Stephen king стивен Кинг podpaľAČKA



бет44/53
Дата17.06.2016
өлшемі3.46 Mb.
#142914
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   53

ZÁVER HRY

ЭНДШПИЛЬ

5


Pohreb bol nepríjemné predstavenie.
Атмосфера похорон была гнетущей.
Andy si myslel, že bude v poriadku: bolesť hlavy prešla a pohreb bol vlastne len zámienkou, ako ostať s kapitánom osamote. Aj keď Pynchot ku koncu prejavoval trochu menej nenávisti, Andy ho nikdy nemal rád. Pynchotova ledva skrývaná arogancia a neskrývaná radosť z toho, ako vysoko je nad všetkými ľudskými bytosťami, no v prvom rade starosti o Charlie spôsobili, že Andy necítil veľkú vinu za efekt odrazu, ktorý úmyselne zasadil do Pynchotovej mysle. Za efekt odrazu, ktorý toho človeka nakoniec zničil.
А настроен Энди был совсем иначе — головная боль отпустила, да и сами похороны, в сущности, для него лишь предлог остаться наедине с Кэпом. Энди относился к Пиншо неприязненно — более сильного чувства он, как выяснилось, не заслуживал. Он плохо умел скрывать свое высокомерие и совсем не скрывал удовольствия от того, что может помыкать кем то, и это обстоятельство, помноженное на озабоченность судьбою Чарли, свело практически на нет чувство вины, возникшее было у Энди из за случайного рикошета, который он вызвал в голове Пиншо. Рикошета, который изрешетил его мозг.
Echo sa mu nechtiac podarilo vyvolať už predtým, no vždy mal príležitosť dať veci zasa do poriadku. Bolo to čosi, na čo prišiel, keď boli s Charlie na úteku do New Yorku. Vyzeralo to, akoby v závitoch takmer každého ľudského mozgu boli hlboko usadené a zabudnuté strachy a pocity viny, samovra­žedné, schizofrenické a paranoidné – niekedy dokonca vražedné – myšlienky. Pritlačenie spôsobilo stav mimoriadnej sugestibility, a ak nejaká sugescia smerovala dolu, na jeden z tých temných chodníčkov, stala sa ničivou. Jednu ženu z domácnosti, ktorá sa zúčastnila na programe Preč s obezi­tou, začali postihovať desivé zlyhania pamäti. Jeden z nevýbojných úradníkov sa priznal k morbídnemu nutkaniu vziať si z práce domov služobnú pištoľ a zahrať si s ňou ruskú ruletu. Toto nutkanie sa mu spájalo v mysli s poviedkou Edgara Allana Poea William Wilson, ktorú čítal ešte kedysi na strednej škole. V oboch prípadoch bol Andy schopný echo zastaviť, skôr než naberie rýchlosť a zmení sa na smrtonosný obraz. V prípade tichého, svetlovlasého bankového úradníka tretieho rangu stačilo malé pritlačenie a sugescia, že nikdy nečítal Poeovu poviedku. Spojenie, alebo čo to bolo, sa prerušilo. No u Pynchota sa mu nenaskytla príležitosť echo zastaviť.
Эффект эха случался и раньше, но у Энди всегда была возможность поправить положение. Что он с успехом и делал, пока им с Чарли не пришлось бежать из Нью Йорка. В мозгу человека глубоко заложены, точно мины, всевозможные страхи, комплексы, импульсы — суицидальные, шизофренические, параноидальные, даже мания человекоубийства. Посыл выполняет роль своего рода подсказки, и, если подсказка упадет в любую из этих темных шахт, может произойти взрыв. У одной домохозяйки, проходившей курс «Скинем лишний вес», появились тревожные признаки кататонии. Другой его подопечный, мелкий служащий, признался в том, что его так и подмывает достать с антресолей армейский пистолет и сыграть в русскую рулетку, причем это желание ассоциировалось у него с рассказом Эдгара По «Уильям Уилсон», читанным еще в школе. В обоих случаях Энди удалось остановить эхо, не дать ему, набрав скорость, превратиться в губительный рикошет. Что касается мелкого служащего, тихого светловолосого банковского клерка, то тут хватило дополнительного посыла и легкого внушения, что он никогда не читал этого рассказа По; ассоциация — какова там она ни была — оказалась прерванной. В случае же с Пиншо возможность остановить эхо ни разу не представилась.
Cestou na pohreb, za studeného, ostrého jesenného dažďa kapitán nesústredene rozprával o Pynchotovej samovražde. Vyzeral, že sa s tým pokúša vyrovnať. Hovoril, že si nevie predstaviť, ako môže človek strčiť ruku niekam, kde zrazu začnú sekať a mlieť akési nože. No Pynchot to spravil. Nejako to spravil. Už tým sa začal pohreb pre Andyho nepríjemne.
С утра зарядил холодный осенний дождь; они ехали на похороны, и всю дорогу Кэп только и говорил что о самоубийстве Пиншо — оно никак не укладывалось у него в голове. Ему казалось невозможным, чтобы человек взял и… сунул руку в эту мясорубку. А Пиншо сунул. Именно Пиншо — сунул. С этого момента для Энди атмосфера похорон стала гнетущей.
Andy a kapitán sa zúčastnili len pietneho aktu pri hrobe, stáli na konci malej skupinky priateľov a príbuzných, zhromaž­denej pod čiernymi kvetmi dáždnikov. Andy zistil, že jedna vec je spomínať na Pynchotovu aroganciu, na napoleonovské ukážky sily drobného muža, ktorý bol so silami v koncoch, spomínať na jeho večný a rozčuľujúci nervový tik prejavujúci sa úškrnom. A celkom iné bolo vidieť jeho sinavú, nevýraznú ženu v čiernych šatách, v čiernom klobúku so závojom, držiacu za ruky dvoch chlapcov (mladší mohol byť asi v Charlinom veku, no obaja vyzerali úplne omráčení, duchom neprítomní, akoby pod drogou), vidieť tú ženu, ktorá vie – určite to vie – že všetkým týmto priateľom a príbuzným je známe, ako jej manžel odišiel zo sveta oblečený do jej bielizne, pravú ruku rozomletú skoro až po plece, ostrúhanú ako živá ceruzka, drez a kuchynské skrinky okolo postriekané krvou, kúskami jeho vlastného mäsa…
Во время погребения они стояли особняком, в стороне от друзей и родственников покойного, сбившихся в кучку под сенью черных зонтов. Тут то Энди и понял, что одно дело вспоминать высокомерие Пиншо, его осанистую походочку эдакого пигмея, возомнившего себя Цезарем, мерзкую застывшую улыбочку, словно у него парез лица, — и другое дело видеть изможденную бледную жену в трауре, держащую за руки двух мальчиков (младший, видимо, ровесник Чарли, оба они совершенно оглоушенные, с отсутствующим выражением лица, точно их накачали успокоительным), прекрасно понимающую (не может не понимать), что все вокруг знают, в каком виде нашли ее мужа, а нашли его на полу, в ее нижнем белье, с отхваченной по локоть правой рукой, напоминавшей отточенный карандаш, и везде кровь — в раковине, на буфете, на шкафчиках «под дерево»…
Andymu sa bezmocne zdvihol žalúdok. Nahol sa dopredu do studeného dažďa a bojoval… Hlas kňaza sa dvíhal a klesal bez známky citu.
Энди стало нехорошо. Он согнулся под холодным дождем, борясь с подступающей тошнотой. Речь священника воспринималась как бессмысленные завывания.
„Rád by som šiel,“ oznámil Andy. „Môžeme odísť?“
— Я больше не могу, — сказал Энди. — Мы можем уйти отсюда?
„Áno. Iste,“ súhlasil kapitán. Sám bol bledý, vyzeral zostarnuté a nezdravo. „Toho roku som mal dosť pohrebov, viac by som už nezniesol.“
— Да, конечно, — сказал Кэп. Он и сам выглядел неважно, посерел, осунулся. — За этот год я достаточно насмотрелся похорон.
Nenápadne sa oddelili od skupinky stojacej na umelom trávniku, pri kvetoch s hlávkami zbitými a ovisnutými od ostrého dažďa, pri rakve na podperách nad jamou. Kráčali spolu nazad po kľukatej štrkovej ceste, kde na konci radu pohrebnej suity parkoval kapitánov úsporný Chevrolet-vega. Kráčali pod vŕbami, z ktorých tajuplne kvapkalo a šumelo to v nich. Traja či štyria ďalší muži ich bez ostychu sledovali a obšmietali sa okolo. Andy si pomyslel, že takto, ako on teraz, sa môže cítiť prezident Spojených štátov.
Они незаметно отделились от общей группы, стоявшей кружком возле выкопанной могилы; а рядом — гроб на ходовых роликах, искусственный дерн, побитые дождем цветы с облетающими лепестками. Они шли рядом в сторону гравийной дорожки, где в хвосте траурного кортежа пристроилась малолитражка Кэпа — «шевролевега». Таинственно шелестели ивы, роняя дождевые капли. В отдалении за ними следовало четверо. Теперь я, кажется, понимаю, подумал Энди, как должен себя чувствовать президент Соединенных Штатов.
„Veľmi nepríjemné pre vdovu a pre tých chlapcov,“ poznamenal kapitán. „Ten škandál, rozumiete.“
— Вдове и детям, прямо скажем, несладко, — заговорил Кэп. — Скандал, сами понимаете.
„Bude… ach, bude o ňu postarané?“
— А она… о ней позаботятся?
„Veľmi slušne, čo sa týka peňazí,“ povedal kapitán takmer bezfarebné. Teraz už boli skoro pri ceste. Andy videl kapitá­novu oranžovú vegu zaparkovanú na konci. Dvaja chlapi pokojne vliezli do biscaynea pred ňou. Dvaja ďalší mali sivý Plymouth za ňou. „No nik nebude schopný odškodniť tých dvoch chlapcov. Videli ste ich tváre?“
— Пенсия будет более чем приличная, — ответил Кэп без всяких эмоций. Они приближались к стоянке. Еще издали Энди увидел оранжевое «шевви» у обочины. Двое мужчин садились в «бискайн» впереди. Двое других сели в серый «плимут» сзади. — Но что этим мальчуганам пенсия? Видели их лица?
Andy neodpovedal. Až teraz pocítil vinu. Bolo to, akoby mu vo vnútornostiach pracovala ostrá zubatá čepeľ. Nepo­môže mu, ani keď si povie, že jeho vlastná pozícia bola zúfalá. Jediné, čo teraz mohol spraviť, bolo predstaviť si Charlinu tvár… Charlie a temná, zlovestná postava za ňou, jednooký pirát nazývaný John Rainbird, ktorý si ako červík vyvŕtal kanálik do jej dôvery, aby tak mohol urýchliť príchod toho dňa, keď…
Энди промолчал. Вот оно, чувство вины: вгрызается в кишки, как пила. Не спасала даже мысль, что он сам в безвыходном положении. И тогда он попробовал представить себе Чарли… а также притаившуюся сзади зловещую тень — одноглазого пирата Джона Рэйнберда, который змеей вполз в сердце его дочери, чтобы приблизить день, когда…
Sedeli vo vege a kapitán štartoval. Biscayne vyrazil prvý, kapitán ho nasledoval, Plymouth sa zaradil za nich.
Они сели в «вегу», Кэп завел мотор. «Бискайн» вырулил на дорогу, и Кэп за ним следом. «Плимут» пристроился сзади.
Andy pocítil náhlu, takmer desivú istotu, že schopnosť pritláčať ho zasa opustila – takže ak to skúsi, nebude z toho nič. Ako daň za výraz tvárí tých dvoch chlapcov.
Энди охватил необъяснимый страх, что сила внушения вновь оставила его, что все попытки обречены на провал. Это будет расплата за лица мальчиков.
Lenže čo iné mohol robiť, ako pokúsiť sa o to?
Но что ему еще остается, кроме как попытаться?
„Trochu sa porozprávame,“ povedal kapitánovi a pritlačil. Bolo to tu, a takisto sa dostavila bolesť hlavy – cena za to, že to robí priskoro po poslednom ráze. „Nebude vám to prekážať pri riadení?“
— Сейчас мы с вами немного поговорим, — обратился он к Кэпу и подтолкнул. Сила внушения не оставила его, что сейчас же подтвердила и головная боль — цена злоупотребления своим даром в последнее время. — Это не помешает вам вести машину.
Zdalo sa, že kapitán sa pohodlnejšie usadil na sedadle. Ľavá ruka, ktorá sa pohla, aby zapla blinker, na chvíľu zaváhala, a potom pokračovala v pohybe. Vega prešla plynulo za prvým autom pomedzi dva veľké kamenné piliere na hlavnú cestu.
Левая рука Кэпа, потянувшаяся просигналить поворот, на миг зависла — и продолжила свое движение. «Вега» степенно проследовала за головной машиной между высоких столбов у входа на кладбище и выбралась на шоссе.
„Nie, nemyslím si, že by mi rozhovor prekážal pri riadení,“ odpovedal kapitán.
— Да, наш разговор не помешает мне вести машину, — согласился Кэп.
Boli tridsaťdva kilometrov od pozemkov Firmy. Andy si všimol tachometer, keď odtiaľ štartovali, a potom, keď prišli na cintorín. Väčšinu času šli po hlavnej ceste č. 301. Bola to rýchla cesta. Mohol rátať, že na všetko nebude mať viac ako dvadsaťpäť minút. Za posledné dva dni už toho nemal veľa na rozmýšľanie a zdalo sa mu, že má všetko dobre zmapované, ale bola tu jedna vec, ktorú veľmi potreboval vedieť.
До Конторы было двадцать миль — Энди засек по спидометру, когда ехали на кладбище. Большая часть пути проходила по 301 й автостраде, о которой говорил ему Пиншо. Это была скоростная магистраль. Он мог рассчитывать максимум на двадцать пять минут. Последние два дня он ни о чем другом не думал и, кажется, неплохо все спланировал… но прежде необходимо выяснить один важнейший момент.
„Ako dlho asi bude Charlie, podľa vás a Rainbirda, s vami spolupracovať, kapitán Hollister?“
— Капитан Холлистер, как вы с Рэйнбердом считаете, долго еще Чарли будет участвовать в экспериментах?
„Nie veľmi dlho,“ odvetil kapitán. „Rainbird narafičil veci veľmi šikovne, a tak za vašej neprítomnosti je to jedine on, kto ju dokáže ovládať. Náhradný otec.“
— Не очень долго, — ответил Кэп. — Рэйнберд так все подстроил, что в ваше отсутствие она никого, кроме него, не слушается. Он занял ваше место. —
Tichým, takmer speva­vým hlasom dodal: „Je jej otcom, keď jej otec nie je tu.“
И, понизив голос, со значением преподнес: — Он стал ее отцом, после того как ее лишили отца.
„A keď Charlie prestane, tak ju zabije?“
— И когда эксперименты прервутся, ее убьют?
„Nie hneď. Rainbird si ju na to trochu pripraví.“ Kapitán dal svetelné znamenie, že odbočuje na tristojednotku. „Bude predstierať, že sme na všetko prišli. Teda na to, že sa spolu rozprávajú. Že jej dával rady, ako by mala riešiť svoje problémy. Že vám nosil správy.“
— Не сразу. Рэйнберд сумеет еще немного потянуть. — Кэп дал сигнал, что поворачивает на 301 ю автостраду. — Он притворится, будто нам все стало известно. Что они секретничали. Что он ей советовал, как она должна использовать свои… свои преимущества. Что он передавал вам записки от нее.
Stíchol, no Andymu nebolo treba viac. Pociťoval nevoľ­nosť. Asi si navzájom gratulovali k tomu, ako ľahko sa im podarilo oklamať malé decko, získať jeho náklonnosť tam, kde je samo, a potom ho zamerať na svoje vlastné ciele, keď už raz majú jeho dôveru. Keď už nebude fungovať nič iné, povedia Charlie, že jej jediný priateľ, upratovač John, môže prísť o miesto a azda môže byť aj obvinený z porušenia Štátneho tajomstva za to, že si dovolil byť jej priateľom.
Он умолк, но и сказанного хватило, чтобы у Энди сжалось сердце. Надо думать, они от души радовались — как легко одурачить ребенка, сыграть на чувстве одиночества, на страстном желании иметь друга, которому можно довериться, — и обратили это в свою пользу. Когда же все прочие средства себя исчерпают, достаточно будет намекнуть, что ее единственному другу, доброму дяде уборщику грозит потеря работы, а то и суд за разглашение государственных тайн.
Charlie si z toho spraví záver sama. Charlie sa s nimi o všetko podelí. Jej spolupráca bude pokračovať.
Дальше Чарли сама сообразит. Никуда она от них не денется. Будет жечь костры как миленькая.
Dúfam, že toho chlapa čo najskôr stretnem. Naozaj dúfam.
МНЕ БЫ ТОЛЬКО ВСТРЕТИТЬСЯ С ЭТИМ ТИПОМ. ТОЛЬКО БЫ ВСТРЕТИТЬСЯ.
No teraz nebol čas myslieť na to, a ak sa všetko vydarí, Rainbirda nestretne nikdy.
Но сейчас не до него… если все пройдет гладко, ему наверняка не придется встречаться с Рэйнбердом.
„Podľa plánu mám ísť na Havaj odo dneška o týždeň,“ začal Andy.
— Меня должны отправить на Гавайи через неделю, — полуутвердительно спросил Энди.
„Presne tak.“
— Совершенно верно.
„Ako?“
— Каким образом?
„Armádnym dopravným lietadlom.“
— На военном транспортном самолете.
„S kým máte spojenie, aby to zariadil?“
— Как вы это организовали?
„S Pukom,“ odvetil okamžite kapitán.
— Через Пака, — тотчас отозвался Кэп.
„Kto je to Puk, kapitán Hollister?“
— Кто такой Пак?
„Major Vietor Puckeridge,“ odpovedal kapitán. „Z Andrewsu.“
— Майор Виктор Пакеридж, — объяснил Кэп. — Эндрюс.
„Vojenská letecká základňa v Andrewse?“
— Военно воздушная база в Эндрюсе?
„Áno. Samozrejme.“
Точно.
„Je to váš priateľ?“
— Он ваш приятель?
„Hrávame spolu golf.“ Kapitán sa nejasne usmial. „Ovlá­da skvelé falše.“
— Мы вместе играем в гольф. — Кэп чему то улыбнулся. — Он делает подрезки.
Skvelá správa, pomyslel si Andy. V hlave mu búšilo ako v boľavom zube.
«Сногсшибательные подробности», — подумал Энди. Голову дергало, как гнилой зуб.
„Predpokladajme, že by ste mu zavolali dnes popoludní a povedali mu, že lietadlo potrebujete už o tri dni?“
— Что, если вы предложите ему сегодня сдвинуть рейс на три дня?
„Áno?“ neisto zašomral kapitán.
— Сдвинуть? — усомнился Кэп.
„Bol by to problém? Priveľa papierovania?“
— Это сложно? Много бумажной волокиты?
„Ach, nie. Puk ovláda skvelé falše aj pri papierovaní.“ Opäť ten úsmev, trochu nepravidelný a neveľmi šťastný. „Skvelé falše. Povedal som vám to?“
— Да нет. Пак подрежет лишнюю волокиту. — Опять эта странноватая и довольно безрадостная улыбка. — Он делает подрезки. Я вам говорил?
„Áno, povedali ste mi to.“
— Да да. Говорили.
„Ach, bože.“
— А, ну хорошо.
Auto bzučalo, šlo povolenou deväťdesiatkou. Dážď zjem­nel na husté mrholenie. Stierače pravidelne šťukali.
Ровно гудел мотор, стрелка спидометра четко показывала положенные пятьдесят пять миль. Дождь сменился густым туманом. «Дворники» продолжали щелкать.
„Zavolajte mu dnes popoludní, kapitán. Hneď, ako sa vrátite.“
— Свяжитесь с ним сегодня же. Сразу как вернетесь.
„Zavolám Pukovi, áno. Práve som myslel, že by som to mohol spraviť.“
— Связаться с Паком, ну да. Я только что об этом подумал.
„Povedzte mu, že tam poletím už v stredu.“
— Скажете ему, что я должен лететь не в субботу, а в среду.
Štyri dni neboli veľa na zotavenie – tri týždne by boli lepšie –ale veci sa rýchlo blížili k vyvrcholeniu. Záver hry začal. To bol fakt a Andy, pretože nemal inú možnosť, ho akceptoval. Nemôže, nesmie nechať Charlie v rukách toho netvora Rainbirda ani o chvíľu dlhšie, než je to nevyhnutné.
Четыре дня — невелик выигрыш, лучше бы три недели, но развязка стремительно надвигалась. Игра перешла в эндшпиль. Хочешь не хочешь, с этим надо считаться. Он не хотел — не мог — допустить, чтобы Чарли лишний день находилась в руках этого Рэйнберда.
„Streda namiesto soboty.“
— Не в субботу, а в среду.
„Áno. A ďalej povedzte Pukovi, že pôjdete so mnou.“
— Да. И еще скажете, что вы тоже летите.
„Ja? S vami? Nemôžem…“
— Тоже лечу? Но я…
Andy pridržal pritlačenie. Bolelo ho to, no musel pritláčať väčšmi. Kapitán sa na sedadle strhol. Auto na zlomok sekundy vybočilo z dráhy a Andy si uvedomil, že v tejto chvíli prakticky odštartoval v hlave tohto človeka echo.
Энди дал посыл. Сильный посыл, хотя это было болезненно. Кэп дернулся за рулем. Машина едва заметно вильнула, и у Энди промелькнула мысль, что он делает все, чтобы породить эхо в голове Кэпа.
„Pôjdem s vami, áno. Pôjdem s vami.“
— Ну да, тоже лечу. Я лечу с вами.
„Dobre,“ zašomral Andy. „A teraz, ako je to s bezpeč­nostnými opatreniami?“
— Так то оно лучше, — жестко сказал Энди. — Дальше… как вы распорядились насчет охраны?
„Nebudú nijaké špeciálne bezpečnostné opatrenia,“ odpo­vedal kapitán. „Vás zneškodnia thorazinom. A navyše ste stratili schopnosť mentálnej dominácie. Vyhasla.“
— Никаких особых распоряжений, — сказал Кэп. — Ваша воля подавлена благодаря торазину. К тому же вы выдохлись и уже не воспользуетесь даром внушения. Он давно дремлет.
„Ach, áno,“ dodal Andy a zľahka si rukou pošúchal čelo. „To znamená, že by som mal letieť sám?“
— Разумеется, — согласился Энди и невольно потянулся ко лбу; рука его слегка дрожала. — Я, что же, полечу один?
„Nie,“ skočil mu do reči kapitán, „pôjdem s vami ja.“
— Нет, — поспешил ответить Кэп. — Я, пожалуй, тоже полечу с вами.
„Áno, ale okrem nás dvoch?“
— Само собой. Ну, а кроме нас двоих?
„Ešte dvaja ľudia z Firmy, čiastočne ako stewardi, čias­točne ako dozor nad vami. Bežná prax, rozumiete. V rámci šetrenia.“
— Еще два агента, они будут работать стюардами и заодно присматривать за вами. Порядок, сами понимаете. Вклад нужно охранять.
„Podľa plánu pôjdu s nami len dvaja detektívi? Ste si istý?“
— С нами летят только два оперативника? Вы уверены?
„Áno.“
— Да.
„A samozrejme, posádka.“
— Плюс экипаж.
„Áno.“
— Да.
Andy sa pozrel z okna. Polovicu cesty mali za sebou. Teraz prichádzala rozhodujúca časť a jeho v tejto chvíli bolela hlava tak hrozne, až sa bál, že na niečo zabudne. Ak áno, celý domček z karát sa zrúti.
Энди глянул в окно. Позади полдороги. Наступил решающий момент, а голова уже так болит, что он, того гляди, упустит что то важное. И весь карточный домик рассыплется.
Charlie, pomyslel si a pokúšal sa vydržať.
Чарли, повторил он про себя, как заклинание, и постарался овладеть собой.
„Na Havaj je z Virgínie ďaleko, kapitán Hollister. Pristane lietadlo niekde, aby si doplnilo pohonné látky?“
— Капитан Холлистер, от Виргинии до Гавайских островов путь неблизкий. Самолет будет дозаправляться?
„Áno.“ , i
— Да.
„Viete kde?“
— Где же?
„Nie,“ odvetil kapitán pokojne, až mal Andy chuť jednu mu vraziť.
— Не знаю, — безмятежно ответил Кэп. Энди едва удержался от того, чтобы не заехать ему в глаз.
„Keď budete hovoriť s…“ Ako sa len volá? Zúfalo tápal v unavenej, boľavej mysli, no zachytil to. „Keď budete hovoriť s Pukom, zistite, kde bude mať lietadlo medzipristátie na doplnenie pohonných látok.“
— Когда вы будете говорить с… — Как его зовут? Он лихорадочно рылся в своем уставшем, истерзанном мозгу и наконец нашел. — Когда вы будете говорить с Паком, выясните, где намечена дозаправка.
„Áno, dobre.“
— Да, выясню.
„Urobte to prirodzene, len tak, medzi rečou.“
— Пусть это всплывет в разговоре как бы само собой.
„Áno, zistím, kde budeme dopĺňať pohonné látky, a uro­bím to prirodzene, medzi rečou.“ Prázdnym, zasneným pohľa­dom skízol na Andyho a Andy sa zrazu sám seba začal pýtať, či tento človek vydal rozkaz na zavraždenie Vicky. Pocítil náhle nutkanie povedať mu, aby zošliapol rýchlostný pedál až na dlážku, a tak ich oboch dopravil na druhú stranu mosta. Lenže čo Charlie. Charlie! Pripomínala mu myseľ. Vydrž kvôli Charlie. „Hovoril som vám, aké skvelé falše hrá Puk?“ spýtal sa kapitán milo.
— Да, я выясню, где намечена дозаправка, это всплывет в разговоре как бы само собой. — Он уставилсся на Энди с задумчиво мечтательным выражением, а Энди подумал: вероятно, этот человек отдал приказ убить Вики. Так и подмывало сказать: нажми на акселератор и врежься в опору этого моста. Но есть Чарли. «Чарли! — мысленно сказал он. — Надо продержаться ради Чарли». — Я говорил вам, что Пак делает подрезки? — доверительно спросил Кэп.
„Áno, hovorili ste.“ Rozmýšľaj! Rozmýšľaj, dopekla! Nie­kde pri Chicagu alebo skôr blízko Los Angeles. Ale nie na civilnom letisku, ako je O'Harovo alebo losangelské medziná­rodné. Lietadlo bude tankovať na vojenskej základni. Toto samo osebe nebolo problematickou časťou jeho plánu – jedna z mála vecí, ktorá nebola problémom – ak to bude vedieť vopred.
— Да. Говорили. — Думай! Думай, черт возьми! По всей вероятности, в районе Чикаго или Лос Анджелеса. Но, понятное дело, не на гражданском аэродроме вроде «О'Хэйр» или «Л. А. интернэшнл». Дозаправка будет производиться на воздушной базе. Само по себе это ничем не грозило его шаткому плану — хватало других угроз, если он узнает место посадки заранее.
„Odídeme o tretej popoludní,“ povedal kapitánovi.
— Хорошо бы вылететь в три часа дня, — заметил он Кэпу.
„O tretej.“
— В три.
„Zariadite, aby John Rainbird bol niekde inde!“
— Проследите, чтобы этого Джона Рэйнберда поблизости не было.
„Mám ho poslať preč?“ spýtal sa kapitán hlasom plným nádeje a Andyho zamrazilo, lebo si uvedomil, že kapitán sa Rainbirda bojí – hrozne bojí.
— Отослать его? — обрадовался Кэп, и Энди точно током ударило: Кэп побаивается Рэйнберда… нет, боится!
„Áno. Nezáleží na tom kam.“
— Да. Куда, угодно.
„Do San Diega?“
— Сан Диего?
„Môže byť.“
— Хорошо.
Teraz. Posledné kolo. Musí ho už urobiť. Pred nimi zablikalo zelené svetlo označujúce výjazd na Longmont. Andy siahol do vrecka nohavíc a vytiahol kúsok papiera. Chvíľu ho iba pridŕžal na kolenách medzi palcom a ukazovákom.
Ну вот. И последний ход. Сейчас он его сделает; впереди уже виден зеленый знак отражатель — поворот на Лонгмонт. Энди достал из кармана брюк сложенный листок бумаги. Да так и оставил его до поры на коленях, держа большим и указательным пальцами.
„Poviete tým dvom chlapíkom z Firmy, čo s nami pôjdu na Havaj, nech sa k nám pripoja až na základni,“ dodal. „Pripoja sa k nám až v Andrewse. Vy a ja pôjdeme do Andrewsu takisto ako teraz.“
— Скажите агентам, которые летят с нами на Гавайи, чтобы они встретили нас на воздушной базе, — объявил Энди. — В Эндрюсе. До Эндрюса мы поедем без них.
„Áno.“
— Да.
Andy sa zhlboka nadýchol. „A moja dcéra pôjde s nami.“
Энди набрал в легкие побольше воздуху. — И еще с нами полетит моя дочь.
„Ona?“ Kapitán prvýkrát prejavil naozajstné vzrušenie. „Ona? Je nebezpečná! Ona nemôže… nemôže…“
— Девчонка? — впервые Кэп по настоящему разволновался. — Девчонка? Но она опасна! Она не должна… мы не должны…
„Nebola nebezpečná, kým sa s ňou vaši ľudia nezačali pohrávať,“ drsne odvrkol Andy. „Teraz pôjde s nami a vy mi viac nebudete odporovať, rozumiete tomu?“
— Она не была опасной, пока вы не начали производить над ней свои опыты, — ожесточился Энди. — Короче, она летит с нами, и чтоб вы больше не смели мне возражать, вы меня поняли?
Tentoraz auto vybočilo z dráhy badateľnejšie a kapitán zakvílil. „Nebudem vám viac odporovať. Bolí to, bolí to.“
На этот раз машина вильнула сильнее, а Кэп застонал.— Она полетит с нами, — с готовностью повторил он. — Я больше не посмею вам возражать. Больно. Больно.
Ale nie až tak ako mňa.
НО МНЕ ЕЩЕ БОЛЬНЕЕ.
Zdalo sa, akoby mu vlastný hlas prichádzal zďaleka, prechá­dzal cez krvou nasiaknutú sieť bolesti, ktorá sa mu čoraz pevnejšie sťahovala okolo mozgu.
Когда он снова заговорил, его голос, казалось, прорывался откуда то издалека, сквозь набухшую кровью сеть боли, что неумолимо стягивала его мозг.
„Odovzdáte jej toto,“ prikázal Andy a podal kapitánovi zložený lístok. „Dáte jej to dnes, ale spravíte to nenápadne, tak, aby nikto nič nezbadal.“
— Вы передадите ей вот это, — сказал Энди и подал Кэпу сложенный листок. — Сегодня же, но так, чтобы не вызвать подозрений.
Kapitán si vsunul lístok do vnútorného vrecka saka. Boli už blízko Firmy. Vľavo sa tiahol dvojitý ostnatý drôt pod napätím. Do očí bili výstražné nápisy.
Кэп засунул листок в нагрудный карман. Они подъезжали к Конторе; слева потянулось двойное проволочное заграждение под током высокого напряжения. Через каждые пятьдесят ярдов вспыхивали предупреждающие сигналы.
„Zopakujte to v hlavných bodoch,“ prikázal Andy.
— А теперь повторите важнейшие пункты, — сказал Энди.
Kapitán hovoril rýchlo a presne hlasom muža, ktorý bol trénovaný v opakovaní príkazov už od mládeneckých rokov na vojenskej akadémii.
Кэп говорил быстро и четко — сразу видна была выправка выпускника военной академии.
„Zabezpečím zmenu termínu vašej cesty na Havaj vojen­ským dopravným lietadlom zo soboty na stredu. Poletím s vami. Vaša dcéra nás bude sprevádzať. Dvaja agenti Firmy, ktorí nás budú takisto sprevádzať, sa k nám pripoja v Andrewse. Zistím od Puká, kde bude lietadlo dopíňať pohonné látky. Urobím to, keď budem zariaďovať zmenu termínu letu. Mám lístok, ktorý dám vašej dcére. Dám jej ho, keď skončím rozhovor s Pukom, a dám jej ho spôsobom, ktorý nevyvolá nijaké podozrenie. Zariadim, aby John Rainbird bol v stredu v San Diegu. Dúfam, že sa to utají.“
— Я договорюсь о том, что вы полетите на армейском транспортном самолете в среду, а не в субботу. Я полечу с вами, третьей будет ваша дочь. Два агента из сопровождения встретят нас в Эндрюсе. Я выясню у Пака, где намечена дозаправка. Я спрошу об этом, когда свяжусь с ним по поводу переноса рейса. Я должен передать вашей дочери записку. Я передам ее после того, как поговорю с Паком, и сделаю это так, чтобы не вызвать подозрений. Я также отправлю Джона Рэйнберда в Сан Диего в следующую среду. Вот, собственно, и все пункты.
„Áno,“ pripojil sa Andy, „dúfam, že áno.“ Oprel sa na sedadle dozadu a zatvoril oči. Zmes úlomkov minulosti a prítomnosti mu bezcieľne prúdila mysľou, ako kúsky slamy hnané silným vetrom. Je reálna šanca, že sa všetko podarí, alebo im obom práve zaplatil predplatné na smrť? Tamtí teraz vedia, čo Charlie dokáže. Získali skúsenosti z prvej ruky. Ak to vypáli zle, skončia svoj výlet v batožinovom priestore spomínaného vojenského lietadla. V dvoch debnách.
— Да, — сказал Энди, — все. — Он откинулся на спинку сиденья и закрыл глаза. В голове проносились беспорядочные обрывки прошлого и настоящего — соломинки на ветру. Неужели из этой затеи что нибудь выйдет? Не подписывает ли он смертный приговор им обоим? Теперь они знают, чего можно ждать от Чарли, своими глазами убедились. Случись что не так, и они с Чарли закончат свой перелет в грузовом отсеке самолета. В запломбированных ящиках.
Kapitán zastavil pri vrátnici, stiahol okno a podal von plastikovú kartičku, ktorú službukonajúci vsunul do štrbiny terminálu.
Кэп притормозил у контрольно пропускного пункта, опустил боковое стекло и отдал свою карточку из тонкого пластика дежурному, который сунул ее в прорезь компьютера.
„Pokračujte, pán kapitán,“ povedal. Auto sa rozbehlo.
— Можете ехать, сэр, — сказал дежурный. Кэп нажал на педаль.
„Ešte poslednú vec, kapitán Hollister. Na všetko toto zabudnite. Budete robiť všetko, o čom sme hovorili, úplne spontánne. S nikým sa o tom nebudete rozprávať.“
— Вот еще что, капитан Холлистер. Вы забудете о нашем разговоре. Все, что мы здесь обсуждали, вы сделаете спонтанно. Ни с кем не советуясь.
„V poriadku.“
— Хорошо.
Andy prikývol. Nebolo to v poriadku, no mohlo by byť. Riziko, že vyvolal echo, bolo neobyčajne veľké, lebo bol nútený pritlačiť kapitána veľmi silno, a takisto preto, že inštrukcie, ktoré mu dal, boli v úplnom rozpore s kapitáno­vými pôvodnými zámermi. Kapitán mohol všetko zachrániť už postavením, ktoré tu má. Ale nemusel. Práve teraz však bol Andy priveľmi unavený a ubolený, aby sa tomu venoval väčšmi.
Эвди кивнул. Хорошего мало, но что будет, то и будет. Дело может запросто кончиться эхом, ведь ему пришлось подтолкнуть Кэпа изо всех сил, а кроме того Кэпу, выполняя его инструкции, придется идти против своих убеждении. Не исключено, сработает высокое положение капитана Холлистера. Или не сработает. Сейчас Знди был слишком измотан усталостью и головной болью, чтобы взвешивать возможные последствия.
Ledva vystúpil z auta. Kapitán ho chytil pod pazuchu, aby nespadol. Hmlisto si uvedomoval, že studené jesenné mrhole­nie mu urobí dobre, a tak mu nastavil tvár.
С огромным трудом он выбрался из машины, Кэпу пришлось поддержать его под локоть. Холодная морось приятно освежила лицо, но он не сразу это понял.
Dvaja chlapi z biscayne naňho pozerali s ľahostajným odporom. Jeden z nich bol Don Jules. Jules mal oblečenú modrú teplákovú bundu s nápisom KLUB ALKOHOLIKOV USA.
Агенты, покинувшие «бискайн», смотрели на него с брезгливостью, хотя и старались не подавать виду. Один из них был Дон Джулз. На нем был голубой спортивный свитер с надписью «НАЦИОНАЛЬНАЯ ОЛИМПИЙСКАЯ КОМАНДА ПО ЛИТРОБОЛУ».
Len si dobre prezri toho fetoša, pomyslel si Andy neisto. Mal opäť blízko k slzám a dych sa mu v hrdle zasekával a zachytával. Len si ho dobre prezri, lebo ak ten tučný chlapík teraz ujde, celú vašu špinavú firmu utopí ako v močiari.
«Полюбуйтесь на рыхлого опустившегося наркомана, — смутно подумалось Энди. Он задыхался, глаза опять пощипывало. — Полюбуйтесь напоследок, потому что если рыхлый дядя уйдет от вас на этот раз, он разворошит к чертовой матери ваше осиное гнездо».
„Tak, tak,“ zahundral kapitán a chytil ho okolo pliec s blahosklonným, formálnym záujmom.
— Ну, ну, ну, — приговаривал Кэп и покровительственнонебрежно похлопывал его по плечу.
Ty si sprav len svoju robotu, myslel si Andy a zúrivo sa bránil slzám. Nebude pred nimi opäť plakať, pred nikým z nich. Len sprav svoju robotu, ty sukin syn.
«Ты только сделай, что тебе сказано, — думал Энди, с мрачной решимостью сдерживая слезы; не дождутся они его слез, не дождутся. — Ты только сделай, что тебе сказано, сукин ты сын».



Достарыңызбен бөлісу:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   53




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет