-
глаголска времена: презент, претерит модалних, помоћних, слабих и најфреквентнијих јаких глагола, перфект слабих и јаких глагола, футур;
-
глаголи са предлозима (warten auf, sich interessieren für);
-
Конјуктив у функцији изражавања жеље (Ich hätte gern... Ich möchte...Ich würde gern ...).
Везници и везнички изрази:
-
und, oder, aber; weil, wenn, als, während, bis, obwohl, dass, ob.
Личне заменице
-
у номинативу, дативу и акузативу
Прилози
за време (gestern), место (nebenan), начин (allein), количину (viel, wenig)
Синтакса Реченице
Изјавне реченице, упитне реченице; независне и зависно-сложене реченице, индиректне упитне реченице.
Ред речи у реченици
РУСКИ ЈЕЗИК
Реченица
Однос реченица у сложеној реченици: независно сложене и зависно сложене реченице
(саставне, раставне; субјекатске, предикатске, објекатске, временске итд.) Управни и неуправни говор.
Фонетско-фонолошки садржаји и прозодија
Обнављање и систематизација правила изговора и бележења акцентованих и редукованих самогласника о, а, е, я.
Обележја сугласничког и самогласничког система руског језика: изговор гласова који се бележе словима ж, ш, ч, щ, л; изговор и бележење парних тврдих и меких, звучних и безвучних сугласника.
Изговор гласова у групама чт, сч, зч, сш, зш, вств, стн, лнц, здн; изговор и бележење сугласничких група - асимилација сугласника по звучности Основни типови интонационих конструкција (ИК1, ИК2, ИК3) у оквиру просте и сложене реченице.
Интонација изјавне и упитне реченице са упитном речју и без ње.
Именице
Варијанте различитих наставака: локатив на - у: о береге/на берегу, о лесе/в лесу, о крае/на краю; номинатив множине на - а, - я, - ья, - е: города, учителя, деревья, граждане.
Именице којима се означавају професије људи, њихова национална и територијална припадност.
Промена именица на - ия, - ие, - мя: история, здание, время.
Основно значење и функција појединих падежа.
Именице pluralia tantum: каникулы, сумерки, очки, Балканы (рецептивно).
Непроменљиве именице: кино, кофе, метро, кафе (рецептивно).
Руска презимена на - ов, - ев: Петров, Фадеев и сл. Обнављање и систематизација основних именичких промена. Заменице
Одричне заменице: никто, ничто, ничей, никакой.
Неодређене заменице: кто-то, что-то, кто-нибудь, что-нибудь, некто, нечто, некоторый.
Придеви
Поређење придева: компаратив придева типа: старший, младший; прост облик суперлатива: ближайший, ростейший, худший.
Присвојни придеви на - ов, - ев, - ин,
-
ский: братов, Игорев, мамин, пушкинский.
Придеви за означавање простора и времена: сегодняшний, здешний.
Рекција придева: уочавање разлика између руског и матерњег језика: больной чем, готовый к чему, способный к чему и сл.
Бројеви
Принципи промене основних бројева: 1, 2, 3, 4, 5 - 20 и 30, 40, 90, 100, 500 - 900, 1000 и њихова употреба у најчешћим структурама за исказивање количине и времена с предлозима: с - до, с - по, от - до, к итд.
Редни бројеви: первый, второй, пятый, десяты.
Исказивање времена на сату у разговорном и службеном стилу.
Слагање броја и именице: один дом, два (три, четыре) дома, пять домов; одна парта, две (три, четыре) парты, пять парт; один год, два (три, четыре) года, пять лет.
Спојеви са именицом год у конструкцијама: два, три... года тому назад, пять, шесть... лет тому назад, за десять лет и сл.
Четири рачунске радње (рецептивно).
Достарыңызбен бөлісу: |