Закона о средњој школи ("Службени гласник Републике Србије", бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 24/96)

Настава италијанског језика организује се у групама од највише 12 ученика, чиме се омогућује да сваки ученик активно учествује у наставном процесу.

Сама настава италијанског језика организована је на два нивоа, језичком (развијање комуникативне компентеније) и културног (упознавање са италијанском књижевношћу, цивилизацијом и уметношћу). У настави италијанског језика не сме се стављати искључиви нагласак на граматику и на превођење, већ је потребно развијати основне језичке вештине код ученика, које из разреда у разред постају све сложеније.

У наставу језика и цивилизације треба укључити разне видове ступања у контакт с изворним језичким материјалом: гледање филмова и слушање популарних песама (с одговарајућом разрадом кроз вежбе), праћење документарног и другог видео материјала, читање интернет страница, праћење културних догађаја везаних за Италију и праћење културних манифестација које организује Италијански културни центар у Београду или друге институције.

Специфичност наставе италијанског језика у филолошким гимназијама захтева употребу посебног наставног материјала. Избор уџбеника и наставног материјала мора одговарати захтевима програма и интересовањима ученика, и представљати саставни део комплетне методе.

Наставни материјали и аудио и видео записи чувају се у посебној медијатеци, у којој се такође чувају и речници, граматике, збирке вежбања, књижевна дела на италијанском језику, посебно она обухваћена програмом, штампа и друге врсте штива у складу са интересовањем ученика.

На располагању наставнику морају бити следећа наставна средства: касетофон, телевизор, видео, пријемник за сателитски програм и по могућству, компјутер са пројектором (video beam).

У току школске године ученици раде четири писмена задатка из језика и две писмене провере из књижевности. По један писмени задатак у сваком полугодишту може се заменити одговарајућим тестом.

Писменим задатком се проверава степен усвојености градива, а претходи му припрема и следи анализа резултата.

За припреме, обављање и анализу писмених задатака треба предвидети до 20 часова у току школске године.

Поред обавезних активности (праћење наставе, писмени задаци, усмено одговарање, читање лектире), ученици могу бити ангажовати и у слободним, ваннаставним делатностима које ће допринети да се они додатно мотивишу да уче италијански језик (драмска, новинарска, кулинарска секција, итд.); нарочиту пажњу треба обратити на савремене видове комуникације путем Интернета, електронске поште и chat - конференција. Ученике треба подстицати да се упознају са могућностима ових изума како би се оспособили да самостално остварују језичке контакте са вршњацима из Италије.

У складу са циљем и задацима, дефинисани су и елементи за вредновање знања ученика. Стога, наставник треба да стално има у виду образовно-васпитне захтеве које оперативни задаци прописују, и да их сходно сугестијама изнетим у овом упутству, оцењује. Вредновање у страном језику подразумева вредновање и обима и нивоа знања. До коначне оцене знања ученика наставник долази континуираним праћењем и оцењивањем компонената од значаја за усмено изражвање и разумевање, за читање и писање, као и учениково залагање и активности.

Тежиште у оцењивању треба да буде на усменој комуникацији, разумевању језика и примени језичких законитости.

Књижевност

Објашњење програма

Програм за први разред разликује се концепцијски од програма за остала три разреда, првенствено због неопходности да ученици првог разреда овладају основама италијанског језика и цивилизације; иако није предвиђена обрада дела одређених аутора, ученицима се могу понудити књижевни текстови, без већих језичких препрека, као основа за рад на језику и цивилизацији.

Текстови предвиђени за други разред бираће се по следећим критеријумима: језичка и стилска примереност, занимљивост садржаја, изазовност у смислу могућности развијања дискусије на тему коју третира одломак.

Програм за трећи и четврти разред осмишљен је тако да, поред већ наведеног, омогући ученицима темељније упознавање са одабраним делима неколико великих италијанских писаца новијег времена, због чега се неки аутори и дела понављају. Иако се не инсистира на књижевноисторијском континуитету, наставник може обавестити ученике и о другим великанима италијанске књижевности, као што им може предочити и идеју о историјском континуитету италијанске књижевности.

Преглед историје италијанске књижевности предвиђен за четврти разред може бити прилика да се ученици, који су већ достигли виши ниво знања италијанског језика, упознају и са најлепшим текстовима старије италијанске књижевности.

Упутство за остваривање програма

Програм нуди већи број текстова и омогућава наставнику да врши избор на основу сопствених афинитета, да у поступак избора текста активно укључи и ученике, да се и сами ученици, према сопственим интересовањима, самостално упознају са неким текстовима.

Програмом предвиђене, или од стране наставника изабране, текстове, као и чињенице о ауторима и њиховом времену, наставник треба да презентира на занимљив начин, трудећи се да пробуди код ученика радозналост, да изазове повољну афективну реакцију, да књижевни текст приближи њиховом начину размишљања и доживљавања, да створи у разреду динамичну, комуникацијски богату атмосферу. Део чињеница ученици могу и сами да открију, уколико им наставник да упутства како да до њих дођу. Настава се одржава на италијанском језику у највећој могућој мери.

Ученици се за обраду текста по потреби припремају код куће читањем превода или оригинала целог дела или већег одломка. На часу се чита одабрани одломак и разговара о делу. Текстове треба читати више пута (наставник и ученици); свако читање, чији је циљ унапред задат, треба да послужи откривању једног слоја текста (основно разумевање, детаљно разумевање, уживљавање у афективне или мисаоне димензије текста, сусрет са проблемима вредности, препознавање сазнајних димензија текста итд). Гласним читањем може се започети обрада текста уколико је он језички сасвим приступачан ученицима. У противном, почиње се са читањем у себи, а гласно, изражајно читање изводи се на крају, након обраде и тумачења текста.

Учење напамет корисно је али се не сме наметати ученицима: боље је дати им могућност избора текста, односно сегмента који желе да меморишу.

У настави италијанске књижевности потребно је обезбедити корелацију са другим наставним предметима (српски језик и књижевност, ликовна и музичка уметност, историја, други страни језик), као и са осталим елементима програма италијанског језика и цивилизације: подсећањем, изазивањем асоцијација, скретањем пажње, кратким дигресијама и слично.

За наставу књижевности, укључујући и писмене провере, треба предвидети 50 часова годишње.

Вредновање знања ученика

Вредновање знања ученика подразумева стално праћење и проверу његове способности да у књижевном тексту открије основне уметничке слојеве, да повезује нова са раније стеченим знањима, да влада основним техникама читања, да препознаје основни књижевно-историјски контекст настанка дела и значајне елементе биографије аутора. Такво праћење врши се константно, на сваком часу, у слободној комуникацији, у атмосфери у којој ученик осећа жељу да искаже сопствена запажања и мишљење.

Писмене провере знања врше се два пута годишње, и то у виду објективног теста (провера познавања књижевноисторијских чињеница) и у виду писмене анализе одломка (провера аналитичких способности). У другом и у трећем разреду, писмена провера врши се на основу познатог текста, а у четвртом на основу непознатог текста, који мора бити од познатог аутора и из раније обрађених дела.

На почетку школске године, наставник је дужан да ученицима саопшти начин, облике и критеријуме вредновања знања.

Оцењивање се врши редовно и јавно уз усмено образложење.

Циљ је да током четворогодишњег учења старогрчког језика ученици упознају географске и историјске оквире у којима се развијала грчка цивилизација и упознају језик и културу као основе општег хуманистичког образовања.

Задаци наставе старогрчког језика су да ученици:

- стекну граматичка и лексичка знања која ће им омогућити да уз помоћ речника могу да преводе одабране текстове најважнијих представника хеленске прозе и поезије;

- усвоје одређен фонд речи и израза, како би могли разумевати термине и фразеологију интернационалног речника науке и културе;

- уоче подударности језичких феномена поређењем сродних језичких структура и њихових функција у грчком, латинском, српском и оним индоевропским језицима које ученици у филолошкој гимназији изучавају.

- Грчки језик и његова распрострањеност.

- Тридесет пет векова грчког језика/ризница лингвистичких сазнања

- Грчко писмо - алфабет

- Изговор грчких гласова

- Знаци за читање: спиритуси, знаци за обележавање нагласка, знаци интерпункције

- Систем грчких гласова: вокали, дифтонзи, семивокали, сонанти и консонанти

- Нагласак: врсте и општа правила наглашавања грчких речи

- Енклитике и проклитике

- Врсте речи и промене: категорије номиналне и вербалне промене

(Члан 4)

- Деклинација члана

- Употреба члана

Декланација именица и придева I (А) декланација (18)

- Nomina na α -purum: α-purum/α-purum

- Nomina na α -impurum: α-impurum/α-impurum

- Nomina na η

- Masculina na ας и ης

- Nomina contracta

- Nomina na -ος

- Nomina na -ον

- Nomina contracta

- Атичка диклинација

Деклинација именица и придева III деклинација

- консонантске основе (20)

- Гутуралне основе (к, γ,χ)

- Лабијалне основе (π,β,φ)

- Денталне основе (τ,δ,)

- Назалне основе (ν-основе)

- ντ - основе

- Ликвидне основе (λ,ρ)

- Основе са елизијом (сигматске основе)

Неправилности у деклинацији именица и придева (5)

- Неправилности у облицима О-деклинације

- Неправилности у облицима консонантских основа III деклинације

- Придеви са посебном деклинацијом: μέγαμεγάλη,μέγα/πоλύπολλή,πολύ

- Категорије вербалне промене

- Појам конјугације: тематска или ω-конјугација и атематска или μι-конјугација

Облици презентске основе глагола тематске или ω-конјугације (20)

- Индикатив презента актива и медиопасива

- Конјунктив презента актива и медиопасива

- Оптатив презента актива и медиопасива

- Императив презента актива и медиопасива

- Партицип презента актива и медиопасива

- Аугмент: силабички и темпорални

- Имперфект активни и медиопасивни

- Помоћни глагол ει'μί: облици презентске основе (индикатив, конјунктив, оптатив, императив, партицип, инфинитив, имперфект)

- Начин (конјунктив и оптатив у независној реченици)

- Један контролни у првом тромесечју и један писмени задатак у другом тромесечју првог полугодишта

- Два контролна и два писмена задатка у другом полугодишту
ДРУГИ РАЗРЕД
(3 часа седмично - 105 часова годишње)
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Деклинација именица и придева

III деклинација - вокалске основе (16)

- Основе на -ι/-ε

- Основе на -υ/-ε

- Основе на -ωƒ и -ој

- Основе на дифтонге: основе на -ωυ, -αυ, -ου

Компарација придева (12)

- Компарација придева помоћу форманата -τερ-τατο-

- Коренска компарација придева (помоћу -ιον/-ιστος)

- Суплетивна компарација придева

- Грађење и компарација прилога начина

- Личне заменице

- Присвојне заменице

- Повратне заменице

- Детерминативна заменица αύτόξ, αύτή, αύτό

- Заменица άλλο, άλλη, άλλο и реципрочна заменица άλλήλων

- Показне заменице

- Релативне и корелативне заменице и прилози

- Упитне и неодређене заменице

Бројеви (5)

- Главни бројеви

- Редовни бројеви

- Прилошки бројеви

- Генитив апсолутни

- Акузатив са инфинитивом

- Номинатив са инфинитивом

- Verba contracta на -άω

- Verba contracta на -έω

- Verba contracta на -όω

- Творба презентске основе од глаголске: I-IV разред (verba pura, verba са апофонијом основног вокала, πτ-разред, ј-разред)

- Творба презентске основе од глаголске: V-VIII разред (глаголи са Е проширењем, глаголи са назалним проширењем, verba inchoativa, verba supletiva)

Писани радови ученика (10)

- Два контролна и два писмена задатка у првом полугодишту

- Два контролна и два писмена задатка у другом полугодишту
ТРЕЋИ РАЗРЕД
(3 часа седмично - 108 часова годишње)
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Облици футурске основе (10)

- Сигматски футур (verba muta et vocalia) - активни и медијални

- Kontraktni futur (verba liquida et nasalia) - активни и медијални

- Атички и дорски футур

- Пасивни футур (слаби и јаки)

- Футур егзактни

- Сигматски аорист (verba muta et vocalia) - активни и медијални

- Суплетивни аорист (verba liquide et nasalia) - активни и медијални

- Тематски или апофоски (јаки) аорист - активни и медијални

- Пасивни аорист (слаби - η - аорист)

- Пасивни аорист (јаки - η - аорист)

- Перфекатска редупликација

- К-перфекат (слаби) и плусквамперфекат активни

- Апофонски (јаки) перфекат и плусквамперфекат активни

- Аспирирани перфекат

- Перфекат и плусквамперфекат медиопасивни

- Глаголски придеви на - τος - τη, - τον

- Глаголски придев на - τεος,τεος,τεον

Глаголи атематске или - конјугације (20)

- Радикални глаголи: είμί, φημί, , κάημαι

- Глаголи са презентском редупликацијом: τίςημι, δίδωμι, ϋημι, ίστημι

- Глаголи са основама на - α (који се мењају као ιστημι)

- Мешовити перфекти: τένηκα, έστηκα, δέδοικα (δέδια)

- Облици перфекатске основе глагола οίδα

- Генитив

- Датив

- Акузатив

Начини у зависним реченицама: Consecutio modorum

- Исказне реченице

- Упитне реченице

- Односне реченице

- Временске реченице

- Намерне реченице

- Последичне реченице

- Погодбене реченице

- Допусне реченице

- Поредбене реченице

Писани радови ученика (10)

- Два контролна и два писмена задатка у првом полугодишту

- Два контролна и два писмена задатка у другом полугодишту
ЧЕТВРТИ РАЗРЕД
(3 часа седмично - 96 часова годишње)
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Читање и анализа одабраних одломака из хеленске прозе - Херодот (15)

- Читање и анализа одабраних одломака из дела ΙΣΤΟΡΙΑΙ

- Читање и анализа одабраних одломака из дела ANABAΣIΣ

- Читање и анализа одабраних одломака из дела КYPOY ПАIΔEIA

- Читање и анализа одабраних одломака из дела EΛΛHNIKA

Читање и анализа одабраних одломака из дела ПРΩТАГОРАΣ

- Читање и анализа одабраних одломака из дела IΛΛIAΣ

- Читање и анализа одабраних одломака из дела OΔYΣΣEIA

Читање и анализа одабраних одломака из хеленске прозе - Есхил (10)

- Читање и анализа одабраних одломака из трагедије ПЕРΣАI

- Читање и анализа одабраних одломака из трагедије ANTIГONH

- Читање и анализа одабраних одломака из хеленске прозе - Еурипид (10)

Читање и анализа одабраних одломака из трагедије МНΔЕIA

- Два писмена задатка у првом и два писмена задатка у другом полугодишту

- Самостални преводилачки радови после сваког ишчитавања појединог писца или песника.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Настава грчког језика треба да почне кратким приказом географских, хронолошких и историјских оквира у којима се развијала грчка цивилизација, као и различитих дијалеката, обзиром да ће шира експлорација ове теме бити на предмету Основи класичних наука.

Истаћи као важан податак припадност грчког језика индоевропској језичкој заједници и сродности са словенским, посебно српским језиком.

При преласку на обраду категорије вербалне и номиналне промене позабавити се основним морфолошким јединицама - корен-основа/наставак-завршетак/инфикс-суфикс-префикс.

Нарочито објаснити појаву разних формата како у номиналној тако и у вербалној промени.

Номинална промена

При обради члана истаћи његово деиктичко порекло.

При обради падежа подвући губитак неких индоевропских падежа у грчком језику, као и преузимање (синкретизам) њихове функције од стране других падежа.

У обради А и О деклинације наглашавати:

- сродност падешких облика са нашим облицима: άνρωπε човече!

δωρα одора

- сродност наших именица мушког рода (типа-слуга, судија, са маскулина на ας и ης у грчкој А-декланацији типа - πολίτη, νεανα) као и латинских маскулина у А-деклинацији (типа scriba, agricola).

При обради nomina contracta A i O - деклинације објаснити правила контракције вокала која се ту срећу и која ће касније бити корисна при обради сигматиских основа и контрактних глагола.

При обради, атематске, III деклинације објаснити појаву квантитативне апофоније вокала уз обраду назалних основа (основа: ποιμν-/Н.сг:ποιμην), а квалитативне апофоније уз обраду сигматских основа (основа:γενε - Н. сг. γενο).

Код сигматских основа објаснити потребу губљења интервокалске сигме и контракције вокала која за овом појавом следи, што ће бити случај и у вербалној промени.

О губитку гласова дигаме и јод и фонетским променама које настају као последица тог стања дати само најнужнија објашњења и то само тамо где је то неопходно за разумевање облика.

У тумачењу суплетивне компарације указати на сличну појаву у латинском језику, српском и другим страним језицима.

При обради заменица истаћи недостатак праве личне заменице трећег лица и указати на исту замену показном заменицом у грчком у односу на српски и латински (посебни облици за свако лице, род и број).

Код обраде упитне и неодређене заменице згодно је указати на старо стање језика кад се разликовао само живи од неживог рода.

При обради бројева указивати на сличност појединих грчких наших и латинских бројева - δύο = duo = два / τρετ = tres = три.

Вербална промена

При преласку на обраду глагола, објашњавати само у неопходној мери фонетске промене које су се десиле у појединим завршецима, и то тамо где је дошло до нераспознавања примарних или секундарних наставака у флексији. Нпр. 2. и 3.1.Sg. и 3.1.Р1. индикатива презента актива.

Посебно ваља истаћи специфичну семантичку вредност грчког медија, као и морфолошку једнакост медија и пасива у свим временима сем аориста и футура.

Указати на основна значења конјунктива и оптитива у независној реченици, као и на њихова посебна значења и у улогу у зависној реченици где се јављају у функцији слагања начина (Consecutio modorum).

При обради аугмента истаћи његову деиктичку функцију, којој је циљ да укаже на прошлост и нагласити да се јавља само у индикативу, а код касније обраде перфекатске редупликације истаћи ову разлику тј. да редупликација остаје у свим начинима.

Контракције вокала детаљно радити тек уз контрактне глаголе, уз објашњење да је ова фонетска промена у функцији потребе да се избегне појава хијата.

При обради облика презентске основе глагола истаћи многобројне форманте (суфиксе, инфиксе), презентску редупликацију, апофонију, помоћу којих се презентска основа формира тј. разликује од глаголске основе.

Код контрактног футура и суплетивног аориста истаћи и показати на примерима њихово сигматско порекло.

Код обраде тематског или апофонског ("јаког") аориста нагласити појаву апофоније у већини облика, а ово ће послужити и код обраде апофонског перфекта.

При обради пасивног аориста нагласити његов настанак од активног интранзитивног облика, што се види по активним наставцима. Истаћи и вредност гласа η и повезати са вредношћу гласа Е код наших глагола типа БЕЛЕТИ и латинских глагола типа IACERE.

При преласку на перфекат више пажње посветити глаголском виду и улози коју он има у грчком језику (аорист: άπέανον = умро сам,  али перфект: τένηκα = мртав сам). И на овом месту нагласити битну разлику између аугмента и перфекатске редупликације која се јавља у свим облицима перфекатске основе, а аугмент само у индикативну.

Код глагола μι - конјугације нагласити честу појаву како квалитативне тако и квантитативне апофоније вокала.

Кад год је то могуће, давати паралеле у српском, латинском и оним страним језицима које ученици познају.

Синтакса

Синтаксу падежа радити постепено уз обраду деклинацијских облика и обраду пригодних реченица и текстова. И овде се ослањати на сличности и разлике у односу на српски, латински и стране језике које ученици уче.

Синтаксу глаголских имена радити одмах после обрађених облика презентске основе (тј. партиципа и инфинитива презента) а синтаксу реченице након комплетно, по програму предвиђене, обраде морфологије.

Читање и анализа одломака из дела хеленских писаца и песника

Приликом преласка на читање одломака из оригинала грчких писаца у четвртом разреду поразговарати прво са ученицима о писцу и делу (јер ће они у трећем разреду на предмету Основи класичних наука стећи увид у хеленску књижевност).

Ово ишчитавање оригиналних одломака из дела хеленских писаца и песника ваља радити овим поступком:

- код првог сусрета са језиком и стилом одређеног писца читање обављати усмено на часу уз предавачеву помоћ око превођења и разумевања тежих делова текста;

- после неколико таквих часова донети ученицима одломак из дела тако проученог писца и пустити их да сами уз помоћ речника преводе одломак.

Избор одломака треба да буде такав да у ученицима буди интересовање и склоности за самостално ишчитавање грчких писаца било у оригиналу било у преводу.

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Током четворогодишњег учења латинског језика ученици треба да:

- упознају географске и историјске оквире у којима се развијала римска цивилизација и упознају језик и културу као основе општег хуманистичког образовања;

Задаци:

Ученици треба да:

- стекну граматичка и лексичка знања која ће им омогућити да уз помоћ речника могу да преводе одабране текстове најважнијих представника хеленске прозе и поезије;

- усвоје одређен фонд речи и израза, како би могли разумевати термине и фразеологију интернационалног речника науке и културе;

- уоче подударности језичких феномена поређењем сродних језичких структура и њихових функција у латинском, грчком, српском и оним индоевропским језицима, које ученици у филолошкој гимназији изучавају.
ПРВИ РАЗРЕД
(3 часа седмично - 111 часова годишње)
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Опште одлике латинске фонетике и морфологије (15)

- Латински језик и његов утицај кроз простор и време,

- Латински језик у савременој употреби,

- Писмо и изговор,

- Нагласак,

- Систем латинских гласова,

- Врсте речи и промене: категорије номиналне и вербалне промене.

Деклинација именица и придева (33)

- Прва или А-деклинација: nomina женског рода и изузеци мушког рода

- Друга или О-деклинација: masculina на -US, на -ER, neutra на -um, изузеци женског рода,

- Трећа деклинација: консонантске основе,

- Трећа деклинација: вокалске основе

- Четврта или U-деклинација: masculina на US и neutra на U

- Пета или Е-деклинација,

- Придеви треће деклинације

- Изузеци у деклинацији именица и придева (defictiva numero, defictiva casibus, heterogenea, heteroclita, indeclinabilia)

Компарација придева (10)

- Правилна компарација придева

- Суплетивна компарација придева

- Описна компарација придева

- Прилози начина: грађење и компарација

- Главни бројеви

- Редни бројеви

- Деони бројеви

- Прилошки бројеви

Глаголи (33)

- Индикатив времена презентске основе у активу глагола I-IV конјунгације и глагола III конјунгације на -IO: презент, имперфект и футур

- Индикатив времена перфекатске основе: активни перфекат, плусквамперфекат и футур II

- Императив презента и футура актива глагола I-IV конјунгације и глагола III конјунгације на -IO

- Индикатив свих времена презентске основе помоћног глагола SUM, ESSE, FUI

Писани радови ученика (8)

- Један контролни задатак у првом полугодишту и један писмени задатак у другом полугодишту

- Два контролна и два писмена задатка у другом полугодишту

ДРУГИ РАЗРЕД

- Личне заменице

- Повратна заменица

- Присвојне заменице

- Показне заменице

- Односне заменице

- Упитне заменице

Посебни облици у номиналној промени (12)

- Непотпуна компарација придева (без позитива, без компаратива, без суперлатива)

- Опште односне заменице

- Неодређене заменице

- Дефективне заменице

- Заменички придеви

- Пасивни облици индикатива презентских основа глагола I-IV конјунгације и глагола на -IO III конјунгације: презент, имперфект и футур I

- Индикатив времена сложених са партиципом перфекта пасива и глагола SUM, ESSE, FUI: пасивни перфекат, плусквамперфекат и футур II

- Пребацивање активне реченице у пасивну и обратно

Сложенице глагола sum, esse, fui (4)

- Possum, posse, potui /prosum, prodesse, profui /desum, deesse, defui, .. etc.

- Vebra deponentia

- Verba semideponentia

- Императив презента пасива глагола I-IV конјунгације и глагола III конјунгације на -IO

- Партиципи: партицип презента актива, партицип перфекта пасива, партицип футура актива

- Participia coniuncta

- Инфинитиви: инфинитив презента, перфекта и футура - актива и пасива

- Герундив

- Герунд

- Замена герунда герундивом

- Супин

- Перифрастична конјунгација активна

- Перифрастична конјунгација пасивна

- Аблатив апсолутни: са партиципом и без партиципа

- Акузатив са инфинитивом

- Номинатив са инфинитивом

- Два контролна и два писмена задатка у првом полугодишту

- Два контролна и два писмена задатка у другом полугодишту
ТРЕЋИ РАЗРЕД
(3 часа седмично - 108 часова годишње)

САДРЖАЈИ ПРЕДМЕТА

- Конјунктиви свих времена у активу и пасиву глагола I-IV конјугације и глагола на -IO III конјунгације

- Конјунктив свих времена помоћног глагола SUM, ESSE, FUI и његових сложеница

- Конјунктив у независним реченицама: адхортатив, јусив, прохибитив, оптатив, делибератив, потенцијал

- Конјунктив у зависној реченици: Consecutio temporum (слагање времена)

Неправилни глаголи (20)

- Eo, ire, ii, itum и сложенице

- Fero, ferre, tuli, latum и сложенице

- Volo, velle, volui и сложенице - nolo, nolle, nolui /malo, malle, malui

- Coepi, coepisse / odi, odisse / memini, meminisse

- Aio / inquam / fio, fieri, factus sum

Безлични глаголи (2)

Синтакса падежа (15)

Генитав: possessivus, partitivus, obiecti, criminis, qualitatis, memoriae et pretii

Датив: possessivus, obiecti, finalis, commodi

- Акузатив: obiecti, tempori, loci, два акузатива уз глаголе у активу - Аблатив; separations, comparationis, instrument, modi, limitationis, causae, loci, temporis

- Независне реченице: независно-упитне реченице

- Сложена реченица и однос реченица у њој

- Зависно-упитне реченице

- Намерне реченице

- Реченице уз verba postulandi, impediendi et timendi

- Временске реченице у индикативу и конјунктиву

- Узрочне реченице у индикативу и конјунктиву

- Допунске реченице у индикативу и конјунктиву

- Поредбене реченице у индикативу и конјунктиву

- Последичне реченице

- Реченице са QUIN

- Погодбене реченице: реалне, потенцијалне, иреалне

- Односне реченице у индикативу и конјунктиву

- Два контролна и два писмена задатка у првом полугодишту

- Два контролна и два писмена задатка у другом полугодишту.

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

- Читање и анализа одабраних одломака из COMMENTARII DE BELLO GALLICO

- Читање и анализа одабраних одломака из COMMENTRAII DE BELO CIVILI

Читање и анализа одабраних одломака из римске прозе - Цицерон (18)

- Читање и анализа одабраних одломака из ORATIONES IN CATILINAM

- Читање и анализа одабраних одломака из DE AMICITIA

- Читање и анализа одабраних одломака из TUSCULANAE DISPUTATIONES

- Читање и анализа одабраних одломака из CENA TRIMALCHIONIS

- Читање и анализа одабраних песама из CATULLI CARMINA

- Читање и анализа одабраних одломака из AENEIS

- Читање и анализа одабраних песама из CARMINA

- Читање и анализа одабраних одломака из ARS POETICA

Читање и анализа одабраних одломака из римске поезије - Овидије (12)

- Читање и анализа одабраних одломака из AMORES

- Читање и анализа одабраних одломака из TRISTIA

Писани радови ученика (10)

- Два писмена задатка у првом и два писмена задатка у другом полугодишту

- Самостални преводилачки радови после сваког ишчитавања појединог писца или песника.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

При обради писма одмах радити и изговор и упутити ученике у правила и класичног и традиционалног изговора. Обратити пажњу ученика на динамички (експираторни) акценат и разлику у односу на грчки и српски тонски (музикални, мелодијски) акценат. Нагласити улогу дужине пенултиме у наглашавању вишесложених речи.