Електронски билтен Црвеног крста Смедерево

Стотињак деце школског и предшколског узраста стајало је данас за штандовима њихових школа и вртића и нудило пролазнике и родитеље другара својим слаткишима.

- Ми смо овде да бисмо помогли нашем другу, како би се он што пре излечио и вратио у школу да се дружимо - каже Виктор, Матијин друг из одељења.

Извор: Блиц, 11.10.2013.

хттп://www.блиц.рс/Вести/Београд/412040/Деца-продавала-колаце-да-помогну-лецење-друга
Рекорд „делија” у броју давалаца крви
Институт за трансфузију крви објавио је да је у уторак чак 606 грађана дало крв, чему је највише допринела акција спортиста и навијача „Црвено-бела крв”

у више градова Србије

У уторак 29. октобра у акцијама Института за трансфузију крви чак 606 грађана дало је крв чиме је постигнут својеврстан рекорд Института. Великом одзиву

грађана у највећој мери су допринеле акције добровољног давања крви Спортског друштва „Црвена звезда“ и „Делија Север“.

Грађани су се у највећем броју окупили на београдској Маракани, где је у позитивној атмосфери и уз добро дружење чак 265 грађана дало крв. Између осталих,

крв су дали ватерполиста и директор ватерполо клуба Црвена звезда, Марко Драксимовић и Игор Милојевић, док су својим присуством акцију подржали фудбалери

Лука Милуновић и Марко Пантелић, као и ватерполиста Андрија Прлаиновић.

Акција је одлично организована и у Лазаревцу где је у трансфузиолошком аутобусу Института за трансфузију крви и подршку Црвеног крста Лазаревац своју хуманост

показало 120 племенитих звездаша.

Истог дана, синхроне акције под слоганом „Црвено-бела крв“ одржане су и у Зајечару, Крушевцу, Пожаревцу, Шапцу, Чачку, Бору и Косовској Митровици, где је

укупно прикупљено 135 јединица крви.

У акцијама „Црвено-бела крв“ у уторак крв је укупно дало 520 спортиста, навијача и пријатеља овог клуба.

Извор: Вечерње новости (Новости онлине), 30.10.2013

хттп://www.новости.рс/вести/насловна/друство/актуелно.290.хтмл:461332-Рекорд-делија-у-броју-давалаца-крви

Тегошница и Јаковљево у власотиначкој општини. Прегледи су обављени у оквиру акције „Војни лекар на селу“.

Реч је о брдско- планинском подручју коме гравитира девет месних заједница и који лекарску помоћ у селу могу да добију само четвртком, када долази лекар

из града.

Мештанима је контролисан притисак, мерен шећер у крви, урађен ЕКГ, обављен стоматолошки преглед, а они који су желели могли су, након процене лекара, да

приме и вакцину против грипа. Стоматолози су обавили и систематски преглед зуба деце у тегошничкој основној школи.

„Много нам значи што су дошли овде, код нас. Ми смо углавном стари људи, тешко се крећемо, немамо редовну аутобуску линију, а и сваки одлазак у Власотинце

нам је додатни трошак“, каже мештанин Профир Коцић.

Осим у амбуланти, војни и цивилни лекари и техничари обилазили су тешко покретне људе у кућама.

„Војска Србије помаже сеоском становништву у тешко приступачним крајевима земље пружајући лекарску помоћ и онима који немају здравствено осигурање. Уколико

је потребна помоћ за стоку, мештанима је на располагању и ветеринар. Овај пројекат је на подручју Јабланичког округа до сада спроведен у лебанској општини

и ми ћемо наставити са акцијом“, истакао је капетан Предраг Костић, референт за цивилно-војну сарадњу трећег Центра за обуку.

Акција „Војни лекар на селу“ спроводи се у сарадњи са локалним самоуправама, па је тако у покретној екипи стручних лица био и агроном из општине.

„Имајући у виду углед који Војска Србије има у народу, општина Власотинце се је, као одговорна локална самоуправа, укључила у акцију помоћи сеоском становништву

у тешко приступачним пределима. Ова помоћ на лицу места треба да унапреди квалитет живота људи И смањи њихове трошкове“, рекао је председник Скупштине

општине Власотинце Милан Јовић.

Представници Црвеног крста и Центра за социјални рад у Власотинцу обезбедили су помоћ геронтодомаћица, пакете са храном и детерџент за најугроженије мештане.

Мештани Тегошнице и околних села раније су писали петицију тражећи да осим четвртком, лекар у њихову амбуланту долази и уторком.

Извор: Југмедиа, 30.10.2013

хттп://југмедиа.инфо/2013/10/30/војни-лекари-власотинацким-селима-тегосница-јаковљево/?утм_соурце=рсс&утм_медиум=рсс&утм_цампаигн=војни-лекари-власотинацким-селима-тегосница-јаковљево

Ватерполо клуб Раднички прикључио се акцији добровољног давања крви у просторијама Црвеног крста у Крагујевцу, а спортски директор Југослав Васовић подвукао

је да је за чланове клуба логичан корак био да дају крв за заједницу у којој живе.

У акцију прикупљања крви укључили су се сви играчи првог тима, стручни штаб и Управни одбор клуба.

- Играчи су сами тражили да добровољно дају крв и да на неки начин помогну онима којима је то најпотребније. Ово је нешто најплеменитије што један човек

може да уради за другог човека. Сигурно да је то био само почетак, јер планирамо да организујемо и низ других акција – рекао је Васовић.

Капитен Радничког Филип Филиповић указао је на важност добровољног давања крви, истакавши да не треба придавати превелику пажњу овој акцији, већ да је

то нешто што треба да постане нормално.

- У протеклих годину дана нису се стекли услови да дођемо, као што смо то данас учинили, и дамо мали допринос онима којима је помоћ најпотребнија. Сматрам

да ово треба да буде и позив свим нашим суграђанима да дају крв, ако се осећају здраво. Никоме то неће нашкодити, а с друге стране некоме ће много помоћи

– закључио је Филиповић.

Ватерполисти Радничког на корак су од пласмана у групну фазу Лиге шампиона пошто су у првом мечу плеј-офа савладали грчки Вуљагмени са 11:5.

Реванш сусрет на програму је 9. новембра.

Извор: Телеграф, 31.10.2013

хттп://www.телеграф.рс/спорт/867611-хумано-ватерполисти-радницког-давали-крв
Актуелне теме
Извештај о мониторингу – Обесправљени из незнања
Пројекат „За достојанственији живот старијих на резиденцијалном смештају“ Амитy реализује у партнерству са Аутономним женским центром и у сарадњи са Тимом

за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије уз финансијску подршку Делегације Европске уније.

Током мониторинга људских права старијих на резиденцијалном смештају у 20 установа социјалне заштите у Србији, 15 приватних и 5 државних домова, у којима

живи 1.610 корисника, и посетама у два нерегистрована дома уочено је:

Гаранције права корисника који се налазе у регистрованим установама социјалне заштите су недовољне а у нерегистрованим домовима оне и не постоје

Недоследно поштовање права старијих почиње већ у породици, а наставља се у установи услед недовољне упознатости и особља и старијих са правима, недовољно

обезбеђених механизама заштите и неразрађених стандарда квалитета неге и људских права старијих

У систему заштите се континуирано ускраћују права старијима да доносе сопствене одлуке, многи нису информисани нити подстакнути да учествују, чак ни у државним

домовима где су обезбеђени механизми учешћа, којих у приватним домовима и нема

Приватност корисника је хронично угрожена у готово свим установама.

У највећем броју случајева, корисници домова не управљају сопственим финансијама

Постоје индиције да има насиља у неким установама и од установе и од других корисника али и од породице. Изгледа да се корисници успешније штите од насиља

у установи, него од породичног насиља, лакше га препознају и реагују

Основна здравствена заштита није у једнакој мери доступна корисницима приватних домова, као што је то случај са онима који живе у државним.

Услови смештаја су веома различити и крећу се од одличних до прихватљивих. Примећена је пренасељеност како у појединим државним тако и у собама неких

од приватних домова. Приступачност особама са инвалидитетом није у довољној мери обезбеђена.

Ипак, постоје и домови са веома квалитетним условима смештаја, где има довољно простора за приватност и заједничких просторија, и који нуде богате садржаје

активности својим корисницима.

Уколико Србија жели да постане пуноправна чланица Европске уније, у процесу реформе система социјалне заштите, она мора обезбедити доследно поштовање људских

права корисника на резиденцијалном смештају, на шта се и обавезала обавезама преузетим по међународним уговорима и споразумима.

Неопходна су три ургентна правца акције у наредном периоду:

1. Унапређење нормативног оквира

2. Едукација пружалаца услуга, самих старих људи и сензибилизација породице и јавног мњења за питања права старијих на резиденцијалном смештају

3. Континуирано праћење поштовања права старијих, како од стране државе тако и од стране независних монитора, укључујући и организације цивилног друштва

Амитy ће са својим партнерима започети едукацију пружалаца услуга и корисника о људским правима старијих у 20 установа у којима смо вршили мониторинг.

Извештај о мониторингу је објављен у публикацији „Обесправљени из незнања.

За додатне информације можете контактирати путем имејла:

нада@амитy-yу.орг

(мр Надежда Сатарић, руководилац мониторинг тима

Извор: Центар за развој непрофитног сектора, 01.10.2013.

хттп://www.црнпс.орг.рс/2013/известај-о-мониторингу-обесправљени-из-незнања
У Европи живи око пет милиона особа са аутизмом
У Србији владају велике предрасуде о аутизму, код кога је је најбитнија рана дијагностика. Аутизам није ретка појава и обухвата 0.6 одсто укупне популације

БЕОГРАД - Помоћник министра за рад, запошљавање и социјалну политику Владимир Пешић рекао је да је то министарство ангажовано и укључено у све догађаје

који се односе на особе са инвалидитетом, укључујући и особе које имају аутизам и да се труди да сустигне европске стандарде који су виши него код нас.

Пешић је, поводом Европског дана аутизма, 3. октобра, додао да је битна сарадња са организацијама цивилног друштва и да је Министарство за рад, запошљавање

и социјалну политику, у односу на остале државне институције, на том плану далеко одмакло.

Пешић је на конференцији за новинаре указао на значај укључења тог министарства у пројекат "Инклузија кроз културу" и истакао да су веома значајни партнерски

односи, јер ресорно министарство није у могућности да само финансијски подржи све пројекте и активности.

Председник Управног одбора Републичког удружења Србије за помоћ особама са аутизмом Весна Петровић је, истакавши да у Србији владају велике предрасуде

о аутизму, указала да је најбитнија рана дијагностика, а посебно сервиси подршке који треба да помогну да особа са аутизмом што дуже борави у кућном окружењу.

Петровић је додала да су породице које у свом окружењу имају особу са аутизмом 16 одсто подложније стресу од нивоа стреса са којима се сусрећу породице

које живе са особама које пате од неког другог поремећаја.

На основу података добијених научним истраживањем, аутизам није ретка појава и ако се узме у обзир цео спектар аутистичних поремећаја, ова врста онеспособљености

обухвата 0.6 одсто укупне популације.

То значи да у Европи, укључујући све чланове Савета Европе, постоји око 5 милиона особа са аутизмом.

Аутизам је поремећај који може да утиче на око 6 од 1.000 особа и четвороструко је учесталији код дечака него код девојчица.

Стручњаци сматрају да због гарантовања достојанствености, особе са аутизмом не треба сматрати нити се према њима односити као према популацији која није

способна да оствари циљеве као што су независност или опредељеност.

Због комплексности потреба особе са аутизмом припадају посебно осетљивој групи људи, чак и међу људима са инвалидитетом, при чему Савет Европе указује

да су особе с аутизмом често више и озбиљније дискриминисане.

На конференцији за новинаре је такође указано да деца с аутизмом морају да имају бесплатно, одговарајуће образовање, почев од предшколског узраста.

Извор: Вечерње новости (Тањуг), 04.10.2013

хттп://www.новости.рс/вести/насловна/друство/актуелно.290.хтмл:457058-У-Европи-зиви-око-пет-милиона-особа-са-аутизмом

је нова студија. Због болести вида, а процењује се да је у шест земаља ЕУ обухваћених истраживањем слеп или слабовид сваки тридесети човек, годишње

се губи више од сто милиона радних дана. Истовремено је стопа незапослености слабовидих и слепих већа него у групама са другом врстом инвалидитета а њихово

незапошљавање углавном је последица предрасуда.

Кључни проблем је дефиниција слепила и у чланицама Европске уније не постоји јасна политика на том плану, закључак је нове студије коју је за Европски

форум против слепила израдила консултантска кућа Дилојт асес економикс (Делоитте Аццесс Ецономицс).

Извештај "Цена и терет болести вида и спречавање слепила" обухватио је Француску, Немачку, Италију, Словачку, Шпанију и Британију.

Слепило се у Француској дефинише зависно од тога да ли се онај који од тога пати сматра слепим или не, у Немачкој користе научну дефиницију док Италија

и Велика Британија употребљавају дефиницију Светске здравствене организације.

Извештај је у циљу изналажења одговора на изазове слепила у Европи представљен у Европском парламенту 1. октобра.

Индиректни трошкови 20 милијарди евра

У шест земаља обухваћених истраживањем годишње се губи 123 милиона радних дана због болести вида и те болести здравствене системе коштају 15 милијарди

евра а 1,4 милијарде кошта само слепило.

Индиректни трошкови због пада продуктивности и неформалне неге достижу 20 милијарди евра када је реч о болестима вида и 7,1 милијарду за слепило, показао

је извештај.

Слепило је честа компликација других болести или последица компликација које иду са старењем.

На сваких пет секунди неко у свету ослепи а 80% слепила могуће је спречити или лечити.

У свету 285 милиона људи пате од неког озбиљног оштећења вида а од тога 90% у земљама у развоју.

Распрострањеност слепила у Европи веома се разликује од чланице до чланице ЕУ и у Италији и Словачкој има два пута више људи који су изгубили вид него

у Француској и Великој Британији.

Према извештају, у шест земаља ЕУ слепо је између 26.480 и 218.513 особа али још стотине хиљада пате од оштећења вида.

"Слепило је крајња тачка али је број људи са оштећењем вида већи од 700.000 (слепих) у шест земаља. Мислимо да је сваки 30 човек слеп или слабовид",

рекао је у Европском парламенту професор Сехназ Карадениз, председник Међународне федерације за дијабетес за европски регион.

Превентива и демографија

Истраживање је показало да би медицинске интервенције, попут раног откривања, превенције и третирања катаракте, дијабетичарске ретинопатије и глаукома,

допринеле да се број слепих преполови и да шест чланица ЕУ уштеди између 1,6 милијарди евра и три милијарде годишње.

Учесници у дебати у ЕП сложили су се да, како би такве уштеде биле могуће, мора да постоји јасна паневропска дефиниција слепила. Они су се такође заложили

да се оштећења вида ставе више на агенди европске политике због њихове везе са брзим старењем европске популације.

"Право стање ствари не делује обећавајуће, с обзиром на старење популације, 'епидемију' дијабетеса, као и чињеницу да 70% гојазних има проблема с видом",

истакао је Дилојтов аналитичар и један од аутора извештаја Јорис Клеинтјенс.

Председник Европског форума за здравље мушкараца Јан Бенкс (Иан Банкс) упозорио је да ће повећање старосне границе за пензионисање широм Европе, посебно

жена, чији се радни век све чешће изједначује са радним веком мушкараца, негативно деловати на здравље и продуктивност.

"То значи да ће бити све више људи који раде са оштећењем вида и за то нам је унапред потребан план, не само за лечење болести вида, већ и за превенцију,

ако желимо здраву радну снагу", рекао је Бенкс.

Дебата у ЕП одржана је пред Светски дан вида који се ове године обележава 10. октобра. Светски дан вида одржава се другог четвртка у октобру сваке године.
Предрасуде јаче од инвалидитета

Статистике показују да су слабовиди и слепи група инвалида са најнижом стопом запослености при чему највећа препрека за њихово запошљавање није инвалидитет,

већ су то предрасуде.

Истраживање које је недавно спровело Данско друштво слепих потврдило је да су предрасуде главни разлог што је много слепих у Данској без посла и показало

да је сваки трећи Данац скептичан према колеги са оштећеним видом.

"Једна од предрасуда је да слепи колега не може на радном месту да потпуно замени колегу који види. Та предрасуда се најчешће сруши убрзо по запошљавању

слепе или слабовиде особе, чим колеге виде да нема никаквих проблема у раду", рекао је за ЕурАцтив.цом председавајући Данског друштва слепих Торкилд Олесен.

Од 9.500 чланова Друштва, посао тренутно има 12%. Истовремено је 70% слепих старости између 18 и 65 година превремено пензионисано.

И док из немачког Центра за подршку слепима и слабовидима поручују да је стање у чланицама ЕУ слично, из Шпаније се залажу за позитивну дискриминацију,

односно успостављање квота за запошљавање слепих.

Систем квота већ постоји у Немачкој али су резултати за сада слабашни.

Предвиђено је да свака компанија са више од 20 запослених мора да запосли најмање 5% особа са инвалидитетом а, ако то не учини, плаћа екстра порез који

одлази у посебан фонд за особе са инвалидитетом. Међутим, бројни послодавци и даље пре плаћају екстра порез него што запошљавају особе са инвалидитетом,

што увећава сумње у систем квота.

Удружења слепих и слабовидих упозорила су и на лоше статистике о учешћу слепих на тржишту рада напомињући да се подаци углавном односе укупно на особе

са инвалидитетом а нису разврстани према инвалидитету.

Извор: ЕурАцтив, 10.10.2013

хттп://www.еурацтив.рс/еу-приоритети/6334-слепи-теко-долазе-до-посла-.хтмл
Трећина девојчица не иде у школу
БЕОГРАД -

У Србији 30 одсто девојчица од 15 до 19 година, које живе у сиромаштву, не иде у средњу школу, А за ромске девојчице ситуација је још драматичнија, јер

их чак 83 одсто не похађа школу, док 44 одсто ученица основних школа нису безбедне због вршњачког насиља, речено је данас на конференцији поводом 11.октобра

Међународног Дана девојчица.

Девојчице су двоструко дискриминисане, по родној и старосној основи, а свака трећа девојчица широм света није укључена у систем образовања због дискриминације,

насиља и сиромаштва, навела је амбасадорка Аустралије Хелена Стадерт на конференцији за новинаре Амбасаде Аустралије.

Према њеним речима, 66 милиона девојчица на свету не иде у школу.

Она је рекла да би у Србији сексуално образовање требало укључити у наставни програм и подићи ниво свести о значају тог предмета.

Заменица шефице УНИЦЕФ Лесли Милер рекла је да је у Србији изражена родна неједнакост деце у школама.

Половина девојчица из осетљивих друштвених група, било сиромашних или ромских, никад није користило компјутер и интернет, указала је она.

Ти подаци показују да се мора помоћи девојчицама у Србији да се упишу у школу и да у школи остану, најмање да заврше средњу школу, закључила је она.

Повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић рекла је да је Србија законом превазишла проблем обухвата деце за образовање, али не за децу ромске

популације, из руралних средина, породица избеглих и расељених.

Наставни садржаји обилују родним стереотипима

У Србији постоје велики проблеми са образовањем ромских девојчица и са огромним бројем родних стереотипа у наставном садржају, казала је Невена Петрушић.

Петрушић је казала да је неопходна промена наставног садржаја, почев од основне школе.

Државна секретарка Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Стана Божовић казала је да су у образовању у Србији дискриминисане Ромкиње, девојчице

са неком врстом инвалидитета и девојчице са села.

Божовић је најавила истраживање да би се утврдили проблеми девојчица из тих осетљивих група и разлози због којих напуштају школовање.

Заменица шефице УНИЦЕФ Лесли Милер је казала да је у Србији највећи проблем образовање мањинских група и да су деца честе жртве насиља.

По истраживањима УНИЦЕФ, 44 одсто деце трпело је неку врсту насиља још у основној школи, а половина су девојчице, казала Милер.

Званичница УНИЦЕФ је указала да је образовање девојчица светски проблем. Навела је и да је годишње више од 60 милиона девојчица млађих од 18 година, присиљено

да се уда.

Извор: РТВ, 11.10.2013.

хттп://www.ртв.рс/ср_лат/друство/трецина-девојцица-не-иде-у-сколу_428609.хтмл
Сиромаштво прети сваком четвртом житељу ЕУ
У Европској унији безмало једна четвртина становништва (121 милион људи) живи на граници беде, показали су нови подаци агенције за статистику ЕУ - Еуростат.

Најмање погођене Чешка, па Холандија, а тек потом Немачка.

Најгора ситуација је у Бугарској, где сиромаштво угрожава скоро половину популације. На другом месту је Румунија, коју следи нова чланица европске породице

- Хрватска. Са безмало трећином становништва угроженог сиромаштвом, на четвртом месту је презадужена Грчка, пренела је агенција ЧТК.

Подаци Еуростата су показали да се на другом крају листе, међу најмање угроженим, налазе становници Чешке, која је претекла и развијене западне земље.

У Чешкој сиромаштво угрожава 15,4 одсто људи, а тик иза ње је Холандија са 15,7 одсто сиромашних. У суседној Немачкој беда прети сваком петом становнику.

У целини важи да сиромаштво највише угрожава људе који живе у сеоским срединама и мање насељеним регионима.

Ситуација се у последње време додатно погоршава. Према најновијим подацима Међународног црвеног крста у Европи живи 43 милиона људи зависних од хуманитарне

помоћи. Још 120 милиона Европљана је угрожено сиромаштвом. При томе у Европској унији живи око 500 милиона становника.

Европа је суочена са најгором хуманитарном кризом у последњих шест деценија, рекао је генерални секретар Међународне федерације Црвеног крста Бекеле Гелета.

Ни благи привредни опоравак у неким деловима Европе не помаже да се превазиђе негативан тренд.

Извор: Мондо (Тањуг), 15.10.2013

хттп://www.мондо.рс/а624356/Инфо/Свет/Сиромаство-прети-сваком-цетвртом-зитељу-ЕУ.хтмл
Од почетка године 65 жртава трговине људима
Пажња треба да се обрати и на жртве принудног склапања брака, у првих шест месеци ове године забележен један такав случај, а прошле године шест

За првих шест месеци ове године у Србији је идентификовано 65 жртава и потенцијалних жртава трговине људима, рекле су саговорнице Тањуга поводом 18.

октобра - Европског дана борбе против трговине људима, упозоравајући да трговина људима погађа све у друштву и да жртва може да постане свако.

Директорка Центра за заштиту жртава трговине људима Сања Кљајић рекла је да је у прошлој години идентификовано 79 жртава које су углавном експлоатисане

сексуално, радно, путем склапања принудног брака, просјачења, а да је у првих шест месеци ове године идентификовано 65 жртава и потенцијалних жртава

трговине људима.

"За првих шест месеци у Србији идентификоване су 53 жртве и 12 потенцијалних жртава", рекла је Кљајић упозоравајући да су најугроженије маргинализоване