Закона о средњој школи ("Службени гласник Републике Србије", бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 24/96)

Методологија израде писмених састава

Описивање - опис као стилски облик писменог изражавања, стилска средства у обликовању описа, развијање културе описивања.

Богаћење речника - израда тематских речника, речник синонима, синоними у стилској функцији.

Четири писмена задатка годишње.

ТРЕЋИ РАЗРЕД

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

А. Књижевност (85 часова)

I. Модерна (40 часова)

Модерна у европској и српској књижевности

Поетика модерне (импресионизам и симболизам)

Шарл Бодлер: Везе, Албатрос

Артур Рембо: Офелија

Стефан Маларме: Лабуд

Пол Верлен: Месечина

Антон Павлович Чехов: Ујка Вања

Богдан Поповић: Антологија новије српске лирике (Предговор)

Алекса Шантић: Моја отаџбина, Претпразничко вече, Вече на шкољу

Јован Дучић: Залазак сунца, Сунцокрети, Јабланови

Милан Ракић: Јасика, Искрена песма, Долап, Наслеђе

Владислав Петковић Дис: Тамница, Можда спава, Нирвана

Сима Пандуровић: Светковина, Родна груда

Антун Густав Матош: Јесење вече, Ноктурно

Борислав Станковић: У ноћи, Коштана, Нечиста крв

Јован Скерлић: О Коштани

Петар Кочић: Мрачајски прото, Јазавац пред судом

Иван Цанкар: Краљ Бетајнове

II. Међуратна и ратна књижевност (32 часа)

Европска књижевност у првим деценијама XX века (појам, особености и значај); манифести футуризма, експресионизма и надреализма; књижевни покрети и струје у српској књижевности између два рата (експресионизам, надреализам, социјална литература). Ратна књижевност.

Владимир Мајаковски: Облак у панталонама

Фредерико Гарсија Лорка: Романса месечарка

Рабиндранат Тагоре: Градинар

Милутин Бојић: Плава гробница

Душан Васиљев: Човек пева после рата

Милош Црњански: Суматра, Стражилово, Сеоба I

Иво Андрић: Еx Ponto

Момчило Настасијевић: Туга у камену

Тин Ујевић: Свакидашња јадиковка, Колајна (избор)

Коста Рацин: Берачи дувана

Исак Самоковлија: Рафина авлија

Вељко Петровић: Салашар

Растко Петровић: Људи говоре

Исидора Секулић: Кроника паланачког гробља (Госпа Нола)

Мирослав Крлежа: Господа Глембајеви

Оскар Давичо: Хана (избор)

Иван Горан Ковачић: Јама

III. Лектира (13 часова)

Лав Н. Толстој: Рат и мир

Избор из лирике европске модерне: (Рилке, А. Блок, Аполинер).

Избор из међуратне поезије (Д. Максимовић, Р. Петровић, М. Дединац, Р. Драинац, С. Винавер).

Франц Кафка: Процес

Ернест Хемингвеј: Старац и море

Иво Андрић: На Дрини ћуприја

Михаил А. Шолохов: Тихи Дон (избор)

На наведеним делима понављају се, проширују, усвајају и систематизују основни књижевнотеоријски појмови.

Лирика. Модерна лирска песма (структура). Песма у прози.

Стих: једанаестерац, дванаестерац, слободан стих. Средства књижевноуметничког изражавања (стилске фигуре): метонимија, синегдоха, парадокс, алузија, апострофа, реторско питање, инверзија, елипса, рефрен.

Епика. Облици уметничког изражавања: причање (нарација), описивање (дескрипција), дијалог, монолог, унутрашњи монолог, доживљени говор, пишчев коментар; казивање у првом, другом и трећем лицу.

Драма. Драма у ужем смислу (особине): модерна драма (психолошка, симболистичка, импресионистичка); драмска ситуација; сценски језик (визуелни и акустични сценски знакови); публика, глумац, глума, режија, лектор, сценограф.

Говорна интерпретација песничких и прозних текстова

Вежбе разговарања - пословни разговор, ситуациони разговор, култура свакодневног комуницирања

Усмено извештавање - извештај: структура, врсте извештавања, технологија извештавања.

Стилске вежбе - варијанте исказа, сажимање текста уз појачавање информативности.

Писане вежбе: новинска вест, чланак, извештај, интервју, репортажа.

Домаћи задаци - анализа и вредновање

Четири писмена задатка годишње.

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Књижевност (80 часова)

I. Проучавање књижевног дела (40 часова)

Слојевита структура књижевноуметничког дела

Слој звучења.

Слој значења.

Слој света дела (приказаних предмета).

Слој идеја.

Динамичност структуре.

Методологија проучавања књижевности

Методи:

Позитивистички.

Психолошки.

Феноменолошки.

Структуралистички.

Теорија рецепције.

Плурализам метода и њихов суоднос.

Смисао и задаци проучавања књижевности.

Стварање књижевноуметничког дела проучавање књижевности (стваралачки, продуктивни и теоријски односи према књижевности).

Читалац, писац књижевно дело. Књижевна култура.

Дела за обраду

Десанка Максимовић: Тражим помиловање (избор)

Васко Попа: Каленић, Манасија, Кора (избор песама)

Бранко Миљковић: Ватра и ништа (избор)

Бранко Ћопић: Башта сљезове боје (избор)

Владан Десница: Прољећа Ивана Галеба

Вилијам Фокнер: Бука и бес

Самјуел Бекет: Чекајући Годоа

Битна обележја и најзначајнији представници европске и југословенске књижевности.

Албер Ками: Странац

Луис Борхес: Чекање (кратка прича)

Стеван Раичковић: Септембар, Камена успаванка (избор)

Миодраг Павловић: Научите пјесан, Реквијем

Иво Андрић: Проклета авлија

Меша Селимовић: Дервиш и смрт

Михаило Лалић: Лелејска гора

Добрица Ћосић: Корени, Време смрти

Александар Тишма: Употреба човека

Антоније Исаковић: Кроз грање небо

Данило Киш: Енциклопедија мртвих

Ранко Маринковић: Руке (новела)

Душан Ковачевић: Балкански шпијун

III. Лектира (16 часова)

Виљем Шекспир: Хамлет

Волфганг Гете: Фауст

Фјодор М. Достојевски: Злочин и казна или Браћа Карамазови

Милорад Павић: Хазарски речник

Избор из светске лирике XX века (Превер, Пастернак, Ахматова, Цветајева, Бродски).

Избор из савремене српске књижевности (Б. Пекић, Иван В. Лалић, Давид Албахари).

Избор књижевних критика и есеја (И. Секулић, Б. Михајловић, П. Џаџић, М. Павловић, Н. Милошевић, С. Лукић).

На наведеним делима понављају се, проширују, усвајају и систематизују основни књижевнотеоријски појмови.

Лирика. Лирско изражавање. Стваралачке могућности посредовања језика између свести и збиље; асоцијативно повезивање разнородних појмова; сугерисање; подстицање и упућивање; читаочева рецепција; јединство звукова, ритмова, значења и смисла.

Епика: Структурни чиниоци прозног књижевноуметничког дела: објективно и субјективно приповедање; фиктивни приповедач; померање приповедачког гледишта; свезнајући приповедач; ток свести; уметничко време; уметнички простор; начело интеграције.

Типови романа: роман лика, простора, степенасти, прстенасти, паралелни; роман тока свести; роман - есеј; дефабулизиран роман.  

Драма: Структура и композиција драме; антидрама; антијунак.

Драма и позориште, радио, телевизија, филм.  

Путопис. Есеј. Књижевна критика.  

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

А. КЊИЖЕВНОСТ

Ово програмско-тематско подручје обухвата најзначајнија дела из српске и светске књижевности, која су распоређена у књижевно-теоријском континуитету од старог века до данас. Од историјског континуитета одступа се само у поглављу увод у проучавање књижевног дела у I разреду и проучавање књижевног дела у IV разреду, као и у поглављу лектира (у сва четири разреда).

Програм I разреда почиње уводом у проучавање књижевног дела (књижевнотеоријски приступ) како би се избегло нагло прелажење са тематског проучавања, карактеристичног за наставу овог предмета у основној школи, на проучавање историје књижевности, тј. изучавање књижевноуметничких дела у историјском контексту, како је конципирано у овом програму за гимназију. Поред тога, преимућство оваквог приступа је и то што ће наставник стећи увид у књижевнотеоријска знања која су ученици понели из основне школе. Та знања ће се систематизовати, проширити и продубити, чиме ће се остварити бољи пут за сложенији и студиознији приступ књижевним делима какав захтева програм књижевности за филолошку гимназију.

Наставник књижевности у филолошкој гимназији треба да пође од претпоставке да је ученик у основној школи стекао основна знања из:

- теорије књижевности: тема, мотив, фабула, лик, карактер, структура прозног, књижевног дела; књижевни, родови и врсте, основна језичкостилска изражајна средства; усмена и писана књижевност; структура лирске песме; стих, строфа, рима, ритам; структура драмског дела: дијалог, монолог, драмска врста, драма и позориште, филм, радио-драма, телевизијска драма;

- основа сценске и филмске културе: слика, реч, звук, филмска музика, ситуација, радња, јунаци филма, елементи филмског израза, филмска врста, од синопсиса до сценарија; филм, телевизија, књижевност (сличност и разлике).

Ова знања омогућавају ученику да програм предвиђен за филолошку гимназију проширују и продубљују и да активно учествују у проучавању књижевног дела.

Проучавању књижевног дела дато је, такође, посебно место у IV разреду гимназије, када су ученици зрелији и способнији за упознавање са слојевитом структуром књижевноуметничког дела и књижевним методологијама.

Овакав програм књижевности повремено захтева и примену експликативног методичког система када се мора чути наставникова реч, и то, најчешће, излагање садржаја о епохама, као и у свим другим ситуацијама у којима наставник не може рачунати на ученикова предзнања (на пример: основне информације о почецима писмености и књижевности). Наставник књижевности не сме заборавити да је његов говор модел правилног, чистог и богатог језика каквом треба да теже његови ученици.

Књижевна дела из лектире имају равноправни третман с делима из обавезног програма књижевности и треба их обрадити по истом методичком систему. Из лектире која је дата по избору ученика и наставника не морају се обрадити сви писци, већ књижевно дело оног писца за које се опредељују ученици и наставник.

Б. КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА

Вежбе у усменом изражавању треба да дају одређени степен правилне артикулације, дикције, интонације, ритма и темпа у читању и казивању лирског, епског и драмског текста. Оне се, по правилу, реализују у току обраде књижевног текста на тај начин што ће наставник, директно, својим читањем и говорењем, или уз помоћ звучног или филмског записа, анализирати одговарајуће елементе правилног усменог изражавања како би их ученици уочили. Стечена сазнања трансформишу се у вештине и умења интерпретирањем књижевних текстова, односно ученици настоје да сами достигну одговарајући степен вештине и умења ове врсте. Стечене способности се даље увежбавају различитим облицима усменог изражавања (извештавање, расправљање, реферисање и др.). Већина предвиђених облика ове наставе непосредно се укључује у наставу књижевности или припреме за израду писмених састава.

У првом разреду (делимично и у другом) веома је упутно да наставник ученицима демонстрира методологију израде писменог састава. У том смислу корисно је комбиновати индукцију и дедукцију. На одабраном узорку (расправа, извештај и др.) треба анализирати његову композицију, функцију одељка и остале елементе (примереност стила и сл.). Затим се ученицима може дати задатак да припреме грађу о једној теми, али да прикупљену грађу не обликују већ да се то уради на часу. Вежба у методологији израде писменог састава на основу прикупљене грађе требало би да буде демонстрација целокупног поступка израде писменог састава: од анализе теме, одређивања њеног тежишта, селекције прикупљене грађе, распореда појединости с гледишта добре композиције, до обликовања грађе и рада на усавршавању текста.

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе опште лингвистике јесте заинтересовати ученике за језик као појаву и подстаћи исправне ставове и стваралачки однос према њему.

Задаци:

- увести основне појмове и термине науке о језику;

- открити поступке уопштавања у лингвистичкој теорији;

- васпитати у духу језичке толеранције према другим језицима и варијантним особеностима српског језика.

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД
(2 часа недељно, 64 часа годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Лингвистика и њен предмет (2 часа)

Место језика у људском животу. Битна својства језика. Језик и говор.

Језик и комуникација. Језик, мисао и стварност. Подела језичких функција.

Развој језика у људској врсти, друштву и код појединца. Настанак и развој писма.

Језик и друге друштвене категорије. Вишејезичност. Ставови према језику.

Језици у свету. Језичка сродност. Језички типови и језичке универзалије.

Језик, дијалект и социолект. Језичка норма и стандардизација. Књижевни језик. Функционални стилови. Нестандардни језички варијетети.

Језик као систем знакова. Језичко стваралаштво.

Говорни органи. Гласови и фонеме. Прозодија. Графологија.

Граматички односи. Граматичке категорије. Граматичке врсте речи.

Морфеме. Морфолошка структура речи. Творба речи.

Синтаксичке јединице и конструкције. Синтаксичке функције. Синтаксичке трансформације.

Речи и лексеме. Структура речника.

Значење речи. Значењски односи међу речима (4)

Значење реченица

Прагматика (4 часа)

Говорни чинови. Структура разговора и текста. Основни принципи реторике и стилистике.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Програм је изложен сажето, јер уз овај предмет иде уџбеник који га прати јединицу по јединицу, па се из уџбеника може видети шта треба да обухвате поједине тачке програма. Уџбеник је нешто обимнији јер је предвиђен и за двогодишњу наставу, па се у ову сврху може користити селективно. Ту су садржана сва неопходна објашњења. Додатна обавештења могу се потражити и у другим изворима; на крају уџбеника дат је списак одабране општелингвистичке литературе на српском језику који је довољно приступачан за ову намену.

Програму треба приступити у складу са циљем предмета, водећи рачуна о томе да је реч о уводу у језик као појаву, а не о приказу особености појединих језика нити о прегледу научних проблема, дисциплина или школа на подручју лингвистике. Овакав приступ омогућује максимално креативно учешће самих ученика, па се излагање појединих јединица може згодно комбиновати са ширим илустрацијама и дискусијом. Ученике ваља стално подстицати да дају примере и анализе различитих језичких манифестација из матерњег језика, али и из других језика које изучавају, и тиме их навикавати да језик доживљавају као живу материју у коју су и сами непрекидно уроњени. Подстицаји и обрасци за оваква испитивања наћи ће се у уџбенику, али треба користити и сопствена запажања ученика о томе како се они користе језиком у разним животним ситуацијама. Тако се заједнички могу анализирати морфолошки обрасци, лексичке класе, граматичке конструкције, архаизми и неологизми, промене значења итд., као и краћи текстови који припадају различитим језичким варијететима или функционалним стиловима, а могу се разматрати и на лицу места остварени говорни чинови и дијалози.

У циљу остваривања кохерентног програма наставе у школи као целини, као и успешнијег ангажовања различитих ученичких знања и интересовања, те избегавања могућих несагласности, неопходно је да се рад на овом предмету усклади - колико је то могуће - са наставом матерњег и других језика. У појединим деловима то важи и за наставу књижевности, историје, информатике, психологије, логике и филозофије, где треба бар указати на додирне тачке опште лингвистике са овим дисциплинама.

Овако изложен и усвојен програм опште лингвистике пружио би ученицима најбољу основу за даљи рад, током студија на факултету, на подробнијем изучавању појединих језика, науке о језику и сродних научних области.

 

ИСТОРИЈА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе историје је да ученици овладају знањима о развоју људског друштва од најстаријих времена до савременог доба, како би у склопу наставе осталих предмета допринела развоју њихове стваралачке личности.

- Овладавање знањима о историјским појавама и процесима на садржајима из прошлости људског друштва и прошлости народа и народности Југославије;

- Развијање критичке историјске свести и историјско мишљење као основа научног схватања развоја људског друштва;

- Неговање патриотског осећања на слободарским традицијама српског и осталих југословенских народа васпитавајући се у духу братства, јединства и међусобног уважавања;

- Упознавање историјског развоја народности у духу јединства и заједништва и оданости Србији и Југославији;

- Схватање значаја одбране независности и интегритета Србије и Југославије као заједнице равноправних народа и народности;

- Неговање, на историјским садржајима, радног, моралног и естетског васпитања.

ПРВИ РАЗРЕД

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Историја као наука: однос према осталим друштвеним наукама, историја као наставни предмет, историјски извори, рачунање времена; периодизација историје. (2+1)

Првобитне људске заједнице

Развитак људског рода у палеолиту и неолиту; метално доба и распадање првобитних људских заједница, верске представе првобитних људи; праисторијска налазишта у Југославији. (2+1)

СТАРИ ВЕК

СТАРА ДРУШТВА И ДРЖАВЕ

Стари исток:

Развитак друштва и опште карактеристике држава на подручју Старог истока; Стари Египат; држава, друштво (слободни слојеви и робови). Религија (египатска, вавилионска, браманизам, будизам, хиндуизам, јудаизам); култура (писма, зачеци науке, уметности, књижевности). (3+2)

Стари Грци:

Критско-Микенски период: најстарија историја Грка (хомеровско доба); полиси и њихова друштвена структура (слободни слојеви и робови); колонизација; особености уређења Атине и Спарте; грчко-персијски ратови; сукоб Атине и Спарте (пелопонески рат) и криза грчког полиса; привреда, религија, култура - филозофија и наука, књижевност, уметност. (7+3)

Хеленистичко доба:

Македонска освајања и хеленистичке монархије: хеленизам као симбиозе грчке и источњачке културе. (2+1)

Стари Рим:

Најстарија историја Рима (период краљева); завођење републике и политичке борбе патриција и плебејаца, римска освајања у Италији; пунски ратови, стварање светске робовласничке државе и њено уређење. Привреда у периоду Републике; класне и политичке борбе - реформе браће Грах и устанци робова; криза Републике - први и други тријумвират; Римска империја (државно уређење у доба принципата и домината); криза робовласничког друштва - колонат, римска религија, хришћанство, филозофско-теолошка учења (Библија); рана организација цркве, хришћанство као званична религија у Римском Царству, прве јереси - аријанство.

Напади варвара; подела Царства, сеоба народа; пад Западног Римског Царства. Балканске земље под римском влашћу - Илири, Трачани, Келти и Дачани.

Култура: грчки утицаји, наука (филозофија, историја) књижевност, уметност, римско право као највећи допринос Рима античкој култури. Остаци римских споменика у нашој земљи. (10+4)

СРЕДЊИ ВЕК

ДРУШТВО И ДРЖАВЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Варварске државе на територији Западног Римског Царства; Франачка држава и зачеци феудализма у Западној Европи. Улога папства и цркве. Култура раног средњег века у Западној Европи (каролиншка ренесанса). (3+2)

Византија - покушај учвршћења империје (Јустинијан I); специфичности друштвеног и државног уређења Византије; источно хришћанство и раскол цркве; култура Византије и утицај на православне народе; Стари Словени и правци њихових сеоба, постанак државе код Западних и Источних Словена - Пољска, Чешка, Кијевска Русија. (4+2)

Ислам, настајање исламске државе у Арабији, освајања и постанак Калифата; особености друштвеног и државног уређења, распад јединственог Калифата; арапско-исламска култура (наука, књижевност и уметност); утицај арапско-исламске културе на културу народа Европе (2+1)

Насељавање Балканског полуострва, односи према суседима и староседеоцима; насељавање Бугара и Мађара; покрштавање Јужних Словена; друштвено раслојавање и појава првих држава; Србија и Зета; зачеци културе (7+3).

Семинарска вежбања (радови) 2 часа.

Годишња систематизација 6 часова.

ДРУГИ РАЗРЕД
(2 часа недељно - 70 часова годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

ЕВРОПА ОД XI ДО XV ВЕКА

Привреда друштва и држава у Западној Европи од XI до XV века. Успон европске привреде - јачање производних снага, настајање градова и развој градске привреде, положај и уређење градова. Улога католичке цркве и крсташки ратови као верски војни и колонизациони походи. (4+2)

Успон западноевропских монархија. Окупљање и снажење Француске; Француска као водећа европска сила, стогодишњи рат и уједињење Француске. Енглеска - промене норманским освајањима, "велика повеља слобода" и настанак парламента. Немачка "Свето римско царство" борба царства и папства, борбе Хоенштауфоваца за превласт у Италији, јачање кнежевске власти у XIV и XV веку. (4+2)

Византија од XI до XV века: Јачање државе у доба Комнина, распоред државе после IV крсташког рата; Обнова Византије и њено слабљење у XIV и XV веку. Верски утицај Византије на суседне народе - организација цркве; Цариградска патријаршија и њена улога у православном свету и однос са осталим аутокефалним православним црквама; култура - "ренесанса Палеолога". (3+2)

Западни и источни Словени у позном средњем веку. Сталешки монарси у Чешкој - проглашавање краљевства, Чешка као водећа - слабљење државе (деоне кнежевине), обнова краљевске власти, уједињење Пољске и Литве и изградња сталешке државе, Русија - деоне кнежевине кијевске Русије, татарски јарам, Московска кнежевина, окупљање руских земаља, особености друштвеног и државног уређења. (3+2)

Друштвени покрети у Западној Европи од XI до XV века. Јереси, инквизиција и просјачки редови; сељачки устанци у Француској и Енглеској; Класне борбе у градовима, устанак чомпа у Фиренци. (2+1)

Западноевропска култура од XI до XV века. Ритерска и градска култура; школе и универзитети - схоластика, уметност романике и готике, нове појаве у књижевности - Данте. (2+1)

ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ НАРОДИ И ЊИХОВИ СУСЕДИ ОД XII ДО XIII ВЕКА

Осамостаљивање и успон српске државе. Извојевање независности (Немања); одбрана Немањиног наслеђа (Стеван Првовенчани), добијање црквене самосталности (Св. Сава), Србија као велика сила на Балкану - Урош I, Милутинова освајања, Стефан Дечански и битка код Велбужда, Душанова освајања, проглашење патријаршије и царства. Унутрашњи развој Србије - развој пољопривреде, рударства и градске привреде, друштво и државна управа, Душанов законик. Култура немањићке епохе - књижевност, архитектура, сликарство. (9+4)

Угарска држава и Јужни Словени. Христијанизација и феудализација Угарске, ширење државе. (2+1)

Изграђивање босанске феудалне државе. Настанак државе и борбе за очување независности; Црква босанска и борбе с Угарском; успон Босне (Стјепан II и Твртко I), освајање и проглашење краљевства, особености културе. (2+1)

Дубровник у средњем веку. Настанак града и његов успон, привреда и друштвени односи, државно уређење, односи са великим силама и суседима. Значај Дубровника у привреди и култури Јужних Словена. (2+1)

Бугари, Албанци и Румуни од XI до XV века.

Друго царство у Бугарској; успон у доба Јована Асена II, слабљење Бугарске у доба Шишмановића; Влашка и Молдавија - феудализација и стварање држава; односи са Угарском; Албанци под византијском, анжујском и српском влашћу. (3+2)

Јужни Словени и њихови суседи у доба османлијског надирања (XIV до XV века).

Турци Османлије и њихова освајања у XIV и XV веку. Појава Османлија на Балкану; прва освајања - маричка и косовска битка; пад Бугарске; Српска деспотовина за време владавине Лазаревића и Бранковића; Босна после смрти Твртка I; Зета за време Балшића и Црнојевића; пад Србије, Босне, Херцеговине и Зете под Османлијску власт; борба Албанаца против Турака (у XV веку); надирање Османлија у Угарску - мохачка битка; Влашка и Молдавија у борби против Османлије. (9+4)

Семинари 2 часа.

Годишња систематизација градива 4 часа.

ТРЕЋИ РАЗРЕД
(2 часа недељно, 72 часа годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

НОВИ ВЕК

СВЕТ ОД КРАЈА XV ДО КРАЈА XVIII ВЕКА

Велика географска открића и почеци европског колонијализма. Предуслови открића, прва географска открића, открића Америке и поморског пута за Индију; значај открића за развој света, почеци колонијализма. (2+1)

Почеци модерне културе у Западној Европи. Италија домовина нове културе, хуманизам, ренесанса у уметности и књижевности, успон науке и филозофије, ширење хуманизма и ренесансе у осталим европским земљама. (2+1)

Реформација и католичка реакција. Друштвени и верски предуслови реформације, Лутерова реформа, немачки сељачки рат, ширење реформације, католичка реакција. (2+1)

Прве буржоаске револуције. Католичка и апсолутистичка Шпанија и њена управа у Низоземској; револуција у Низоземској и стварање Холандије; апсолутизам Тјудора у Енглеској, револуција, република и протекторат, рестаурација и "славна револуција". (3+2)

Апсолутне монархије у Европи од XVI до XVIII века. Апсолутизам у Француској - Ришеље, Луј XIV; самодржавље у Русији; просвећени апсолутизам Петра I и Катарине II; Пруска - просвећени апсолутизам Фридриха II. (5+3)

СРПСКИ НАРОД ПОД СТАРОМ ВЛАШЋУ ОД XVI ВЕКА

Српски народ под османлијском влашћу. Друштвено и државно уређење Османлијске царевине; положај потчињеног становништва, улога Пећке патријаршије у историји српског народа; почеци опадања Османлијске државе и облици отпора покореног становништва - хајдуци, ускоци, устанци; ратови Турске са хришћанским силама и учешће српског народа. Културне прилике под османлијском влашћу. (8+4)

Јужнословенски народи у оквиру Хабзбуршке монархије. Државно уређење Аустрије; сеобе Срба и положај српског народа у Угарској и Хрватској, улога Карловачке митрополије у историји српског народа; Војна крајина и њена улога, учвршћивање хабзбуршког апсолутизма и завера угарских и хрватских великаша. Јужнословенски народи под режимом просвећеног апсолутизма (Марија Терзија и Јосиф II). (6+3)

Дубровник и Млетачка Далмација. Политички положај и привредни успон Дубровника, велики земљотрес и почеци слабљења Дубровника; Млетачка управа у Далмацији и Боки. Ренесансна култура у Дубровнику и Далмацији и положај Срба под млетачком влашћу. (2+1)