Oktatáskutató és Fejlesztő Intézet, Budapest I упутство за коришћење књиге Наслеђивање у живом свету

за наставу биологије у гимназији

Саставио:

У првом делу другог поглавља Живи свет и његова средина говори се о општим особинама еколошких система. Ту се детаљније разматрају они еколошки појмови, који дају основе за формирање систематског приступа нивоима изнад јединки.

Током тога, обавезно треба узети у обзир и користити основне природно-географске појмове, који су обрађивани у претходној школској години. Позивања на ове појмове ће бити честа и у другим деловима поглавља. У следећем поглављу се разматрају популације и животне заједнице. Део који говори о популацијама даје важну основу, не само за припрему учења о животним заједницама, него и за учење еволуције. За конкретно разматрање и разумевање основних појмова и карактеристика животних станишта, неопходно је основно познавање главних типова домаћих животних станишта. На то се надограђује прегледно разматрање трећег дела поглавља, биоми и биосфера. Иначе апстрактни еколошки појмови добијају свој смисао, током приказивања појединих биома. Током наставе о биосфери стиче се могућност за тумачење актуелних глобалних и домаћих проблема заштите природе и околине.

Еволуција живог света је треће поглавље уџбеника и започиње генетским основама еволуције. За ово поглавље су подједнако потребна претходна знања из генетике и знања о популацијама. Након детаљнијег излагања генетичке равнотеже, природне селекције, адаптације и настанка врста, разматра се еволуција биосфере. Ту се у редоследу по геолошким добима даје преглед формирања живога света, историје развоја биљног и животињског света, а коначно еволуције човека и његове историјске улоге у промени средине.

• Више од двеста слика у боји у уџбенику ослобађају од коришћења посебног биолошког албума. Слике нису само једноставне илустрације у уџбенику, неко су тесно повезане са текстом. Због тога је редовна анализа слика у уџбенику неизоставан задатак, како у току наставе на часу, тако и у току самосталног учења. Њих допуњују школска наставна средства, слајдови, фолије и видео материјали, који се користе током наставе и описе из уџбенике чине још разумљивијим.

• Садржај појединих поглавља се завршава прегледним и систематизованим резимеом. Текст резимеа је намењен ученицима и представља сажету формулацију најбитнијих кључних тачака текста. Наравно, преглед и систематизација пређеног градива је одређен методолошким приступом самог професора. када се врши рекапитулација на часу.

• После сваког часа рекапитулације, у распореду наставе препорученом у упутству, следи један час провере. У већини случајева то за ученике значи решавање писменог задатка. Али, за усвајање стручних биолошких израза и њихову правилну примену и темељито утврђивање знања, неопходно је редовно усмено излагање ученика.

• Саставни део часова за вежбе ученика је самостално решавање задатака из генетике, извођење једноставних огледа, еколошка запажања и прикупљање података, по могућству на терену, самостално држање кратких предавања и кроз рад у библиотеци, увођење у основе познавања коришћења стручне литературе и практичну примену прикупљања литературних података.

У 12. разреду гимназије, оквирни план за предмет биологије предвиђа два часа недељно, што за целу школску годину значи 64 часа. Препоруке дате у овом упутству се прилагођавају том броју часова, али препоручен распоред наставног градива је наравно, само један концепт од разних могућих решења.

Понављање молекуларне и ћелијске генетике

Појам гена. Фенотип и генотип. Појам алела. Хомозигот и хетерозигот.

Закон униформности. Закон раздвајања. Закон независног наслеђивања.

Доминантно-рецесивно наслеђивање. Ток интермедијерног наслеђивања. Кодоминација. Једна особина – више парова алела. Више особина – само један пар алела.

Полни хромозоми. Неколико примера наслеђивања везаног за пол.

Везани гени. Појава рекомбинације у мејози. Основе генетичке променљивости.

Појам генске мутације. Типови хромозомских мутација.

Заједничко функционисање много гена.
8. час Генетички инжењеринг

Појам генетичке хирургије. Значај носача гена. Настанак генетичког инжењеринга.

Примена у микробиологији. Генетички инжењеринг у оплемењивању биљака и узгоју домаћих животиња. Појам клона. Појам генске терапије.

Нивои организације изнад јединке. Појам средине. Појам еколошке валенце. Широка и уска еколошка валенца.

Промена светлосних прилика у биосфери. Еколошка валенца живих бића на светлост. Температурне прилике биосфере. Еколошка валенца на температуру.

Хемијска и физичка дејства ваздуха. Снабдевање водом код биљака. Утицај воде на распрострањеност животиња.

Образовање земљишта. Хемијске и физичке особине земљишта, из аспекта живих бића.

Појам кружења материје. Кружење угљеника, азота, воде и фосфора у биосфери.

Појам популације. Појам броја јединки, густине,

просторног и узрастног распореда.

25. час Промене у популацијама. Број рођених и умрлих. Пораст популација. Узраст, плодност и миграција јединки из аспекта популација.

26. час Интеракције међу популацијама.

Симбиоза, такмичење, паразитизам и стицање плена, као типови интеракција.

Појам животне заједнице. Појам разноврсности, спратовности и изгледа.

Аспекти. Сукцесија као појава.

Типови климазоналних шума. Типови азоналних шума. Карактеристичан животињски свет домаћих шума. Заштита природе у нашој земљи.

Утицај основног каменог слоја на травнате животне заједнице. Утицај водоснабдевања на травнате животне заједнице. Карактеристичан животињски свет животних заједница.

Рекапитулација и систематизација пређеног градива.

Еколошки фактори који делују у мору. Еколошке карактеристике живог света приобалног, отвореног и дубоког мора.

Дејство еколошких фактора. Спратовност тропских прашума.

Карактеристике нивоа произвођача, потрошача и разлагача.
37. час Живи свет савана

Дејство еколошких фактора. Карактеристике нивоа произвођача, потрошача и разлагача.

Зоналне пустиње, лишћарске зимзелене шуме, ловорове шуме.

Еколошки фактори и спратови травнатих степа.
39. час Живи свет лишћарских листопадних и четинарских зимзелених шума

Дејство еколошких фактора. Карактеристике нивоа произвођача, потрошача и разлагача.

Тундра и стално залеђене територије. Живи свет тропских високих планина

и високих планина умереног појаса.
41. час Биосфера и заштита природе

Појам биодиверзитета. Заштита врста. Узроци изумирања врста.

Начини одржавања биодиверзитета.

42. час Биосфера и заштита околине

Загађење ваздуха. Загађење вода.

Загађење и пропадање земљишта.
43. час Вежбе за ученике 7.

Самостално предавање ученика о биомима.

44. час Вежбе за ученике 8.

Самостално предавање ученика на тему заштите природе и околине.
45. час Резиме

Рекапитулација и систематизација пређеног градива.

46. час Резиме

Провера пређеног градива.

47. час Генетичка равнотежа популација

Генетичка структура популације. Генетичка равнотежа. Појава мутаната,

проток гена, селекција и генетички дрифт у популацијама.
48. час Природна селекција

Генетичка адаптивна вредност. Природна селекција као појава.

Типови природне селекције.
49. час Адаптација

Значај адаптације у еволуционим процесима.

Мимикрија као појава. Модификација.
50. час Настанак врста

Суштина еволуционих процеса. Изолација као појава.

Адаптивна радијација. Дивергенција и конвергенција као појава.
51. час Вежбе за ученике 9.

Истраживање стручне литературе у библиотеци.

52. час Вежбе за ученике 10.

Истраживање стручне литературе у библиотеци.
53. час Резиме

Рекапитулација и систематизација пређеног градива.
54. час Резиме

Провера пређеног градива.
55. час Еволуциони процеси у прекамбријуму

Стварање површине Земље и атмосфере. Појава првих живих система. Настанак прокатиота. Еволуција вишећелијских еукариота.

Преглед еволуционих промена насталих у периоду камбријума, ордовицијума,

силура, девона, карбона и перма.
57. час Еволуциони процеси у мезозоику

Преглед еволуционих промена насталих у периоду тријаса, јуре и креде.

Преглед еволуционих промена насталих у терцијару и квартару.

Еволуција прапримата. Еволуционе карактеристике хоминида,

Homo habilis-а, праисторијског човеки и данашњег човека.
60. час Промена човекове околине

Развој повезаности човека и биосфере. Еколошка дејства урбанизацијских процеса.

на основу Ленардових књига