Електронски билтен Црвеног крста Смедерево

док су старији више видели жуту боју.

Софи Вуергер, аутор студије, закључила је да одређени нервни путеви надокнађују то што не видимо па очи, уз помоћ мозга, нормално виде боје и у старијим

годинама.

Извор: Блиц, 12.10.2013.

хттп://www.блиц.рс/Слободно-време/Вести/412137/Старењем-људске-оци-престају-да-разликују-боје

Алкохол остаје најприсутнија дрога у Европи чији проблем није само конзумирање, већ енормна количина алкохола које се дневно попије што представља велику

опасност по здравље људи, закључено је на симпозијуму у Лепенском виру.

Алкохолизам је трећи водећи фактор ризика по лоше здравље на глобалном нивоу и одговоран је за око четири одсто свих смртних случајева у свету, истакнуто

је на 29. Симпозијуму о болестима зависности.

Чак 15 одсто мушкараца дневно пије количину већу од 60 грама чистог алкохола што представља веома висок ризик за хронично и акутно оштећење здравља као

и 7,7 одсто жена на истом нивоу ризика и дневно конзумира више од 40 грама чистог алкохола", навео је в.д. председника Заједнице клубова лечених алкохоличара

Србије, проф. др Петар Настасић.

Према његовим речима сваки пети пацијент у општој медицини испољава образац пијења који се може дефинисати као ризичан или хазардан и може директно довести

до развоја пуне зависности од алкохола.

"Штетна употреба алкохола директно убија 2,5 милиона људи, од којих је 320. 000 младих између 15 и 29 година живота", навео је државни секретар у Министарству

здравља др Периша Симоновић.

Зато је др Симоновић истакао да је приоритет Стратегије за борбу против злоупотребе алкохола и алкохолизма у Србији до 2020. обезбеђивање финансијских

и људских ресурса за превенцију и смањење штетне употребе алкохола, смањење штете и јачање националних одговора на проблеме јавног здравља изазваних

злоупотребом алкохола.

У организацији Министарства здравља Републике Србије, Заједнице клубова лечених алкохоличара Србије, Српског лекарског друштва - Секције за болести зависности,

Општине и Дома здравља Мајданпек, у хотелу Лепенски вир у Доњем Милановцу одржан је симпозијум о "Болестима зависности - сличности

и разлике", наведено је у саопштењу.

Извор: РТВ, 13.10.2013.

хттп://www.ртв.рс/ср_лат/друство/алкохол-најприсутнија-дрога-у-европи_428997.хтмл

се даје домаћој сурутки, насупрот оној пореклом из индустрије сира.

Највреднија компонента сурутке су свакако њени протеини, а то најбоље знају спортисти и физички активније особе, јер они обезбеђују организму висок ниво

енергије.

Развој прехрамбене индустрије донео је бројне предности и олакшице у припремању и конзумацији хране које одговарају брзом темпу живота, али, нажалост,

у том процесу напретка заборављене су неке старе, традиционалне и веома здраве намирнице.

Једна од њих је и сурутка, производ од млека који се кроз историју користио далеко више него данас. Иако неке напредне земље попут Швајцарске и Исланда,

које имају развијену индустрију млечних производа, користе сурутку као основу за прављење различитих пића, у већини земаља заборављени су и она и њени

бројни позитивни утицаји које има на здравље.

Сурутка је нутритивно изузетно вредна намирница, јер садржи изузетно важне минерале - натријум, калијум, фосфор, магнезијум, гвожђе, цинк, бакар, кобалт,

манган. Такође садржи и витамине Бе5, Бе2, Це и Бе6, као и аминокиселине и беланчевине, а не садржи много калорија.

Протеини из течности, која остане након прављења сира, обезбеђују организму висок ниво енергије, убрзавају синтезу мишићних протеина, а самим тим и раст

мишића, као и њихов брз опоравак после напора.

Студије спроведене на Бостонском универзитету показале су да сурутка може да спречи остеопорозу, јер надокнађује беланчевине, чији недостатак доводи до

разређења костију.

Због тога је идеалан избор и за старије особе. Неки нутриционисти толико верују у састав сурутке да је препоручују и трудницама, због појачане потребе за

беланчевинама. Уз то, тврде да је, након рођења детета, у ситуацији када дојење није могуће, сурутка најбољи начин храњења новорођенчета, јер садржи

већину беланчевина које садржи и мајчино млеко.

Како сурутка има важну улогу у опоравку организма после напора, да даје енергију, као и да садржи бројне минерале и витамине, корисно је уврстити је у исхрану.

Предност се даје домаћој сурутки, насупрот оној пореклом из индустрије сира, која до конзумената долази најчешће у праху.

Извор: РТС, 13.10.2013.

хттп://www.ртс.рс/паге/магазине/ср/сторѕ/491/Здравље/1416881/Сурутка%2Ц+ризница+минерала+и+витамина.хтмл

Парадентоза води у крезубост
НОВИ САД -

Парадентопатија је, након каријеса, најраспрострањеније обољење зуба. Од ње пати већина одраслих и чак трећина деце, а уколико се на време не открије

и не лечи, води ка потпуном губитку зуба.

Реч је о хроничном обољењу параденцијума, ткива које окружује зубе, дајући им потпору и омогућавајући им да обављају функцију.

Уколико процес захвати само десни, реч је о гингивитису, а ако се прошири на цео потпорни апарат – настаје парадентопатија, објашњава др Зора Делић и наводи

да је лоша хигијена зуба главни узрочник настанка болести.

Лоша хигијена доводи до стварања денталних наслага, зубног плака и зубног каменца. Болест настаје тако што се у неодстрањеном плаку, који је највећим

делом састављен од микроорганизама, таложе и минерали пљувачке, стварајући каменац.Ти процеси разарају потпорни зид зуба, који временом губи везу с виличном

кости, почиње да се клати и на крају испадне, каже докторка.

Осим лоше хигијене, на настанак и убрзавање болести могу да утичу и наслеђе, старење, жвакање само једном страном вилице, затим неке болести, пад имунитета

и шкрипање зубима у сну.

Опасност од настанка парадентозе повећава се и ношењем неадекватних протеза, вештачких вилица, круница и зубних мостова.

Докторка препоручује редовно прање зуба четкицом с вештачким влакнима средње тврдоће, коришћење зубног конца за одстрањивање заосталих наслага хране

између зуба и испирање уста водицом. Редовни одласци стоматологу и уклањање каменца се подразумевају.

Парадентопатија се углавном касно открива, јер нема типичних симптома. Нема ни бола, па пацијенти често занемарују повремено крварење десни и јављају

се лекару тек када примете да су им се зуби расклимали. Кад се болест искомпликује, односно када се створе парадентални апсцети, почињу и болови, али

тада може да буде касно. У том стадијуму зуби, углавном, морају да се ваде.

Лечење болести у почетној фази подразумева уклањање денталног плака и зубног каменца, чиме се елиминише узрок инфекције. Тако се, уз услов да пацијент

одржава оралну хигијену, напредовање болести може зауставити. По потреби се укључује и терапија лековима с антибиотским деловањем. Уколико се болест

открије у поодмаклој фази лечење се обавља хируршким захватима којима се уклањају оболели делови кости и десни и додају нове вештачке кости и мембране,

чиме се продужава век трајања зуба.

Извор: РТВ, 22.10.2013.

хттп://www.ртв.рс/ср_лат/друство/парадентоза-води-у-крезубост_431231.хтмл
Доручак кључан за здравље организма
Правилан одабир намирница за доручак подстиче губитак телесне тежине и смањује ризик од дијабетеса, срчаних болести и високог холестерола и утиче на свеопште

здравље организма. Британски научници поручују да ујутру никако не треба конзумирати сланину, шунку, кобасице, крофне, слатка пецива, лајт јогурте и мафине.

Познато је да је доручак веома важан оброк и да треба да буде нутриционистички богат и јак. Ипак јака храна није исто што и здрава храна, па су британски

научници са Универзитета „Бристол“ саставили листу намирница које никако ујутру не треба да се нађу на трпези, пише Дејли мејл.

На првом месту су сланина, шунка и кобасице. Конзумирање прерађеног меса повезано је са повећањем ризика од добијања рака дебелог црева.

Британски Центар за истраживање рака објавио је листу ствари које су повезане са повећаним ризиком од рака и које зато треба избегавати, а нитрати из прерађеног

меса, налазе се на самом врху те листе.

Зато је време да се избаци овакво месо, не само из доручка, него и из других оброка.

На листи су се нашле и слатке пахуљице. Неке пахуљице препуне су угљених хидрата и шећера, па због њих шећер у крви нагло скаче, а затим се вртоглаво

спушта.

Природни воћни и биљни сирупи, попут сирупа јавора, могу бити веома здрави заслађивачи, али је невоља у томе што се на тржишту налази превише вештачких

сирупа сличног мириса и укуса, који су потпуно нездрави.

У овим производима има превише глукозе, која доводи до тога да се ствара сувишна маст између органа.

Поред гојења ова маст је врло опасна и зато што може довести до стварања рака, те треба избегавати сирупе.

Крофне и слатка пецива се такође не препоручују.

Јасно је да ове намирнице садрже огромне количине шећера, које се никако не могу сматрати здравим.

Шећер је најгори начин да се напуне резервоари у организму ујутру, зато што повећава ниво шећера у крви, изазива осећај глади, увећава ризик од гојазности

и дијабетеса.

Готови сендвичи за подгревање представљају велику опасност по здравље.

На тржишту постоје и здраве верзије овог оброка, али се чешће срећемо са производима који су пуни адитива и натријума, а када се узме у обзир како негативно

ови састојци могу да утичу на организам, време утрошено за прављење сопственог сендвича за доручак, напрасно почиње да звучи као сјајна инвестиција.

Још једна у низу опасних намирница су и лајт јогурти. Ови производи освајају тржиште зато што имају само око 100 калорија и могу да се нађу у најразличитијим

укусима, али су пуни вештачких заслађивача који су штетни за организам. Увек је боље изабрати обичан јогурт са мањим процентом масти.

Врло је згодно свратити у пекару сваког јутра и купити неки од примамљивих, шарених мафина. Али сетите се да је у њима садржано све оно што вам ујутру

никако не треба: бело брашно, путер и много шећера.

Ако за доручак баш желите мафин, држите се мањих порција, сасвим су довољни они величине већег јајета.

Нутриционисти напомињу да биолошки вредан доручак мора да садржи производ житарица, једно парче црног, ражаног или интегралног хлеба, 200 грама млека,

јогурта или киселог млека, 100-150 грама младог сира и нешто од поврћа.

Извор: РТС, 23.10.2013.

хттп://www.ртс.рс/паге/магазине/ср/сторѕ/491/Здравље/1426174/Дору%Ц4%8Дак+кљу%Ц4%8Дан+за+здравље+организма.хтмл
Дан борбе против можданог удара
Болести крвних судова непријатељ су број један у Србији и свету, а међу њима је мождани удар трећи најважнији узрок обољевања и смртности, као и најчешћи

узрок инвалидитета

Поводом Светског дана борбе против можданог удара, 29. октобра, стручњаци упозоравају да код две трећине болесника мождани удар узрокује инвалидитет

који најчешће за последицу има трајну радну неспособност.

Процењује се да чак 46 одсто случајева можданог удара настаје у продуктивној животној фази опште популације, односно између 45. и 59. године.

Време потребно за рехабилитацију после те болести највише зависи од тежине шлога, а само петина преживелих успе да у потпуности поврати нормалне функције

организма.

Чак 60 одсто пацијената остаје са мањим или већим последицама шлога, док трајно онеспособљени за самосталан живот, односно људи који зависе искључиво

од туђе помоћи, чине остатак ове негативне статистике.

Симптоми који указују да је дошло до зачепљења крвног суда у мозгу (шлога) су поремећени покрети једне стране тела, слабост, неспретност, одузетост руке

или ноге, поремећај осетљивости, трњење стране лица или тела, губитак вида на једно око, губитак координације или немогућност хода, неразумевање или

немогућност говора.

Неуролози истичу да је од највећег значаја да се особе са тим тегобама што пре обрате лекару, јер пацијенти који, за време од сат до сат и по од почетка

симптома, успеју да буду превезени до специјализованих установа за лечење акутног можданог удара, имају знатно веће шансе за повољнији исход болести.

Када су у питању фактори ризика, стручњаци указују да међу те факторе спадају многе болести, стања, околности и животне навике при чему на поједине факторе

ризика, као што су узраст, пол и генетско наслеђе, није могуће утицати, али је зато на многе факторе ризика могуће деловати и смањити њихов утицај.

Узраст је значајан фактор ризика, јер старије особе чешће оболевају, али чак 46 одсто можданих удара настаје у продуктивнијој животној фази, што мождани

удар чини великим здравствено - економским проблемом.

Пацијенти се упозоравају да могу да утичу на повишен крвни притисак, пушење, срчане болести, поремећај ритма срчаног рада, шећерну болест, повишене масноће

у крви, као и да се здравије хране, избегавају стрес, воде рачуна о тежини и упражњавају физичку активност.

Неуролог и физијатар Клинике за рехабилитацију "Милан Зотовић" у Сокобањској др Биљана Стојановић указује да савремен начин живота, чести стресови, борба

за егзистенцију, нездрав начин живота који подразумева нередовну исхрану, пушење..., али и генетски фактори утичу на све чешћу појаву тих обољења углавном

у млађој популацији.

Како је докторка Стојановић рекла Тањугу, пре око 30 година, шлогови су углавном били карактеристични за старију популацију, за особе које су имале око

или више од 80 година.

"Међутим с годинама се та старосна граница померала, тако да је сад највећа учесталост цереброваскуларних инсулта све чешћа у популацији између 45. и 55.

године", додала је она.

На питање шта се може урадити на пољу превенције, Стојановић је казала да појединац мора да води рачуна о редовној и правилној исхрани, смањењу или

престанку пушења, контроли крвног притиска...

Стојановић је, такође, упозорила да би стручна јавност требало више пажње да обрати на цереброваскуларна обољења, која доводе до веома тешке онеспособљености

и инвалидитета.

Извор: Актер (Тањуг), 29.10.2013

хттп://www.актер.цо.рс/27-друтво/58768-дан-борбе-против-мо-даног-удара.хтмл
Министарка здравља посетила Општу болницу у Смедереву
31.октобар 2013.

Министарка здравља Републике Србије, Славица Ђукић Дејановић, данас је отворила Одељење дневне психијатријске болнице у Општој болници Смедерево, у присуству

руководства Града Смедерева, Опште болнице и Дома здравља Смедерево.

Поводом Светог Луке, славе Опште болнице „Свети Лука" Смедерево, ову здравствену установу данас је посетила министарка здравља Славица Ђукић-Дејановић

и том приликом свечано отворила Одељење дневне психијатријске болнице. Свечаном отварању и обележавању славе ове здравствене установе присуствовала

је градоначелница Смедерева др Јасна Аврамовић са најближим сарадницима, као и руководство Опште болнице „Свети Лука" и Дома здравља Смедерево.

„Пријатно сте ме изненадили вашим ангажманом. Ваш план да смедеревска болница има 24 постеље и да Дневна болница, на плану ресоцијализације да посебан

допринос, била је прилика да се данас сретнемо, да видим наше пацијенте и са њима поразговарам. Задовољна сам што пацијенти осећају скромност и залагање

вашег тима који стручно ради свој посао, али оно што ме посебно данас радује је то што је менаџмент болнице препознао колико је важно да прелазни пут

од саме болнице до одласка кући буде доступан нашим пацијентима", изјавила је министарка.

Она је закључила да је лечење у дневним болницама савремен облик лечења који пацијенту даје много више од класичног, даје му сигурност да може да превазиђе

проблем, да је човек као и сваки други и да може да се врати својој породици и радној средини.

Након тога је одржан састанак са директорима здравствених установа Смедерева, Смедеревске Паланке и Велике Плане.

Извор: Сајт Града Смедерева, 31.10.2013.

хттп://www.смедерево.орг.рс/вести.пхп?језик=лат#1

Занимљивости

Шведска је најбоља земља за живот за старије особе, следе Норвешка и Немачка, а Србија је на 64. месту од 91 земље, показују данас објављени резултати

првог истраживања те врсте, које је спровела организација Хелпејџ интернешнел поводом 1. октобра, Међународног дана старијих људи.

Међу првих 10 земаља су и Холандија, Канада, Швајцарска, Нови Зеланд, САД, Исланд и Јапан, а следе Аустрија, Ирска, Велика Британија и Аустралија, док

је на последњем, 91. месту Авганистан.

Француска је на 18. месту, Словенија на 20, Албанија на 39, прате је Мађарска и Хрватска, док су Бугарска и Румунија на 47. и 48. месту, а Црна Гора на

83.

Прва глобална табела ове врсте сачињена је на основу параметара као што су висина пензије, БДП земље, здравствена заштита, просечан животни век, саобраћајне

Истраживање је, такође, показало да ће за 10 година број старих људи бити већи од милијарде, а 2050. године ће их бити две милијарде, скоро 10 пута више

него 1950.

Године 2000, број старијих од 60 година први пут је био већи од броја деце млађе од пет година, а очекује се да ће 2050. године број старијих бити већи

од броја деце млађе од 15.

Од 193 земље, индекс обухвата 91 земљу, у којима живи 89 одсто светског становништва старијег од 60 година.

Извор: РТВ, 01.10.2013.

хттп://www.ртв.рс/ср_лат/друство/сведска-најбоља-за-зивот-старијих-србија-на-64.-месту_425678.хтмл

Један новопечени немачки младожења је на повратку са свадбеног путовања заборавио младу на бензинској станици и тек два сата касније приметио да је нема

у колима.

Пар је медени месец провео у Фрацуској. На повратку у Немачку муж је зауставио аутомобил код Бад Херсфелда како би сипао гориво.

Млада која је спавала током пута, на пумпи је отишла у тоалет.

Муж је платио гориво, сео у кола и одвезао се, не приметивши да му нема жене.

Тек два сата касније младожења је схватио да је сам у аутомобилу и позвао полицију која га је обавестила да га жена стрпљиво чека у станици.

Извор: Блиц, 11.10.2013.

хттп://www.блиц.рс/Слободно-време/Вести/411988/Младозења-заборавио-младу-на-бензинској-станици

Живот у сиромаштву као избор

и одлучио за земуницу у шумама Орегона.

Американац Ден Прајс био је успешан породични човек из Кентакија, константно изложен стресу. Такав живот напустио је пре 20 година када је одлучио да се

пресели у земуницу у шумама Орегона.

Кућу је направио, прецизније ископао испод пашњака на којем су најчешће били коњи. Још није зажалио због тако драстичног корака на који се одлучио, преноси

Ен-Би-Си.

„Када се одрекнете ствари и пристанете на мање у ствари имате више“, објаснио је власник куће од тек два и по метра квадратна!

Пре животне прекретнице, која га је коштала брака, Прајс је радио као фоторепортер. Издржавао је супругу и двоје деце, а хипотека на кућу надвијала му се

над главом свакодневно.

Идеја о напуштању модерног живота јавила му се након што је у 34. години прочитао књигу Паѕне Холлоњ Харлана Хабарда.

Хабардова прича о враћању једноставном животу променила је потпуно Дена Прајса. Након што је размислио мало, спаковао је нешто ствари и отпутовао у родно

место у држави Орегон.
Теретана на отвреном

Пре него што је направио „кућицу за Хобите“ испод дрвета, живео је у брвнари, шатору, под ведрим небом...

Одрекао се много тога, не троши готово ништа, али је задржао „ајпед“ и мали рачунар „мекбук ер“.
Нема веш машине, али ту је „адекватна“ замена

Један од трошкова које не може да избегне је рачун за мобилни телефон, али ни он није превелик, 53 долара месечно.

Такође, мора да плати 100 долара годишњег најма за земљу на којој се налази његова кућа.

Оштре зиме Орегона Ден преживљава тако што побегне на Хаваје.

Годишње троши око 5.000 долара (око 3.700 евра), а зарађује пишући за свој онлајн магазин Моонлигхт Чроницлес. Написао је и књигу Мѕ Тинѕ Хоусе под псеудонимом

Хобоартист (уметник бескућник). Прихвата и разне послове, па и оне које описује као чудне.

„Не верујем у куће и хипотеке. Ко паметан може да потроши цео живот на отплату куће у којој нема времена да буде, јер стално ради“, пита се Прајс.

Извор: РТС, 15.10.2013.

хттп://www.ртс.рс/паге/магазине/ср/сторy/511/Занимљивости/1419038/%Ц5%БДивот+у+сирома%Ц5%А1тву+као+избор+.хтмл

Писмо конобарици које ће вам вратити веру у људски род
Н.В. | 19. 10. 2013. - 16:29х |

Конобарица Ники Пирог имала је у свом делу ресторана "Дедалус" у Кембриџу у америчкој држави Масачусетс само два стола са гостима, за једним су биле две

жене за које је претпоставила да су мајка и ћерка, које су гласно плакале, а за другим је седео сам човек. Она није схватала шта се дешава док јој тај

човек уз свој рачун и кредитну картицу није додао и цедуљу на којој је писало: "Учини ми услугу и дај ми и њихов рачун. Некоме је утврђена дијагноза

болести. Немој да им кажеш".

Цедуља коју је доброчинитељ додао конобарици

- Ја сам спојила два рачуна и он је платио оба. Ниједно од нас није причало о томе шта се дешава и он очигледно није желео да се то разгласи. Написао ми

је и другу поруку на обједињеном рачуну захваљујући ми на помоћи и додајући да женама пожелим све најбоље када крену - навела је Пирогову у мејлу који

је написала Си-Ен-Ену.

Када су жене биле спремне да плате рачун и крену, она им је рекла да је човек који је седео ту све платио.

- Мајку су обузеле емоције, а признајем да су умало и мене - навела је конобарица.

Пирогова је прво поставила фотографију човекове цедуље на друштвену мрежу "Ридит". Тврди да је ганута, јер каже да јој се нешто тако дирљиво никада није

десило на послу.

- Људима је некада потребно подсећање да постоји добро на овом свету - рекла је конобарица.

Си-Ен-Ен наводи да су доброчинства гостију ресторана постала нешто што људи јако воле да шерују на интернету и подсећа да је прошлог месеца у у ресторану

у Северној Каролини странац оставио дирљиву поруку након што је платио рачун породици која је ту јела.

Извор: Блиц, 19.10.2013.

хттп://www.блиц.рс/Слободно-време/Вести/413810/Писмо-конобарици-које-це-вам-вратити-веру-у-људски-род