САЊТИЈе перунове веде књига перунове мудрости
жүктеу/скачать 5.36 Mb.
|
|
Стари Всеслав170 нам је овако причао:
светог и благодатног Беловодја поред чистог Извора Живота налазили су се још моћнији рођаци који су даровали велике животне силе.
Највећим Изворима Живота. Ти неисцрпни извори Животне Снаге за Расе били су Древна Вера њихових Прапредака173 и заветни Извор Животне Снаге. Та Древна Вера прапредака подржавала је многобројне Родове свих моћних и славних Раса, у времена тешких оскудица и сурових животних искушења.
обухватала је све животне околности свих Древних Родова Велике Расе и свих потомака Рода Небеског. Из ње они су непрестано црпли Древну Мудрост и Велику Снагу за своја стваралачка дела.
изнад свега моћних и славних Раса налазили су одговоре на сва питања која су се појављивала у њиховим пуним животима. И преносило се ово слово о Великом Извору Животне Силе у далека и стародревна времена, када су се на великим свечаностима у великом Вендогарду Иријском174 окупљали синови Родова Расе Велике и многи потомци Рода Небеског из свих крајева и покрајина земље175. И пре почетка велике свечаности сви они су одлазили у Храм Рода и Светилишта свих Светлих Богова.
благом и световеликом Богу Роду и својим Светлим Родовским Боговима, и свим небеским Боговима-Заштитницима, за још једну мирну и плодну годину.
у свим областима Беловодја и Расеније где су славно живели и радили мудри синови Родова Велике Расе. Сви Небески Богови и Мајка-Природа богато су даривали своје потомке, велике трудбенике и творце...
према свима који живе од свога рада долази од великодушног Бога Рода, сматрали су житељи Вендогарда Иријског и поштовали га више од других трипут светлих Небеских Богова и Богиња. И приређивали су у част Светлога Бога Рода велике свечаности и веселе празнике. И долазили су на те велике свечаности из свих урочишта176 и скитова урманских177 мудри сребрнокоси Старци-приповедачи
коју чуваху Родови њихови током многих хиљада поколења Раса...
и благодатна и доста упамћена времена превелико мноштво народа из далеких и ближих Родова Раса да би послушали испевана предања славног и мудрог Волхва Ратимира кога су звали Славујем због његове песме и гласа.
вести древне, вести славне, вести мудре и прекрасне. ВЕСТ ПРВА То није време као птица цветна пролетело, то није Мајка Сва над Мидгардом кружила, то је сам велики Живот ову песму спевао.
осветлило, већ Златни и Јаровелики Дажбог-Сунце178 који живот порађаше, ал' на Ингард-Земљи.
сва се беше расцветала дивним и великим цветом, дивно беше мирисала најчистијом Мудрошћу својом која је као многобројни поточићи текла по најближим Земљама180 Светлих Светова181...
када су се многи Преци наших прадедова са свим Боговима Небеским братимили и нове Земље у Сварги насељавали родио се на прекрасној Ингард-Земљи под светлом нежног Дажбог-Сунашца младенац веома леп и складан.
лежећи у рукама Оца и Матере, а од њих добијао је љубав нежну...
подигао руке ка Сварги-мајчици и надену Отац име сину: рођени младенац постаде Ладаад. Обдарен беше он дивном снагом, силом ратничком, силом славном, то беше Божји дар, дар од Сварога...
сазнавао Свет, Мудрост Древну, од седих Стараца сазнао је Извор182 у коме Свет на почетку рођен беше... И до Круга Година183 Ладаад је сазнао о другим Световима у Сварги-мајчици, како у тим Световима живот тече како се тамо испуњава воља Божија184... И у тамним ноћима, кад Луне185 спавају, гледао је он на звезде, и размишљао. У друге светове упирао је поглед свој и Душа му се отимала идући за мислима. Но знао је он и Родовски обичај186 да два Круга година треба бити с родитељем187. Од оца треба да учи како се врше дела, али по Савести... Кад је дошло време, кад је муж постао, и снагом се испунило тело јуначко, Ладаад је кренуо да по Ингард-Земљи потражи Судбу своју188 и саброце189. И лака срца крену он на пут, за стремљењем Судбе своје190 и са Родитељским Благословом191...
одвео Ладаада у Свети Гај192 где је у тишини шумској био скит-светилиште193.
познавао је он Богове и све Светове са Звездама194 животно искуство стекао је дуговечношћу.
јер је таква била вишња воља Сварога196. И у том скиту шумском Ладаад је проживео осам дугих година и три месеца197 упознајући суштину мноштва ствари...
и мудрост упознајући у размишљањима боравио је код Старца на обуци.
како се остваривао Закон Богова Светлости и Живот како је процветао у Земљама далеким199...
за Осам Путева201 који међу звездама леже, што по њима тече време брзоходно202...
Светове Златних Сунаца у једном Рукаву204. Да би се тај пут прешао треба прећи кроз мноштва земаља поред јарких Звезда205. Мидгард Душу звао је хоровођом снова јер је сабрао Мудрост многих Звезда206 коју чувају они што се населише у том Свету207. У свету том што лежи далеко, близу Границе208 постоји Извор Живота на Светој Земљи који храни Душе житеља Мидгарда... Али много је времена у Сварги протекло и Живот се изменио, на тој Мидгард-Земљи где је некад пролазио Расе Дивне Пут 209.
и разделило се становништво на мноштво народа а сваки је чувао само успомену на Богове.
у почетку беше постојано али преко Пута његовог често прелази Граница212...
бранећи Извор Живота од оних што се родише у Пакленом Свету, који је бездан дубоки.
од Сила непознатих из Мрака изашавших да не би чиниле оне дела непотребна214.
теже да испију Извор Живота да би се по Снази изравнале са Сваргом.
наређује да се сачувају сви Извори Живота како би се развиће у Сварги настављало216...
усмеравајући потомке своје према Светлу, ка томе, да само Савест мерило свега буде.
на Мидгард су се спуштали Светли Богови218 и сваки је народима давао поуке...
док се овај Рукав поново не врати Светлу и Богови Сварге се врате потомцима...
што је стајао међу Светим Дрвећем што дарује снагу у учењу дугом...
Порастао, мужеван постао Ладаад на Ингарду и испунио је све, што Род прописује...
на небеској ватреној Вајтмари кренуше из Ингарда по свету, куд их судба води...
упознали много Светова и њихове Судбине, и на крају стигоше они на Мидгард...
Главе Родова и служитељи Сунца што насељаваху Свету Земљу...
очима да виде красоту Беловодја, беседама да утеше остареле припаднике Рода.
овај позив са чашћу прихватили и тиме радост причинили Раси Великој.
у славу придошлих из Прадомовине давне где су живели Родови Древне Расе222...
по разним крајевима целе земље Свете Расе спремише се сабраћа-саборци да путују.
идући свак на своју страну, да би после испричали једни другима шта видеше.
на молбу чувара Мудрости Древне говорећи с њима о вечности Живота...
где се чува Живота Извор да би уистину силу његову упознао...
сенка мисли лица им је скрила и ћутећи разиђоше се они по дубрави...
спор су водили ватрени о томе, треба ли госта пустити до Извора...
да би до Извора дошао и да би какво дело рђаво учинио...
када су покушале из Пакла придошлице да се напију из Светог Извора Живота.
који су на Мидгард дошли из Раде Трипут Светле што је Мудрошћу много Светова озарила...
најстарији од дугоживећих, који беше проживео већ шест Кругова Година223.
нека каже он ону Реч Заветну која открива симсао Устројства Света...
од погледа људских у Шумици Светој где је Старцу он открио Заветну реч...
за то што чувају они Живота Извор од нежити свакојаке из Пакла изашавше.
од чистога Срца, по Савести Светлој, да би из Срдаца њихових свака брига ишчезла...
у светилишта храмова их поставили да би их људи Расе могли видети...
сматрали су списак Заповести Светлих те су га рунама у Сањтије уцртали..
који чувају сву Мудрост Мидгарда за сва поколења Расе Велике...
Старцима је пришао Дарослав Многомудри и повео Ладаада ка Извору...
и по мало међу собом говорили и пазили, да неко траг њихов не краде228.
ишчезну Дарислав међу Светим Дрвећем оставивши госта крај Кладенца Заветног...
и силе се раскрилише у њему непознате, што их Светли Бози у почетку дароваше...
он ту прослави Рода Небеског а потом се с Дариславом у Асгард врати...
у разним крајевима Мидгарда прекрасног и свуда је виђао творевине Божје.
један другом испричаше све, што су сазнали, а потом, опростивши се, у Сваргу кренуше...
Вест благодатна у срцима је остала, да у Родовима буде сачувана...
наставио је да придошлим људима приповеда и нову Вест је објавио народима... ВЕСТ ДРУГА У она далека и стародавна времена борила се Чиста Светлост229 са Силом Пакленом. Стварала је она Живот у Сварги мајчици и Лепоту доносила у првобитни Свет. Али није хтела Тама да устукне пред Светлом и устаде Пакао на Светлост Божанску. Прохтело се Тами да освоји Сваргу и све Светове да скрене на Тамни Пут. И да не да лепоти да украси цео Свет, него да по њему посеје свађе и неслогу. Одјеци битке допирали су до Света који је на Мидгард-Земљи насељен био. У самом граничном појасу230 налазила се та Земља и на њој је живела Раса Чисте Светлости231. Много времена чувала је успомене, у чвориће свезавши нит прошлих ратова. О Боговима и Витезовима памте људи, како они чуваше на Мидгарду мир. Минуле су тисуће година откако је нестало Леље која је на небу сијала чак и у Божји дан. Леља232 је над Земљом сакупила силу Таме како би се срушили Мидгард, Слобода и Богови. Тарх233 је сазнао за ту помисао те је разорио Лељу и све војске тамне уништио је Даждбог. Али минули су векови и поново су Силе Пакла на Земљу провалиле и чиниле зло. Витези и Богови с Паклом су се борили одлучно не штедевши Живот, не би ли Таму пресекли. Битке су биле дуге, само још Богови памте колико је током тих ратова војски погинуло. Многи нису знали због чега се рат води, колико је земље заливено крвљу. Но остадоше они верни Светлу и Сварогу штитећи Извор Живота од насртаја Зла. Сачувало се једно предање о бици, како је Радмир-ратник Извор сачувао. То се догодило код тврђаве Аркољне234 која је чувала југ Рипејских планина. Када су стотине ратника отишли у Скитију235 да би сачували границе од разарања у Аркољни је остао само један рањени војник, над којим су Волхви обреде вршили затварајући му ране од мачева које је Радмир задобио у пограничном крају. Нико није могао да зна да ли су славни Витезови отишли у Славну Скитију на дуго времена. Пут до границе је дуг, а не кратак, месец дана коњем, а пешке много дуже... Живот је текао мирно у Аркољни, одавно није било насртаја на Извор. Волхви су Радмиру све ране залечили, сваки дан су га на Извор одводили. Али, ускоро гавран донесе мрачне вести, да се непријатељ приближава Извору Живота. Волхви решише да саопште Аркољни те тмурне вести, да би свима познате биле, да би Родови одлучили, где да стоје страже не би ли се спречио тај мрачни наум. Радмир се поклони мужевима Многомудрим и исприча им своју замисао, да о њој размисле. Поља око Извора Живота треба засејати чудо-травом, која се зове и Сварожја трава. Сакриће она од непријатеља тај Извор, а непријатељи ће погинути од Свароговг гнева. Та чудо-трава, како је гласило предање, приказе ствара из помисли наших. И свако, ко удахне тај мирис чудотравни по вољи Свароговој сам ће себи пресудити. Давно ту траву нико на свету није видео, само су Жреци семе њено чували... Дуго су се спорили Волхви сребрнокоси, да л' сејати траву ил' оружје сакупити. Диј236 Свјатогор је све сумње отклонио, наредивши да се оба предлога усвоје: и Радмиру дати семена из скровишта да засеје поља око Извора и у року од две недеље237 сакупити оружје, како би се заштитила Аркољна од непријатеља. Све је било испуњено како Диј рече поља сва засејана и војска сва окупљена. Диј Свјатогор тајно је испричао Радмиру о чудо-трави и Заветном Извору. Како Извор Живота дарује Снагу свим људима, Боговима и разним биљкама, Он код свих бића увећава дарове којима их је Живот обдарио... Код Богова открива он скривене силе, људе води сагласју мисли њихових. А тајне рођења трава у близини Извора до сада су људима непознате биле... Свака биљка крај Извора мењала је својства и раст првобитни. Печурке су се подизале и аршин238 изнад земље, и бивале тврде као камен, ковиљ трава дизала се и до читав педаљ239, а јагоде коме240 расле су високе као дрвеће. Шта ће се догодити са Свароговом травом када једном никне и појаве се изданци? Чиме ће обдарити ту траву Извор Живота - на то питање Жреци немају одговор. Остало је само положити се у руке Божје и спремити за сусрет с непријатељима... Две дуге недеље прошле су неприметно, траве Сварожје подигле су се до пола мере241. Нико из Родова није ишао на Извор, само је Радмир надгледао чудо-траву. Он је са брда управљао поглед у долину, надајући се да ће угледати приближавање непријатеља. Почетком седме недеље од сетве у даљини су се заковитлали вихори прашине. То су непријатељи ишли на коњима, као сенке, надајући се да ће се тајно докопати Извора. Само још два изласка Јарила, и непријатељ ће стићи до Извора Живота. О томе је Радмир испричао Свјатогору и Старцима-Жрецима, који су у Светилишу били. Сви су Жреци чули вест о рату и свим су Боговима принели хвалу и бескрвне жртве. Свјатогор је дао Радмиру своје целовање242 и свој благослов онима што се на одбрану упутише243. И крену Радмир ка Извору Живота, тела своја сакри под панцир-кошуљом. Осматрачницу је себи направио у дубрави да је нико не примети и нико погледом не пронађе. Поред стражаре, на пољаници крај камена244 био је Заветни Извор Животне Силе. Он је Радмиру откривао суштину Живота, везу његову Родовску са Прецима. А они су стали око њега у великом броју и свако му је давао савет свој многомудри. како истерати све непријатеље Светлости Чисте, како заштитити тај Извор заветни. Ближила се поноћ у заветној Дубрави, утихнуле све су птице, не чује се пој њихов. Месец небески што светли са звездама обасјао је месечином шуме и пољане. И ветрови Стрибогови с шумским дусима су свирали, кораке у ноћи скривали међу дрвећем. У поноћ дубрава се испунила буком, рзањем коња и дахом смрадним. Речи грлене, са туђим изговором, мешале су се са шкрипом и звеком оружја. Само што су непријатељи на пољану ступили, пажњу им је привукао мирис чудотравни. Он је у њихова срца уносио немир, пред погледима њиховим настајала су привиђења. Испливали су из дубина своје свести и утонули у непрекидне кошмаре. Из стражаре пред непријатеља Радмир је ступио а за њим многоредна стајала је дружина Светло Рода Радмира, Многомудри Преци решили су потомку да помогну у бици. Прекрасни витезови у опреми сјајној мачеве исукавчи устремише се на непријатеља. И отпоче чудна битка на пољани, сенке су се равноправно са живима тукле. Свим непријатељима претили су витезови одасвуд, блесак њихових мачева нештедимице заслепљивао им је очи. Битка мачевима до зоре је звонила, у њој падоше непријатељи, међу собом се борећи. Ујутру, под зрацима излазећег сунца, сам је Радмир лутао по пољанама. Он је речи захвалности даровао Прецима, за указану помоћ у бици великој. Они су се срећно осмехивали Радмиру и нестадоше у Вечности, отишавши кроз Дубраву. Тако је био сачуван Заветни Извор од свих увреда и од уништења... И овде је завршио Ратимир своју песму, Вест о Радмиру у свим срцима је остала. Она ће живети на устима Светле Расе, у Родовима њеним ће се причати потомцима... Следећег дана он је наставио причу и нову вест је свим људима испричао... ВЕСТ ТРЕЋА Ово се догодило у оно далеко време када се Раса враћала из Дравидије245 Враћала се246 у своје Беловодје, родним огњиштима и Извору Живота. Дуго је ишла Раса, мимо ретких насеља, на које је наилазила у тој Аримији247 древној. Некада је Слава живела међу Аримима248 и Богови су боравили249 у земљи поднебесној250. Док њихов Владар251 није Закон нарушио решивши да преотме творевине Расе252. Иметак и срећу однео је ветар Божји253, туга и малодушје свим Аримима припали су. Велики Змај254 беше побеђен у рату, у коме је с Расом Великом покушао да се бори255. Када је годишњи Круг256 наново започео, Ариман257 и Асур258 нови мир су склопили259. Да би њихови народи живели у миру и пријатељству и да не би једни другима нечасна дела чинили. Не треба чинити непотребна дела и рушити створено о срећи маштајући. Нико не може да сагради себи срећу ако је зида на рачун среће неког другог... Јер тако су нам завештали од старине Богови, благо да стварамо и да га одлучно чувамо... Дравиди и Наги260 ту су мудрост упознали када су им Преци наши даривали Веде261. Они су се одрекли дела непристојних262 упознавши вечне Небеске Законе263. Добра дела264 да чине на Мидгарду целој Раси Великој заповедили су Богови. Небеским Законима и Савести подчинивши се, морали су да стварају у Тамна Времена265. И друге народе на Мидгарду прекрасном да поуче животу по Божјим Законима266. Родовима је у стварању помагала Божја Сила, ка добрим делима Живот им управљала. Предвидели су Таму на Мидгарду Богови и Раси потомака одлучили да помогну... Догађало се ово у стародревно време, када су три Луне над Мидгардом сијале. У недра Земље склоњен је Извор, и приступ до њега сакривен је у светилиштима давним. У дубинама земним прикупљао је снагу, и на разним местима на површини се јављао. али вечни Извор Божанствене Силе није текао у свакоме крају Свете Расе, већ само на местима где су, сагласно предању, Богови у Мидгард Силе Живота положили... Они су испунили Свет Божанским Смислом управљајући Родове ка великим делима, и ето, враћајући се родним домовима, из Домовине дошле су им тамне вести. Непријатељи су тајно упали у земљу и порушили светиње крај х'Аријског мора267 Њихов циљ је да пронађу Заветни Извор да би Расе заувек лишили снаге... Седам Кругова268 хитро су на пут кренули, без одмора јахали су коње златогриве. После шест дана, крај х'Аријског мора видели су пожариште у Светилишту древном. На ломаче положили су сва тела убијених и Свету Ватру упалили по обреду. Обавивши погребне обреде које нарекоше Заштитници Светла у потрагу за непријатељем два одреда су кренула. Један је предводио Ирислав Многомудри, и трипут девет Витезова уз њега је било. Упутио се одред у источне земље што леже иза мора, где излази Јарило269. Тамо су открили трагове непријатеља Раса како воде ка Древном Извору Живота. Но непријатељ није опазио заветне стазе по којима су Волхви ка Извору ходили. Шумски дух их је укруг по шуми водио, хотећи да их заведе к Воденоме у мочвару. Путевима непрођеним у врхове белокамене ишао је Дарислав на челу другог одреда. Циљ је био пресећи све путеве повлачења онима, који су нарушили спокој Свете Расе. Треће ноћи након погребних обреда Ирислав је открио логор непријатеља. Ноћ је сакрила Витезове тамним покровом помажући им да се прикраду до логора. Јасни соколи Божјим духом вођени одједном ударише по свим непријатељима туђим. Много непријатеља је са бојног поља побегло, надајући се да ће се сакрити од закона одмазде. Али у тамним шумама на висовима белокаменим непријатеља је чекала дружина Дарислава. Нико од непријатеља није измакао наплати, по Савести од свакога је тражено. Нека горку лекцију науче непријатељи да Земља Света Расе зло не опрашта. И овим је окончао Ратимир своју песму, она ће живети у Срцима целе Расе. Њени Родови приповедаће је потомцима, исто тако, на свечаностима у Вендогарду... БЕЛИ ПУТ
и не увиђају, чега ради су рођени. Зашто су их Богови послали у Свет Јаве који је циљ Живота и шта после њега. Куда ће их довести тај Животни Пут, да ли до Светлости беле или у Тмину. Такве мисли не напуштају људе, од рођења у Свету Јаве до смрти. И таква размишљања уопште нису чудна, јер су времена садашња – ноћ Сварогова. И ако неко заборави Древни Род свој, тада ноћна магла на његово Срце леже. И тако нико, осим људи самих нема снаге да разагна ноћну тмину. И докле не упознају људи Светлост и не крану за њоме по Беломе Путу, управо до тог часа, та ноћна тама живеће у Срцима човечијим. Јер најзлобнији непријатељи човекови крију се у Срцу његовом и у Души његовој. И само људи, својим делима управљеним ка добробити Родова узмоћи ће да истргну из себе то зло које се населило у Душама и Срцима њиховим. Лењост и стомакоугађање и жеља за туђим помућују сав Разум човечији. И људи више не гледају на Бели Пут, већ немирни по свету лутају. И све потраге биће им узалудне, јер ево, хлад таме оковао је Срца и Душе њихове. Велика пометња и туга самртничка почињу изнутра да нагризају људе. Само повратак својим древним кореновима помаже враћању на Бели Пут. Тај Пут људи почињу у Сварги и тек потом у Свет Јаве доспевају. Богородица Џива рађа њихове Душе, дарујући за Живот превелику Мудрост. Устремљено Душе лете ка сазвежђима и затим на Земље цветне доспевају. Душе за живот Родове себи бирају, да би се населиле у тим Родовима Великим и биле под присмотром Великих Богова чије покровитељство Родове чува. Велика Макош судбе њихове усаглашава са Световима, Боговима и Савешћу крепком. Рођење у Јави води их ка стварању и усмерава ка Животу Духовном. Упознавање све Сварге и Света Земаљског за људе почиње са Мудрошћу Рода. Та Мудрост није стицана, она је вечна, она у сам искон корењем својим залази, али сваког управља у будућност по Беломе Путу, који у Праву одлази. Разни Народи имају своја одредишта, и у разним Световима њих чекају да се врате. За Расу Велику припремљен је Бели Пут и само она по њему се успиње у Светове Славе испуњене Светлошћу, у Светове где потомке своје Богови срећу. Нераскидива веза постоји међу Световима у Прави а Исконско Светло од почетка им је дато. Душе тамо стреме од рођења у Јави, али не стиже свака Душа у те Светове. Јер се Тамне Силе из предвечних Светова труде да све Душе одведу у свој Пакао. Неистином и ласкањем, прождрљивошћу и похотом, старају се они да Душе свакодневно пуне како би скренуле оне и лутале по мраку, да не би виделе Бели Пут свој заветни. А тај пут није лак, он је по марљивости славан, труду стваралачком и по Вери Древној. Свако ко се роди почиње да ствара сопствени свет по Сварожјим Законима: у детињству шалашик од гранчица дрвећа или замак пешчани на обали речној. А после, сагласно родитељској вољи, на добробит Родова он почиње да ствара. Само у раду, стичући само Благост270 рођени у Јави Бели Пут проналази. Идући по Белом Путу, он се Савести држи, и Древни Богови поучавају га свакојако. Од Стараца Родовских он сазнаје целу Мудрост која се сачувала у тим Родовима најдревнијим. А такође сазнаје рођени и ону Мудрост коју је у Душу усадила Богиња Џива. Тек кад Мудрост кад упозна и телом ојача почиње да ствара Породични Савез271. Љубав, радост, Срећа и Древна Вера дарују потомство у Савезу освећеном. Испуњавајући децу своју Светлом Мудрости Рода од њих се уче најчистијем погледу којим обухватају овај Свет прекрасни и препознају тајни смисао Устројства Света. То код рођених разоткрива Светло Силе које осветљава Бели Пут успињања. Из Јаве, рођени доспева у Свет Славе, где га радосно сусрећу Преци Рода његовога и тамо он наставља своје стварање које је отпочео у Свету Јаве... Али Тамним Световима не допада се поредак по коме живе сви рођени на Свету. Не допада се њима Бели Пут усхођења, и црна завист поглед њихов замрачује. Тешко им је и тесно у том пакленом Свету где су грамзивост и злоба свуда узакоњени. Тамо нема Љубави, Благодејствија, Среће, само корист и стремљење ка заради. Жеља за туђим, обмана и распусништво, једини је смисао пакленог Живота. У том Свету не знају они за Живот без злобе, нити знају да само Стварање пружа излаз. И напуштају свој Пакао Силе Тамне, управивши поглед свој ка Световима Светлим Где се недра Земљина богатствима пуне, а житељи њени за лаж и обману не знају. И крећу се они по просторима бескрајним, и на Земље Процвале тајно долазе користећи лаж и речи веома заводљиве полако стичу поверење житеља, чим стекну поверење житеља, почињу да уче и разумеју њихово Наслеђе Древно. Сазнавши све што могу о Наслеђу Древном, почну да га у своју корист тумаче. Себе објављују посланицима Божјим, а по Свету проносе само раздоре и ратове. Користећи лукавство и дела порочна младе од Мудрости одвраћају. Уче их да живе у нераду празном, у непоштовању очинских традиција. И они који поверују посланицима из Пакла губе свој Пут и безсмртну Душу. Као беспутници лутају по своме Свету, и Душу потом у Пакао бацају... Само они који нису послушали лицемере из Пакла угледаће Бели Пут који на Сваргу води. Они који у тмину залазе, у тами пребивају, окренути Светлу, Сваргу упознају. Свако живи свој Пут бира, својим делима себи врата отвара. Једнима, врата у Сваргу отвориће Бог Велес, Другима, Виј ће до Пакла показати пут... Само онима који живе по Божјим устројству помажу свакојако сви Светли Богови. И људи се полако крећу према Сварги, Белим Путем, по Законима Сварожјим. Савест им помаже да иду тим Путем, она их усмерава на испуњење дела у Славу Родова, у Величину Отаџбине, и одвраћа их од свих дела недоличних. Идућима сви Преци Родова помажу како се не би прекинула нит њихова Родовска... Стазама које леже иза црте смрти не ходи ко се родио под Светлом Јарила. Зато Бели Пут показује живима где ће стећи све најдревније Силе... СВАСТИКА Историјски корени Многе људе у данашње време Свастика асоцира на фашизам и Адолфа Хитлера. Мало ко данас памти да је на совјетским новчаницама у периоду од 1917. до 1923. године била представљена Свастика, да је на рукавима и официра Црвене армије у истом периоду стајала Свастика у ловоровом венцу, а унутар ње била су слова Р.С.Ф.С.Р. Постоји чак и мишљење да је Свастику, као партијски симбол, Хитлеру дао лично друг И. В. Стаљин, 1920. године. Око овога древног симбола накупило се толико легенди и измишљотина, да смо решили да подробније испричамо о овом најстаријем соларном култном симболу. Свастични симбол има облик крста са повијеним крајевима који су усмерени у смеру казаљке на сату, или обрнуто. По правилу, данас се сви свастични симболи називају једном речју – Свастика, што у основи није тачно, јер је сваки свастични симбол у старини имао свој сопствени назив, заштитну силу и сликовно значење.  Приликом археолошких ископавања свастична симболика је најчешће налажена на различитим детаљима архитектуре, оружја и бојне опреме код многих народа Евроазије. Свастична симболика се среће свуда у орнаментици као знак Светлости, Сунца, Живота. Најстарији археолошки артефакти са представом свастике датују се приближно у десети до петнаести миленијум пре нове ере. По материјалима археолошких ископина најбогатија територија у погледу примене Свастике као религиозног и културног симбола је Русија – ни Европа, ни Индија не могу да се упореде са Русијом по изобиљу свастичних симбола који покривају руско оружје, заставе, народну ношњу, куће и храмове. Ископавања древних кургана и насеобина говоре сами за себе – многа древна словенска градска насеља имала су облик Свастике чији су краци били управљени према четири стране света. Свастични симболи коришћени су као календарски знаци још у време Великог Скитског царства.
(На слици је нацртана посуда из Скитског царства из 3-4. миленијума пре наше ере). Свастика и свастични симболи били су главни и, може се чак рећи скоро једини елементи најстаријих прасловенских орнамената. Али то уопште не значи да су Словени били лоши уметници. Пре свега, свастични симболи су представљани на веома много разноврсних начина. Потом, у старини се ни један мотив није наносио просто тако, украса ради - сваком елементу мотива одговарало је одређено култно или заштитно значење. (Погледај фотографије Обреда паљења светог жртвеника. Жртвеник има облик четвороугаоне пирамиде око које је круг, који има четири свастична огранака. Пирамида и „свастика“ орјентисане су у смеровима страна света. Сагласно археолошким ископавањима управо су се тако градили и древни словенско-аријски градови. Таква кружно-свастична структура може се видети на пример у плану по коме су грађени Аркаим или Вендогард.) Али нису само Аријци и Словени веровали у магијску моћ свастичног мотива. Тај симбол је представљен на глиненим посудама из Самаре (територија данашњег Ирака), које се датирају у пети миленијум пре наше ере. Свастични симболи, и они који су окренути на лево, и окренути на десно, срећу се и у преаријској култури Мохенџо-Даро (долина реке Инд) и у древној Кини, око 2000 година пре наше ере. У североисточној Африци археолози су пронашли гробну стелу царства Мероз које је постојало у другом и трећем веку наше ере. Фреска на стели приказује жену која улази у загробни свет, а њену одећу краси Свастика. Крст који се окреће украшава и златне тегове за вагу који су припадали житељима Ашанте (Гана) и глинено посуђе древних Индијаца, прекрасне ћилиме које су ткали Персијанци и Келти. (види слику) 
Савастични симбол имао је заштитну улогу код готово свих народа на територијама Европе и Азије: код Словена, Немаца, Помора, Скалва, Куршаја, Скита, Сармата, Мордва, Удмурта, Башкираца, Чуваша, Индуса, Исланђана, Шкотланђана и многих других народа.  У многим древним веровањима и религијама, Свастика се јавља као најважнији култни симбол. Тако, у древноиндијској филозофији и у будизму (погледај слику: Будина стопа) Свастика је симбол вечног кружног кретања Васионе, симбол Будиног закона, ком се потчињава све што постоји; у тибетском ламаизму она је заштитни симбол, симбол среће и талисман.
У Индији и на Тибету Свастика се посвуда приказује: на вратима храмова, на свакој стамбеној грађевини, на тканинама у које се завијају свети текстови, на погребним покровима... Лама Беру-Кинзе- Римпоче је у наше време један од највећих учитеља официјелног Будизма. На фотографији је снимак обредног прављења ритуалне мандале, то јест, чистог простора, које је он обавио у Москви 1993. године. У предњем плану фотографије налази се танка, света слика нацртана на тканини, са представом Божанског пространства мандале. У угловима су Свастични симболи који штите тај свети Божански простор. 
Као религиозни симбол (!!!) Свастику су увек користили следбеници хиндуизма, Ђаинизма и Будизма на Истоку, друиди Ирске, Шкотске, Скандинавије, представници природно.религиозних вероисповести Европе и Америке на западу. 
У Русији се свастични симболи и елементи срећу код припадника Древних Родова и Ведских култова, код православних старовераца – инглинга, у словенским и аријским општинама Родовског Круга, и, не бисте помислили, код хришћана... 
На слици је приказан Ганеша, син Бога Шиве, Бог из хиндуистичког ведског пентеона, а његов лик освећују два свастична симбола. 
На слици је Мистични свети дијаграм из Ђаинистичког молитвеника. У центру дијаграма се види Свастика. Словени су употребљавали симбол Свастике током многих и многих хиљада година. Тај симбол су наши Преци цртали на оружју, заставама, одећи, на предметима за свакодневну употребу и на култним предметима. Сви знају да је Пророк Олег закуцао свој штит на врата Цариграда (Константинопоља), али мало је коме познато шта је било приказано на том штиту. Опис симболике његовог штита и оклопа може се наћи у историјским хроникама (Цртеж штита Пророка Олега је на слици). Пророци, т.ј. људи који су имали дар да Духовно предвиђају и који су преносили људима Древну Мудрост коју су им оставили Богови и Преци, постајали су Жреци. Један од таквих најзнаменитијих у историји људи био је Словенски кнез – Пророк Олег. Поред тога што је био кнез и изузетан војни стратег, био је још и Жрец Високог Посвећења. Симболика приказана на његовој одећи, оружју, оклопу и кнежевској застави подробно нам говори о томе. Огњену Свастику (која симболише земљу Предака) у средишту деветокраке звезде Инглије (симбол Вере прапредака) окруживало је Велико Коло (Круг Богова-Заштитника) из кога је излазило осам зракова Духовне светлости (осми степен жрецовског повећења) ка Свароговом Кругу. Сва та симболика говорила је о огромној Духовној и физичкој снази која је управљена ка заштити Родне земље и Свете Вере. Када је Пророк Олег причврстио свој штит са таквом симболиком на капију Цариграда, тиме је хтео очигледно да покаже поквареним и дволичним Византијцима оно што је касније други Словенски кнез, Александар Јарославич (Невски) речима објаснио тевтонским витезовима: „Ко нам са мачем дође, од мача ће и погинути! На овоме је стајала, стоји и стајаће Земља Р Таваница престоне дворане у Ермитажу такође је покривена свастичним симболима. Крајем 19. и почетком 20. века међу вишим слојевима европских држава у Западној и Источној Европи, а такође и у Русији, Свастика (на слици) је постала најраспрострањенији и чак модни симбол. То се десило под утицајем „Тајне доктрине“ Е. П. Блавацке и њеног теозофског друштва, окултно-мистичних учења Гвида фон Листа, немачког витешког Ордена Туле и сличних спиритистичких кружока. Прост народ, и у Европи и у Азији, током хиљада година је користио свастичне орнаменте у свакодневном животу и тек се почетком двадесетог века код имућних јавило интересовање за свастичне симболе. 
У младој Совјетској Русији рукаве бораца Црвене Армије на југо-источном фронту од 1918. године красила је свастика, са скраћеницом Р.С.Ф.С.Р. унутар ње (види слику). НА пример: знак је командном и административном саставу био везен златом или сребром, а за обичне црвеноармејце концем. После свргавања самодржавља у Русији свастични орнамент се појавио на новим новчаницама Привремене управе, а после преврата од 26. октобра 1917. године и на новчаницама бољшевика. Данас је мало коме познато да су матрице новчаница вредности 250 рубаља, на којима је био приказан Свастични симбол – Коловрат на фону двоглавог орла биле направљене по специјалној наруџби и нацртима последњег Руског цара – Николаја II (види слику). 
Почев од 1918. године бољшевици у оптицај уводе нове новчанице, вредности 1000, 5000 и 10000 рубаља, на којима је представљен не више један Коловрат, него три. Два мања Коловрата на боковима преплићу се са крупним цифрама 1000 , а велики коловрат је на средини. 
Новац са Свастиком-Коловратом штампали су бољшевици и био је у оптицају све до 1923. године, и тек после настанка Савеза Совјетских Социјалистичких Република је повучен из оптицаја. 
На народним ношњама Русије, Украјине и Белорусије, свастична симболика је била главни, и прaктично једини од постојећих најстаријих заштитних знакова и орнамената све до прве половине 20. века.  Наши чукундедови су веома волели да се понекад у летње предвечарје окупе негде у околини села и заиграју... свастику. Аналог симбола постојао је и у руској играчкој култури - то је игра Коловрат.
На Перунов празник Словени су играли, и до данас играју, кола око две горуће свастике које су се палиле на земљи, и које су се називале „Фаша“ и „Агни“. „Коловрат“ је богато украшавао храмове по руским земљама; он је јарко сијао на светим предметима древног сунчаног култа Прапредака, а такође и на белим одеждама свештенослужитеља Старе вере. Па чак су се и на одеждама служитеља хришћанског култа од 9. до 16. века налазили свастични симболи. Они су украшавали ликове и кумире Богова (на слици је Кумир Бога Рода), фреске, зидове, иконе итд.
На светитељском чину у цркви св. Софије града Кијева у најстаријем хришћанском храму саграђеном на руској земљи којег је подигао Јарослав Мудри осликани су појасеви на којима су представљене редом: „Свастика“, „Суасти“ и прави крстови. Хришћански богослови су средином века то коментарисали овако: „Свастика“ симболише први долазак у свет сина Божјега Исуса Христа, ради спасења људи од грехова; даље прави Крст симболише његов земаљски животни пут који се окончао страдањима на Голготи; и коначно, лева Свастика – „Суасти“ симболише Васкрснуће Исуса Христа и његов други долазак на Земљу, у Сили и Слави. У Москви, у Коломенском храму Усекованија главе Јована Крститеља, на дан када се цар Николај II одрекао од престола, у подрумима храма била је откривена икона „Богомајка Величанствена“ (види слику). На круни коју има на глави хришћанска Богородица приказан је свастични заштитни симбол „Фаш“.
О овој старој икони приповедало се много легенди и обичних гласина, на пример, да је по личној заповести И. В. Стаљина ова икона донесена на прву линију форнта, и да је обављен молебан, те да захваљујући томе војска Трећег Рајха није заузела Москву. Потпуни апсурд. Немачки војници нису ушли у Москву из сасвим другог разлога. Прилаз у Москву су им преградиле дивизије Сибираца, испуњених Духовном Силом и Вером у Победу, а не силни мразеви, руководећа сила партије или некаква икона. Сибирци не само да су одбили све нападе непријатеља, већ су и прешли у противнапад и добили рат, зато што им је у срцу живео древни принцип: „Ко нам дође са мачом од мача ће и погинути.“ У средњевековном хришћанству Свастика је симболизовала и Ватру и Ветар – стихије у којима се оваплоћује Свети Дух. Ако се Свастика, чак и у хришћанству, сматрала божанским знаком, онда само неразумни људи могу да говоре да је Свастика симбол фашизма! (Ради обавештења: фашизам је у Европи постојао само у Италији и Шпанији, и код фашиста тих земаља није било свастичне симболике. Свастику је као пратијску и државну симболику користила Хитлеровска Немачка, која није била фашистичка, како је данас називају, него национа-социјалистичка. За оне који су сумњичави, прочитајте текст И. В. Стаљина „Даље руке од Социјалистичке Немачке“ која је штампана у новинама „Правда“ и „Известија“ тридесетих година 20. века.) У Свастику су веровали као у талисман, „који привлачи“ срећу и успех. У Древној Русији се сматрало, да ће вам, ако на длану нацртате Коловрат, обавезно све поћи од руке. Чак и данас студенти цртају Свастику на длану када иду на испит. Свастику су, и у Русији, и у Сибиру, и у Индији цртали и на зидовима кућа, да би у њима царевала срећа. У Ипатјевској кући, где су стрељали породицу последњег руског императора Николаја II, царица Александра Фјодоровна је све зидове исцртала овим божанственим симболом, али против безбожника Свастика није помогла Романовима, јер је та династија исувише много зла починила по Руској земљи. У наше време филозофи, радиестезисти и екстрасенси предлажу да се градски квартови граде у облику Свастика јер такве конфигурације генеришу позитивну енергију, а уосталом, такве тврдње је потврдила и савремена наука. Опште прихваћен назив Сунчевог симбола – свастика, по једној верзији потиче од саскртског „Суасти“: Су – значи лепо, добро, а асти – бити, то јест „Нек буде дорбо!“ или по нашем: „Свако добро!“ По другој верзији, та реч има древнословенско порекло, што изгледа више вероватно (и што су потврдиле архиве древноруске инглистичке цркве православних старовераца – Инглинга), јер је познато да су Свастичну симболику у различитим варијацијама и њене називе у стару Индију, Тибет, Кину, Европу, пренели древни Аријци и Словени. Тибетанци и Индијци до данас потврђују да су им Свастику, тај васељенски симбол доброте и среће донели Бели Учитељи који су дошли с оне стране високих северних планина (Хималаји). У древна времена, када су се наши преци користили х'аријским рунама, слово Свастика (РУНЕ), преводили су као: „придошла са Небеса“. Јер је руна СВА означавала Небеса (отуда и Сварог – Небески Бог), Са – руна правца, а руна ТИКА значила је кретање, долазак, течење, трк. Наша деца до данас говоре реч тикати т.ј. трчати, њу срећемо и у речима Арктик, Антарктик272, мистика и.т.д. Древни ведски извори нам говоре о томе да чак и наша галаксија има облик Свастике, а наш систем Јарила-Сунца се налази у једном краку (рукаву) те небеске Свастике. А пошто се ми налазимо у краку галаксије, цела наша галаксија, чији је древни назив Свасти, изгледа нам као Перунов Пут или Млечни Пут. Древни називи Свастичних симбола у Русији, углавном су се сачували код православних старовераца Инглинга и код праведних староверних Раскољника, а на Истоку код следбеника ведске вероисповести, где је Древна Мудрост записана у Светим Текстовима на древним језицима: санскрту и х'аријском. У х'аријском писму користе се Руне у облику Свастике (види текст доле).
Ако се у скоро свим страним језицима различити узорци Сунчевог крста са савијеним крацима називају једним именом – Свастика, у руском језику за различите варијанте свастичних симбола је постојало и још увек постоји укупно 144(!) назива, што такође говори о земљи порекла овог Соларног симбола. На пример: Свастика, Коловрат, Посолоњ, Свјата Дар, Свасти, Сваор, Сваор-Сунцоврат, Агни, Фаш, Мара; Инглија, Сунчани Крст, Солард, Ведара, Светолет, Цветић, Папрати, Перунов цвет, Свати, Раса, Боговник, Сварожич, Свјаточ, јароврат, Одољен-Трава, Родимич, Чароврат итд. Могло би се још набрајати, али боље је да даље размотримо неколико Соларних, Свастичних симбола и њихов изглед. Код Словена, зависно од боје, дужине и усмерења заломљених врхова Соларног крста, тај симбол се различито називао, и имао је различите заштитне улоге: К ИНГЛИЈА – Симболише Исконску Животородну Божанску Ватру Стварања из које су се појавиле све васељене и наш систем Јарила-Сунца. Као заштитник, Инглија – симбол исконске Божанске Чистоте, штити Свет од сила Мрака. СВЈАТА ДАР – Симболише Древну Свету северну прадомовину белих народа – Даарију која се сада назива и: Хипербореја, Арктида, Северија, Рајска земља, а која се налазила у северном океану и нестала у Првом Потопу. СВАОР – Симболише непрестано, стално Небеско кретање које се зове – Свага и Вечни Круговрат Животних Сила Васељене. Сматра се да ће, ако је Сваор приказан на предметима за домаћу употребу, у кући увек бити иметак и срећа. СВАОР-СУНЦОВРАТ - Симболише стално кретање Јарила-Сунца по Небеском своду. За човека је употреба тог симбола значила: Чистоту Мисли и Дела, Благост и Светло Духовне Озарености. АГНИ (ОГАЊ) – Симбол Свете Ватре Жртвеника и Домаћег огњишта. Заштитни симбол Вишњих Светлих Богова, који чува настамбе и храмове, а такође и Древну Мудрост Богова, т.ј. Древне словенско-аријске Веде. 
ФАШ (ПЛАМЕН) – Симбол Духовне Ватре која чува и брани. Та Духовна Ватра чисти Дух човечији од егоизма и ниских помисли. То је симбол моћи и Јединства Ратничког Духа, победе Светлих Сила Разума над силама Таме и зла. ПОСОЛОЊ – Симбол Јарила-Сунца које залази, т.ј. које одлази на починак. Симбол завршетка Стваралачког Рада за добробит Рода и Велике Расе; симбол Духовне чврстине човека и Спокоја Мајке Природе. ЧАРОВРАТ - Јавља се као заштитни симбол, који брани човека или предмет од Црне Магије. Чароврат је приказиван у облику вртећег Огњеног Крста, јер се сматрало да ватра уништава тамне силе и различите чини. БОГОВНИК - Оличава Вечну силу и заштиту Светлих Богова над човеком који је ступио на Пут Духовног развитка и савршенства. Мандала са сликом овог симбола помаже човеку да освести Узајамнодејство и Јединство Четири Праисконска Елемента у Нашој Васељени. РОДОВИК – Симболише Светлу Силу Рода-Породитеља који помаже народима Велике Расе и људима који се труде ради добробити Рода свога и стварају за потомке, даје сталну подршку Древних Многомудрих Предака.
СВАДБЕНИК - Најмоћнији породични заштитник, који симболише уједињење два Рода. Сједињење два Стихијална Свастична Система (тела, Душе, Духа и Савести) у нови Заједнички Животни Систем, где се Мушко (Ватрено) начело сједињује са женским (Воденим). 
ДУНИЈА – Симбол сједињења Земаљске и Небеске Живе Ватре. Његова намена је да сачува Путеве Вечног Јединства Рода. Зато су се сви Ватрени жртвеници за приношење бескрвних жртава у славу Богова и предака градили у облику овог симбола. НЕБЕСКИ ВЕПАР - знак Сазвежђа на Свароговом Кругу; Симбол Бога-Покровитеља тог Сазвежђа – Рамхата. Овим знаком се обележава сједињење прошлости и будућности, Земаљске и Небеске Мудрости. Као заштитни симбол користе је људи који су кренули Путем Духовног Самоусавршавања. ГРОЗОВИК - Ватрени симбол уз чију помоћ је постајало могуће управљање Природним Стихијама времена, а такође се користио као заштита кућа и храмова Родова Велике Расе од непогода. ГРОМОВНИК – Небески симбол Бога Индре који је чувао Древну небеску мудрост богова, т.ј. Древне Веде. Као заштита уцртавао се на ратничком оружју и опреми, а такође над улазом у скровишта, да би онај који у њих улази са злим помислима био убијен Громом (инфразвуком). КОЛАРД - Симбол Ватреног Обнављања и Преображаја. Овај симбол су користили млади људи који су ступили у Породични Савез и који су ишчекивали долазак здравог потомства. На Свадби су невести даривали украсе са Колардом и Солардом. СОЛАРД - Симбол Величине Плодности Мајке Влажне Земље која добија Светлост, Топлоту и Љубав од Јарила-Сунца; Симбол цветања земље Предака. Симбол ватре која даје иметак и процват Родовима, који стварају потомака својих ради, у Славу Светлих Богова и Многомудрих Прапредака. 
ОГЊЕВИК – Огњени симбол Бога Рода. Среће се на Кумиру Рода, на фронталним површинама и на стрмим узаним опшивима под стрехом крова. Као заштитни знак наносио се на таванице. Чак и у храму Светог Василија у Москви под једном од купола може се видети Огњевик. ЈАРОВИК – Овај симбол се користио као заштита, за очување сабране летине и спречавање болести код домаћих животиња. Зато су га често цртали изнад улаза у амбаре, сенике, подруме, торове, штале, коњушнице, свињце, и т.д.
СВАСТИКА – Симбол вечног кружног кретања васељене; она симболише Виши Небески Закон, којем се потчињава све што постоји. Овај ватрени знак људи су користили као Заштитника, који је чувао постојећи Закон и Поредак. Од њихове постојаности зависио је сам Живот. СУАСТИ – Симбол Кретања, кружног тока Живота на Земљи и окретања Мидгард-Земље. Симбол четири стране света, а исто тако и четирију северних река, које су делиле Свету Даарију на четири „области“ или „земље“ у којима су у почетку живела четири Рода велике Расе. СОЛОЊ - Древни Сунчани симбол који је штитио човека и његова добра од тамних сила. По правилу се стављао на одећу и предмете за свакодневну употребу. Веома често се Солоњ среће на кашикама, лонцима и другом кухињском прибору. ЈАРОВРАТ - Ватрени Симбол Јаро-Бога који управља цветањем усева и свим благодатним временским условима. У народу се сматрао обавезним за добијање добре летине, те су тај симбол цртали на земљорадничком оруђу: плуговима, срповима, косама и т.д. 
ДУШЕВНА СВАСТИКА - користила се у циљу сабирања Виших Сила Исцељења. Душевну Свастику могли су као украс на одећи да носе само Жреци који су се уздигли на високи ниво Духовног и Моралног савршенства. ДУХОВНА СВАСТИКА - Са највећом пажњом су је користили Врачи, Волхви и Ведуни, симболисала је Склад и Јединство: Тела, Душе, Духа и Савести, а такође и Духовну Силу. Волхви су користили Духовну Силу за управљање Природним Стихијама. КОЛЕДНИК - Симбол Бога Коледа – који на земљи спроводи Обнову и промену на боље; то је симбол победе Светла над тамом и Светлог Дана над ноћи. Поред овога, Коледник се користио као мушки заштитник који је мушкарцима давао снагу у стваралачком раду и у бици са љутим непријатељем. КРСТ ЛАДЕ-БОГОРОДИЦЕ - Симбол Љубави, Хармоније и Среће у породици. У народу су га називали ЛАДИНЕЦ. Носиле су га углавном девојке, као заштиту од „злих очију“. А да би снага моћи Ладинца била постојана, уписивали су га у Велико Коло (Круг). ОДОЉЕН-ТРАВА - Овај симбол је био главна амајлија ради заштите од различитих болести. У народу се сматрало да на човека болести шаљу зле силе, и да је Ватрени знак способан да сагори било какву бољку или болест, да очисти тело и Душу.
ЦВЕТИЋ ПАПРАТИ – Ватрени симбол чистоте Духа, поседује моћне исцелитељске силе. У народу га називају Перунов цвет. Сматра се да може да открије најскривеније ризнице под земљом, да испуни жеље. У ствари, он човеку даје могућност да развије Духовне Силе. 
СУНЧАНИ КРСТ - симбол Духовне Силе Јарила-Сунца и процвата Рода. Носио се на телу. Обично је највећу силу даривао Жрецима Шуме, као и кметовима, који су га стављали на одећу, оружје и култне предмете. НЕБЕСКИ КРСТ - Симбол Небеске Духовне Сили и Силе Јединства Рода. И он се носио на телу и штитио онога ко га носи, дарујући му помоћ свих Предака његовог Рода и помоћ Рода Небеског. СВЕТОВИТ - Симбол вечне узајамне везе између Земаљских Вода и Небеске Ватре. Из те везе рађају се нове Чисте Душе које се спремају да се оваплоте на Земљи у Свету Јаве. Трудне жене су везле ову амајлију на хаљинама и сарафанима, како би се рађала здрава деца. СВЕТОЧ – Овај симбол оличава два велика Ватрена тока: Земаљски и Божански (Ванземаљски). Њиховим сједињењем ствара се Васељенски Вихор Преображења, који помаже човеку да открије суштину Многодимензионалног постојања, путем Светлости Познања Древних Основа.
ВАЛКИРИЈА - Древни заштитни знак који штити Мудрост, Правичност, Благородство и Част. Овај знак нарочито поштују ратници који штите Родну земљу, свој Древни Род и веру. Жреци су га користили као знак који је чувао Веде. СВАРГА - Симбол Небеског Пута, а такође и симбол Духовног Успињања кроз многе хармоничне Светове Духовног Савршенства, кроз многе многодимензионалне Светове и Реалности који леже на Златном Путу, ка коначној тачки лутања Душе коју називамо – Свет Праве. 
СВАРОЖИЧ – Симбол Небеске Силе Бога Сварога, који у исконском облику чува све разнолике облике Живота у Васељени. Симбол који штити разне постојеће Разумне облике Живота од Душевне и Духовне деградације, а и од потпуног уништења. РОДИМИЧ – Симбол Васељенске Силе Рода-Породитеља који у целој Васељени чува Закон Наслеђивања Познања Мудрости Рода, од Старости ка Младости, од Предака ка Потомцима. Симбол који чува Родовско памћење из поколења у поколење. РАСИЧ - Симбол јединства Велике Расе. Уписан је у Многомерни Знак Инглије, има не једну, него четири боје, по бојама очију Родова Расе: Сребрну – код да'Аријаца, зелену – код ха'Аријаца, небесну – код Свјаторуса и ватрену – код Расена. СТРИБОЖИЧ - Симбол Бога који управља свим Ветровима и Ураганима – Стрибога. Овај симбол је помагао људима да сачувају своје куће и поља од непогода. Морепловцима и рибарима је давао мирну водену површину. Млинари су градили ветрењаче које су личиле на Стрибогов знак, да им млинови не би стајали. ВЕДАМАН - Симбол Жреца-Чувара кооји чува Древну Мудрост Родова Расе Велике, јер у тој Мудрости се чувају: Традиције Општина, Култура узајамних односа, Успомена на Претке и Богове-Заштитнике Рода.
ВЕДАРА - Симбол Жреца-Чувара Древне Вере Прапредака (Капен-Инглинга). који чува Сјајну Древну Мудрост Богова. Овај симбол помаже познању и коришћењу древних Знања на добробит Процвата Родова и Древне Вере Прапредака. 
СВЈАТОЧ - Симбол Духовног Препорода и Озарења Велике Расе. Овај Симбол је у себи обједињавао: Ватрени Коловрат (Препород) који се креће по Многомернику (Животу човечијем), који је спајао у једно Божанствени Златни Крст (Озарење) и Небесни Крст (Духовност). СИМБОЛ РАСЕ - Симбол Васељенског Савеза Четири Велика Народа, Аријаца и Словена. Народи Аријаца су обједињавали Родове и Племена да'Аријаца и х'Аријаца, а Народи Словена – Свјаторусе и Расене. Ово јединство Четири народа означавало се Симболом Инглије боје Сунца на Небеском Пространству (Плава боја). Соларну Инглију (Раса) пресеца Сребрни Мач (Савест) са ватреном дршком (Чисте Помисли) и смером оштрице ка доле. што симболише Чување и Заштиту Древне Божанске Мудрости Велике Расе од различитих сила Таме. (Сребрни Мач са оштрицом управљеном навише означава заштиту од спољашњих непријатеља). Различите варијације Свастичних симбола са не мање различитих значења, срећу се не само у култним и заштитним симболима, већ и у облику Руна, које су, као и слова у древна времена, имале своје сликовно значење. Тако су на пример у древној х'аријској Каруни, т.ј. рунском алфабету, постојале четири Руне које су садржале свастичне елементе: 
Руна Фаш – имала је сликовно значење: моћне, усмерене, рушилачке Ватрене струје (термонуклеарна ватра)... Руна Агни – имала је сликовна значења: Света Ватра домаћег огњишта, такође и Света ватра Живота која се налази у телу човека, и друга сродна значења... Руна Мара – имала је значење: Леденог Пламена који чува Мир Створеног Света. Руна преласка из Света Јаве у Свет Светле Наве (Славе), отелотворења у Новом Животу... Симбол Зиме и Сна. 
Руна Инглија – имала је сликовно значење Првобитне Ватре Стварања Света, из те Ватре појавило се мноштво разноликих Васељена и различити облици Живота... Свастични симболи носе у себи огромни тајни смисао. У њима је похрањена огромна Мудрост. Сваки Свастични симбол нам открива Велику слику света. древна словенско-аријска Мудрост говори о томе да наша галаксија има облик Свастике и да се зове СВАТИ, а систем Јарила-Сунца, у коме се креће наша Мидгард-Земља налази се у једном од кракова те Небеске Свастике. Упознавању древне Мудрости не треба прићи стереотипно. Изучавању древних симбола, Рунских писмена и древних Предања неизоставно се приступа са отвореним срцем и чистом Душом. Не користи ради, већ ради сазнања! Свастични симболи у Русији, у политичке сврхе су користили не само бољшевици и мењшевици, много пре њих Свастику су почели да користе представници Црне Стотине. Данас, Свастичну симболику користи Руско Н О Народ је веома тачно осећао и Ватрену Пламену Природу симбола (Сунце) и његову Духовну суштину (Ветар). Најстарији мајстор хохломског сликарства Степан Павлович Веселов (1903-1993) из села Могушино у Нижегородској области, следећи традицију, цртао је на дрвеним тањирима и чашама Свастику, називајући је „риђаном“, Сунцем, и објашњавао: „То ветар траве повија.“ На приложеним фрагментима свастични симболи се могу видети на предметима које су руски људи свакодневно користили, као што су преслица (десно) и даска за сецкање (лево).
Као што смо већ говорили, до почетка друге половине 20. века основни и скоро једини мотиви и симболи који су постојали у словенском везу били су свастични орнаменти. 
Али непријатељи Аријаца и Словена у другој половини 20. века су почели одлучно да искорењују тај Соларни симбол, и искорењивали су га управо онако како су раније искорењивали: древну народну словенску и аријску културу, древну веру и Народне Традиције, Истинску, неизмењену Историју, па и сам многострадални Словенски народ, носитеља древне словенско-аријске културе. Па и данас, многи чиновници на управним положајима покушавају да забране било какве видове вртећих Соларних крстова – често су то исти људи или њихови потомци, али сада користе друге разлоге: ако су раније то радили под изговором класне борбе и антисовјетских завера, сада су то противници свега словенског и аријског, кооју називају фашистичком симболиком и руским шовинизмом. За оне који нису равнодушни према древној култури прилажемо неколико (веома мали број снимака, због ограничења обима текста) типичних мотива словенског веза, на свим увеличаним фрагментима сами можете да видите свастичне симболе и орнаменте. Примена свастичних симбола и орнамената у словенским земљама је просто безбројна. Академик Б. А. Рибаков је Соларни симбол Коловрат називао везујућим „кариком између палеолита, где се по први пут појавио и савремене етнографије која пружа неизбројно мноштво примера свастичних мотива на тканинама, везу, плетиву.“ Али после Другог светког рата, у коме је Русија, а такође о сви словенски и аријски народи, претрпела огромне губитке, непријатељи аријске и словенске културе су почели да стављају знак једнакости између фашизма и Свастике. При том су потпуно заборавили да је фашизам, као политички и државни систем у Европи постојао само у Италији и Шпанији где се симбол Свастике није користио. Свастика, као партијски дрижавни симбол је била прихваћена само у национал-социјалистичкој Немачкој, која се у то време називала Трећи Рајх. Словени су користили тај Соларни знак током целог свој постојања (по најновијим научним подацима то је минимум 15 хиљада година), а председник Трећег Рајха Адолф Хитлер само око 25 година. Поплава лажи и измишљотина, које се односе на Свастику, препунили су чашу апсурда. „Учитељи“ у савременим школама, лицејима и гимназијама Русије предају деци тоталну глупост, да су сватика и било који свастични симбол – немачко фашистички крстови, састављени од четири слова Г којима (на руском, прим. прев) почињу презимена вођа нацистичке Немачке: Гитлера (Хитлера), Гиммлера (Химлера), Геринга и Геббельса (Гебелса) (некада га замењују Гессом (Хесом)). Слушајући такве „учитеље“ може се помислити да је Немачка у време Адолфа Хитлера писала искључиво руском азбуком. Па зар у немачким презименима HITLER, HIMMLER, GERING, GEBELS (HESS) постоји иједно руско слово Г? Али, поплава лажи не престаје... Свастичне мотиве и елементе током последњих 5-6 хиљада година користе словенски народи, што потврђују научници-археолози. А сада се према човеку који носи древне словенске амајлије или рукавице са свастичним мотивом бивши људи обучени као совјетски „учитељи“ из незнања односе неповерљиво, некад чак и агресивно. Древни мислиоци нису узалуд говорили: „Развиће човека ометају две несреће: незнање и неотесаност.“ Наши Преци су знали и разумевали, и зато су користили различите Свастичне елементе и орнаменте, сматрајући их симболима Јарила-Сунца, Живота, Среће и Доброчинитељства. Само ограничени и необразовани људи могу да оцрњују све што је чисто, светло и драгоцено, што је остало словенским и аријским народима. Не угледајмо се на њих! Не треба префарбавати свастичне симболе у древним словенским светилиштима и у хришћанским храмовима, на Кумирима Светлих Богова и Ликовима Многомудрих Предака, као ни на најстаријим хришћанским иконама Богороматере и Христа. Не треба рушити, по вољи незналица и словеномрзаца такозване „совјетске степенице“ или плафоне Ермитажа, или куполе московског храма св. Василија, само зато што се на њима не једну стотину година налазе различите варијанте Свастике. Једно поколење смењује друго, руше се државни системи и режими, али све до онда, док Народ памти своје древне корене, поштује традиције својих Великих Предака, чува своју Древну културу и симболе, дотле је Народ жив и живеће.
1 Целокупне Сањтије перунове Веде састоје се из девет кругова. Сваки круг приповеда о једном од девет дана, током којих су народи Расе Велике у иријском Асгарду разговарали са Богом Перуном. 2 Иријски Асгард – град Богова на реци Ириј (Ас – Бог који живи на Земљи; гард – град), подигнут је године 5028 после Великог Пресељења из Даарије (104778. године п. н. е.). На његовом месту сада се налази савремени град Омск, такође на ушћу река Ом и Иртиш (чије је старословенско име Ириј). Иријски Асгард разрушили су Џунгари године 7038 од Стварања света (1530. г. н.е.). Сто тридесет година након тога руски историчар и картограф Семјон Ремезов, који је састављао карту Сибира боравио је на месту разрушеног Асгарда и одатле упутио писмо цару Алексеју Михајловичу Романову да је неопходно обновити разрушени град на ушћу Оме и Иртиша. То исто је напоменуо и на 21. листу свог „Атласа Сибира“ који се појавио тек за време Петра I, године 7204 (1696 г). Године 7224. (1716), пуних 20 година после издавања „Атласа Сибира“ Семјона Ремезова, по указу императора Иетра I, на ушћу Оме и Иртиша подигнута је Омска тврђава која је касније постала град Омск. У дрвној историји помињу се четири земаљска града која су се називала Асгард: Асгард Дааријски, који се налазио на врху планине Мира (света) (Меру), на светој земљи Аддрији, на Северном континенту који је потонуо у море; Асгард Иријски, о коме смо напред говорили; Асгард Согдијски, који се налазио у Малој Азији (В. Шчербаков сматра да је то град Ниса), у Согдијани, јединственој држави која је пружила достојан отпор војскама Александра Македноског; Асгард Свејски, који се налазио на територији Скандинавије. После великог пожара, у коме је тај Асгард изгорео, на његовом месту изграђен је нови град који је добио назив Упсала. 3 Велики Храм Инглије – Храм Праогња. О том Великом Храму сачувано је сећање и у другом светом предању „Саге о Инглинзима“ које се чува на Исланду, а ево шта оно каже: „Држава у Азији, источно од Танаквисља назива се земљом или пребивалиштем Аса, а њена престоница се називала Асгард. Тамо је управљао онај који се звао Один. Тамо је био Велики Храм...“ (Сага о Инглинзима, Текст II. погледај и напомену). 4 Вајтмана - Летећа небеска кочија, којом су Богови и људи путовали између Земаља (светова). Постојале су и Вајтмаре – велике Небеске кочије, које су у себи могле да носе и до 144 Вајтмана. У Рамајани, коју чувају становници Индије, Вајтмане се називају Вимане, а та разлика у изговору се појавила приликом превода са Х'Аријског на Санкрт. Описи различитих летећих објеката – „Вимана“ – срећу се не само у Рамајани, него и у Рг-веди (II миленијум п. н.е.), и у другим делима која су до нас дошла из дубоке древности. У Ргведи страшни Бог Индра кретао се у ваздушном броду, док је водио борбу против демона уништавајући градове својим страшним оружјем. Летећи апарати древних описивали су се као „метеори окружени моћним облаком“, као „пламен у летњој ноћи“, или као „комета на небу“. Наводе се четири типа летећих апарата – „Рукма Вимана“, „Сундара Вимана“, „Трипура Вимана“ и „Шакуна Вимана“. Рукма Вимана и Сундара Вимана имају облик конуса. Рукма Вимана је описан као летећи апарат са три једра и покретачем у најнижем делу. На другом „спрату“ биле су кабине за путнике. „Сундара Вимана“ у многоме личи на „Рукма Вимана“, али за разлику од ње има углађенији облик. „Трипура Вимана“ је већи брод. Осим тога, тај апарат је вишенаменски - може да се употреби и за ваздушна и за подводна путовања. Саопштења о о летећим апаратима Древне Индије заслужују посебну пажњу. Поред поменутих Вимана, тамо су вероватно постојале и друге „ваздушне кочије“ – „агнихотре“. Судећи по корену те речи, „агни“ – (огањ), лет агнихотре био је праћен ватреним експлозијама или избацивањем пламена. Древни извори говоре да су постојали летећи апарати за путовања у пределе „сурја мандале“ и „накшатра мандале“. Какви су то предели? Сурја на санскрту и савременом хиндију значи Сунце, а мандала – сфера, област, накшатре – то су звезде. Не указује ли то на летове у унутарашњост Сунчевог система и на међузвездана путовања? Чини се да је овде пригодно напоменути дубоку убеђеност древних Индијаца у постојање мноштва „других светова и пространстава“ насељених савршеним бићима, а која је нашла одраза у митовима. 5 Бог Једини – то је Породитељ Рода, неотуђиви део Творца названог Ра-М-Ха, Једини Бог-Покровитељ свих Родова Велике Расе и потомака Небеског Рода, Бог-Покровитељ Васељенских Светова Праве. Бог Род је персонификација мноштва Богова и Предака, Један и Множествени истовремено. Када Словени или Аријци говоре о свим својим прецима – очевима, дедовима, прадедима и чукундедима, они говоре – то је мој Род. Њему се обраћају, када им је потребна подршка Богова и Предака, јер су то Богови Очеви Словена и Аријаца, а они су њихова деца. 6 Урај-Земља - планета Урај у области Орла на Свароговом Кругу. 7 Перун Громодржац, син Сварога – (литвански Перкунас, латвански Перкун, санскртски Пуруша) – Бог Покровитељ ратника Велике Расе, заштитник Земаља Рода Светоруса (Руса, Белоруса, Естонаца, Литванаца, Латванаца, жүктеу/скачать 5.36 Mb. Достарыңызбен бөлісу:
|
уска!“
ОЛОВРАТ - Симбол излазећег Јарила-Сунца; симбол вечне победе Светлости над тамом и Вечног Живота над смрћу. Боја Коловрата такође има важно значење: Огњени симболише Поновно рађање, Небески – Обнову, црни – промену. 
ационално Јединство (на слици). Човек који зна никада неће рећи да је Свастика немачки или фашистички симбол. Тако говоре само неразумни људи и незналице, јер они одбацују оно што и нису у стању да разумеју и сазнају, а покушавају да наметну оно што желе као постојеће. Но, ако неупућени људи одбацују некакав симбол или неку информацију, то ипак не значи да дати симбол или информација не постоје. Одрицање или извитоперење истине ради једних нарушава складан развој других. Чак и древни симбол Величине Плодности Мајке Влажне Земље који се у далекој древности називао СОЛАРД, а који данас користи Руско Национално Јединство, неки некомпетентни људи приписују немачко-фашистичкој симболици, симбол који се користио много стотина хиљада година пре настанка немачког национал-социјализма. При томе се чак и не узима у обзир то да је СОЛАРД код Руског Националног Јединства постављен у осмокраку Звезду Ладе-Богородице (десно) где су се у једно сјединили Божанске Силе (Златно поље), Силе првобитне Ватре (црвено), Небеске Силе (плаво) и Силе природе (зелено). Једина разлика између првобитног Симбола Мајке-Природе и знака који користи друштвени покрет „Руско Национално Јединство“ је разнобојност Првобитног Симбола Мајке-Природе (лево) и двобојност код представника Руског Националног Јединства.
бични људи су имали своје називе за Свастичне симболе. У селима Рјазањске губерније називали су је „ковиљем“ – овоплаћењем Ветра; на печори „зецом“ – ту су графички симбол разумели као честицу Сунчеве светлости, зракић, Сунчев зечић; негде су Соларни крст звали „коњ“, „коњска глава“, јер су давно-давно коња сматрали симболом Сунца и Ветра; називали су Свастике-Соларнике и „огњицама“, опет у част Јарила-Сунца. 
На селу се до данас на старе празнике жене облаче у свечане сарафане и кошуље, а мушкарци у тунике извезене свастичним симболима различитих облика, пеку се раскошни караваји и слатки колачи који су одозго украшени Коловратом, Посолоњем, Сваором и дрругим свастичним мотивима.