Дабетић – Андријана Анчи, фолк пе­вачица, 114 – Ивка



бет4/6
Дата20.07.2016
өлшемі0.5 Mb.
#211982
1   2   3   4   5   6

ДИОРАМА – нарочита техника филмског снимања, помоћу које се пове­ћава пластичност слике, 27

грч. слика изложена игри свет­ло­сти ра­ди ефекта покрета, 3, 6, 27.31, 89, 95

– умањен сценски простор и пејзаж, са пратећим објектима, служи као верна копија оригинала у природној величини, 65

ДИОФАНТ – (III век), грчки ма­те­ма­ти­чар из Александрије (радови на једначинама првог и другог степена), 6, 7, 86

ДИОШЂЕР – градић на северу Ма­ђар­ске, 86, 153

ДИПИЛОНгрч. грађевина са два про­лаза, 7, 8, 95

ДИП КРИК – планина на западу савезне државе Утах, САД, 12

ДИПЛАЊЕ – свирање у дипле, 9, 144

ДИПЛАТИдиплити, 9, 27, 144

– свирати у дипле, 83



ДИПЛЕСИЖан (Duplessis, ?-1635), француски истраживач, колонизатор Гваделупа, 6, 95

ДИПЛИТИ – свирати у дипле, диплати, 27, 83

ДИПЛИЦЕдем. од дипле, 27, 83

– дечја свиралица кларинетског типа у Босни и Херцеговини, 83



ДИПЛОИД – двохромозомна ћелија, 7

ДИПЛОЈАгрч. ћелијски слој између кос­тију лобање, 3

бот. унутрашња ћелична маса лишћа и оплоднице, 3



ДИПЛОМА – исправа о додели одли­ко­вања, звања, 3, 8, 9, 27, 31, 89, 95

грч. повеља, исправа трајне вредности, 3, 7, 89, 142

– школско сведочанство о свршеној ви­шој школи, 3, 7, 27, 95, 142, 144

ДИПОДАНгрч. метр. са две стопе, од две стопе, двостопан, 3

ДИПОЛОГ – градић на острву Мин­да­­нао, Фи­­­липини 12, 153

ДИПТЕРАлат. зоол. (диптери) ред инсеката са потпу­ном ме­тамор­фозом, у који спадају двокрилци, инсекти са два необрасла кри­ла (муве, обади, комарци и др.), 3, 6

ДИПХОЛЦ – (Diepholz), градић на западу Не­­мачке 12, 153

ДИРАНТИЛуј (Duranty Louis Emile, 1833-1880), француски књижевник (Ново сликарство), 7

ДИРБОРН – (Dearborn), град у југоисточном Мичи­ге­ну, САД (91 418 ст.), 7, 153

ДИРЕКТИ – врста удараца у боксу.

ДИРЕКШН – рт на североистоку Аус­тралије, 12

ДИРЕЧИЋ – мали стуб, стубић, 9, 10, 27, 144

ДИРИХЛЕПетер Густав Лежен (Di­ric­h­let Peter Gustav, 1805-1859), немачки матема­тичар француског порекла, писац радова о тригонометријским редовима и теорији бројева, 6, 7

ДИРКАЛО – задиркивач, 9, 27, 144

ДИРКАЊЕ – лако, мало додиривање, 9, 27, 144

ДИРКАТИ – боцкати, чачкати, мало до­ди­­ривати, 2, 9, 144

ДИР ЛЕЈК – град на острву Њуфаун­д­ленд у Тихом океану, 12

ДИРЉИВО – на дирљив, узбудљив на­чин, потресно, 9, 27, 144

ДИРНБАХЗора (Dirnbach, 1929), драм­ски пи­сац и сценарист (сценарио за филм Девети круг), 7

ДИРНУТИ – додирнути, дотакнути, 9, 144

– заћи, упустити се, задрети у нешто; до­таћи се (у говору, излагању и сл.), поменути, 27



ДИР ПАРК – град у држави Вашингтон, САД, 12

ДИСАЉКАмед. цевчица која се (код тешких обољења од дифтерије, шарлаха и др.) увлачи у душник болесника да би му се омогућило дисање, 27

ДИСЂИРИитал. отпаци од свилених ко­наца, 3

ДИСЕНТАХоакин (1863-1917), шпа­н­ски књижевник и новинар (Верте­рово самоу­биство, Неодговорни, Господин феудалац), 7

ДИ СЕРСО – породица француских ар­хи­теката, 7

ДИСКАНТлат. највиши вокални или инструментални глас, сопран; на ин­­струментима са клавијатуром: десна половина клавијатуре, 6, 7, 8, 27, 31, 89, 137, 142, 144

ДИСКАРА – град у Ирану.

ДИСКЕТАкомпј. диск пресвучен магнетним материјалом за меморисање података, савитљиви диск, 102, 117, 142

ДИСКОВИмн. атлетски реквизити.

ДИСКОНТ – продавница с попустом, 142

фр. каматни проценат који се добија при куповини менице, 3, 7, 8, 9, 27.31, 89, 95, 142



ДИСКУРСлат. разговор, расправа, де­бата, 3, 142

– говор, беседа, предавање, излагање, 3, 8, 31, 89, 142



ДИСПЛЕЈкомпј. основна перифериј­ска јединица компјутера, 142

– уређај за визуелни при­­­каз података и по­рука на екрану компјутера, 65, 102, 117, 142



ДИСТРЕС – непријатно емоционално, психолошко, друштвено и духовно осећање, 140

ДИСУГАС – ацетилен у челичним бо­ца­ма, 7, 8

ДИТЕИСТгрч. онај који верује у два бо­га, двобожац, 3

ДИТЕРАЈПјер Бајар, француски национални јунак.

ДИТИКОН – град на северу Швајцарске, 12, 153

ДИТОНУСгрч. муз. интервал који се са­­с­­­тоји из два цела тона, велика те­рца, 3

ДИ ТРЕВИфонтана у Риму.

ДИУРБЕЛ – град на западу Сенегала, 12, 153

ДИУРЕЗАгрч. дневне количине из­лу­чене мокраће, 6, 7, 8, 27

ДИФАЛКОитал. трг. одбитак од це­ло­­купног износа, 3

ДИФЕНИЛ – ароматични угљоводо­ник, 7

ДИФИЗЕРфр. апарат за извлачење со­ка из репе (у фабрикацији ше­ћера), 3

ДИФИЛАНгрч. са два листа, дволист, 3

ДИФРЕНИШарл (Difresny Charles, 1876-1938), француски сликар (му­рали у фармацуетској школи у Па­ризу), 6, 60

ДИФРИНГ – Антон, британски глумац, “У орловском гнезду”

ДИФТОНГгрч. спој два самогласника у један глас, двогласник, 3, 6, 7, 8, 27, 31, 89, 95, 97, 142

ДИФУЗАНлат. преносно: нејасан, не­одређен, расплинут, 31, 142

– простран, опширан, разливен, разгра­нат, 3, 31, 142

– расут, развучен, склон расипању, 3, 31, 27, 144

ДИФУЗОРлат. котао за издвајање рас­­твора шећера, 7, 31

– цев проширена у правцу кретања флуида, 7

– распршивач течности у струји ваздуха, 7

– расипач светлости, звука, 8



ДИХТУНГнем. чеп, заптивач, запу­шач који служи за дихтовање, 27, 142

ДИЦИЈАНхем. отровни гас, једиње­ње угљеника и азота, 6

ДИЧНОСТ – лепота, поноситост, уг­лед, 2.27

ДИШТИЦА – место у Босни и Херцего­ви­ни код Зави­до­вића, 71

ДЈАДОВО – место у Бугарској у Сливенској области, 140

ДЈЕДИНА – место у Босни и Херцего­ви­ни код Живина­ца, 71

ДЈЕДИЋИ – место у Херцеговини код Тре­­­биња, 71

ДЈЕДОНЕЖан (1906-?), француски ма­тематичар (Основе савремене анализе), 7

ДЈУБЈУК – град у држави Ајова, САД, 12

ДЈУРЕНСЕрика, америчка глумица, ТВ серија ''Смолвил''.

ДЈУРХУСХанс (Djurhuus Hans, 1883-1951), дански књи­жевник (Морна­реви стихови, Дечја књига, припо­ветке; драма Аника и др., 7

ДЛАКАВА – рутава, маљава, 27

ДЛАКАВЕ – рутаве, маљаве, 27

ДЛАКАВИ – рутави, маљави, 27

ДЛАКАВО – рутаво, маљаво, 27

ДЛАКАСТ – који је као длака, 27, 144

ДЛАКИЦАдем. и хип. од длака, 27

ДЛАКОШЕ – место у Босни и Херцего­ви­ни код Билеће, 71

ДЛАКУШАзоол. врста гусенице, 27, 144

ДЛАНАСТ – који је као длан, 27, 144

ДЛАНОВИмн. део руке.

ДЛАНЧИЋдем. и хип. од длан, 10, 27, 144

ДЛАЧИНАаугм. и пеј. од длака, 144

ДЛАЧИЦАдем. и хип. од длака, 9, 10, 27, 141, 144

ДЛЕТАСТ – који је налик на длето, 10, 144

ДМИТРЕШ – мушко име наших крајева, 91

ДМИТРИЈ – име руског научника Мен­де­љејева (1834-1907), 7

ДМИТРИКЕдвард (Dmytryk Edward, 1908-1999), амерички филмски режи­сер (Побуна на Кејну, Унакрсна ватра, Дај нам данас, Плави анђео и др,), 6, 7, 8

ДМИТРОВ – градић у Русији северно од Москве, 12, 96, 149

Дмитар, бугарски драмски писац, 85



ДНЕВИЦЕ – из дана у дан, дан за даном, 9, 10, 27, 144

ДНЕВНИК – новине које излазе сваког дана, дневни лист, 27, 144

– новосадски дневни лист, 7

– спис са доживљајима и запажањима ко­је неко води из дана у дан, 4, 6, 7, 9, 27, 87, 144

ДНОПОЉЕ – место у Хрватској код До­њег Лапца, 71

ДЊЕСТАР – река у Украјини, извире у Карпатима, а улива се у Црно море (1 411 км), 4, 6, 7, 8, 12, 50, 86, 87, 95

ДОАЈЕНИ – најстарији чланови колектива.

ДОБАРЦЕ – место у Македонији код Те­това, 71

дем. од добро, имање, 9, 27, 144



ДОБЖАНИ – (пољ. Dobrzany; Западно Поморје), место у Пољској на реци Пензинки,

ДОБИТАК – добит; профит, материјална корист, зарада, 2, 9, 27, 144

– доходак, 144

– духовна вредност која се у некој прилици постигне, појава која представља нешто позитивно, корисно, 27

– згодитак (на лутрији), 27, 144



ДОБИЧИНЛеонид (1896-1936), руски про­заист (збирке прича Сусрети с Лиз, Портрет и роман Град Ен), 7

ДОБЛИЧЕ – место у Словенији код Чр­но­меља, 71, 145

ДОБОВЕЦ – место у Словенији код Тр­бовља, 71, 145

ДОБОШАР – особа која удара у добош, бубњар, 9, 27, 83, 144

ДОБРАВА – место у Словенији код Љу­томера, 71, 145

– река у северозападној Ср­бији. Извире на планини Цер, а улива се у Саву (31 км), 6, 95

– женско име наших крајева, 27, 91

ДОБРАНА – женско име наших крајева, 27, 91

ДОБРАНО – доста, подоста, прилично, у знатној мери, 27, 144

ДОБРАЊА – планина близу Имотског, 27

ДОБРАЊЕ – место у Хрватској код Имот­­ског, 12, 71

– место у Хрватској код Метковића, 71



ДОБРАТИ – обрати до краја, свршити бра­ње, 9, 27, 144

ДОБРАЋЕ – место у Републици Срп­ској код Рогатице, 71

ДОБРАЧА – место у Србији код Крагу­јевца, 71

– женско име наших крајева, 91



ДОБРАЧЕ – место у Србији код Ариља, 53, 71

ДОБРЕВО – место код Кратова, 71, 86

ДОБРЕТА – мушко име наших крајева, 27, 91

ДОБРЕША – мушко име наших крајева, 91

ДОБРИ ДО – место у Србији код Кур­шу­м­лије, 71

– место у Србији код Пирота, 71

– место у Србији код Смедерева, 71

ДОБРИЈА – женско име наших крајева, 27, 91

ДОБРИЈЕ – место у Словенији код гра­дића Рав­не на Корошкем, 71, 145

ДОБРИЛА – женско име наших крајева, 27, 91

ДОБРИЛЕ – мушко име наших крајева, 91

ДОБРИЛО – име књижевника Нена­ди­ћа, 140

– мушко име наших крајева, 27, 91



ДОБРИНА – добра особина, врлина; пред­ност, преимућство, 27

– место у Словенији код Пту­ја, 71, 145

– мушко име наших крајева, 91

– место у Бугарској у Варненској области, 140



ДОБРИНО – место у Македонији код Ско­­пља, 71

ДОБРИЊА – место у Републици Срп­ској код Мод­ри­че, 71

– место у Босни и Херцеговини код Са­ра­јева, 71



ДОБРИЊЕ – место у Црној Гори код Би­јелог Поља, 71

– насељено место у Србији код Тутина, 140



ДОБРИЋИ – место у Босни и Херцего­ви­ни код Дувна, 71

ДОБРИЦА – добар човек, добра жена, добричица 9

– име књижевника Ћосића, 6, 7

– име песника Ерића х

– место у Војводини код Али­бунара, 71

– женско име наших крајева, 27, 91

– мушко име наших крајева, 91



ДОБРИША – мушко име наших крајева, 91

ДОБРЉИН – место у Републици Срп­ској код Бо­сан­ског Новог, 71, 95

ДОБРНЕЖ – место у Словенији код Сло­венске Коњице, 71, 145

ДОБРНИЧ – место у Словенији код Тре­бње, 71, 145

ДОБРЊАЦПетар (1771-1831), војвода у I српском устанку, 7, 8, 87, 95

ДОБРОВА – место код Љубљане 17, 71, 86, 145

– предео у Словенији код Шмартног, 145



ДОБРОВО – место у Босни и Херцего­ви­ни код Чапљине, 71

– место у Словенији код Нове Горице, 71, 145



ДОБРОДО – место у Србији код Ужи­ца, 71

ДОБРОЈЕ – мушко име наших крајева, 27

ДОБРОЊА – мушко име наших крајева, 27

ДОБРОТА – место у Боки Которској код Котора, 6, 7, 8, 71, 86

– мушко име наших крајева, 27

– племенитост; ваљаност, вредност, ху­ма­ност, 9, 27, 144

ДОБРОША – место у Босни и Херцего­ви­ни код Прозо­ра, 71

ДОБРУЉА – женско име наших крајева, 91

ДОБРУНА – женско име наших крајева, 91

ДОБРУЊЕ – место у Словенији код Љу­б­љане, 71, 145

ДОБРУЏА – (Dobrogea), област између Црног мо­ра и доњег тока Дунава, 6, 7, 8, 86, 87, 95, 96

ДОБРУША – место у Словенији код Љу­­б­­љане, 71, 145

– женско име наших крајева, 91

– место у Бугарској у Врачанској области, 140

ДОБРЧИН – место у Бугарској у Софијској области, 140

ДОБШИНА – градић у Словачкој, испод Нис­ких Татри, 12, 96, 153

ДОВЕСТИ – водећи кога учинити да при­с­пе на одређено место, 9, 27, 144

– додати везењу, 144

– допремити, пребацити возећи, 9, 27, 144

– поставити на неки положај (некога); наћи службу (некоме), запослити, 27

– свршити везење, 144

– узети у кућу жену ради женидбе, 9, 27, 144



ДОВЛИЋИ – место у Босни и Херцего­ви­ни код Сара­је­ва, 71

ДОВОЉАН – којега је онолико колико треба, 9, 27, 144

– најнижа школска прелазна оцена, 144



ДОВОЉНО – у довољној мери, доста, 2, 9, 27, 144

ДОВОТКА – пасторка, 9, 144

ДОВОЧАД – збирна именица од до­во­че, 27, 144

ДО ВРАГА – до ђавола, 5, 141

ДОВРЕТИ – стићи до краја врења, пре­с­тати врети, 27, 144

фиг. дозлогрдити, дотежати, досадити у великој мери, 144



ДОВРШЕН – готов, завршен, 2

ДОГАЂАЈважна прилика, особита ствар, 27, 144

– доживљај, згода, 2, 7, 9, 27

– оно што се догодило, збило у неком од­ређеном времену или месту, 144

ДОГЛОДИ – место у Босни и Херцего­ви­ни код Илиxе, 71

ДОГНАТИ – дотерати, 2, 9, 27, 144

ДОГЊИТИ – постати сасвим гњио, неу­потребљив због гњилости, 27

ДОГОВОР – саветовање, разговор ради доношења заједничких одлука; састанак посвећен таквом саветовању, споразум, погодба, 2, 9, 27, 95, 144

ДОГОТЕЛенг. хотел за псе, 31, 89

ДОГРАДА – доградња, 9, 27, 144

ДОГ РОКС – острво на југу Флориде, 12

ДОДАВАЧ – послужилац код артиље­риј­ског оруђа, 87

– онај који додаје што, 9, 27, 144



ДО ДАНАС – до данашњег дана, 5, 141

ДОДАТАК – оно што се додаје или се до­да­ло, 27, 144

– допуна у новцу, 144

– реч која се додаје оној речи у реченици од које зависи ради допуне или об­јашњења, атрибут, 2, 9, 27, 95, 141

ДОДАТНИ – допунски, 2, 9, 144

ДОДАТНО – допунско, 2, 9, 144

ДОДАЧИЋдем. од додатак, 10, 144

ДОДЕРЕРХајмито фон (Doderer He­imi­to, 1896-1966), аус­тријски књи­жев­ник. Романи: Демони, Степе­ни­це Штрудлхофа, Слуњски водо­пади, 6, 7, 8

ДОДИРНИ – гранични, 2, 27

ДОДОВКА – (додо) птица с острва Ма­у­рицијуса изумрла у XVII веку пре н. ере, 89

ДОЖЊЕТИ – жањући додати већ пож­ње­веном, дожети, 9, 27, 144

ДОЗВАТИ – зовући гласом достићи, до­сећи, допрети, 9, 27, 144

– зовући навести некога да дође, 9, 144



ДОЗВОЛА – документ којим се нешто допушта, одобрава, 27, 136

– допуштење, одобрење, пристанак, 2, 9, 27, 95, 144



ДОЗЕМАК – део стабла који је при зем­љи, 9, 144

ДОЗИВАЧ – онај који дозива, позива, 27, 144

ДОЗИДАК – касније сазидани део грађе­вине, накнадни додатак, 9, 27, 144

ДОЗИРАЧ – врста занимања, радник ко­­ји ради на дозирању нечега, 138

ДОЗНАКА – додељивање неког права за које је потребна посебна доз­вола, нпр. за сечу шуме, 8

– налог комитента банци да се на те­рет његовог рачуна дозначи одре­ђе­на сума новца, 8, 9, 27, 144

– пошиљка новца која се доставља пу­тем банке или поште, 8, 27

ДОЗНАТИ – доћи до обавештења о не­че­му, обавестити се, чути, докучи­ти, от­крити, сазнати, 2, 9, 27, 141, 144

ДОЗРЕТИ – достићи потпун физички или душевни развој, дорасти, 27

– сазрети до краја, довршити зрење, 2, 9, 10, 144

– хемијски се изменити оксидацијом, фер­ментацијом, врењем и сл., преврети, 27

ДОИМАЊЕ – изазивање утиска, дојма, 9, 27, 144

ДОЈБАНИ – градић на истоку Молда­вије, 149

ДОЈБЛЕРТеодор (Däubler Theodor, 1876-1934), аустриј­ски експресионистички песник. Главно дело: еп Северна светлост, 7, 95

ДОЈЕНЧЕ – одојче, сисанче, одојак, 5, 9, 10, 27, 144

ДОЈЕСТИ – довршити оброк, завршити с јелом, наситити се, 9, 27, 144

ДОЈКИЊА – дојилица, дојиља, 8, 9, 144

ДОЈКИЊЕ– дојилице, дојиље, 8, 9, 144

ДОЈКИЦАдем. и хип. од дојка, 27

ДОЈМЉИВ – који се може дојмити, ко­ји оставља утисак, 27, 144

ДОЈНИЦЕ – место на Космету код При­зрена, 71

– предео у Словенији код Љутомера, 145



ДО ЈУЧЕР – до јуче, до прошлог дана, 5

ДОЈЦИЈА – баштенска жбунаста биљка наспрамног овалног лишћа, пореклом из источне Азије и Хималаја, 170

ДОЈЧЕТА – мушко име, 27

ДОЈЧИЛО – мушко име, 27

ДОЈЧИЦАдем. и хип. од дојка, 27, 144

ДОК-БРОД – брод специјалне намене ко­ји служи за доковање мањих пло­в­них објеката, 87

ДОКЈАРДенг. поморски магазин у при­­станишту или у бродоградилиш­ту, 3

ДОКЛЕЦЕ – место у Словенији код Пту­ја, 71, 145

ДОКОЉЕНбот. врста биљке из пор­о­­ди­це суноврата, 9, 27, 144

ДОКОНИК – докон човек, доколичар, 27, 144

ДОКОЊАК – беспосличар, доколичар 144

ДОКОРАКгимн. привлачење једне но­ге другој, 27, 144

ДО КОСКЕ – филм Слободана-Бобана Скерлића из 1997. године, 168

ДО КРАЈА – докраја, до свршетка, потпуно, сас­вим, 5. 9, 27, 141, 144

– крими трилер; р. Мајкл Рајмер; гл. Л.Л.Кул Џеј, Омар Епс, Стенли Туци, Нија Лонг, Пем Грир.



ДОКУЧИВ – достижан, доступан, прис­ту­пачан, 2, 9, 10, 27, 141, 144

фиг. разумљив, схватљив, 27, 144



ДОЛАЗАК – долажење, приспевање, прис­пеће, 2, 9, 27, 144

ДОЛАМЧЕдем. и хип. од долама, 27

ДОЛАНЦИ – место у Словенији код Се­жа­не, 71, 145

ДОЛАНЕЦ – место у Хрватској код Ива­нић-Града, 71

ДОЛАПЧЕдем. и хип. од долап, 27

ДОЛБЕРГКристијан, аргентински фуд­балер, 28

ДОЛГАЕЦ – место у Македонији код При­лепа, 71

ДОЛГАНИ – (или Саха) етничка група у Кра­снојарском крају, Русија. По пореклу припадају Тунгузима, 6, 109

ДОЛГОВАОлга (1987), руска шахисткиња, 61

ДОЛЕВАК – доливена, додатна коли­чина неке течности (вина, кафе и др.), 27

ДОЛЕЖАЛ – Мартин (1962), чешки шаховски Фиде мајстор, 61

Сања, некада популарна певачица „Нових фосила“, 147



ДОЛЕЈШИБратислав (1928), фудбал­ски репрезентативац бивше Чехо­словачке, 139

ДОЛЕНТОитал. муз. са болом, бол­но, тужно, жалосно, 3, 135

ДОЛЕНЦИ – место у Хрватској код Вр­бовског, 71, 145

ДОЛЕЊЦИ – словеначко станов­ниш­тво у Долењској, 6

ДОЛЕРИТ – врста ситнозрнасте вул­кан­ске стене, 115

ДОЛИМЕНенг. возач колица са телевизијском камером, 89

ДОЛИНАРЖарко (1921-?), словеначки стоно­те­ни­сер, светски првак у дублу (Лондон 1954. го­дине), 6, 7

долинац. 144

Лојзе (Љубљана, 1893-1970), словеначки вајар. Најпознатија дела: Пљусак, На из­бо­ру, Споменик стрељаним жрт­ва­ма у Јајинцима, 6, 7, 8, 95, 162

ДОЛИНАЦ – који станује у долини; који је пореклом из долине, 9, 27, 144

ДОЛИНГА- Аурел, сценограф, члан УПИДИВ, 140

ДОЛИНКА – она која станује у долини; она која је пореклом из долине, 9, 27, 144

ДОЛИНСК – место на југу острва Саха­лин, 96

ДОЛИНЦИ – место у Хрватској код Црик­венице, 71

ДОЛИЧАН – који доликује некоме, који је у етичком складу с нечијим достојанством, позивом и сл., 27

– који је довољних размера, величине, прис­тојан, 9, 10, 144



ДОЛИШТЕ – место у Бугарској у Крџалијској области, 140

ДОЛНЕНИ – место у Македонији код При­лепа, 71

ДОЛНИЦЕ – место у Словенији код Љу­бљане, 71, 145

ДОЛЊАКИ – место у Хрватској код Гли­не, 71

ДОЛОВИЋДушко (1947), наш шаховски Фиде мајстор, 61

ДОЛОЗАНлат. преваран, злонамеран, који намерно наноси штету, 3

ДОЛОМИТ – минерал, двоструки кар­бо­нат калцијума и магнезијума, главни састојак стене доломита, 3, 6, 27, 89, 95, 115, 144

– седиментна карбонантна стена слична кречњаку, 3, 4, 6, 7, 8, 31, 86, 115, 131



ДОЛОМЈЕДеода де Грате (Dolomieu Deodat, 1750-1801), француски ми­не­ралог, по коме је доломит добио име, 6

ДОЛОРЕС – град на југозападу Уру­гваја југозападно од Монтевидеа, 12, 96, 153

– град на југу Аргентине, 12, 153

– име шпанске револуционарке Ибарури, 7

ДОЛЧЕСАитал. муз. слаткоћа, ми­лина, 135

ДОЉАНЕЦ – место у Хрватској код Кри­­жеваца, 71

ДОЉАНИН – становник долине, 27

– становник Дољана; онај који је пореклом из Дољана, 27

Томислав, (1945), наш шаховски Фиде мај­стор, 61

ДОЉАНКАдолинка. 10, 144

– становница Дољана; она која је пореклом из Дољана, 27



ДОЉАНЦИ – место у Хрватској код Сла­вонске Пожеге, 71

ДОЉЕВАЦ – варошица у Србији, 71

ДОМАГОЈ – далматински кнез из IX ве­ка, 6, 7, 8, 86, 95

ДОМАЗЕТ – мушкарац који после же­нид­бе живи у кући родитеља своје же­не, призетко, призетак, 2, 7, 8, 9, 27, 95, 144

Сања, савремена драмска списатељица (Четири грације), 147




Достарыңызбен бөлісу:
1   2   3   4   5   6




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет