевник (Морнареви стихови, Дечја књига, приповетке; драма Аника и др., 7
ДЛАКАВА – рутава, маљава, 27
ДЛАКАВЕ – рутаве, маљаве, 27
ДЛАКАВИ – рутави, маљави, 27
ДЛАКАВО – рутаво, маљаво, 27
ДЛАКАСТ – који је као длака, 27, 144
ДЛАКИЦА – дем. и хип. од длака, 27
ДЛАКОШЕ – место у Босни и Херцеговини код Билеће, 71
ДЛАКУША – зоол. врста гусенице, 27, 144
ДЛАНАСТ – који је као длан, 27, 144
ДЛАНОВИ – мн. део руке.
ДЛАНЧИЋ – дем. и хип. од длан, 10, 27, 144
ДЛАЧИНА – аугм. и пеј. од длака, 144
ДЛАЧИЦА – дем. и хип. од длака, 9, 10, 27, 141, 144
ДЛЕТАСТ – који је налик на длето, 10, 144
ДМИТРЕШ – мушко име наших крајева, 91
ДМИТРИЈ – име руског научника Мендељејева (1834-1907), 7
ДМИТРИК – Едвард (Dmytryk Edward, 1908-1999), амерички филмски режисер (Побуна на Кејну, Унакрсна ватра, Дај нам данас, Плави анђео и др,), 6, 7, 8
ДМИТРОВ – градић у Русији северно од Москве, 12, 96, 149
– Дмитар, бугарски драмски писац, 85
ДНЕВИЦЕ – из дана у дан, дан за даном, 9, 10, 27, 144
ДНЕВНИК – новине које излазе сваког дана, дневни лист, 27, 144
– новосадски дневни лист, 7
– спис са доживљајима и запажањима које неко води из дана у дан, 4, 6, 7, 9, 27, 87, 144
ДНОПОЉЕ – место у Хрватској код Доњег Лапца, 71
ДЊЕСТАР – река у Украјини, извире у Карпатима, а улива се у Црно море (1 411 км), 4, 6, 7, 8, 12, 50, 86, 87, 95
ДОАЈЕНИ – најстарији чланови колектива.
ДОБАРЦЕ – место у Македонији код Тетова, 71
– дем. од добро, имање, 9, 27, 144
ДОБЖАНИ – (пољ. Dobrzany; Западно Поморје), место у Пољској на реци Пензинки,
ДОБИТАК – добит; профит, материјална корист, зарада, 2, 9, 27, 144
– доходак, 144
– духовна вредност која се у некој прилици постигне, појава која представља нешто позитивно, корисно, 27
– згодитак (на лутрији), 27, 144
ДОБИЧИН – Леонид (1896-1936), руски прозаист (збирке прича Сусрети с Лиз, Портрет и роман Град Ен), 7
ДОБЛИЧЕ – место у Словенији код Чрномеља, 71, 145
ДОБОВЕЦ – место у Словенији код Трбовља, 71, 145
ДОБОШАР – особа која удара у добош, бубњар, 9, 27, 83, 144
ДОБРАВА – место у Словенији код Љутомера, 71, 145
– река у северозападној Србији. Извире на планини Цер, а улива се у Саву (31 км), 6, 95
– женско име наших крајева, 27, 91
ДОБРАНА – женско име наших крајева, 27, 91
ДОБРАНО – доста, подоста, прилично, у знатној мери, 27, 144
ДОБРАЊА – планина близу Имотског, 27
ДОБРАЊЕ – место у Хрватској код Имотског, 12, 71
– место у Хрватској код Метковића, 71
ДОБРАТИ – обрати до краја, свршити брање, 9, 27, 144
ДОБРАЋЕ – место у Републици Српској код Рогатице, 71
ДОБРАЧА – место у Србији код Крагујевца, 71
– женско име наших крајева, 91
ДОБРАЧЕ – место у Србији код Ариља, 53, 71
ДОБРЕВО – место код Кратова, 71, 86
ДОБРЕТА – мушко име наших крајева, 27, 91
ДОБРЕША – мушко име наших крајева, 91
ДОБРИ ДО – место у Србији код Куршумлије, 71
– место у Србији код Пирота, 71
– место у Србији код Смедерева, 71
ДОБРИЈА – женско име наших крајева, 27, 91
ДОБРИЈЕ – место у Словенији код градића Равне на Корошкем, 71, 145
ДОБРИЛА – женско име наших крајева, 27, 91
ДОБРИЛЕ – мушко име наших крајева, 91
ДОБРИЛО – име књижевника Ненадића, 140
– мушко име наших крајева, 27, 91
ДОБРИНА – добра особина, врлина; предност, преимућство, 27
– место у Словенији код Птуја, 71, 145
– мушко име наших крајева, 91
– место у Бугарској у Варненској области, 140
ДОБРИНО – место у Македонији код Скопља, 71
ДОБРИЊА – место у Републици Српској код Модриче, 71
– место у Босни и Херцеговини код Сарајева, 71
ДОБРИЊЕ – место у Црној Гори код Бијелог Поља, 71
– насељено место у Србији код Тутина, 140
ДОБРИЋИ – место у Босни и Херцеговини код Дувна, 71
ДОБРИЦА – добар човек, добра жена, добричица 9
– име књижевника Ћосића, 6, 7
– име песника Ерића х
– место у Војводини код Алибунара, 71
– женско име наших крајева, 27, 91
– мушко име наших крајева, 91
ДОБРИША – мушко име наших крајева, 91
ДОБРЉИН – место у Републици Српској код Босанског Новог, 71, 95
ДОБРНЕЖ – место у Словенији код Словенске Коњице, 71, 145
ДОБРНИЧ – место у Словенији код Требње, 71, 145
ДОБРЊАЦ – Петар (1771-1831), војвода у I српском устанку, 7, 8, 87, 95
ДОБРОВА – место код Љубљане 17, 71, 86, 145
– предео у Словенији код Шмартног, 145
ДОБРОВО – место у Босни и Херцеговини код Чапљине, 71
– место у Словенији код Нове Горице, 71, 145
ДОБРОДО – место у Србији код Ужица, 71
ДОБРОЈЕ – мушко име наших крајева, 27
ДОБРОЊА – мушко име наших крајева, 27
ДОБРОТА – место у Боки Которској код Котора, 6, 7, 8, 71, 86
– мушко име наших крајева, 27
– племенитост; ваљаност, вредност, хуманост, 9, 27, 144
ДОБРОША – место у Босни и Херцеговини код Прозора, 71
ДОБРУЉА – женско име наших крајева, 91
ДОБРУНА – женско име наших крајева, 91
ДОБРУЊЕ – место у Словенији код Љубљане, 71, 145
ДОБРУЏА – (Dobrogea), област између Црног мора и доњег тока Дунава, 6, 7, 8, 86, 87, 95, 96
ДОБРУША – место у Словенији код Љубљане, 71, 145
– женско име наших крајева, 91
– место у Бугарској у Врачанској области, 140
ДОБРЧИН – место у Бугарској у Софијској области, 140
ДОБШИНА – градић у Словачкој, испод Ниских Татри, 12, 96, 153
ДОВЕСТИ – водећи кога учинити да приспе на одређено место, 9, 27, 144
– додати везењу, 144
– допремити, пребацити возећи, 9, 27, 144
– поставити на неки положај (некога); наћи службу (некоме), запослити, 27
– свршити везење, 144
– узети у кућу жену ради женидбе, 9, 27, 144
ДОВЛИЋИ – место у Босни и Херцеговини код Сарајева, 71
ДОВОЉАН – којега је онолико колико треба, 9, 27, 144
– најнижа школска прелазна оцена, 144
ДОВОЉНО – у довољној мери, доста, 2, 9, 27, 144
ДОВОТКА – пасторка, 9, 144
ДОВОЧАД – збирна именица од довоче, 27, 144
ДО ВРАГА – до ђавола, 5, 141
ДОВРЕТИ – стићи до краја врења, престати врети, 27, 144
– фиг. дозлогрдити, дотежати, досадити у великој мери, 144
ДОВРШЕН – готов, завршен, 2
ДОГАЂАЈ – важна прилика, особита ствар, 27, 144
– доживљај, згода, 2, 7, 9, 27
– оно што се догодило, збило у неком одређеном времену или месту, 144
ДОГЛОДИ – место у Босни и Херцеговини код Илиxе, 71
ДОГНАТИ – дотерати, 2, 9, 27, 144
ДОГЊИТИ – постати сасвим гњио, неупотребљив због гњилости, 27
ДОГОВОР – саветовање, разговор ради доношења заједничких одлука; састанак посвећен таквом саветовању, споразум, погодба, 2, 9, 27, 95, 144
ДОГОТЕЛ – енг. хотел за псе, 31, 89
ДОГРАДА – доградња, 9, 27, 144
ДОГ РОКС – острво на југу Флориде, 12
ДОДАВАЧ – послужилац код артиљеријског оруђа, 87
– онај који додаје што, 9, 27, 144
ДО ДАНАС – до данашњег дана, 5, 141
ДОДАТАК – оно што се додаје или се додало, 27, 144
– допуна у новцу, 144
– реч која се додаје оној речи у реченици од које зависи ради допуне или објашњења, атрибут, 2, 9, 27, 95, 141
ДОДАТНИ – допунски, 2, 9, 144
ДОДАТНО – допунско, 2, 9, 144
ДОДАЧИЋ – дем. од додатак, 10, 144
ДОДЕРЕР – Хајмито фон (Doderer Heimito, 1896-1966), аустријски књижевник. Романи: Демони, Степенице Штрудлхофа, Слуњски водопади, 6, 7, 8
ДОДИРНИ – гранични, 2, 27
ДОДОВКА – (додо) птица с острва Маурицијуса изумрла у XVII веку пре н. ере, 89
ДОЖЊЕТИ – жањући додати већ пожњевеном, дожети, 9, 27, 144
ДОЗВАТИ – зовући гласом достићи, досећи, допрети, 9, 27, 144
– зовући навести некога да дође, 9, 144
ДОЗВОЛА – документ којим се нешто допушта, одобрава, 27, 136
– допуштење, одобрење, пристанак, 2, 9, 27, 95, 144
ДОЗЕМАК – део стабла који је при земљи, 9, 144
ДОЗИВАЧ – онај који дозива, позива, 27, 144
ДОЗИДАК – касније сазидани део грађевине, накнадни додатак, 9, 27, 144
ДОЗИРАЧ – врста занимања, радник који ради на дозирању нечега, 138
ДОЗНАКА – додељивање неког права за које је потребна посебна дозвола, нпр. за сечу шуме, 8
– налог комитента банци да се на терет његовог рачуна дозначи одређена сума новца, 8, 9, 27, 144
– пошиљка новца која се доставља путем банке или поште, 8, 27
ДОЗНАТИ – доћи до обавештења о нечему, обавестити се, чути, докучити, открити, сазнати, 2, 9, 27, 141, 144
ДОЗРЕТИ – достићи потпун физички или душевни развој, дорасти, 27
– сазрети до краја, довршити зрење, 2, 9, 10, 144
– хемијски се изменити оксидацијом, ферментацијом, врењем и сл., преврети, 27
ДОИМАЊЕ – изазивање утиска, дојма, 9, 27, 144
ДОЈБАНИ – градић на истоку Молдавије, 149
ДОЈБЛЕР – Теодор (Däubler Theodor, 1876-1934), аустријски експресионистички песник. Главно дело: еп Северна светлост, 7, 95
ДОЈЕНЧЕ – одојче, сисанче, одојак, 5, 9, 10, 27, 144
ДОЈЕСТИ – довршити оброк, завршити с јелом, наситити се, 9, 27, 144
ДОЈКИЊА – дојилица, дојиља, 8, 9, 144
ДОЈКИЊЕ– дојилице, дојиље, 8, 9, 144
ДОЈКИЦА – дем. и хип. од дојка, 27
ДОЈМЉИВ – који се може дојмити, који оставља утисак, 27, 144
ДОЈНИЦЕ – место на Космету код Призрена, 71
– предео у Словенији код Љутомера, 145
ДО ЈУЧЕР – до јуче, до прошлог дана, 5
ДОЈЦИЈА – баштенска жбунаста биљка наспрамног овалног лишћа, пореклом из источне Азије и Хималаја, 170
ДОЈЧЕТА – мушко име, 27
ДОЈЧИЛО – мушко име, 27
ДОЈЧИЦА – дем. и хип. од дојка, 27, 144
ДОК-БРОД – брод специјалне намене који служи за доковање мањих пловних објеката, 87
ДОКЈАРД – енг. поморски магазин у пристаништу или у бродоградилишту, 3
ДОКЛЕЦЕ – место у Словенији код Птуја, 71, 145
ДОКОЉЕН – бот. врста биљке из породице суноврата, 9, 27, 144
ДОКОНИК – докон човек, доколичар, 27, 144
ДОКОЊАК – беспосличар, доколичар 144
ДОКОРАК – гимн. привлачење једне ноге другој, 27, 144
ДО КОСКЕ – филм Слободана-Бобана Скерлића из 1997. године, 168
ДО КРАЈА – докраја, до свршетка, потпуно, сасвим, 5. 9, 27, 141, 144
– крими трилер; р. Мајкл Рајмер; гл. Л.Л.Кул Џеј, Омар Епс, Стенли Туци, Нија Лонг, Пем Грир.
ДОКУЧИВ – достижан, доступан, приступачан, 2, 9, 10, 27, 141, 144
– фиг. разумљив, схватљив, 27, 144
ДОЛАЗАК – долажење, приспевање, приспеће, 2, 9, 27, 144
ДОЛАМЧЕ – дем. и хип. од долама, 27
ДОЛАНЦИ – место у Словенији код Сежане, 71, 145
ДОЛАНЕЦ – место у Хрватској код Иванић-Града, 71
ДОЛАПЧЕ – дем. и хип. од долап, 27
ДОЛБЕРГ – Кристијан, аргентински фудбалер, 28
ДОЛГАЕЦ – место у Македонији код Прилепа, 71
ДОЛГАНИ – (или Саха) етничка група у Краснојарском крају, Русија. По пореклу припадају Тунгузима, 6, 109
ДОЛГОВА – Олга (1987), руска шахисткиња, 61
ДОЛЕВАК – доливена, додатна количина неке течности (вина, кафе и др.), 27
ДОЛЕЖАЛ – Мартин (1962), чешки шаховски Фиде мајстор, 61
– Сања, некада популарна певачица „Нових фосила“, 147
ДОЛЕЈШИ – Братислав (1928), фудбалски репрезентативац бивше Чехословачке, 139
ДОЛЕНТО – итал. муз. са болом, болно, тужно, жалосно, 3, 135
ДОЛЕНЦИ – место у Хрватској код Врбовског, 71, 145
ДОЛЕЊЦИ – словеначко становништво у Долењској, 6
ДОЛЕРИТ – врста ситнозрнасте вулканске стене, 115
ДОЛИМЕН – енг. возач колица са телевизијском камером, 89
ДОЛИНАР – Жарко (1921-?), словеначки стонотенисер, светски првак у дублу (Лондон 1954. године), 6, 7
– долинац. 144
– Лојзе (Љубљана, 1893-1970), словеначки вајар. Најпознатија дела: Пљусак, На избору, Споменик стрељаним жртвама у Јајинцима, 6, 7, 8, 95, 162
ДОЛИНАЦ – који станује у долини; који је пореклом из долине, 9, 27, 144
ДОЛИНГА- Аурел, сценограф, члан УПИДИВ, 140
ДОЛИНКА – она која станује у долини; она која је пореклом из долине, 9, 27, 144
ДОЛИНСК – место на југу острва Сахалин, 96
ДОЛИНЦИ – место у Хрватској код Цриквенице, 71
ДОЛИЧАН – који доликује некоме, који је у етичком складу с нечијим достојанством, позивом и сл., 27
– који је довољних размера, величине, пристојан, 9, 10, 144
ДОЛИШТЕ – место у Бугарској у Крџалијској области, 140
ДОЛНЕНИ – место у Македонији код Прилепа, 71
ДОЛНИЦЕ – место у Словенији код Љубљане, 71, 145
ДОЛЊАКИ – место у Хрватској код Глине, 71
ДОЛОВИЋ – Душко (1947), наш шаховски Фиде мајстор, 61
ДОЛОЗАН – лат. преваран, злонамеран, који намерно наноси штету, 3
ДОЛОМИТ – минерал, двоструки карбонат калцијума и магнезијума, главни састојак стене доломита, 3, 6, 27, 89, 95, 115, 144
– седиментна карбонантна стена слична кречњаку, 3, 4, 6, 7, 8, 31, 86, 115, 131
ДОЛОМЈЕ – Деода де Грате (Dolomieu Deodat, 1750-1801), француски минералог, по коме је доломит добио име, 6
ДОЛОРЕС – град на југозападу Уругваја југозападно од Монтевидеа, 12, 96, 153
– град на југу Аргентине, 12, 153
– име шпанске револуционарке Ибарури, 7
ДОЛЧЕСА – итал. муз. слаткоћа, милина, 135
ДОЉАНЕЦ – место у Хрватској код Крижеваца, 71
ДОЉАНИН – становник долине, 27
– становник Дољана; онај који је пореклом из Дољана, 27
– Томислав, (1945), наш шаховски Фиде мајстор, 61
ДОЉАНКА – долинка. 10, 144
– становница Дољана; она која је пореклом из Дољана, 27
ДОЉАНЦИ – место у Хрватској код Славонске Пожеге, 71
ДОЉЕВАЦ – варошица у Србији, 71
ДОМАГОЈ – далматински кнез из IX века, 6, 7, 8, 86, 95
ДОМАЗЕТ – мушкарац који после женидбе живи у кући родитеља своје жене, призетко, призетак, 2, 7, 8, 9, 27, 95, 144
– Сања, савремена драмска списатељица (Четири грације), 147
Достарыңызбен бөлісу: |