Православни Богомољачки покрет у Југославији после Првог светског рата па све до наших дана представља читаву једну духовну епопеју, која није завршена него се продужује
жүктеу/скачать 0.57 Mb.
|
- Бұл бет үшін навигация:
- ДИВАН 5. У КРАГУЈЕВЦУ
- ДИВАН 6. ХРИСТОС И СТАРЕШИНЕ НАРОДНЕ
ДИВАН 4. ПРЕПИРКА О ЧУДЕСИМА Како вам се свиђа наш богомољачки сабор? упита поп Милан Сретеновић госте из Енглеске, пошто поседаше у кући. Џон Патерсон (преко тумача): Знате, ја сам новинар, а модерни новинари увек траже сензације. Директори новина захтевају то од својих сарадника због боље прође листа, а читаоци опет ради надражаја нерава (отприлике као пијанац ракију). За мене пак лично, као хришћанина, овај ваш састанак је необична пријатна сензација. Мислим да је то јединствени религиозни покрет у Хришћанству. И ја сам благодаран Господу моме Исусу Христу који ме је данас довео к вама. Поп Милан: Драго нам је чути да је и доктор Патерсон као светски човек осетио да је наш Покрет необична и крупна појава у хришћанском свету. Но молим и пастора Карингтона да нам каже своје мишљење. И сам Господ наш Исус хтео је да чује шта се о њему мисли питајући ученике: „Ко говоре људи да сам ја" (Лука 9, 18)? Пастор Карингтон је казивао о многим религиозним покретима у Енглеској и како је сваки такав већи покрет значио одвајање од матичне цркве и стварање посебне црквене организације. „Ваш покрет је, вели, сасвим оригиналан. Прво што он чврсто стоји у крилу цркве, а друго због динамичне простоте у веровању, строгости у владању и надприродности у објашњавању свега што јесте и што бива у свету и у животу људском. То је апостолска особина вашег покрета. Ја сам се данас осећао као да сам у првоме веку а не у двадесетом. Али вам морам рећи, да је такав покрет код нас у двадесетом веку, немогуће замислити. Говорити о чудесима енглеском народу, како се то овде међу вама говори, значило би, не утврдити него поколебати веру. Ми на Западу сасвим смо прожети науком и научним позитивизмом. Ја сам овде чуо извештаје о многим чудесима. Ви то објашњавате Богом а ми природом, без Бога, просто стицајем познатих и непознатих сила и чињеница". Кад је г. Карингтон завршио своју реч, настало је ћутање. Јер колико нас је изјава оног световњака и новинара пријатно дирнула, толико нас је изјава овога пастора запрепастила. Ћутање прекиде. Брат Петар Козлић: Време од пет хиљада година од створења света до Христа није могла пресушити извор божјих чудеса, када је Бог говорио кроз пророке и праведнике и јављао се кроз сени и подобија. Како дакле да тај извор чудеса пресуши за непуних две хиљаде година од како се Син Божији јавио на земљи? Како да слуге Домаћинове буду дуже чествоване него Син Домаћинов? Јеромонах о. Мисаил: Ја се усуђујем запитати пречасног господина Карингтона, да ли се у Новом Завету на енглеском језику налазе исте речи као и на српском у десетој глави Матејевог Јеванђеља, којима Господ заповеда својим апостолима: „проповедајте и казујте да се приближило царство небеско, болесне исцељујте, губаве чистите, мртве васкрсавајте, ђаволе изгоните: бадава сте добили, бадава и дајте" (Матеј, 10, 7-8). Пастор Карингтон: Да, тако стоји написано и у нашој енглеској Библији. Поп Милан Сретеновић: Дозволите да видимо шта пише и у остала три Јеванђеља. У Марка стоји написано: „И постави дванаесторицу да буду с њим, и да их пошаље да проповедају, и да имају власт да исцељују болести, и да изгоне ђаволе" (Марк. 3, 14). Мало даље у истом Јеванђељу опет стоји ово: „И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два,
Исто то пише и у Лукином Јеванђељу: „Сазвавши дванаесторицу,
Са истим задацима послао је Господ и Седамдесеторицу говорећи им: „Исцељујте болеснике,
А када се ови ученици вратише и радосно известише свога Учитеља како им се „и ђаволи покоравају", рече им Исус: „Ево вам дајем власт,
Православна је црква за сва времена непоколебљиво држала, да ове исте задатке које је и Господ задао својим апостолима, задао је и целој цркви својој до краја времена. Ја бих молио господина Карингтона да нам каже, да ли црква којој он припада сматра да су апостолски задаци и њени задаци? Пастор Карингтон: Како који задатак. Неки је био задат само апостолима, а неки апостолима и цркви. Поп Милан: Знам од прилике шта мислите. Протестанти сматрају, да једини задатак који је од апостола пренет на цркву јесте проповедати Јеванђеље. Брат Чедо Јеличић: Ја бих се усудио по мојој простој памети сељачкој укратко овако рећи: Вера без чудеса није вера но филозофија, а црква без чудеса није црква но једно обично добротворно друштво као и Црвени Крст. Сви повикаше: Тако је, тако! Џон Патерсон сијао је од радости због надмоћи наших аргумената. Нашем пак епископу као да је било нелагодно што ће због ове препирке наш гост отићи постиђен, па рече:
Ако пак хоћете, можете изабрати и четврти одбор од тројице који би проучио, набројао, и изложио утицај и значај чудеса за садашњи богомољачки покрет у српском народу. Извештаји тих одбора прочитали би се на неком идућем сабору, а по потреби и објавили. Сви усвајају овај предлог нашег Епископа. Пастор Карингтон: Ја ћу знати и ценити труд, на који сам вас ја ето и нехотично побудио. Хвала вам. За мене би нарочито значајан био извештај овог четвртог одбора који би изложио утицај и значај чудеса за ваш савремени покрет у Српској цркви. — Била је већ увелико ноћ кад су се разговори и говори завршили. Сабор је, као и увек, молитвом закључен. На своду небеском блистале су Божје звезде некако весело, као да се радују што виде како људи на земљи славе заједничког Творца. Завршени су говори и разговори, али не и певање. Кругом око Дивостинске цркве певало је неколико хорова, уз пратњу свега народа. Ко никад није певао, ту је пропевао. Ко никад није плакао од радости, ту је заплакао. Један хор је певао: „Ево Господа с војскама иде,
„Пјевајте Господу пјесму нову, Пјевајте Господу сва земљо! Пјевајте Господу, Благосиљајте име Његово. Казивајте по народима славу Његову, По свијем племенима чудеса Његова"... И певање песме за песмом неће престајати до зоре. Тако је увек и на свима богомољачким саборима. ДИВАН 5. У КРАГУЈЕВЦУ Три месеца после сабора у Дивостину сазва о. Јован Рапајић онај први одбор од тројице у Централу у Крагујевцу. Под његовим началством они прочиташе састављени извештај: О ЧУДЕСИМА ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА И ЊИХОВОМ УТИЦАЈУ И ЗНАЧАЈУ Чудише се људи говорећи: Ко је овај (Мат. 8, 27)? Претворење: Као прво чудо Христово наводи свети Јеванђелист Јован претворење воде у вино на свадби у Кани Галилејској. Утисак од овога чуда на све ученике Христове био је врло велики, што се види из последњега стиха: „Ово учини Исус почетак чудесима у Кани Галилејској и показа славу своју, и ученици његови вероваше га" (Јован, 2, 11). Ако су се прости следбеници Христови дотле нешто и колебали и двомишљали у вери у Исуса као Сина Божјег и Месију, поражавајуће чудо на њихове очи у Кани потпуно их је утврдило у вери. Творитељ сваке твари показао се као Претворитељ, претворивши један елеменат у други. Овде треба запазити, да је претворење било како прво тако и последње чудо Исусово. У Кани је претворио воду у вино и на тајној Вечери вино у крв своју. Виђење на даљину. Исти јеванђелист који назива претворење воде у вино у Кани првим чудом Исусовим, уствари описује једно претходно чудо. А то је виђење на даљину у вези са Натанаилом. Када је апостол Филип привео Натанаила ка Исусу, рече му Господ: „Прије него те позва Филип ја те видјех под смоквом" (Јован, 1, 48). Ово је чудо просторне видовитости Христове. Он је имао четири врсте видовитости: унутарњу (да зна помисли људске), просторну (да види на далеко у простору), временску (да види шта ће се догодити далеко у времену) и вечну (ван просторну и ван временску, да гледа у небеске вечне стварности). Изненађен и престрашен видовитошћу Исусовом, Натанаил узвикну: „Рави, ти си Син Божји! Ти си цар Израиљев". А Исус му на то одговори: "Што ти казах да те видјех под смоквом зато вјерујеш. Видећеш и веће од овога" (Јован, 1, 49-50). Ускоро затим свакако је и Натанаил био на свадби у Кани и видео веће чудо: претворења воде у вино. Исцељење на даљини. Као друго чудо Исусово у Галилеји саопштава Свети Јован исцељење слуге римског капетана у Капернауму. Овај капетан као незнабожац сматрао је себе недостојним да му Господ Исус уђе у кућу. Зато му рече: „Нијесам достојан да под мој кров уђеш него само ријеци ријеч и оздравиће слуга мој". Задивљен Исус толиком вером једног незнабошца, укори њиме маловерне старешине Јеврејске, а њему рече „Иди, и како си вјеровао нека ти буде" (Лука 7, 6-7). И оздрави слуга његов у тај час. Ово чудо, да на једну реч Христову из даљине оздрави младић на самрти, толико је силно подејствовало на капетана, да он поверова у Исуса. „И вјерова он и сва кућа његова" (Јован, 4, 53). И тако у случају с Натанаилом један човек обраћен је у Христове следбенике и ученике чудом Христовог прозирања у даљину. У случају на свадби у Кани сви ученици Христови утврђени су у вери због чудесног претварања воде у вино. У случају пак са римским капетаном, заповедником места у Капернауму, један незнабожац и сва његова чељад поверовали су у Спаситеља света због чудесног исцељења болесника из даљине. Можемо слободно рећи, да самим речима не би Господ Исус Христос никада придобио народ, нити га уверио у своју личност и у стварност свих својих откровења о небу и о небесном царству, без оваквих и још страшнијих чудеса. Мада су његове речи биле светлије од сунчаних зрака и јаче од муње небесне, и мада су чак и противници његови признавали, да „никада човјек није говорио као овај човјек", ипак без чудеса Он не би могао извршити своју божанску мисију у свету. Кад је проповедао у зборници „дивљаху се науци његовој, јер их учаше као онај који власт има а не као књижевници" (Марко, 1, 22). И Он пође по оближњим селима и градовима, праћен множином народа. И свуда благовествоваше, и зле духове из људи изгоњаше. А кад једнога болесника од губе исцели, овај отрча као јелен и објави шта му Исус учини. Тада народ нагрну к Њему још више: здрави да својим очима виде чудеса, а болесни да се чудесним начином ослободе од својих патњи. Слепци су богорадили, слеповође викали, хроми молили за пролаз, узети ношени на рукама, крастави, гнојави, крвоточни, глуви, неми, наказни — сви су допуњавали урлање људи и повећавали гурњаву и збрку. Тежња Њему и само к Њему била је једина врпца која је повезивала ту гомилу потомака преварене Еве, којој Сатана обећа да ће непослушношћу према Богу она и потомци њени бити богови. И гле сада, како хиљаде тих Евиних „богова", слепих, глувонемих, прокажених, бесомучних, крвоточних, гнојавих, смрадних, у крајњем очајању устремљено јуре за помоћ Новоме Адаму, „послушноме до смрти" Оцу небесном! Све улице градске беху набите том гомилом „тако да Исус немогаше јавно ући у град, него бејаше у пољу у пустијем мјестима, и долажаху к њему са свијех страна" (Марко, 1, 45). К Њему, само к Њему, једином здравом човеку у васиони и у историји света! Када после неколико дана уђе у град, то се чу и разгласи. И навалише и брзо напунише кућу у којој Он беше. И тискаху се на прагу и пред вратима да нико више не могаше ући. Наједном њих четворица отворише кров и кроз кров спустише свог паралисаног рођака. А кад га Исус виде, ражали се и рече му: „Синко, устани!" И устаде одмах пред свима. И сви се дивљаху и прослављаху Бога говорећи: „Нигдје то видјели нијесмо" (Марко 2, 2-12). И догоди се једне суботе да Исус исцели у зборници човека који је имао суху и згрчену руку. „Пружи руку своју", рече му Исус. И он пружи, „и поста рука здрава као и друга" (Марко, 3, 1-5). Тада се старешине народне, фарисеји почеше договарати, како да убију Исуса. Јер демони које Исус изгоњаше из једних људи хватаху се за старешине јеврејске и шаптаху им, како да се ослободе свог и њиховог најстрашнијег непријатеља, тј. Исуса. Али народ, народ, осећао је свим бићем присуство Пријатеља. Па као потоци са Ливанских гора што се сливаху у језеро, тако се сливаху мноштва народна од свих страна ка једној мети, ка Исусу Чудотворцу. „Многи народ из Галилеје и из Јудеје, и из Јерусалима, и из Идумеје, а из преко Јордана, и од Тира и Сидона — мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему" (Марко, 3, 8). А када би у једној кући са ближим ученицима својим, „сабра се опет народ да не могаху (немаху кад) ни хлеба јести" (Марко, 3, 20). Другом приликом опет, када Он стајаше на обали језера, толико народа јурну к Њему, да је принуђен био сести у чамац, удаљити се од обале, и са чамца као са предикаонице проповедати о царству Божјем народу начичканом на обали. Ај, то благословено језеро! Колико је на њему и на обалама његовим изливено Божанске мудрости са уста најтајанственијег човека у историји света. И колико је ту нечувених и страшних чудеса показао Он Бог јављени људима у људском облику. Утишавање буре и устављање ветра: На том језеру Он је утишао страшну буру и уставио ветар викнувши: „Умукни, престани"! И ученици Његови, уплашени пре тога од буре, а сада уплашени не мање од чуда, питаху се: „Ко је овај да га вјетар и море слушају" (Марко, 4, 37-41)? Ход по води. По површини тога језера Он је ходио као по суву (Мат. 14, 25). Испуњење мрежа: На томе језеру Христос је испунио и препунио рибом празне мреже Петра и његових другова. И то у два маха, једанпут пре а други пут после свога васкрсења (Јован, 21, 3). Чудо са рибом и новцем: На том језеру догодило се и ово чудо: Када порезници потражише порез од Исуса, Он, који ништа не имађаше, заповеди Петру да баци удицу у воду, па коју рибу прву улови наћи ће јој у устима статир. „Узми га и подај им за мене и за себе" (Матеј, 17, 24- 27). Златан статир. Умножавање хлеба: Око тога језера, на пустим брежуљцима нахрани Господ Исус у два маха хиљаде људи до сита, и то једанпут пет хиљада људи без жена и деце, а други пут око четири хиљаде. Прву групу нахрани са пет хлебова и две рибице, а другу са седам хлебова и мало рибица" (Матеј, 14, 15-20). „И једоше и наситише се и сабраше комада што претече дванаест пуних котарица" (Марко, 8,2-9), у првом случају а седам котарица у другом случају. Претходно узе Исус хлебове и „погледавши на небо благослови" и даде их ученицима својим, а ученици народу. И сви једоше, и сви се наситише, и још претече више него што је било. Божански Сејач и Умножитељ који је рекао у причи о сејачу и семену, да једно зрно на доброј земљи доноси стоструки род, доказао је то умножењем хлеба не стоструко него хиљадуструко. Чудо нечувено и незапамћено. Но с Божјим благословом све је могуће, без Божјег благослова ништа. Српски народ по свом искуству сведочи то кад говори о „хлебу ситом" и „хлебу гладном". Овим чудом дат је и јасан одговор онима који су могли посумњати у речи Христове: „Не брините шта ћете јести" (Мат. 6, 25). Када је Господ завршио своју беседу на гори „дивљаше се народ науци његовој" (Мат. 7, 28). Али када он нахрани хиљаде и хиљаде са неколико хлебова, тада „људи видјеше чудо које учини Исус говораху: ово је заиста онај пророк који треба да дође на свијет", и хтједоше „да га учине царем", али се он удаљи брзо у гору сам (Јован, 6, 14-15). Исцељења додиром хаљине Христове. У великом мноштву народа који се гураше и тискаше око Исуса обрела се, беше и једна болесна жена која је дванаест година боловала од течења крви, и којој ништа нису помогли ни лекари ни лекарије. Стид ју је било и рећи Исусу пред светом од чега болује. Зато је говорила сама себи, да прећути и да му не казује, него да дође некако до Њега и да се само додирне хаљине Његове. „Само ако се дотакнем хаљине Његове оздравићу". Толика је била њена вера. И дотаче се, и „оздрави од тога часа" (Мат. 9,20-22). То чудо није могло не одјекнути, јер људи „почеше доносити болеснике где чујаху да је Он, и куд год иђаше у села и градове или у планине, метаху на раскршћа болеснике и мољаху Га да (дозволи) да се барем скута од хаљине Његове дотакну. И постајаху здрави сви који га се дотицаху" (Марко, 6, 55-56). Сви — као кад озебли уђу у топлу кућу, па се сви подједнако огреју. Васкрсење мртвих. С напором се промаче Исус кроз густе гомиле народа до у дом Јаиров у коме лежаше мртвац. Он дохвати мртву девојку за руку и рече јој: „Дјевојко устани!" (Талита куми)!" И одмах устаде девојка. И сви „зачудише се чудом великијем" (Марко, 5, 41-42). „И дивише се родитељи њезини". И одјек од овога чуда беше огроман. „И отиде глас овај по свој земљи оној". Па као што је васкрсао са две речи умрлу девојку тако је опет са две речи васкрсао и умрло момче, сина удовице у Наину кога већ ношаху на гробље. Викну Исус мртвацу. „Момче, устани!" Одједном мртвац оживе, седе и поче говорити. Дејство овога чуда Христовог на народ било је страховито. Јер каже се: „страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: велики пророк изађе међу нама, и Бог походи народ свој". Тако присутни. Али и отсутни брзо чуше. Јер „отиде глас овај о Њему по свој Јудеји и по свој околини" (Лука 7, 11-17). Тако велика беху ова два чуда, да ужас и страх обузеше људе већма него радост. И сви говораху: Бог походи народ свој. О чудесном васкрсењу Лазара говорићемо доцније. Исус — Јовану о својим чудесима: Глас о овим чудесним делима продре и кроз зидове Иродове тамнице и доће до ушију светога Јована Крститеља. И посла Јован двојицу ученика својих да иду и осведоче се, да ли је Исус заиста очекивани Месија. А када двојица њих дођоше и упиташе Исуса: „Јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо?" Исус не одговори ни јесам ни нисам, него на њихове очи „у тај час исцијели многе од болести и од мука и од злијех духова, а многима слијепцима дарова вид". То уствари и беше одговор Јовану, јасан и потврдан. И тек онда им Исус рече: „Идите и кажите Јовану што видјесте и чусте: Слијепи прогледају, хроми ходе, губави се чисте, глухи чују, мртви устају, сиромашнима се проповједа јеванђеље" (Лука, 7, 19-22). Такав стварни одговор морао је утјешно дјејствовати на Христовог претечу, Крститеља, Пророка и мученика, а Његове ученике уверити, да је Исус заиста „онај који ће доћи". Па и у самом народу почело се веровати, да је Исус заиста Христос, тј. очекивани Месија. Јер када Исус исцели једног демонијака, немог и слепог „дивљаху се људи говорећи:" није ли ово Христос" (Мат. 12, 27-43). Када исцели јединца у оца од падајуће болести, каже се: „и сви се дивљаху величини Божјој" (Лука, 9, 38-43). А када исцели глувонемог изговорив једну једину реч: „ефата" (отвори се)! Присутни се „веома дивљаху говорећи: све добро чини, и глухе чини да чују и нијеме да говоре" (Марко 7, 32—37). Због оваквих и оволиких чудеса таласи од народа са свих страна шумили су к Њему Исусу Чудотворцу, кроз кога Бог походи свој народ. И после сваког новог чуда ти народни таласи бивали су све већи и шумнији. Тако једног дана, повествује јеванђелист Лука, нагрнуше к Њему „миријаде народа, па стадоше газити један на другога" (Лука, 12, 1). И сви који се обраћаху Њему за помоћ, без обзира на стање и имање, или на болести или недуге — сви постајаху здрави било од Његове речи, или од додира Његове руке или хаљине. Ваистину, једини лекар целокупног лекарства. И народ Га заиста величаше, обожаваше и љубљаше. Тако народ. Али друкчије старешине народне.
Они су искали од Исуса неки знак с неба. „Учитељу, ми би ради од тебе неки знак (чудо), видјети" (Мат. 12, 38). Иако су својим очима гледали многа чудеса Исусова, и непрестано слушали са свих страна о небројеним чудесима Његовим, ипак су они искали неко нарочито чудо, Нису ни сами знали шта су хтели. Али је знао онај древни Човекоубица који их је и наустивао да ишту „неко" чудо од Господа, тј. неко од оних чудеса која не долазе од Бога, него од њега, Сатане. То су волшебне опсенарије, факирски трикови и разне мађионичарске хитрине, какве су изводили Валаам Веоров, Симон Волх, Питије Делфијске и многи слични "чудотворци" по свему свету, било из користољубља или сујете. Оваква чудеса Христос није могао чинити а да и сам не дође под мрачну власт Сатане. Међутим, Он је дошао да војује против Сатане и да спасе човечанство од опсенарија и лажних мађија демонских. Отуда чудеса Христова нису чудеса једног волха или мађионичара, него чудеса Лекара који лечи људе од болести и недуга, и Домаћина који храни гладне, и Пастира који избавља своје овце од зверова, и моћног Пријатеља који помаже немоћне на сваком кораку, и Путовође који напред иде и отвара пут чистећи га од трња и боце и змијских зуба, али баш таква божанска и по људе спасоносна чудеса нису била по вољи јеврејским старешинама. Зашто? Зато што демони нису могли да подносе таква стварна чудеса као огањ који их пали, него су преко својих слугу искали од Христа „неки" знак, што значи неко ђаволско чудо из области црне магије. Такво чудо очекивао је од Исуса и цар Ирод. „А Ирод се надаше да ће видети од њега чудо" (Лука 32, 8).
И одједном прогледа слепац и оде за својим Спаситељем. Оде, да собом увећа онај огромни талас народни, а својом причом објављује славу Христову. И ову вест саслушали су јерусалимски главари са повећаном зебњом од тога шта ће се догодити о празнику у престоници када Он стигне, праћен толиком славом и љубављу народном? И каква ли ће чудеса он још учинити о празнику? Ко ће Му моћи одолети? У њиховом сећању била су свежа чудеса, Његова приликом ранијих посета Јерусалиму. Нарочито их је морило сећање на чудесно исцељење узетог болесника у Витезди, који је тамо лежао непомично тридесет и осам година. Све њихове потворе на Исуса, а све претње Јерусалимљанима да о томе не говоре јер ће бити одлучени од синагоге, нису помогле ништа. Народ се веселио и снажио и хранио причањем и препричавањем тога незапамћеног чуда. Јер народ је свесрдно признавао Исуса за Христа, тј. Месију којега су Јевреји с народом очекивали хиљаде година. Признавао Га је народ за Месију углавном због његових чудеса. И говорио је народ: „Када дође Христос, еда ли ће више чудеса чинити него што овај чини" (Јован, 7, 31)? Тако народ. А старешине народне ствараху завере да Га убију. И мало, мало па узимаху камење да Га убију. Убити Га пошто пото, то им је био једини циљ. Убити без суда и саслушања, само убити Га. Убиством ослободити се од Њега па продужити чекати Месију који би био њима по вољи а не Богу. Таквога њихово срце жели а не каквога им Бог шаље, који ће убијати а не лечити. Вараву су они носили у срцу и нашли пре него се Варава јавио. Таквога су месију они желели: осветника и убицу. Морали су они сазнати да је Отац небесни два пута сведочио својим страшним гласом, на Јордану и на Тавору да је Исус Његов Син возљубљени, који је Њему по вољи, и заповедио да Га сви слушају. Но они ће и с Богом ратовати док им не дође месија по њиховој вољи, што значи, по вољи противника Божјег — Сатане.
— Како ти се отворише очи? питаху фарисеји срећнога младића. И то питање понављаху они опет и опет, не да би се радовали срећи младићевој што је прогледао, него да би дознали нешто, зашто би Лекара могли кривично оптужити. Да ли, рецимо, Лекар није случајно учинио то дело у суботу, у ком случају Он мора бити кажњен смрћу као злотвор првога реда? Јер за ове суботоманијаке само је једно било важно, и важније од сваке среће људске, а то је убити Христа. А Христос упита срећног младића.
Овим је циљ постигнут. Јер Христос је учинио ово чудо као и сва остала, да би побудио људе да верују у Њега а не у Сатану, у Бога Човекољупца, а не у ђавола, „крвника људског од постања". Важно је овде запазити, да Господ није даровао вид слепоме младићу силом једне своје речи „прогледај" као слепоме Вартимеју, него је при том употребио и материјалне ствари: пљувачку, прашину и воду. Да тиме даде цену и овим немуштим елементима који су кроза Њ постали кад су постали, и да покаже, да сви они служе Његовим циљевима. Онако као што је мало доцније дао високу част хлебу и вину да освећени представљају Његово тело и крв. Без сваке сумње, ово чудо пробудило је не само прогледалог младића него многи народ, да поверује у Исуса као Господа и Месију. Васкрсење Лазара. Пред последњу пасху на земљи васкрсе Господ Исус Лазара из гроба. Ново чудо и нова радост за народ. Нови гром за среброљубиве старешине у Храму и у Синедриону. Знали су они, да је Христос васкрсао умрлу ћерку Јаирову и сина удовице у Наину. Иако је Он васкрсао ово двоје пре њиховог погреба, ипак то су била страшна и поразна чудеса за пажљиве скупљаче "шекела" у Храму. А тај проклети шекел ценили су они изнад Јехове и Мојсија и своје душе. Али васкрсење Лазара, једног четвородневног мртваца који се већ био усмрдио у гробници, био је за њих громовнички удар који их је ошамутио. Јер то нити се чуло од постања времена нити је дошло у помисли људске. Но у пркос хистерије и гњева старешина храма „онда многи од Јудејаца који бијаху дошли к Марији па видјеше шта учини Исус, вјероваше Њега" (Јован, 11, 45). Ето због тога је Господ и васкрсао Лазара — да би многи поверовали у Њега. Сврха чуда дакле потпуно је постигнута. И смоква усахну. Ово је једино негативно чудо Исусово за Његовог живота на земљи. Прокле неплодну смокву говорећи: „Нека никад на теби не буде рода до вијека. И одмах усахну смоква". (У тој бесплодној и усахлој смокви символизована је судба једног христоборног народа. Али и то негативно чудо Христово имало је позитиван резултат. Јер „видјевши то ученици дивише се" (Мат. 21, 19-20). И вера у Исусову судијску, казнену моћ би појачана. Попадаше на земљу. Када Јуда Издајник дође са стражарима Храма у Гетсимански врт да ухвате Исуса, свезнајући Исус „знајући све што ће бити од Њега упита их: „Кога тражите?" Они рекоше: „Исуса Назарећанина". Одговори Исус: „Ја сам". А када им Он рече: Ја сам, они се измакоше назад и попадаше на земљу". Попадаше мртви, по традиционалном тумачењу старих хришћанских цркава, Коптске и Абисинске. И то је без сумње тачно тумачење. Јер кад на реч апостола Христовог Петра падоше мртви Ананије и Сапфира, тим пре на реч Христову живи умиру као што и мртви васкрсавају. Речи: „Ја сам" морале су одјекнути ноћном тишином громовито као некад речи Јехове: Ја сам онај који јесам. Онај који је неплодну смокву једном речју осушио на врх Јелеонске горе, једном речју умртвио је своје непријатеље у подножју те горе. Само за тренутак, колико да осете мајушни скакавци људски да су дигли немоћне руке на Свемоћнога. Истим тим поновљеним речима „Ја сам" Он их оживе, и они устадоше. Једноухи Малх. При хватању Исуса ревносни Петар трже нож и одсече ухо Малху, пратиоцу Јудином. Христос поврати ухо на своје место и залечи га, па изрече оне знамените речи: „Сви који се хвате мача, од мача ће погинути" (Мат. 26, 52). Као што је васкрсење Лазара утврдило веру многих у моћ Христову да оживи; и као што је усахнуће смокве утврдило веру код апостола у моћ Христову да умртви, тако је исцељењем Малховог одсеченог уха утврдило још једном више веру код неких у Христову моћ да исцели. жүктеу/скачать 0.57 Mb. Достарыңызбен бөлісу:
|