Н. Н. Кулакова Ответственный редактор



Pdf көрінісі
бет439/472
Дата16.09.2024
өлшемі4.43 Mb.
#503673
1   ...   435   436   437   438   439   440   441   442   ...   472
istoriya veri 1

430
 
18, 24, 37 и 47 of Sacred Books of the East (Oxford, 1888-1897). Перевод устарел, но есть и более поздние 
переводы «Бундахишна», некоторых частей «Денкарта» и других пехлевийских книг: 
Zaehner. 
Dawn and 
Twilight, p. 342, и особ. .
J

Duchesne-Guillemin. 
La religion, pp. 52-63, здесь даны резюме каждой работы и 
указаны издания переведенных фрагментов. См. также составленную Кольпе библиографию: 
Colpe. 
Altiran: 
Einleitung. — 
WdM, 
12 (1 974): 197 sq.
Верования, относящиеся к посмертному существованию, анализируются в: 
Nathan Söderblom. 
La vie future 
Элиаде Мирча=История веры и религиозных идей. В 3 т. Т. 1. От каменного века до Элевсинских мистерий. — М., Критерион, 2002. — 464 с.


Янко Слава 
(Библиотека 
Fort/Da
) || 
yanko.lib.ru@rambler.ru
|| 
http://yanko.lib.ru
|| 
216
d'après le mazdéisme (P., 1901); 
J.D.C. Pavry. 
The Zoroastrian Doctrine of a Future Life (N.Y., 1926); см. 
недавнее рассмотрение этой темы: 
Widengren. 
Les religions de l'Iran, pp. 52, 124, 192. Работа: 
W. Bousset. 
Die 
Himmelsreise der Seele. — 
ARW, 
4 (1910): 136-169, 229-273 (переизд. 1960 г.), все еще остается незаменимой.
«Хадохт Наск» переводился и комментировался после Сэдорблома несколько раз, см.: 
Söderblom. 
La vie 
future, pp. 82-88. См.: 
Karl F. Geldner. 
Die Zoroastrische Religion (=Religionsgeschichtliches Lesebuch. 
Tübingen, 1926, vol. 1, pp. 42-44); 
Carsten Colpe. 
Die religionsgeschichtliche Schule (Göttingen, 1961), pp. 126-
129;
G. Widengren. 
Iranische Geisteswelt (Baden-Baden, 1961), pp. 171-177. В противовес сдержанности Карстена 
Кольпе (Die Religionsgeschichtliche Schule, p. 121), Виденгрен показал 
(OLZ, 
cols. 533-548), что это древний 
текст, язык которого примыкает к языку гат; см. также: 
G. Widengren. 
Le Origines du gnosticisme et l'histoire 
des religions. — 
Le Origini dello gnosticismo, 
ed. 
Ugo Bianchi 
(Leiden. 1964). pp. 28-60, sp. 49, и Les religions de 
l'Iran, p. 124; 
LH. Gray. 
A Suggested Restoration of the 
Hadoxt Nask. —JAOS, 
67 (1947): 14-23.
Интерпретация 
даэна 
вызвала возражения: G. 
Gnoli. 
Questioni sull'interpretazione p. 361 sq. Термин, который 
в конце концов стал означать «религию», возможно, происходит от корня 
day, 
«видеть», и может быть 
сравним с ведийским 
dhin, 
«видение»; см.: 
Humbach. 
Die Gāthās des Zarathustra, vol. 1. pp. 56-58; 
J. Gonda. 
The Vision of the Vedic Poets (La Haye, 1963), pp. 259-265. Первоначальное значение связано с индоиранской 
концепцией внутреннего видения: 
G. Gnoli. 
Questioni, p. 363. В своем частном значении 
даэна 
рассматривается как власть, одновременно человеческая и божественная (персонифицированная в 
paredros 
Ахурамазды); в общем значении — это совокупность всех индивидуальных 
даэна, 
т.е. тех верующих
которые разделяют общие доктрины, общие обычаи, духовное «коллективность», «религию» или 
«маздеитскую церковь» в смысле общности верующих, см.: 
Gnoli, 
p. 365.
Об инициатическом символизме Моста Чинват и значении 
даэна: H. Corbin. 
Terre céleste et Corps de 
Résurrection (P., 1960), p. 68 sq.;


Достарыңызбен бөлісу:
1   ...   435   436   437   438   439   440   441   442   ...   472




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет