Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник рс", бр. 72/09, 52/11 и 55/13), Национални просветни савет доноси



бет22/37
Дата24.07.2016
өлшемі5.47 Mb.
#220021
түріЗакон
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   37

Именице

Варијанте различитих наставака: локатив на - у: о береге/на берегу, о лесе/в лесу, о крае/на краю; номинатив множине на - а, - я, - ья, - е: города, учителя, деревья, граждане.


Именице којима се означавају професије људи, њихова национална и територијална припадност.
Промена именица на - ия, - ие, - мя: история, здание, время.
Основно значење и функција појединих падежа.
Именице pluralia tantum: каникулы, сумерки, очки, Балканы (рецептивно).
Непроменљиве именице: кино, кофе, метро, кафе (рецептивно).
Руска презимена на - ов, - ев: Петров, Фадеев и сл. Обнављање и систематизација основних именичких промена. Заменице

Одричне заменице: никто, ничто, ничей, никакой.


Неодређене заменице: кто - то, что - то, кто - нибудь, что - нибудь, некто, нечто, некоторый.

Придеви

Поређење придева: компаратив придева типа: старший, младший; прост облик суперлатива: ближайший, ростейший, худший.

Присвојни придеви на - ов, - ев, - ин,


  • ский: братов, Игорев, мамин, пушкинский.

Придеви за означавање простора и времена: сегодняшний, здешний.


Рекција придева: уочавање разлика између руског и матерњег језика: больной чем, готовый к чему, способный к чему и сл.

Бројеви

Принципи промене основних бројева: 1, 2, 3, 4, 5 - 20 и 30, 40, 90, 100, 500 - 900, 1000 и њихова употреба у најчешћим структурама за исказивање количине и времена с предлозима: с - до, с - по, от - до, к итд.


Редни бројеви: первый, второй, пятый, десятый.
Исказивање времена на сату у разговорном и службеном стилу.
Слагање броја и именице: один дом, два (три, четыре) дома, пять домов; одна парта, две (три, четыре) парты, пятьпарт; один год, два (три, четыре) года, пять лет.
Спојеви са именицом год у конструкцијама: два, три... года тому назад, пять, шесть... лет тому назад, за десять лет и сл.
Четири рачунске радње (рецептивно).

Глаголи

Најчешће алтернације основе у презенту и простом будућем времену. Творба вида помоћу префикса, суфикса и основе.


Основни појмови о значењу и употреби глаголског вида и система глаголских времена: Анна (Вова) читает вчера читала Вера (вчера читал Дима)... завтра будет читать Мила (Толя)...я прочитала (я прочитал)... я прочитаю...ты прочитаешь.
Потенцијал - грађење и употреба.
Глаголи кретања: кретање у одређеном правцу, неодређено кретање и кретање у оба правца; обнављање и активирање глагола кретања обрађених у основној школи: идти - ходить, ехать - ездить, бежать - бегать, плыть - плавать, лететь - летать, нести - носить, вести - водить, везти - возить; рецептивно усвајање нових (мање фреквентних) глагола кретања: гнать - гонять, ползти - ползать, катить - катать, тащить - таскать.
Употреба глагола кретања идти, ходить у пренесеним значењима: снег идёт; дождь идёт; часы идут; костюм тебе идёт; идёт интересный фильм; часы хорошо ходят и сл.
Исказивање заповести: Читай (читайте) вслух! Дай мне игу! Давайте повторим! Подумайте об этом! Сядьте! Пошли! Смотри не опоздай! По газонам не ходить! К вечеру вы это напишите!
Глаголски прилози (рецептивно)
Рекција глагола: уочавање разлика између руског и матерњег језика: поздравить кого с чем, поблагодарить кого за что, пожертвовать кем - чем, напоминать о ком - чём, интересоваться кем-чем, привыкнуть к чему, следить за кем - чем итд.



Достарыңызбен бөлісу:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   37




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет