Универзитет у новом саду

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

„Ефекти тренинга у откривању вербалних и невербалних знакова лагања

IПОДАЦИ О КОМИСИЈИ

1. 
   Датум и орган који је именовао комисију
   

Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду је, на седници одржаној 18.04.2011., именовало комисију за оцену и одбрану докторске дисертације мр Валентине Баић.

2. 
   Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен:
   

др Душанка Митровић, ванредни професор за ужу научну област Психологија, изабрана у звање ванредног професора 28.05.2009. године.; Филозофски факултет, Нови Сад; ментор

др Снежана Смедеревац, редовни професор за ужу научну област Психологија, изабрана у звање редовног професора 25.03.2011. године.; Филозофски факултет, Нови Сад

др Добривоје Радовановић, редовни професор за ужу научну област Психологија, изабран у звање редовног професора 1994. године.; Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Београд (пензионисан 1.10.2009.)

1. ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ

1. 
   Име, име једног родитеља, презиме:
   

Валентина (Ђуро) Баић

2. 
   Датум рођења, општина, република:
   

25.07.1967. Госпић, Општина Госпић, Република Хрватска

3. 
   Датум одбране, место и назив магистарске тезе:
   

02.07.2009., Филозофски факултет, Београд, „Препознавање лагања на основу невербалног понашања код студената Криминалистичко полицијске академије“

4. 
   Научна област из које је стечено академско звање магистра наука:
   

Психологија

1. НАСЛОВ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ:

Ефекти тренинга у откривању вербалних и невербалних знакова лагања на успешност у процењивању истинитости исказа

1. ПРЕГЛЕД ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ:

Докторска дисертација мр Валентине Баић написана је у складу са стандардним форматом истраживачког рада из области психологије. Састоји се из следећих већих целина или поглавља: увода, метода, резултата и дискусије.

1. 
   Уводни део рада садржи одређења релевантних појмова и веома исрцпан приказ досадашњих знања у вези са проблемом истраживања. Састоји се од 10 тематских целина. Прва таква целина бави се одређењем појма лагања и различитим врстама лагања на које се наилази у разним областима људског деловања. Друга тематска целина садржи основне информације о вербалној и невербалној комуникацији. У трећој тематској целини приказана су досадашња знања о невербалним показатељима лагања, субјективним и објективним. У четвртој целини, која се надовезује на претходну јер се такође усмерава на невербалне показатеље лагања, разматрани су чиниоци који утичу на понашање особа које лажу. Посвећена је пажња индивидуалним карактеристикама, ситуационим чиниоцима, мотивацији особа које лажу, сложености садржаја и важности лажног исказа, као и стилу интервјуисања. Пета целина представља преглед резултата значајних досадашњих истраживања невербалних индикатора лагања. Наредне две целине односе се на вербалне индикаторе лагања: прва разматра теоријске перспективе и различита схватања у вези са карактеристикама вербалног понашања приликом лагања, а друга садржи приказ резултата досадашњих истраживања вербалних показатеља лагања. Осма целина укључује разматрање тачности препознавања лажног исказа, а девета је посебно усмерена на особине личности и способности као чиниоце тачности процене истинитости исказа. Такође, девета целина садржи и приказ модела личности и способности који представљају концептуални оквир за испитивање тих карактеристика у овом истраживању. У оквиру десете тематске целине приказани су резултати истраживања ефеката тренинга на успешност у детектовању лагања, као и неке концепције едукација које су показале позитивне ефекте на тачност у процени истинитости исказа.
   

2. 
   Поглавље Метод садржи стандардне елементе: одређење и образложење проблема истраживања, хипотезе, навођење и операционално одређење варијабли у истраживању, навођење и опис мерних инструмената примењених у истраживању, опис узорка испитаника и детаљно објашњење истраживачке процедуре у припремној и главној фази спровођења истраживања. Сваком од ових елемената посвећен је посебан одељак у оквиру поглавља Метод.
   

3. 
   Поглавље Резултати садржи приказ резултата истраживања организован у неколико сегмената. Први сегмент се односи на објективне знакове лагања, тј. учесталост одређених вербалних и невербалних индикатора у ситуацији истинитог и лажног исказа. Други сегмент се односи на субјективне знакове лагања, тј. повезаност процене учесталости одређених индикатора и тачности процене; укључује најпре приказ ове повезаности пре, а затим после спроведеног тренинга. У оквиру трећег сегмента приказани су резултати испитивања повезаности интелигенције и особина личности са тачношћу процене истинитости исказа, и то поново пре и после спроведеног тренинга. Четврти сегмент садржи приказ ефекта тренинга на тачност процене.
   

4. 
   Поглавље Дискусија садржи разматрање и интерпретацију добијених резултата, као и њихову интеграцију и сагледавање у контексту резултата претходних истраживања и различитих теоријских модела. Наглашава се и могућност примене закључака изведених из резултата овог истраживања у креирању тренинга особа које се у свом свакодневном раду сусрећу са проблемом процене истинитости исказа.
   

Рад има 133 стране, 20 табела, 1 графикон, 193 библиографске јединице.

1. ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ:

У уводном делу дисертације кандидаткиња је показала добро познавање савремене литературе на тему процене истинитости исказа и вербалних и невербалних индикатора лагања, као и релевантних теоријских модела из области психологије личности и интелигенције, који представљају референтни оквир за спроведено истраживање. Број и значај консултованих извора указује на способност кандидаткиње да изврши добар избор истраживања релевантних за проблем којим се бави, а начин структуирања уводног дела на вештину да на адекватан начин уведе у проблем истраживања и укаже на његов значај. У делу Метод кандидаткиња је показала способност уочавања важног истраживачког проблема, као и методолошку компетентност, која се нарочито огледа у истраживачком нацрту којим се адекватно може одговорити на постављена истраживачка питања. Нацрт је праћен одговарајућим статистичким поступцима. Оно што овде треба истаћи јесте комплексност самог поступка и захтевност свих фаза истраживања, почевши од фазе припреме материјала за истраживање, која је подразумевала вођење великог броја интервјуа, преко фазе прикупљања података, која је подразумевала дуготрајно испитивање и тестирање испитаника, затим фазе спровођења тренинга, која је, поред опсежне припреме, подразумевала едукативни рад са испитаницима, и, коначно, до понављања испитивања након спроведеног тренинга. Кандидаткиња је током целог овог процеса показала несвакидашњу иницијативу, марљивост и самосталност.

Баић, В. (2009). Препознавање лагања на основу невербалног понашања код студената Криминалистичко полицијске академије. Рад презентован на научном скупу Савремени трендови у психологији, Књига резимеа 47-48. Нови Сад, Филозофски факултет

VII ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА

Прва група резултата истраживања показује да се лажни и истинити искази међусобно разликују по неким индикаторима понашања актера и да је за давање лажног исказа карактеристично осмехивање, редуковање крупнијих покрета, чешће грешке и оклевање у говору, као и слабија логичка структуираност исказа, сиромаштво детаљима и одсуство необичних детаља.

Друга група резултата сугерише да се лаици у својој процени истинитости исказа неке особе руководе углавном њеним вербалним понашањем, а занемарују невербалне знаке. Они који више пажње усмеравају на невербално понашање углавном су и тачнији у процени. Након обуке о вербалним и невербалним индикаторима лагања уочава се, у најопштијем смислу, тенденција да се при процени уважавају добијене инструкције, те да се она заснива на индикаторима који су током обуке истицани као значајни за разликовање истинитог и лажног исказа.

У вези са претходним, резултати веома јасно показују да су ефекти тренинга на тачност процене значајни, тј. да тренинг у детектовању лагања доводи до великог пораста тачности. Док се тачност процене пре тренинга дистрибуирала нормално, након тренинга расподела тачности показује изразиту закривљеност према високим скоровима.

Веома значајан сегмент резултата односи се на повезаност интелигенције и особина личности са тачношћу у процени истинитости исказа. Ови резултати показују да интелектуалне способности нису значајно повезане са тачношћу ни пре ни после тренинга, док се особине личности показују као значајни предиктори у обе ситуације процене. С обзиром на то да се ситуација пре тренинга може третирати као „лаичка“ процена, резултати сугеришу да лаици који испољавају већу израженост особина Савесност, Екстраверзија, Неуротицизам, Позитивна валенца и Негативна валенца, као и мању израженост особине Отвореност, успешније разликују истините од лажних исказа. Међутим, након тренинга особине Савесност и Позитивна валенца задржавају свој статус значајних предиктора тачности, док неке особине мењају свој статус у овом контексту, што сугерише да оне могу модерирати утицај тренинга. Тако се на основу резултата намеће закључак да од тренинга у детекцији лагања више добити имају особе са вишом Савесношћу, Позитивном валенцом, Агресивношћу и Отвореношћу, као и оне са нижим Неуротицизмом, Негативном валенцом и Екстраверзијом. Потенцијална применљивост резултата, и то нарочито из овог сегмента, заиста је велика.

1. Дисертација је написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме

2. Дисертација садржи све битне елементе

3. Дисертација је оригиналан допринос науци зато што представља прву емпиријску студију у нашој земљи која се бави испитивањем индикатора лагања, тачности у процени истинитости исказа и ефектима тренинга на успешност у детекцији лажи. Досадашње студије у овој области су се претежно бавиле самим феноменом лагања и његовим индикаторима, те је посебан значај и научни допринос ове студије у томе што је она прва која се бави психолошким чиниоцима успешности у препознавању лагања. Добијени резултати истраживања које је у основи ове докторске дисертације имају теоријске и практичне импликације. Теоријске импликације се огледају у откривању допроноса стабилних карактеристика личности у процесу процењивања туђег понашања. Практичне импликације се огледају у препорукама за креирање диференцираних програма тренинга у препознавању лагања који би узимали у обзир карактеристике личности полазника.

4. Може се рећи да је извесно, али не и значајно, ограничење овог испитивања то што је узорак испитаника селекционисан. Наиме, испитаници су били младе особе, специфичног професионалног усмерења, а у узорку је било више мушкараца него жена. Иако с једне стране ова чињеница у извесној мери доводи у питање могућност уопштавања резултата истраживања на општу популацију, с друге стране она омогућава да се резултати уопште на део популације особа које су вероватнији потенцијални корисници тренинга у откривању лагања. С обзиром на то да је проблем овог истраживања произашао из опажања неких проблема праксе, првенствено полицијске, избор узорка је био руковођен управо могућношћу примене добијених резултата, па се у контексту тог циља сматра адекватним.

X ПРЕДЛОГ:

На основу укупне оцене дисертације, комисија предлаже: