, 35, 36. и 37. страни ове књиге

1. ☺ Одреди број (једнину или множину) ових глаголских облика:

Послао сам свима позивнице за рођендан. Ви ћете сигурно доћи, зар не? И моја сестра једва чека тренутак прославе!

2.☺ Одреди глаголске облике и одреди лица и род (ако их глаголски облик разликује) у следећим примерима:

Дуж обале су промицале високе сиве стене, а таласи су ударали све јаче и јаче. Док ветар хучи и носи све пред собом, ми чучимо испод великог палог стабла и чекамо да прође олуја. Сутра ћемо сигурно свима причати своје доживљаје. Ја ћу се похвалити својом сналажљивошћу.
3. Одреди да ли је глагол у потврдном или одричном облику:

Не умем, не смем, нећу, јесам, био сам, узећу, нећу моћи.

1. 
   почетно-свршени — означавају почетак неке радње: запевати, запливати, поћи, полетети.
   
2. 
   завршно-свршени — означавају крај неке радње: допливати, испевати, доћи, слетети.
   
3. 
   тренутно-свршени — означавају радњу која се цела изврши у једном тренутку: сести, скочити, јурнути, пући, лупити, рећи.
   

Маштамо о путовањима. Родитељи су нас увек лепо дочекивали. Прескочио је гомилу. Стићи ћемо на време ако потрчимо. Балон је пукао, а дете је заплакало. Препричавали смо исте приче увек изнова.

чучати, седети, лежати, падати, гурати, вирити, сећи, викати.

трчати, слушати, пливати, скакати, чекати, свратити, дочекати, викати,

писати, љубити, мислити.

Мислила сам. Слушао је. Чекам. Дочеках га коначно. Стојим. Седим. Устадох. Кад викне, ми се сви ућутимо. Прво поскочи, па реци хоп. Поломио је прозор. Провозали смо кола.

Читати – до, из, на, про,

Спавати – пре, од, у, на, из.
9.* Наведи прво лице једнине ових глагола у презенту и пази да не погрешиш!

Лећи – лежати – легати,

седети – сести – седати,

скочити –скакати — скокнути — скакутати.

Док вечерамо, причамо и смејемо се.

11.* Одреди глаголски вид:

Купио сам ауто. Послао сам јој поклон. Пас је залајао. Уплашио сам је. Разбисмо прозор. Прочитао сам лектиру. Пратио сам га. Долетели смо синоћ. Застао је. Заљубила сам се. Путујем сутра. Донећу ти новине. Пренећемо књиге. Учим српски. Трава се зелени. Уплашио сам се. Бежао сам од ње. Трчао сам за аутобусом. Написао сам писмо. Угледао сам се у огледалу. Читао сам књигу. Ударио сам се. Бацио је лопту. Прескакала је конопац. Јурну ка њима. Облеће око нас. Не надај се. Човек се учи цели живот.

12.☼ Одреди вид глагола:

„Шмауг је спавао, савијених крила, а под њим и око њега су лежале расуте драгоцености. Билбо га је дуго задивљено посматрао и размишљао шта да ради.

Одједном Шмауг мрдну крилом, удари репом о тло и устаде. Билбо се страшно уплашио и потрчао ка ходнику. Прескакао је гомиле камења, ударао раменима о зидове пећине и непрекидно дозивао патуљке. Сав

престрашен дотрчао је до улаза у ходник, сакрио се иза улаза и затворио тешка камена врата за собом.“

Толкин Хобит

ГЛАГОЛИ ПО ПРЕДМЕТУ РАДЊЕ

ИЛИ

ГЛАГОЛСКИ РОД

Глаголи по предмету радње могу бити:

1. прелазни — означавају радњу коју вршилац врши на неком бићу или предмету (који трпе ту радњу), на пример: листати (књигу), гледати (филм), носити (јакну);

2. непрелазни — означавају радњу која има само вршиоца, а радњу нико не трпи. Овакви глаголи не могу имати прави објекат, на пример: ићи, трчати, скакати, лежати, седети, скакати, боловати;

3. повратни глаголи, у чијем се саставу налази повратна речца „се“. Они се деле на:

—праве повратне глаголе, који означавају да субјекат радњу врши на себи, да се радња враћа на субјекат: чешљати се, купати се, спремити се, умити се, обући се. Лако их је разликовати, јер код њих повратна речца „се“ увек може да се замени наглашеним обликом личне заменице сваког лица ‒ „себе“, на пример: чешља се или чешља себе, умио се или умио је себе;

—неправе повратне глаголе, код којих се повратна речца „се“ не може заменити пуним обликом личне заменице сваког лица „себе“ или „се“: чудити се, надати се, мигољити се, стидети се;

—узајамно-повратне глаголе, којима су потребна два субјекта за извршење радње: свађати се, тући, се, тужакати се, грудвати се, волети се, љубити се.

1.☺ Одреди глаголски род у следећим реченицама:

Мама прави колаче за Ивану. Мама чешља Ивану. Мама и Ивана иду у шетњу. Ивана је порасла. Ивана се сама чешља. Ивана се заљубила. Ивана и Милан се воле.
2.* Разврстај повратне глаголе према подврстама:

облачити се, смејати се, стидети се, купати се, надати се, дружити се, јурити се, гурати се, сналазити се, руковати се, сијати се, умиљавати се.

3.* Одреди глаголе из овог одломка према трајању њихове радње:

„У 9. и 10. веку, хришћански мисионари су се кретали Европом и проповедали своја веровања. Стигли су и до Скандинавије и имали су за циљ да своју веру што брже наметну викинзима.“

Анита Ганери Атлас светских религија
4.☼ Разврстај глаголе из овог текста према глаголском роду:

„И тако им прође читаво по сата, док се освијесте и виде шта је. Онда Турчин потрчи наврат нанос к воденици; кад тамо, али хоћеш! Еро узјахао коња, па отишао без трага, а Турчин савије шипке, па пјешице к жени. Кад га жена опази без коња, а она повиче:

• 
  Камо човјече, шта уради?
  
• 
  Ти си му послала новаца да купи каве и дувана, а ја сам му послао и коња, да не иде пјешице.“
  

Како направити палачинке?

Умутити једно јаје са мало млека, досути две кашике брашна,

додати киселу воду, мало соли и шећера. Загрејати у тигању мало уља, испећи палачинку са једне стране, преокренути је у ваздуху

или виљушком и допећи са друге стране. Пријатно!
2.☺ Претвори глаголске облике у инфинитив:

мислим, слушао сам, радим, изашао сам, печете, сликају.

проћи, слушати, рећи, спавати, исплести, ујести, отрести, маћи, наћи, гледати.

Боље с мудрим плакати него с лудим пјевати. Мудра је мука преварити. Лакше је чувати овце него новце. Речи треба мерити, а не бројати.

Не вреди више чекати. Не могу веровати како је тешко некада бити фер. Морам и ја прочитати ту књигу. Нису нам се могли јавити. Наједанпут стане дувати јак ветар. Чим он почне говорити, се утиша. Срамота га је признати да није радио. Погрешно је чекати да други почну. Он је кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати. Учити је задовољство. Пријатно ми је шетати с тобом.

Ево примера: Свирати је уживање. Није тешко учити.

Ко љети пландује, зими гладује. Добра овца не блеји много, али много вуне даје. Тиха вода бријег рони. Човек се до смрти учи. Више ум замисли него море понесе. Паметан полако иде а брзо дође.

3.☺Издвој глаголе у облику презента у следећим реченицама и одреди њихово лице и број:

Баш гледам могу ли они да прођу. Надамо се да стижете на време. Морам да му помогнем, јер он сам не може да се избори са тим.

4.* Подвуци глаголе у облику презента у овом одломку:

„Неколико дјевојака кад је суша иду по селу од куће до куће, те пјевају и слуте да удари киша. Једна се дјевојка свуче до кошуље сасвијем, па се онако гола увеже и обложи различном травом и цвијећем тако, да јој се кожа нигдје не види ни мало, и то се зове додола, па онда зађу од куће до куће. Кад дођу пред кућу, онда додола игра сама, а оне друге дјевојке стану у ред и пјевају различне пјесме; потом домаћица или друго какво чељаде узме пун котао или кабао воде, те излије на додолу, а она једнако игра и окреће се. У додолскијем се пјесмама припијева на крају уза сваку врсту: ој додо, ој додо ле.“

Вук Караџић Етнографски списи, одломак

„Певам дању, певам ноћу,

Певам селе, што год хоћу:

И што хоћу, то и могу,

Само једно још не могу:

Да запевам гласовито,

Гласовито, силовито,

Да те дигнем са земљице,

Да те метнем међ звездице.

Кад си звезда, селе моја,

Да си међу звездицама,.

Међу својим, селе моја,

Милим сестрицама.“

Бранко Радичевић Мини Караџић у споменицу

„Јечмена жута поља зрела,

Речни се плићак зрачи;

Купина сја сунчана, врела,

Ту змија кошуљу свлачи.
Пут прашљив куд се мрава вуче

За четом црна чета;

Железну жицу цврчак суче,

Најдужу овога лета.

С топола јастреб млади

Баци у сунчев сјај и злато

Свој крик вечите глади.“

Јован Дучић Поље


Презент се гради од презентске основе и наставака за презент. Презентска основа се добија када се од првог лица множине презента одбије наставак –мо за 1. лице множине.

У трећем лицу множине наставци код неких глагола се додају на окрњену презентску основу ( без крајњег самогласника), на пример: они раде, они беру.

Користан савет!

Не заборави: прост глаголски облик се гради од глаголске основе и наставка. Чини га само један глаголски облик: чух, видим, мислити, скочивши, сумњајући...

Сложен глаголски облик се увек гради од помоћног глагола и главног глагола. Он се увек састоји од најмање два глагола, помоћног и главног: видео би, слушали смо, били смо путовали...
За лакше памћење:

Прост глаголски облик = основа + наставак за грађење

Сложен глаголски облик = помоћни глагол + главни глагол

Да ти помогнемо!

Да ли су глаголски облици: умије се, не види се, прости или сложени?

Повратна речца „се“ и одрична речца „не“ не утичу на сложеност глаголског облика, не рачунају се, нису глаголи, дакле, ови глаголски облици су прости!
7.* Изведи инфинитивну и презентску основу следећих глагола:

наићи, загристи, сећи, макнути, дати, мислити, савити, извући.

„Понекад мрачно и тешко падне човеку на душу тихи нејасни страх, који му одузме сву снагу, сву радост, све поуздање. Горчине свакодневног живота одједном постану силне, несносне; јави се савест, удари по срцу као чекићем и сви греси, и они најмањи, већ заборављени, изиђу пред очи. Зашто живети даље?“

Иван Цанкар Десетица
9.☼ Напиши свршене глаголе према датим глаголима и изведи 1. лице једнине презента свакога од њих:

закључивати, истрчавати, обећавати, приближавати, издржавати,

забрањивати, записивати, смиривати , избацивати, скраћивати.
10.☼ Изведи 1. лице једнине презента ових глагола:

Кретати, скакати, скакутати; шапнути, шапутати; цвокотати, кликтати, сести , седати, седети; срести, сретати; дати, давати; пасти, падати; пући, пуцати; лећи, легати, лежати; проћи, пролазити; вући, сећи, тећи, пећи.

„Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе,

А свежи јутарњи дах пролеће долине мирне,

И шум се разлеже благ кад својим студеним крилом

У голе гранчице дирне...“

Војислав Илић Зимско јутро

Они су се повукли чим смо јавили да долазите. Хоћеш ли доћи? Ми ћемо ти помоћи. Нећу ићи. Он ми је помогао. Е, баш су те прешли. Ви бисте знали све о томе.

„Први људи дуго времена нису знали како да се послуже рукама, ногама и умом: гледали су, а нису видели, слушали су, а нису чули. Никакав занат ни вештину нису знали. Нису умели да тешу греде ни брусе камење, нису знали да пеку цигле ни куће да граде. Врвели су и лутали тамо-амо као мрави.“

Густав Шваб Прометеј
2.☺ Подвуци све облике презента у тексту задатка 1.

За оне који желе да знају више!

Глагол ЈЕСАМ у именском предикату врши улогу споне (повезује особину и субјекат коме се та особина додељује), па се назива копула или спона. Он није помоћни глагол.
3. ☺ Подвуци све помоћне глаголе у тексту 1. задатка.
4. * Напиши радне глаголске придеве у мушком роду једнине и женском роду једнине следећих глагола:

моћи, сећи, наћи, сићи, умети, клекнути, спремити, славити.

У облицима мушког рода радног глаголског придева између последњег слова инфинитивне основе и наставка –о за радни придев не сме да се пише слово Ј.

На пример: пи-о, би-о, ши-о.

Ја сам се пито што не долазиш. Бијо сам се успаво, па сам се на брзину умијо и истрчо из куће. Нисам попијо лек.

Озебао човек треба да се загреје. Он је озебао на скијању.

Остарели људи треба да пазе на себе. Они су остарили за ових 10 година. Млеко је прекипело. Прекипело млеко треба очистити са шпорета.


ПЕРФЕКАТ
Перфекат је сложен и личан глаголски облик који казује радњу која се дешавала у прошлости, пре тренутка говора.

Гради се од презента помоћног глагола јесам и радног глаголског придева.
1. ☺ Подвуци глаголе у облику перфекта у следећем одломку:

„Матуранти су устали, без речи и без шума, такорећи. Професор их је у чуду погледао. Погледао је потом и у прозор наспрам врата и мирно је отишао до њега и лепо спустио шешир на полицу. ПоИдемо даље! је погледао у матуранте, Били су тако мирни, да им ни бубице нису биле равне. Колико се сећао, а тога би се сећао, никад нису били тако мирни. Прегледао је столицу, завирио под катедру. Није веровао да су се ђаци смирили без икаквог разлога, без неке планиране ђаволије. Отворио је дневник, али није знао шта да почне. Ова неуобичајена тишина избацила га је из седла. Помислио је како је ово стање да се излуди. Устао је и пошао међу ђаке.“

Милован Витезовић Шешир професора Косте Вујића
2.☺ Овај одломак је написан у презенту. Прочитај га у перфекту.

„Снег веје и веје све више, а Хајди једва чека да цела кућа буде завејана. Сутрадан изађе деда, па разгрне снег око целе куће и баци га на гомилу. Увече деда устане и извади вечеру из ормана, а Хајди привуче столице столу. Петар широм разрогачи своје округле очи кад виде колики је комад сувог меса Чика с Планине дао њему.“

Јохана Шпири Хајди

За оне који желе да знају више!

Ослушни како звучи одломак испричан у перфекту. Који глаголски облик чини да текст звучи занимљивије и узбудљивије: презент или перфекат?

Презент, наравно!
3.☺ Напиши правилно 1. лице једнине мушког рода перфекта следећих глагола:

радити, купити, стајати, стати, извинити се, извинути се, бити, пити.

Шта тачно значи извинити се, а шта извинути се?