Република србија заштитник грађана

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА 121-2216/13 Б е о г р а д
дел.бр. 25381 датум: 01.07.2015.

Управа за извршење кривичних санкција и Окружни затвор у Новом Саду обавестиће Заштитника грађана, у року од 60 дана од дана пријема ове препоруке, о предузимању мера потребних ради спровођења ове препоруке.

Заштитник грађана је 30. маја 2013. године примио притужбу притвореног лица А.А. у којој изражава незадовољство због пропуста запослених у Служби за здравствену заштиту Окружног затвора у Новом Саду да му пруже адекватну здравствену заштиту. У притужби је истакао да се, због лошег здравственог стања и болова које је свакодневно трпео, више пута обраћао запосленима у Служби за здравствену заштиту како би му био омогућен преглед од стране лекара специјалисте. Навео је да му је предочено да је поменути преглед могућ само уз налог поступајућег судије, уз образложење да без налога суда лекари у Окружном затвору у Новом Саду могу да поступају само уколико је животно угрожен. Назначио је да је поступајућа судија одобрила специјалистички преглед тек десет месеци пошто је лишен слободе, након бројних ургенција и знатног погоршања здравственог стања, али да је исти у више наврата одлаган услед недовољног броја запослених у Служби за обезбеђење у Окружном затвору у Новом Саду. Такође је напоменуо да је лекар специјалиста констатовао да је у међувремену наступило стање сталне контрактуре и атрофије мишића, којом приликом му је предочено да су шансе за опоравак врло мале, као и да постоји могућност настанка трајног инвалидитета.

Заштитник грађана је покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Окружног затвора у Новом Саду, на основу члана 25. став 5. Закона о Заштитнику грађана, оцењујући да се притужбом указује на повреду принципа добре управе, о чему је, у складу са чланом 29. Закона, 23. јула 2013. године обавестио поменути орган и притужиоца. Истовремено је од Окружног затвора у Новом Саду затражено изјашњење о свим чињеницама и околностима значајним за доношење става о основаности притужбе.

Актом број 07-2058/2013-06 од 07. августа 2013. године Окружни затвор у Новом Саду доставио је изјашњење у коме је, између осталог, наведено да је А.А. лишен слободе 27. јануара 2011. године, при чему је здравственој служби завода 24. фебруара 2011. године доставио фотокопију специјалистичких извештаја. Даље, у одговору је наведено да је по достављању медицинске документације лекар Окружног затвора у Новом Саду упутио именованог на контролни специјалистички преглед код ортопеда, али да је два пута пропуштен термин услед недовољног броја запослених у Служби за обезбеђење. У вези са напред наведеним, у изјашњењу је истакнуто да је позната чињеница да у систему за извршење кривичних санкција у Републици Србији постоји хронични дефицит радне снаге и велики дебаланс броја запослених наспрам броја лица лишених слободе, због чега је извођење из завода сведено на неопходно.

Из наведеног изјашњења Завода произилази да је А.А. 14. јуна 2011. године прегледан од стране лекара специјалисте, након чега су урађена индикована рентгенска снимања, као и да је 24. октобра 2011. године поново прегледан од стране специјалисте ортопеда који је индиковао евентуалну медицинску интервенцију, о чему би, како се наводи, требало да одлучи конзилијум лекара Клинике за ортопедију и телефонским путем обавести здравствену службу Окружног затвора у Новом Саду. У одговору Завода такође је наведено да је медицински техничар носио копију медицинске документације А.А. доктору Клинике за ортопедију на увид, али да га није нашао, па је исту предао његовој секретарици, која је рекла да ће доктор обавестити Завод о одлуци конзилијума, што није учињено све до 05. септембра 2012. године када је притужилац отпуштен из притворске јединице Окружног затвора у Новом Саду и премештен у Казнено-поправни завод у Сремској Митровици. Даље се наводи да је у Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици А.А. 25. децембра 2012. године прегледан од стране другог ортопеда, који га је упутио на преглед код ортопеда Клинике за ортопедију који га је и раније лечио и прегледао, те да је притужилац 11. јануара 2013. године поново примљен у Окружни затвор у Новом Саду, након чега га је 04. фебруара 2013. године прегледао ортопед Клинике за ортопедију. Потом су А.А. урађене препоручене дијагностичке методе и снимања и за 22. август 2013. године заказан контролни преглед.

* * *

Закон о извршењу кривичних санкција², који је важио у време подношења притужбе, одредбама члана 101. став 1. прописује да осуђени има право на здравствену заштиту према општим прописима о здравственој заштити и одредбама овог закона, док је ставом 2. предвиђено да се осуђени коме се у заводу не може пружити одговарајућа здравствена заштита упућује у Специјалну затворску болницу или другу здравствену установу.

Чланом 235. став 3. Закона о извршењу кривичних санкција прописано је да се у поступку са притвореницима примењују одредбе Законика о кривичном поступку и одредбе овог закона, док је чланом 239. истог закона предвиђено да притвореник борави у заводу под истим условима као и осуђено лице, ако Закоником о кривичном поступку није друкчије одређено.

Чланом 8. став 1. Закона о извршењу кривичних санкција прописано је да лице према коме се извршава кривична санкција има право на заштиту основних права прописаних Уставом, потврђеним међународним уговорима, општеприхваћеним правилима међународног права и овим законом, а ставом 2. истог члана да лице према коме се извршава кривична санкција може бити ограничено у основним правима само у мери неопходној за извршење кривичне санкције и у поступку прописаном овим законом.

Према стандардима Европског Комитета за спречавање мучења и нељудског и понижавајућег поступања или кажњавања, неопходно је превести затворенике без одлагања и на начин који је у складу са њиховим здравственим стањем, кадгод је потребно да буду хоспитализовани или прегледани од стране специјалисте у болници.
* * *
Заштитник грађана је утврдио пропусте у раду Управе за извршење кривичних санкција - Окружног затвора у Новом Саду на штету притвореног лица А.А. који се огледају у томе што Служба за здравствену заштиту Окружног затвора у Новом Саду није предузимала потребне радње ради пружања здравствене заштите притужиоцу на тај начин што у два наврата није спроведен на заказани специјалистички преглед лекара ортопеда, због чега је преглед одлаган, нити су, у непримерено дугом трајању – у периоду од октобра 2011. године до септембра 2012. године - предузимане радње (усмерене према Клиници за ортопедију) у циљу доношења одлуке конзилијума лекара о неопходности медицинске интервенције на руци притужиоца.

Обавеза је надлежних органа јавне власти да се у свом раду придржавају Устава и закона и да непосредно поштују људска права зајамчена општеприхваћеним правилима међународног права. Свако одступање од важећих прописа и стандарда може довести до повреде права лица лишених слободе.

Позитивни прописи и начела добре управе захтевају од органа управе да поступају проактивно и предузимају мере у оквиру своје надлежности, а невршење послова и радњи из надлежности органа управе, по правилу, за последицу има отежавање правног положаја и кршење права грађана.

Наиме, повећана власт државе у односу на лице лишено слободе нужно значи и повећану одговорност државе према том лицу. Лишење слободе, такође, само по себи доводи до бројних других ограничења која превазилазе обим ограничења права слободног кретања на затвор, односно ћелију у коју је лице лишено слободе смештено, већ специфичан режим живота у таквој затвореној установи ограничава то лице у остваривању бројних других слобода и права гарантованих Уставом, важећим прописима и стандардима. Такав положај лица на извршењу мере притвора и казне затвора ствара обавезу у циљу превазилажења постојеће немогућности остваривања права и слобода које би то лице било у прилици да користи да је на слободи.

Посебан проблем, када су у питању лица лишена слободе, представља остваривање права на здравствену заштиту. Имајући у виду да се здравствена заштита гарантује свим грађанима, као и да се, сходно важећим прописима, у затворима формирају специјализоване службе за здравствену заштиту, исте су дужне да редовно и са пажњом прате здравствено стање лица лишеног слободе и да му обезбеде пружање здравствене заштите какву би то лице имало да је на слободи. У том погледу треба имати у виду да је лицу у затвору битно смањена непосредна иницијатива у обезбеђивању здравствене заштите, те би сходно томе службе за здравствену заштиту у заводима требало да са појачаном пажњом прате започете мере лечења, као и да врше проактивну улогу у контактима са здравственим установама и службама ван завода, а како би се онемогућило пропуштање пружања благовремене здравствене заштите, имајући у виду да лице лишено слободе није у могућности да оствари непосредан контакт са здравственим установама ван завода. Нарочито је потребно обратити пажњу да обавеза праћења и пружања подршке у погледу остваривања здравствене заштите према лицу лишеном слободе не престаје моментом његовог премештаја у други завод.

У конкретном случају, Служба за здравствену заштиту Окружног затвора у Новом Саду је била дужна да обезбеди спровођење притужиоца на заказани специјалистички преглед без одлагања заказаних термина, да иницира даље предузимање започетих активности према здравственој установи ван завода, односно да у континуитету предузима радње усмерене према Клиници за ортопедију у циљу доношења одлуке конзилијума лекара о потреби медицинске интервенције на руци притужиоца, као и да, приликом премештаја притужиоца у други завод, Служби за здравствену заштиту Казнено-поправног завода у Сремској Митровици пружи све релевантне податке о здравственом стању и досадашњем лечењу притужиоца. Изостанак таквих активности имао је за последицу да су све процедуре пружања здравствене заштите према притужиоцу након његовог премештаја, у Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици започете испочетка, обављањем непотребног поновног прегледа на основу којег је притужилац поново упућен на истог лекара специјалисту који га је лечио док је био у Окружном затвору у Новом Саду.

На основу свих утврђених чињеница и околности, Заштитник грађана је утврдио пропусте у правилности рада Управе за извршење кривичних санкција - Окружног затвора у Новом Саду на штету остваривања права притвореног лица А.А. и, сагласно члану 31. став 2. Закона о Заштитнику грађана, у циљу унапређења рада органа управе и спречавања сличних пропуста у будућности, упутио органу управе препоруке ради отклањања уочених недостатака.

ЗАМЕНИК ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА

Милош Јанковић