Закона о средњој школи ("Службени гласник Републике Србије", бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 24/96)



бет18/23
Дата22.07.2016
өлшемі1.31 Mb.
#215806
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   23

Писмени задаци

У току школске године ученици раде четири писмена задатка из језика и две писмене провере из књижевности. По један писмени задатак у сваком полугодишту може се заменити писаном провером објективног типа, односно тестом.

Писменим задатком се проверава степен усвојености програма.

Сваком писменом задатку претходи припрема, а после њега следи анализа.

За припреме, израду писмених и контролних задатака и анализе савладаности планом треба предвидети до двадесет часова у току школске године.

Књижевност и лектира

У оквиру наставе књижевности на часу се дају основни подаци о времену и периоду у којем је писац живео и стварао (историјски, социолошки и културни контекст), о укупном стваралаштву писца и месту његовог дела у историји књижевности, основни подаци о животу писца са нагласком на оне елементе биографије који су битније утицали на само дело, и обрађују одабрани одломци из књижевних дела.

Лектира је саставни део наставе књижевности. Лектиру ученици читају код куће. На часу се чита и тумачи одабрани одломак и разговара о делу.

За наставу књижевности и лектиру, укључујући и писмене провере, у току једне школске године треба предвидети до 50 часова.



Слободне активности

Слободне активности својим садржајем и формом треба да повећавају мотивацију ученика за учење циљног страног језика. Ученици се за слободне активности опредељују према способностима и склоностима.

Слободне активности се могу одвијати у следећим облицима: драмска секција, хор, редакција часописа који се издаје за сваки страни језик посебно, књижевни клуб, итд. Прихвата се и сваки други облик који наилази на интересовање ученика, а по свом садржају доприноси практичној примени страног језика и његовом усавршавању.

Један облик слободних активности не мора обавезно трајати током целе школске године. Дужина трајања одређује се зависно од потреба, околности и заинтересованости ученика.

ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У складу са циљем и задацима учења страног језика оцењује се степен оспособљености за разумевање говора и писаног текста, начин коришћења одговарајућих комуникативних функција и граматичких облика, степен усменог и писменог изражавања, степен усвојености градива из програма цивилизације и књижевности.

Сви ови елементи наведени су у оперативним задацима за сваки разред и указују којим битним знањима, умењима и навикама треба да овладају ученици одређених разреда. Стога наставник треба стално да има у виду образовно-васпитне захтеве које оперативни задаци прописују и да их сходно сугестијама изнетим у овом упутству оцењује.

Вредновање знања и умења у настави страног језика подразумева вредновање и обима (квантитета) и нивоа знања (квалитета).

Вредновањем обима знања утврђује се количина чињеница, законитости и појмова усвојених у односу на укупно градиво. Вредновањем квалитета знања утврђује се степен усвојености садржаја програма на неком од следећих нивоа: препознавање и репродукција градива; разумевање наученог; самостална примена усвојених знања (усмено и писмено) у новом контексту.

До коначне оцене знања и умења ученика наставник долази континуираним праћењем и оцењивањем компонената од значаја за усмено изражавање и разумевање, за читање и писање, као и учениковог залагања и активности.

За одличну оцену (5) - ученик треба да разуме саговорника и усмена излагања у нормалном темпу; да се слободно изражава и активно учествује у конверзацији; да разуме прочитани текст; да самостално пише без крупнијих грешака и да води сугестивни дијалог.

За врло добру оцену (4) - ученик не постиже у свему ниво захтева за одличну оцену, али се врло добро сналази; прави повремене грешке које битније не ометају разумевање усменог и писменог изражавања, слободно се упушта у усмено и писмено изражавање.

За оцену добар (3) - ученик углавном схвата о чему се говори и може да се споразуме у конверзацији, иако су му потребна поновљена питања са упрошћавањима; успева да разуме текст или исказ уз помоћ извесних додатних објашњења; прави грешке у усменом и писменом изражавању; показује неуједначеност у нивоу знања и појединих вештина.

За оцену довољан (2) - ученик разуме само мали део усменог излагања саговорника, звучних и видео записа; тешко се изражава; не успева да разуме текст без помоћи; прави озбиљне грешке у писању, али ипак савладава минималне захтеве. Довољну оцену може имати и ученик који у неким вештинама постиже добар успех, док у другим не задовољава.

Поред знања и интересовања веома је значајно вредновање степена усвојености следећих умења и навика: коришћење уџбеника, речника и додатног материјала; тачног формулисања мисли и логично повезаног излагања садржаја; систематског и сталног учења и извршавања свих обавеза.

Тежиште у оцењивању треба да буде на усменој комуникацији, разумевању језика и примени језичких законитости.

Оцењивање је важан елеменат подстицања и контроле рада ученика. На почетку рада наставник је дужан да ученицима саопшти начин и облике вредновања знања и да оцењивању поклања велику пажњу показујући објективност и одговорност. Најбољи начин да се ово постигне јесте редовно и јавно давање оцена. Поред редовности и јавности оцењивања наставник је дужан да оцену образложи.
ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК2
(1. страни језик - I, II, III и IV година учења)

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе италијанског језика и цивилизације

Основни циљеви наставе италијанског језика у филолошкој гимназији јесу: оспособљавање ученика за успешну комуникацију на италијанском језику; стицање и продубљивање познавања италијанског језика у свим језичким вештинама и језичким активностима; упознавање италијанске културе и цивилизације; усвајање основних елемената филолошких наука ради оспособљавања за наставак образовања.



Задаци наставе италијанског језика и цивилизације

Задаци наставе италијанског језика и цивилизације јесу оспособљавање ученика да разуме италијански језик и да тај језик активно користи. Ученик треба да у што већој мери овлада вештинама разумевања, говорења, читања и писања и да се оспособи да уочава језичке законитости и специфичности присутне у материјалу који се користи у настави. Ученик треба да стекне свест и сазнања о цивилизацијским специфичностима Италије, о сличностима и разликама које у погледу навика, обичаја, менталитета и институција постоје како у оквиру Италије тако и у односу на нашу земљу. Значајна компонента наставе треба да буде и подстицање ученика на самосталан рад и проширивање стечених знања.



Циљ наставе италијанске књижевности

Циљ наставе италијанске књижевности јесте хуманистичко формирање ученика у васпитном и образовном смислу, развијање његовог књижевног укуса и стварање трајних читалачких навика.



Задаци наставе италијанске књижевности

Задаци наставе италијанске књижевности јесу:

- упознавање ученика са најзначајнијим ауторима и делима новије италијанске књижевности;

- стварање повољних услова за књижевну рецепцију;

- препознавање, у делима италијанских писаца, универзалних принципа књижевне уметности;

- повезивање уметничких и сазнајних димензија књижевног дела са знањима из других области (цивилизација, историја, уметности).

ПРВИ РАЗРЕД
(5 часова недељно - 185 часова годишње)

ЈЕЗИК И ЦИВИЛИЗАЦИЈА (135 часова)

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Током првог разреда ученик треба да савлада четири језичке вештине на начин и у обиму који су ниже наведени:

Разумевање говора

Ученик треба да буде у стању да разуме једноставну изворну усмену поруку (лексички и синтаксички примерену нивоу знања који је предвиђен за прву годину учења) исказану на стандардном италијанском језику и да, при томе, покаже глобално разумевање поруке (да схвати основну информацију) и селективно разумевање (да издвоји тражену информацију).

Разумевање треба да се односи на различите врсте краћих усмених порука (кратки дијалог, реклама, кратки информативни билтен - временска прогноза, стање на путевима, најава ТВ програма, лакши текстови популарних песама и сл.) снимљених са телевизије, радиа или Интернета. Ученик треба да уочи кључне речи и изражајне компоненте поруке, а нарочито одредбе за исказивање различитих односа (за време, место, узрок, последицу, начин, итд.)

Усмено изражавање

Ученик треба да се оспособи да једноставним исказима тражи од саговорника основне информације о његовом начину живота, о његовим искуствима и о његовој средини, као и да пружи основ не информације везане са своје навике, своја искуства и своју средину. Треба да буде у стању да постигне основне договоре неопходне за елементарни друштвени живот.



Разумевање писаног текста

Ученик треба да се оспособи да коректно прочита, исправно разуме и преприча лексички и синтаксички једноставне текстове разне природе написане на стандардном италијанском језику. Текстови треба да су аутентични, или, према потреби, адаптирани у оној мери која се сматра неопходном с обзиром на ниво језичке компетенције ученика прве године.



Писано изражавање

Ученик треба да се оспособи да напише своје личне податке, да исправно попуни разне оригиналне формуларе, да напише кратко неформално писмо или e-mail поруку, честитку, краћи састав на њему блиске теме, да издвоји кључне речи, да писмено резимира текст који је претходно детаљно обрађен на часу.

КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ
 


Говорни чинови

Реализација говорних чинова

Поздравити

Buongiorno! buonasera! ciao!

Представити се

Io mi chiamo...

Тражити од другога да се представи

Come ti chiami?

Исказати физичке осете

Ho fame, ho sete, ho sonno

Обавестити о месту становања

Abito in via Rossi 4

Изразити поседовање

La mia penna è qui

Постићи договор

Ti va di fare...

Упутити и прихватити позив

Vuoi venire a casa mia? Sì, volentieri

Описати особу

Marco è alto, ha i capelli rossi ed è simpatico

Оријентисати се у простору

Dov'è via Rossi?

Исказати жељу

Voglio andare a casa.

Изразити захвалност

Grazie, grazie mille.

Обавестити о времену

Che tempo fa?

Обавестити о здравственом стању

Come stai?

Обавестити о својим активностима

Questo pomeriggio sono occupata.

Обавестити о датуму и месецу

Quando sei nata?

Исказати супротно мишљење

A me invece non piace il calcio.

Исказати количину

Ci sono due quaderni, qui.

Издати наређење

Porta qua la sedia!

ТЕМАТИКА

Тематски, настава језика и цивилизације треба да обухвати следеће садржаје: породица (односи у породици), становање, исхрана, опис места, школа, слободно време, дружење, музика, спорт, мерење времена, временски услови, празници.

У реализацији овог сегмента наставе треба водити рачуна да се избегавају стереотипи и општа места; активности треба организовати уз помоћ изворних материјала који ће на веродостојан начин приказати свакодневни живот и савремену цивилизацију Италије.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА ЈЕЗИКА И ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

УВОДНИ ДЕО

Абецеда и ортографска правила. Диграми и триграми. Графички знаци "c", "i"и "h".

Дифтонзи и трифтонзи. Елизија. Крњење речи.

Положај и бележење акцента. Интонација упитних и изјавних исказа.



Морфологија

Члан


Облици одређеног и неодређеног члана.

Члан спојен с предлозима di, a, da, in, su и con.

Партитивни члан као суплетивни облик множине неодређеног члана (C¢è un ragazzo: Ci sono dei ragazzi) и као облик за исказивање неодређене количине (Desidero del vino).

Употреба члана уз присвојни придев и именице које исказују блиско сродство (Mia madre si chiama Maria, i miei cugini si chiamano Franco e Giorgio).

Именица

Род и број именица. Наставци за мушки и женски род.



Изузеци у грађењу множине именица. Посуђенице.

Изузеци у роду именице. Род посуђеница.

Придев

Врсте придева.



Морфолошке одлике придева quello, bello и buono.

Непроменљиви придеви.

Присвојни придеви и показни придеви.

Основни бројеви.

Неодређени придеви ogni и qualche.

Етници: најфреквентнији називи припадника страних нација и житеља значајнијих италијанских градова.

Заменица

Личне заменице у служби субјекта (io, tu, lui, lei, noi, voi, loro).

Наглашене и ненаглашене личне заменице.

Повратне заменице.

Релативна заменица che.

Неодређене заменице qualcuno и ognuno.

Присвојне заменице и показне заменице.

Упитне заменице chi? и che? / che cosa?

Глагол

Презент (presente) трију конјугација и презент повратних глагола.



Презент модалних глагола volere, dovere, potere, sapere и неправилних глагола: andare, avere, bere, dare, dire, essere, fare, piacere, stare, uscire, venire.

Сложене хипотетичке реченице за исказивање реалне могућности (periodo ipotetico della realtà) са презентом, императивом и passato prossimo: Se hai finito, esci. Quando torni, chiama Marco.

Imperativo (императив; без облика за 3. лица множине); одречни облик императива.

Passato prossimo (прошло свршено време):

прелазних и непрелазних глагола;

повратних глагола;

неправилних глагола.

Основне информације о пасивној конструкцији.

Прилог

Основни прилози и прилошки изрази за одређивање времена и простора.



Упитни прилози: quando?, come?, perché? dove?

Предлог


Основни предлози: di, a, da, in, con, su, per, tra, fra.

Предлози: sotto, sopra, davanti, dietro, fuori, dentro.

Речце

Речце ci (с прилошком вредношћу) и ne (с партитивном вредношћу). Треће лице глагола fare (fa) и passato prossimo.



Синтакса

Објаснити разлику између стања, начина и времена глагола.

Појам експлицитне и имплицитне зависне реченице.

Слагање одређеног и неодређеног члана са именицом или придевом.

Положај члана и предлога уз неодређени придев tutto.

Слагање придева у роду и броју са именицом.

Положај наглашених и ненаглашених заменица у односу на глагол или глаголску синтагму.

Слагање партиципа прошлог са субјектом.

Основне информације о синтакси предлога и синтакси члана.

Употреба речце ci и ne.

Глагол volere и речца ci.

Основне структуре с инфинитовом; имплицитна финална реченица per + инфинитив).

Најфреквентнији глаголи и њихова рекција (finire, cominciare, pensare, credere, dire, provare, parlare).

Реална хипотеза (periodo ipotetico della realtà) са passato prossimo (ili imperativo) и presente.

ОСНОВНА ЗНАЊА О ИТАЛИЈИ (50 часова)

- Географске одлике Италије

- Становништво

- Друштвено уређење

- Кратак преглед историје Италије - од времена пропадања Римског царства до наших дана

- Великани италијанске културе у областима: сликарства, вајарства, архитектуре, музике, књижевности, науке и филма.

ДРУГИ РАЗРЕД
(5 часова недељно, 175 часова годишње)

ЈЕЗИК И ЦИВИЛИЗАЦИЈА (125 часова)

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Током другог разреда ученик треба да савлада језичке вештине на начин и у обиму који су ниже наведене:

Разумевање говора

Ученик треба да буде у стању да разуме изворну поруку исказану на стандардном италијанском језику која је у одређеној мери лексички и синтаксички сложенија. Ученик треба да покаже глобално и селективно разумевање поруке.

Разумевање се односи на разноврсне усмене поруке чија је дужина примерена сложености текста и задацима који се постављају пред ученика (дијалози разног садржаја, телефонски разговор, контакт-емисије, talk-show са младим учесницима, коментар спортског догађаја, разговор о неком од проблема младих у Италији, текстови савремених популарних песама и сл.). Ученик треба да уочи кључне речи и изразе присутне на снимку и да препозна одредбе за исказивање различитих односа, као и да покуша да препозна тон којим је нешто речено (да препозна шалу, пребацивање, иронију и сл.).

Усмено изражавање

Ученик треба да се оспособи да води једноставан разговор на италијанском језику, да слободно поставља питања, да одговара на питања, да даје коментаре на предмет разговора, да уговара време и место какве активности, да изнесе претпоставку, изрази сумњу, страх, зебњу, радост, нестрпљење и сл.



Разумевање писаног текста

Ученик треба да чита, разуме и препричава лексички и синтаксички умерено сложене текстове формалне (адаптирани књижевни текстови) или неформалне природе (нпр. упутство за употребу неког производа, вицеви, стрипови, туристички проспекти, водичи кроз Италију, једноставније web странице, итд.) написане на стандардном италијанском језику. Текстови могу бити адаптирани у оној мери која је неопходна с обзиром на језику компетенцију ученика друге године.



Писано изражавање

Ученик треба да буде у стању да напише писмо, честитку, разгледницу, једноставнију биографију и курикулум, употребљавајући при том морфолошка и синтаксичка средства с којима се упознаје током школске године. Треба такође да успе да писмено резимира текст који је прочитао или чуо.


КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ

Говорни чинови

Реализација говорних чинова

Истаћи захтев или жељу

Voglio farlo! Desidererei andarci con te.

Понудити некога нечим

Prendine anche tu. Serviti. Non fare complimenti

Говорити о својим и туђим укусима

Mi piace quella gonna. Secondo lui, invece, è troppo corta.

Исказати осете и страх

Sento freddo. Ho paura di prendere un raffreddore

Информисати се о реду вожње

A che ora parte il treno per Milano?
Quand'è  il  volo  per  Napoli?  Il  treno delle 2 è in ritardo?

Исказати своје мишљење

Secondo me, non è giusto. Per me va bene.

Описати особу или место

È un posto carino, la sera ci sono tanti giovani, si può anche ballare.

Дати савет

Faresti meglio a pensarci due volte. Prima dovresti informarti per bene.

Изразити неслагање

Io invece non ci sto.

Исказати замерку некоме или нечему

Hai fatto male a dirglielo. Il film non è per niente interessante.

Договарати се

Ci troviamo dopo la scuola al solito po sto, oppure facciamo come ieri?

Приповедати прошле догађаје

Ieri faceva brutto tempo quando mi sono alzata...

Куповати

Scusi, cercavo dei jeans beige.
Ne avrebbe una misura più grande?

Разговарати о плановима за будућност

Quest'estate andrò in Italia, ci resterò un paio di mesi.

Описати однос са неком особом

Lei è simpatica, andiamo d'accordo, anche se qualche volta litighiamo per delle sciocchezze.

Комуницирати телефоном

Pronto? Ciao, è la terza volta che ti chiamo, perché non rispondi al cellulare?

ТЕМАТИКА


Тематски, настава језика и цивилизације треба да обухвати следеће садржаје: породица (занимања чланова породица, вођење домаћинства), исхрана, опис места, школа (проблеми ученика, систем образовања, лични став ученика према школи), слободно време, дружење, музика, спорт, значајни културни споменици и историјски догађаји, путовања, сналажење у страној земљи.

У реализацији овог сегмента наставе и даље треба водити рачуна да се избегавају стереотипи и општа места; активности треба организовати уз помоћ изворних материјала који ће на веродостојан начин приказати разноврсну и динамичну стварност Италије.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА ЈЕЗИКА И ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

МОРФОЛОГИЈА



Ортографија

Неке правописне особености множине именица (valigia - valigie; pioggia - piogge; camicia - camicie и сл.).



Члан

Употреба члана уз присвојни придев, именицу и описни придев (Il mio fratello maggiore).

Основна правила о употреби члана уз имена градова и земаља (Vado a Milano. La mia Roma è cambiata molto. Torno dalla Francia mercoledì).

Именица

Род именице према значењу.

Именице без облика множине или једнине.

Множина именица на -co, -ca, -go, -ga.

Именице с наставком -ista, -tore, -aio; други суфикси за извођење имена вршиоца радње.

Именице centinaio и migliaio и њихова множина.

Алтерација именица (основни суфикси за аугментатив, пејоратив, деминутив и хипокористике).

Деривативни суфикси за извођење речи од именица.



Придев

Поређење придева: позитив, компаратив, релативни суперлатив.

Синтетички (органски) облици компаратива и суперлатива (релативног и апсолутног) придева piccolo, grande, buono, cattivo.

Разлика у значењу између аналитичких и синтетичких облика компаратива и суперлатива (più grande : maggiore; più buono : migliore).

Аналитичко грађење суперлатива апсолутног (елатива) помоћу прилога assai, molto, troppo. Суфикс - issimo.

Редни бројеви (1. - 10.); наставак -esimo за грађење осталих редних бројева.

Присвојни придеви altrui и proprio.

Непроменљиви придеви.

Мање фреквентни етници и називи житеља значајнијих европских градова.

Основни суфикси за алтернацију придева.

Дериватни суфикси и префикси за извођење именица и глагола од придева.



Достарыңызбен бөлісу:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   23




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет