СТРАНИ ЈЕЗИК Друга година учења

СТРАНИ ЈЕЗИК

Друга година учења

Ученик разуме једноставну усмену поруку исказану савременим језиком, не дужу од две до три минуте. Разумевање треба да се односи на различите врсте усмених порука.

Ућеник чита са разумевањем краће писане или илустроване текстове у вези са познатим темама, садржајима и комуникативним функцијама.

У оквиру програмом предвиђене језичке грађе, ученик је у стању да искаже једноставну усмену поруку, исприча лични доживљај, садржај разговора или наративног текста, самостално или уз помоћ наставника.

У оквиру програмом предвиђђене језичке грађе, ученик пише поруке и кратке текстове.

Ученик остварује комуникацију и размењује са саговорницима кратке информације у вези са познатим темама, садржајима и комуникативним функцијама.

Препознаје осноовне принципе граматичке и социолингвистичке компетенције.

На крају шестог разреда ученик треба да:

• 
  разуме изразе које наставник употребљава током часа да би дао упутства за рад и друго
  
• 
  разуме кратке дијалоге и монолошка излагања до осам реченица, које наставник исказује природним темпом, други ученици, или их чује преко звучног материјала, а који садрже искључиво језичку грађу обрађену током петог и шестог разреда
  
• 
  разуме једноставне песме у вези са обрађеном тематиком
  
• 
  разуме и реагује на одговарајући начин на кратке усмене поруке у вези са личним искуством и са активностима на часу.
  

Ученик треба да:

• 
  упозна и када је у питању позната језичка грађа, савлда технике читања у себи и гласног читања
  
• 
  даље упознаје правила графије и ортографије
  

• 
  разуме упутства за израду вежбања у уџбенику и радним листовима
  
• 
  разуме смисао краћих писаних порука и илустрованих текстова о познатим темама
  
• 
  издваја основне информације из краћег прилагођеног текста у вези са неком особом или догађајем.
  

Ученик треба да:

• 
  разговетно изговара гласове, посебно оне које наш језик не познаје, акцентује речи, поштује ритам и интонацију при спонтаном говору и читању
  
• 
  ступи у дијалог и у оквиру шест – седам реплика, постављањем и одговарањем на питања, води разговор у оквирима комуникативних уфнкција и лексике обрађених током петог и шестог разреда
  
• 
  монолошки, без претходне припреме, али уз наставников подстицај, у десетак реченица представи себе или другога, уз помоћ питања саопшти садржај дијалога или наративног текста, или опише слику, лице, предмет, животињу и ситуацију
  
• 
  интерпретира кратке, тематски прилагођене песме и рецитације.
  

Ученик треба да:

• 
  реагује вербално или невербално на упутства и постављена питања у вези са конкретном ситуацијом
  
• 
  поставља једноставна питања и одговара на њих
  
• 
  изражава допадање или недопадање
  
• 
  учествује у комуникацији на часужтражи разјашњења када нешто не разуме.
  

Ученик треба да:

• 
  даље упознаје правила графије, ортографије и интерпункције
  
• 
  допуњава и пише речи и кратке реченице на основу датог модела, слике или другог визуелног подстицаја
  
• 
  пише пригодне честитке, порууке и електронска писма користећи модел
  
• 
  пише своје личне податке и податке других особа
  
• 
  одговори на једноставна питања која се односе на обрађене теме, ситуације у разреду или њега лично
  
• 
  прави спискове с различитим наменама
  

• 
  препознаје шта је ново научио
  
• 
  схвата значај познавања језика
  
• 
  увиђа могућности позитивног трансфера знања и стратегија стечених учењем првог страног језика
  
• 
  користи језик у складу са нивоом формалности комуникативне ситуације
  
• 
  разуме везу између сопственог зачагања и постигнућа у језичким активностима.
  

1. 
   Именице –властите и заједничке, одговарајући род и број.
   
2. 
   Члан – облици одређеног и неодређеног члана, основна употреба. Слагање члана са именицом и придевом. Члан сппојен са одређеним предлозима. Одређени члан испред датума.Партитивни члан. Употреба члана уз присвојни придев и именице које исказују блиско сродство.Положај члана и предлога уз неодрађен придев.
   
3. 
   Заменице – личне заменице у служби субјекта. Наглашене личне заменице у служби објекта. Наглашене личне заменице у слижби директног објекта. Присвојне заменице. Показне заменице. Упитне заменице.
   
4. 
   Придеви – описни придеви, слагање придева и именице у роду и броју. Описни придеви, неодређен придев. Компаратив. Присвојни придеви. Показни придеви. Назив боја. Главни бројеви.
   

5. 
   Предлози – прости. Употреба.
   
6. 
   Глаголи – садашње време трију конјугација. Садашње време модалниих глагола. Императив. Повратни глаголи. Перфект. Кондиционал презента. Футур правилних глагола.
   
7. 
   Прилози – потврдни, одречни, основни, упитни.
   
8. 
   Речце
   
9. 
   Везници
   
10. 
    Реченица – проста и проширена у потврдном и у одричном облику. Субјекат и предикат и један од додатака. Упитна реченица. Ред речи у реченици. Структуре везане за свакодневне ситуације у разреду.