Закона о средњој школи ("Службени гласник Републике Србије", бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 24/96)

** Други страни језици: енглески, француски, немачки, руски, италијански² и шпански.

3. Образовно-васпитни рад у школи може да се остварује у менторској групи од пет ученика из српског језика, живих и класичних језика и реторике. Број ученика обухваћених менторским радом не може бити већи од 25% укупног броја ученика који стичу образовање по основу овог наставног плана и програма.

I. Заједнички наставни предмети

У ПРВОМ РАЗРЕДУ за предмете: МУЗИЧКА КУЛТУРА, ЛИКОВНА КУЛТУРА, РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА и ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ, у ДРУГОМ РАЗРЕДУ за предмете: МУЗИЧКА КУЛТУРА, ЛИКОВНА КУЛТУРА, РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА и ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ, у ТРЕЋЕМ РАЗРЕДУ за предмете: УСТАВ И ПРАВА ГРАЂАНА, МУЗИЧКА КУЛТУРА, ЛИКОВНА КУЛТУРА, РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА, ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ И ЛОГИКА, у ЧЕТВРТОМ РАЗРЕДУ за предмете: МУЗИЧКА КУЛТУРА, ЛИКОВНА КУЛТУРА, РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА, ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ, ФИЛОЗОФИЈА И СОЦИОЛОГИЈА примењује се план и програм из Правилника о плану и програму образовања и васпитања за гимназију ("Службени гласник Социјалистичке Републике Србије - Просветни гласник" број 5/90 и "Просветни гласник", бр. 3/91, 3/92, 17/93, 2/94, 2/95 и 8/95) за друштвено језички смер.

У оквиру смера ЖИВИ ЈЕЗИЦИ као други страни језик изучавају се: енглески, француски, немачки, руски, италијански² и шпански по наставном програму за први страни језик из кога се изостављају програмски садржаји књижевности и лектире.

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе српског језика јесте образовање и васпитање ученика као слободне креативне личности, критичког ума и оплемењеног језика и укуса.

Задаци наставе српског језика су да:

- уводи ученике у проучавање језика као система (са скупом подсистема);

- тумачи језичке појаве на језичком наслеђу и новонасталим исказима;

- развија језички сензибилитет и изражава способности ученика;

- ослобађа наставу сваког вида граматизирања;

- води рачуна о обдареним ученицима, усмерава њихов таленат и омогућава им да брже напредују;

- васпитава у духу језичке толеранције према другим језицима и варијантним посебностима српског језика;

- оспособљава ученике да се успешно служе стручном литературом и другим изворима сазнања;

- развија трајна интересовања, нова сазнања и љубав за језик.

ПРВИ РАЗРЕД
(2 часа недељно, 74 часа годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Језик (50 часова)

I. Општи појмови о језику

Место језика у људском животу. Битна својства језика. Језик и комуникација.

Раслојавање језика. Језик, дијалект, социолект. Језичка норма и стандардизација. Књижевни језик. Књижевнојезичке варијанте. Функционални стилови. Нестандардни језички варијетети.

Штокавско наречје. Дијалекти штокавског наречја. Дијалектска основица српског књижевног језика.

Књижевни језици на српском језичком подручју до XIX века (повезати са наставом књижевности). Стандардизација (постанак и развој) књижевног језика и правописа (XIX и XX век).

Основни принципи језичке културе. Приручници за неговање језичке културе (и начин њиховог коришћења).

Језичка ситуација у Југославији. Принципи језичке равноправности. Језичка толеранција.

III. Језички систем и науке које се њиме баве

Језик као систем знакова.

Фонетика и фонологија. Гласови и фонеме. Слог. Прозодија.

Морфологија. Речи и морфеме. Врсте морфема. Морфологија у ужем смислу (примена речи). Грађење речи.

Синтакса. Реченица као језичка и комуникативна јединица.

Лексикологија. Лексеме. Лексички фонд (речник, лексика).

Граматике и речници српског језика и начин њихове употребе.

IV. Фонетика (са фонологијом и морфофонологијом)

Гласовни систем српског књижевног језика (понављање и утврђивање, систематизација гласова и њихових карактеристика).

Фонолошки систем српског књижевног језика. Дистинктивна функција фонема у српском језику, најважније варијанте фонема. Дистинктивне опозиције и дистинктивне црте (показати на одабраним примерима).

Морфофонологија. Морфофонолошке алтернације и њихова улога у промени и творби речи. Алтернације у српском књижевном језику (проширивање и утврђивање раније стеченог знања). Правописна решења.

Акценатски систем српског књижевног језика (и његово обележавање). Клитике (проклитике и енклитике) и акценат. Контрастирање акценатског система књижевног језика и регионалног дијалекта (где је то потребно). Служење речником за утврђивање правилног акцента.

V. Правопис

Основни принципи правописа српског књижевног језика. Правописи и правописни приручници (и служење њима).

Писање великог слова.

VI. Култура изражавања (20 часова)

Усмено изражавање: - Акценатске вежбе: место, квантитет и квалитет књижевног акцента; постакценатске дужине. - Семантичка функција акцента. - Акценат страних речи. - Акценатски дублети.

Лексикостилистичка вежба: Избор и коментар комичне лексике и фразеологије из говорног језика (или књижевног дела).

Семантичка вежба: Приповедање у социолекту (или дијалекту) уз уочавање диференцијалних разлика између књижевне норме и социолекта (или дијалекта).

Дикцијске вежбе: Припремање текста за говорење (и рецитовање). - Говорна интерпретација лирских и епских песама по избору ученика. - Интерпункција и дикција. - Висина и јачина тона, боја гласа, темпо изговора. - Вежбе дисања. - Померање реченичког акцента и коментарисање значењских последица.

Правописне вежбе: Употреба великог и малог слова. - Правописна решења у вези са гласовним алтернацијама. - Коректорска вежба.

Увођење у научни рад: Трагање за документацијом: проналажење докумената, састављање радне библиографије, функционисање библиотека.

Два школска писмена задатка.

ДРУГИ РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Језик (50 часова)

I. Морфологија (у ужем смислу)

Врсте речи. Променљиве и непроменљиве речи.

Именице. Именичке категорије (падеж, број и род). Врсте именица. Основно о деклинацији именица.

Придеви. Придевске категорије (род, број, падеж, вид, степен поређења). Врсте придева. Основне карактеристике деклинације и компарације придева.

Заменице. Именичке заменице: личне заменице; неличне именичке заменице (ко, то итд.). Придевске заменице. Основно о промени заменица.

Бројеви: главни и редни бројеви. Врсте главних бројева: основни бројеви, збирни бројеви, бројне именице на - ица (двојица, тројица итд.).

Глаголи. Непрелазни, прелазни и повратни глаголи. Подела глагола по виду. Морфолошке глаголске категорије: време и начин; лице и број (и род - код облика који разликују м., ж. и с. род); стање (актив и пасив); потврдност/одричност. Основно о конјугацији (глаголске основе, глаголске врсте; лични и нелични облици, облици пасива).

Прилози. Врсте прилога.

Помоћне речи: предлози, везници и речце. Узвици.