Електронски билтен Црвеног крста Смедерево

групе становништва, али да, ипак, трговина људима погађа све у друштву.

Она је истакла и да је од 53 случаја, у којима су идентификоване жртве, сексуална експлатација била заступљена у 19, а радна у 20 случајева.

Наводећи да пажња треба да се обрати и на жртве принудног склапања брака, Кљајић је указала да је у првих шест месеци ове године забележен један такав

случај, а прошле године шест.

И Елена Крсмановић из организације Астра каже да су прошле године имали рекордан број позива на СОС телефон - више од 3.000, а да је тренд настављен и

ове године.

Она сматра да је разлог томе веће поверење грађана у Астру, али и већи број случајева јер је ситуација таква да трговина људима има услова да цвета због

миграција које пролазе балканском рутом, сиромаштва и незапослености у земљи.

Крсмановић је истакла да се тој невладиној организацији некада јављају чланови породице који сумњају да је неко од њихових ближњих нестао у ланцу трговине

људима, а да често помоћ потраже и саме жртве.

'Позиви су различити. Зову нас и људи који желе да иду у иностранство да раде или су део размене студената са циљем да се информишу о мерама заштите

од трговине људима'''', рекла је Крсмановић.

Она је навела и да су клијенти, односно типичне жртве трговине људима углавном жене, те да је 76 одсто жртава, углавном жена и девојчица, сексуално експлоатисано.

"Имамо случајеве радне експлоатације где су највећи број жртава мушкарци - од 13 до 15 одсто, код принудне прошње жртве су најчешће малолетна лица или

особе са неким инвалидитетом - око шест одсто, а сличан проценат је и када су у питању жене које су продате како би неко с њима ступио у брак'''', рекла

је Крсмановић.

Према њеним речима, остали облици трговине људима укључују продају беба чиме ће се Астра више бавити у наредном периоду.

Саговорнице Тањуга су се сложиле и да су најугроженији представници маргинализованих група, али и упозориле да тај проблем погађа све у друштву.

Напомињући да су најугроженије маргинализоване групе становништва, односно популација која потиче из дисфункционалних, сиромашних породица где је присутна

незапосленост, лоша материјална ситуација, Кљајић је рекла да се трговина људима не дешава "тамо неком, већ да је присутна овде и погађа све нас".

Као пример, директорка Центра је указала да постоје случајеви у којима су жртве деца са београдског асфалта, са завршеном средњом школом, из породица које

се не могу окарактерисати као дисфункционалне.

"Постоји више предрасуда које се трудимо да разбијемо зато што жртве трговине људима нису само наивне девојке које желе брзу зараду. Трговина људима може

да се деси сваком. Неко ко није образован или ко је имао ситуацију насиља у породици је можда под већим ризиком, али смо имали жртве које су завршиле

и по два факултета па су се нашле у ланцу трговине људима'''', рекла је Крсмановић.

Она је оценила да су трговци људима перфидни и да имају начина да свакоме понуде оно што жели, а да се не могу кривити људи што желе боље услове живота.

'Свако треба да буде на опрезу јер трговина људима доноси велике зараде и зато се трговцима исплати да уложе време како би стекли поверење и понудили

потенцијалним жртвама оно што желе'''', рекла је Крсмановић.

Она је истакла и да се највећи број жртава идентификованих у Србији, у последњих пет година, врбује, транспортује и експлоатише на домаћој територији.

'То значи да ланац трговине људима не излази из граница Србије. То нам говори да у нашој земљи постоје не само особе које су потенцијалне жртве трговинине

људима, већ и тржишта на којима се оне експлоатишу'''', закључила је Крсмановић.

Са тим се слаже и директорка Центра која истиче да се тренд мења у погледу тога да ли се ради о унутрашњој трговини или о трговини са међународним елементом,

односно да ли су у питању домаћи или страни држављани који су идентификовани на територији Србије.

Према њеним речима, за разлику од претходних година када је било много више страних држављана може се рећи да сада предњаче домаћи држављани.

'Тада се могло говорити да су те жртве потицале из источних земаља и да су дестинација биле развијене, богате земље. Сада Србија представља и земљу

порекла и земљу транзита и земљу дестинације, а имате такву ситуацију да су жртве врбоване у истом граду у коме су касније и експлоатисане", рекла је

Клајић.

Његово обележавање је важно у превенцији и борби против трговине људима, те у подизању свести јавности о том феномену који представља један од најтежих

облика кршења људских права.

Извор: Актер (Тањуг), 17.10.2013

хттп://www.актер.цо.рс/27-друтво/57155-од-по-етка-године-65-ртава-трговине-људима.хтмл
Деца највише погођена немаштином
Испод границе сиромаштва у Србији живи 9,2 одсто становништва, а немаштином су највише погођена деца, наведено на представљању извештаја о активностима

у оквиру сарадње Владе Србије и Уницефа. Истакнуто је и да су реформе у заштити деце и инклузивном образовању одличне, али да се у пракси не спроводе

довољно.

У Србији испод границе сиромаштва живи 9,2 одсто становништва, а немаштином су највише погођена деца млађа од 14 година, истакнуто је данас на представљању

извештаја о спроведеним активностима у оквиру сарадње Владе Србије и Уницефа.

У извештају се наводи да се у последњих неколико година стопа сиромаштва међу децом скоро удвостручила, са 7,3 на 13,7 одсто, а да скоро 50 одсто ромских

породица живи испод линије сиромаштва.

Министарка здравља Славица Ђукић Дејановић је истакла да је један од приоритета у раду тог министарства подстицање развоја деце у најранијем детињству,

остваривање права детета са развојним потешкоћама, као и заштита деце од злостављања и занемаривања.

Ђукић Дејановић је указала да је у претходном периоду унапређен приступ здравственој заштити за 130.000 Рома широм Србије од чега је 51.000 деце.

"Значајно је побољшана комуникација са ромским породицама, захваљујући здравственим медијаторкама. Стопа смртности код новорођенчади у ромским породицама

је преполовљена, али је и даље два пута већа од смртности у општој популацији", рекла је министарка здравља.

Ђукић Дејановић је нагласила значај патронажне службе, која је препозната као пример добре праксе у региону, али и додала да се у овом сегменту може и мора

више урадити.

Подаци из извештаја показују да се број пријављених случајева насиља у породици повећава, али да расте и насиље у школама где је две трећине деце основношколског

узраста доживело неки облик вршњачког насиља.

Државни секретар у Министарству просвете Мухедин Фијуљанин рекао је да је у програм "Школа без насиља" до сада укључено 242 основне школе и да су резултати

овог програма смањење насиља у тим школама за 14 одсто и то вербално насиље је смањено за 21 одсто, док је физичко за 30 одсто.

Подсетио је да је Министарство просвете формирало посебну јединицу за превенцију насиља у школама, као и да је отворена СОС линија за пријаву насиља.
Опада квалитет образовања

Министар омладине и спорта Вања Удовичић поручио је да сваке године у Србији све више опада квалитет образовања, те да без едуковање нације нема боље

Србије.

Удовичић каже да је омладина у претходном периоду била запостављена и да је кроз сарадњу са младима из региона и света могуће отклонити те негативне последице

Говорећи о правима деце, државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Бранкица Јанковић, рекла је да је Србија прешла дугачак

пут у изградњи свеобухватног система заштите деце, али да на том пољу има још доста тога да се уради.

Министарство, истакла је, улаже велике напоре да унапреди квалитет живота све оне деце која не живе са својим родитељима, наводећи да је акценат на измештању

деце из институција.

Јанковић је подсетила да без родитеља живи око 7.000 малишана и да су бригу о око 80 одсто њих преузеле хранитељске породице.

Говорећи о занемаривању и злостављању деце, Јанковић је напоменула да грађани данас све мање ћуте и затварају очи пред насиљем над децом.

Шеф политичког сектора Делегације ЕУ у Србији Лука Бјанкони истакао је да је напредак Србије ка ЕУ допринео да се социјална инклузија постави као питање

које је високо у агенди Владе Србије и подсетио да ће се приликом отварања преговора за чланство у ЕУ прво отворити поглавље 23 о основним људским правима,

међу којима се налазе и права деце.

Директорка Уницефа за Србију Јудита Рајхенберг, којој за недељу дана истиче мандат, оценила је да су спроведене реформе у дечијој заштити и инклузивном

образовању одлични, али да се у пракси не спроводе довољно.

"Ту још пуно посла треба да се одради. Врло добру оцену дајем мењању свести и прихватању деце која имају сметње у развоју, која су различита... Веома

ме забрињава то што се и даље у великом броју у породицама деца физички кажњавају", поручила је Рајхенберг.

Почетком новембра на чело Уницефа у Србији доћи ће Мишел Саинт-Лот.

Извор: РТС, 22.10.2013

хттп://www.ртс.рс/паге/сториес/ср/сторѕ/125/Дру%Ц5%А1тво/1424504/Деца+најви%Ц5%А1е+пого%Ц4%91ена+нема%Ц5%А1тином.хтмл

Казан мали, много гладних

црквама и верским заједницама и од донатора.

А шта ћу... Ваљда ћу се некако снаћи, каже помирљиво Мирјана Ј., средовечна Нишлијка из насеља Дурлан, на вест да је Народна кухиња затворена због недостатка

новца. Градски оци су најавили њено поновно отварање почетком наредне године и она им „верује“.

Мирјана једва преживљава од социјалне помоћи. Центар за социјални рад је њене две ћерке сместио у хранитељску породицу, а она је поново трудна. Будући

отац детета је незапослен и повремено навраћа. Живе у полупразном стану, али бар имају струје, за разлику од прошле године. Мирјана је тада светло „добијала“

само из заједничког ходника јер је улазна врата на стану држала отвореним. После су јој укључили струју пошто је са ЕПС-ом закључила уговор о измирењу

дуга, а сада рачуне плаћа „колико може“. Претходних година су се она и деца, која су још увек била код ње, “грејали на грање“ које су скупљали дуж Нишаве.

Повремено су се и прехрањивали „позајмљивањем“ воћа или поврћа из нишких башти.

Мирјана Ј. је међу 5.500 социјално угрожених Нишлија који су на „народном казану“ добијали један топли оброк дневно. „Казан“ је престао да ради 18. августа

јер је потрошено свих 56 милиона из градског буџета намењених за ову годину. Ребалансом буџета почетком септембра додатних 20 милиона за наставак рада

до краја године није било довољно. Ових дана би требало да буде расписан тендер за избор најповољнијег провајдера који ће спремати и дистрибуирати оброке.

Кухиња је радила од јуна ове године, након што су шест година дељени пакети са основним животним намирницама.

Градоначелник Ниша Зоран Перишић каже да ће тендер и измена Одлуке о правима из области социјалне заштите послужити за смањење трошкова за Народну кухињу.

Перишић верује да би услове за добијање топлог оброка требало пооштрити јер их сада добијају и радно способни и они који нису социјално најугроженији.

Директор нишког Центра за социјални рад Зоран Јовић прецизира да постоје идеје да се трошкови скрешу тако што ће право на кувани оброк имати само радно

неспособни и старији од 65 година.
ЛИСТА ЧЕКАЊА У ТРГОВИШТУ:

”Не знам да ли Ниш има највише корисника Народне кухиње по глави становника , али је чињеница да из градског буџета за ту намену пуно издвајамо. У тренутку

прекида рада Народне кухиње на њене услуге чекало је још 1.500 људи са решењима, што је укупно 7.000. Стигли смо до тог броја и због веома флексибилних

услова за остваривање овог права који су били израз добре воље локалне власти да помогне што је могуће већем броју сиромашних суграђана. Нажалост, због

ситуације у нашем буџету ови услови ће морати да буду редуковани и строжи”, каже за Нови магазин Бранислав Ранђеловић, градски већник Ниша ресорно задужен

за „социјалу“.

Проблем са финансирањем народних кухиња имају и други градови у Србији. Претходних недеља без јединог сигурног оброка било је 380 корисника у Прокупљу.

Кухиња је била затворена јер је локална самоуправа Црвеном крсту исплатила само десет одсто средстава предвиђених буџетом.

Због беспарице ускоро би могла да буде “закатанчена” Народна кухиња у Куршумлији која брине о 950 гладних, што је десет одсто становништва тог места. У

мају је без овакве исхране остао део становника у контејнерским насељима Макиш 2, Јабучки рит, Барајево и Мали Лесковац, али је из београдског Секретаријата

за социјалну заштиту речено да је то из административних разлога, а да ће услугу опет моћи да користе чим се пријаве за њу у својим Центрима за социјални

рад. У Суботици 1.100 најугроженијих добија оброке на 30 пунктова у граду. У Зрењанину месецима није радила Народна кухиња због пропуста у поступку јавних

набавки и мањка новца. Летос је поново прорадила захваљујући удружењу предузетника. Још је неизвесна судбина Народне кухиње у Сремским Карловцима,

где се оброци због недостатка новца не спремају од 1. марта. Из истог разлога претходних месеци није радила ни кухиња у Ади. Ипак, и сами покушаји да

ове кухиње профункционишу бољи су од тога да их нема, што је случај са Сурдулицом, Босилеградом, Црном Травом и другим сиромашним општинама у Србији.

А потреба за овом врстом помоћи расте сразмерно сиромаштву. Црвени крст у Србији сада координира рад 75 Народних кухиња са 34.660 корисника, што је за

4.000 више него претходне године. Од овог броја око 11.000 су деца. За чак 60 одсто корисника јело у овим кухињама је једини топли оброк у дану. Ситуација

је веома тешка и у Војводини, где се сада на “казану” прехрањује више од 10.000 људи. Драстично расте број корисника и у Санџаку. У Трговишту, које

има тек нешто више од пет хиљада становника, на листи чекања за Народну кухињу је око 1.500 људи, што је више од четвртине житеља.
РОТАРИЈАНЦИ И СЛАТКИШИ

Начин организовања народних кухиња није једнообразан. У великом броју њих координира Црвени крст Србије, али у Београду, Нишу и још неким местима то

раде локалне самоуправе. Сасвим супротно је у Бујановцу, где све ради Црвени крст. Јавне кухиње такође организују и Српска православна црква, Исламска

заједница и друге верске организације. У Београду од фебруара прошле године постоји црквена кухиња Верског добротворног старатељства Београдско–карловачке

архиепископије. У Пријепољу, Бродареву, Прибоју и Новој Вароши поред Народне кухиње Црвеног крста постоје и кухиње Исламске заједнице у Србији „Хајратô”.

Народне кухиње се различито и финансирају. Најчешће Влада Србије обезбеђује куповину десет основних намирница, као што су брашно, уље, пиринач, пасуљ,

грашак, боранија, тестенина, месне конзерве или зачини. У Смедереву, међутим, нису желели да чекају на помоћ Владе, па су намирнице обезбедили тако што

су посадили пшеницу на шест хектара изнајмљеног земљишта и формирали фарму свиња и оваца.

Предузимљивост није показала локална самоуправа већ месни Црвени крст. Локалне самоуправе углавном покривају трошкове припреме хране, комуналија и зарада

запослених. У неким случајевима помажу и донатори, али је њих све мање. Ипак, има изузетака, па рецимо Народну кухињу у Ваљеву солидарно финансирају

локална самоуправа, Црвени крст и Ротари клуб. Њен рад је и обновљен 2010. године после шестогодишње паузе захваљујући помоћи двојице ваљевских предузетника

– ротаријанаца.

Услуге које се могу добити у заједничкој кухињи такође се разликују. У Лозници 150 корисника свакодневно добија квалитетне оброке са месом, а не само пола

литра куваног јела и 300 грама хлеба, као у другим местима. У Мерошини Народна кухиња кувану храну возилима доставља свим корисницима. Локална самоуправа

Крагујевца организује и донаторске вечери како би за децу, која чине скоро половину од укупно 600 корисника, обезбедила млечне производе, воће и слаткише.

У Народној кухињи у Панчеву корисници могу да проведу неко време и да попију чај или кафу. Неке кухиње деле ланч-пакете са основним намирницама уместо

оброка.
ЈАД И БЕДА

“Неопходно је и да се њихово оснивање, организација и финансирање реши системски, а да држава у томе има већу улогу. Упркос тврдњама да је Србија социјално

одговорна држава, то није тачно. Она је ‘социјалу’ у великој мери препустила синдикатима, који не само да отварају СОС продавнице, што смо рецимо ми чинили,

већ помажу људима и материјално или им чак плаћају лечење и лекове. Наравно, Народне кухиње и слична врста подршке само су изнуђено решење јер је ситуација

у Србији очајна. Свуда су јад и беда. Једино право решење за то јесте опоравак економије и смањење незапослености, на чему сви инсистирају, али углавном

само на речима”, каже за Нови магазин Дејан Јанићијевић, потпредседник Асоцијације слободних и независних синдиката.

Према неким проценама у Србији око милион људи нема званичних прихода. Више од 750.000 људи је незапослено, а око 180.000 радника не прима плате јер су

им предузећа под блокадом или им их послодавци не уплаћују. У Националној служби за запошљавање кажу да од укупног броја незапослених само непуних десет

одсто добија новчане накнаде јер је проглашено технолошким вишком или су на корак од пензије. Од 1,220.000 људи који имају више од 65 година, чак 27 одсто,

односно њих 320.000, није у пензијском систему. Испод границе сиромаштва живи око 200.000 деце, што значи да је свако осмо дете гладно. У најгорој ситуацији

су млађи од 13 година из села у централној Србији која су све сиромашнија и празнија.

(Овај текст је део пројекта „Социјално угрожени – невидљиви у друштву“, које спроводи Независно удружење новинара Србије НУНС, уз подршку Министарства

за рад, социјалну политику и запошљавање. Нови магазин је медијски партнер.)

аутор: Зорица Миладиновић

извор: Нови магазин, 24.10.2013.

хттп://www.новимагазин.рс/вести/казан-мали-много-гладних

Детињство обележено сиромаштвом
У Србији из године у годину све више деце из сиромашних породица зависи од помоћи социјалних служби. У домаћинствима која кубуре са сиромаштвом, одраста

102.662 малишана

Беспарицу и кризу у Србији све више трпе деца. Тако је, међу 631.703 грађана, који су тражили помоћ центара за социјални рад током протеклих годину дана,

чак трећина малолетних. А већина дечака и девојчица нашли су се на списку корисника социјалне заштите јер им детињство протиче у тешкој немаштини.

У Заводу за социјалну заштиту објашњавају да је од почетка економске кризе број грађана који траже помоћ у центрима за социјални рад све већи и да у овом

часу чак 8,8 одсто становника Србије користи услуге социјалне заштите.

- Забрињава чињеница да социјални радници имају скоро двоструко више деце него старијих корисника (старијих од 65) - каже Живорад Гајић, директор Завода

за социјалну заштиту. А број малолетника којим је потребна помоћ непрестано расте. Тако је, примера ради, у 2012, било чак 16.579 деце више него 2011.

Према последњој анализи корисника, највише малишана кубури са сиромаштвом. Чак 102.662 их одраста у породицама које не могу да саставе крај са крајем,

које немају ни за редовне оброке, гардеробу, књиге...

- Овој деци се помаже тако што им се омогућавају неке стипендије, поклања школски прибор, књиге, одећа и обућа... А њиховим породицама се углавном даје

социјална помоћ и то све док не стану на ноге - објашњава Гајић. - Проблем је, међутим, што је ситуација у земљи веома тешка. Посла нема ни за оне који

су много „конкурентнији“ на тржишту рада, а камоли за ове групе грађана јер ретко ко међу њима има неке високе школе и добре рефереце. И мада у центрима

за социјални рад имају најбоље намере и опредељења, у пракси је то Сизифов посао јер је превише породица којима је, на жалост, веома тешко помоћи.

БЕЗ РОДИТЕЉА Србија је прешла дугачак пут у изградњи свеобухватног система заштите деце, али на том пољу има још доста тога да се уради - рекла је Бранкица

Јанковић, државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике. - А посебно са 7.000 деце која живе без родитеља.

У центрима за социјални рад објашњавају да је током последњих годину дана 177.171 дечака и девојчица добило читав спектар услуга. Осим о деци без родитељског

старања, бринули су и о малишанима чије породице то нису биле у стању, без обзира на то да ли су проблеми проузроковани болешћу или сиромаштвом. Социјални

радници бавили су се и децом са сметњама у развоју чије су потребе за негом и новцем превазилазиле могућности породице, затим са децом која су жртве злостављања,

занемаривања, насиља, експлоатације... Али и са оном чији се родитељи споре око старатељства или пак агресивном или зависном од алкохола и дрога.

Ипак, нису сви проблеми били једнако заступљени. Осим хроничне беспарице, која је убедљиво највише пунила ходнике социјалних служби, социјални радници

су решавали сукобе међу родитељима око родитељских права и улога. Само због ових свађа социјалне службе су решавале судбину 25.000 деце за свега годину

дана. На трећем месту су били проблеми са понашањем, који су забележени код 15.241 малолетника, махом дечака, а 8.829 малишана су били жртве занемаривања.

Најмање досијеа је отворено због породичног насиља јер се са овим проблемом суочило 3.058 дечака и девојчица што је 1,8 одсто од укупног броја корисника.

Породице које не зарађују више од 7.888 динара по сваком члану, имају право и на дечји додатак. А иако је реч о сиромашнијим породицама, износи ових додатака

су више него симболични и тренутно су око 2.550 динара. У овом часу подиже их чак 207.505 породица, односно 390.335 деце.

Извор: Вечерње новости (Б. СТЈЕЉА), 26.10.2013

хттп://www.новости.рс/вести/насловна/друство/актуелно.290.хтмл:460664-Детињство-обелезено-сиромаством

Здравље
Не претерујте са витаминима

Узимање вештачких витамина је у моди и све више грађана жели инстант здравље. Апотеке су препуне различитих препарата, капсула, шумећих таблета, сирупа

и прашкова од којих се очекује да пониште све лоше животне навике.

Лекари витамине препоручују када се опорављамо од болести, у случајевима појачане физичке активности, као и професионалним спортистима. И старији би требало

да користе витамине, али са великим опрезом и само уз стручни савет. Исто важи и за дечји узраст, у коме се витамини препоручују у одређеним фазама раста

и развоја као додатак, али тако да се тачно зна када, који витамин и у којој дози се даје. Новорођенчету се даје витамин К, касније витамини Д и А, као

превенција од рахитиса.

Узимање витамина на своју руку може да помогне, али и да буде опасно, па и смртоносно – упозоравају медицински стручњаци. Када смо уморни, кад мало спавамо,

а напорно радимо, а уз то нередовно једемо, потежемо за витаминским додацима у нади да ћемо избрисати све здравствене "грехове" и помоћи организму да дође

у форму.

улоге. Некада је био став да витамински додаци нису потребни уколико се хранимо разноврсно, а данас постоје научни докази о предностима њиховог коришћења.

Важно је одредити када и колико се унесе витамина, јер пракса показује да поједине особе претерују и свакодневно уносе мегадозе, које могу да буду и штетне.