Мр Маја Анђелковић Шегуљев
ЗБИРКА ЗАДАТАКА
ИЗ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА
за пети разред основне школе
Београд, 2010.
Мр Маја Анђелковић Шегуљев
ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЗА 5. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Рецензентска комисија
Доц. др Александар Милановић, председник, Филолошки факултет у Београду
Ас. мс Дина Томић, члан, Филолошки факултет у Београду
Даниела Стефановић, члан, професор српског језика у Основној школи „Јелена Ћетковић“ у Београду
Уредник
мр Бранислава Марковић
Одговорни уредник
Слободанка Ружичић
Директор и главни уредник
Мирољуб Албијанић
Садржај:
Задаци и решења
ПРЕДГОВОР………………………………………………..
ВРСТЕ РЕЧИ.........................................................................
Облици променљивих речи.........................................
ПАДЕЖИ
Номинатив.....................................................................
Генитив..........................................................................
Датив..............................................................................
Акузатив........................................................................
Вокатив..........................................................................
Инструментал...............................................................
Локатив..........................................................................
ПРОМЕНЉИВЕ ВРСТЕ РЕЧИ
Именице.........................................................................
Придеви..........................................................................
Придевски вид.....................................................
Поређење придева или компарација….……..... Заменице.........................................................................
Именичке заменице.............................................
Бројеви.............................................................................
Глаголи............................................................................
Глаголски вид.......................................................
Глаголски род.......................................................
Глаголски облици.................................................
Инфинитив..................................................
Презент........................................................
Презент помоћних глагола..............
Радни глаголски придев.............................
Перфекат......................................................
Футур............................................................
НЕПРОМЕНЉИВЕ ВРСТЕ РЕЧИ Прилози............................................................................
Предлози...........................................................................
Речце.................................................................................
Везници.............................................................................
Узвици...............................................................................
РЕЧЕНИЦА
Реченице у говорној улози...............................................
Реченице по саставу..........................................................
ГЛАВНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ
Субјекат..............................................................................
Предикат............................................................................
ЗАВИСНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ
Именичке одредбе: атрибут...........................................
Именичке одредбе: апозиција..........................................
Прилошке одредбе...........................
Допуне: прави и неправи објекат....................................
ПРЕДГОВОР
ПРЕД НОВИМ САЗНАЊИМА
Добро дошли у пети разред!
Поздрав свим истраживачима српског језика!
Пред вама је цела година узбудљивог истраживања сопственог језика и његових законитости. Граматика нас учи да сва правила у животу имају изузетке, подсећа нас да су стара знања увек потребна, да се знање мора обнављати и ширити. У граматици, као и у животу, увек постоји још нешто што се може научити.
Правопис нам омогућава да комуницирамо са светом на прави начин.
У овој збирци задаци су груписани по тежини. Смeшком (☺) су означени задаци који садрже елементарна знања, довољна за оцене 2 и 3. Виши ниво (оцена 4) означен је звездицом ( * ), а највиши ниво (оцена 5) сунцем ( ☼ ).
Збирка прати лекције из граматике.Уз њену помоћ лакше ћете обновити оно што сте већ научили у претходном разреду, а нове области савладати још боље.
Поједини текстуални примери у збирци су прилагођени потребама и могућностима ученика.
Решења задатака дата су на крају књиге. Посебно су истакнути изузеци, каквих у граматици има доста. Лако ћете их уочити и још лакше запамтити.
Ову збирку задатака чувајте. И следеће године добро ће вам доћи да обновите градиво и подсетите се свега што сте учили.
Аутор се захваљује уредницима и рецензентима који су допринели да ова збирка задатака буде доступна свима вама.
Аутор
ВРСТЕ РЕЧИ
Именице Прилози (неки)
Заменице Предлози
Придеви Везници
Бројеви (неки) Речце
Глаголи Узвици
Прилози (неки) Бројеви (неки)
Све речи у српском језику деле се на врсте у зависности од свог значења, службе у реченици и облика.
Променљиве речи се тако називају јер приликом употребе у реченици мењају свој облик. Непроменљиве речи увек остају исте, не мењају свој облик.
Да ли знаш како се мењају променљиве врсте речи?
Именице се мењају по падежима и броју.
Придеви се мењају по роду, броју и падежима, а имају одређени и неодређени вид и степен поређења.
Неке заменице разликују лица, а мењају се по броју, роду и падежима.
Неки бројеви се мењају по падежима, роду и броју.
Глаголи разликују глаголске облике, лице, граматички род и број, стање (актив и пасив)− и потврдност / одричност.
Неки прилози се мењају по степену изражености особине, на пример: лепо, лепше, најлепше или много, више, највише.
За оне који желе да знају више!
Промена именских речи (именице, заменице, придеви, неки бројеви) по падежима зове се ДЕКЛИНАЦИЈА.
Промена придева и неких прилога по степену изражености особина зове се КОМПАРАЦИЈА.
Промена глагола по глаголским облицима и лицима зове се КОНЈУГАЦИЈА.
1.☺ Одреди врсте променљивих речи у следећим реченицама:
„Ти добри људи помагали су јој свакад у тежем раду пољском — што већ не може да савлада слаба женска рука.
Они јој узору мало њиве, посеју и среде као себи.“
Милован Глишић Прва бразда
2. ☺ Подвуци придеве и одреди њихове врсте у следећим реченицама:
„Хвала богу, дечица су Мионина здрава и весела, разборита и вредна. Одевена су као из најбоље газдинске куће.“
Милован Глишић Прва бразда
3.* Одреди врсте променљивих речи у следећем одломку:
„Клара је била срећна као никад у животу. Упијала је златну сунчеву светлост, свеж ветрић, нежни мирис цвећа. Петар је заспао после напорног хода, а козе се попеле горе до жбуња.“
Јохана Шпири Хајди
4.* Подвуци заменице у следећим примерима и одреди њихово лице, број и род (ако га заменица разликује):
Ја се њега не бих сетио, а ни ти ниси био бољи. Не дајте им да вас победе! Видиш ли је? Чуо си за њ? Не слушај га! Не дај јој да нас претекне!
ОБЛИЦИ ПРОМЕНЉИВИХ РЕЧИ
Променљиве речи се тако зову зато што имају различите облике за род, број и падеж, придеви још и придевски вид и компарацију, а глаголи за лица и глаголске облике.
Облици именица називају се падежи. Падежа има седам у једнини и седам у множини. По падежима се мењају именице, заменице, придеви и поједини бројеви.
При промени именица основни део речи се не мења. Он се зове основа речи. Мењају се само наставци за облик, на пример: глав+а, глав+е, глав+и, глав+у, глав+о, глав+ом, глав+и.
Ако од једне речи градимо другу реч додајући наставке, то су онда наставци за грађење речи, на пример: мир: мир+но, Мир+ка...
1.☺ Подвуци наставке за облик речи:
дечаком, дечаку, дечаци, сата, сатом, сати.
2.☺ Подвуци наставке за грађење речи:
дечаков, нечовечан, младост, лекар, пекар, татин, свестан, тркач.
Користан савет!
Када мењаш облик једне исте речи, користиш наставак за облик.
Када градиш нову реч, користиш наставак за грађење речи.
Да ти помогнемо!
Треба разликовати наставак за облик и наставак за грађење речи. У следећем примеру уоквирени су сви наставци за грађење именица, а подвучени наставци за облик именица.
Јуче сам била код лекара. Лекар ми је рекао:
― У овом леку се налазе супстанце које ће ти
помоћи. Обавезно са леком попиј и воду. Прочитај упутство које сам ти дао!
Лечење је било успешно. Мада су ми и све поморанџе и супе које сам појела биле од помоћи. Сада сам здрава.
3.☺ Изведи именице од глагола наставком за грађење речи –ње и напиши како се зове ова врста именица:
писати, учити, гледати, пливати, сањати.
4. ☺Како се зове човек који:
ради, штеди, пише, чисти, помаже, кува, кроји.
5.☺ Од датих глагола изведи именицу која означава место на којем се врши радња:
играти, учити, клизати, скијати, читати.
6.☺ Изведи што више речи од именица додавањем наставака за грађење речи:
ред, глас, дим, магла.
7. ☺ Изведи именице од придева:
крив, прав, бео, здрав, црн, брз.
Користан савет!
Деминутив је реч са умањеним значењем, а аугментатив је реч са увећаним значењем. На пример, од именице нос, деминутив гласи: носић, а аугментатив гласи: носина.
8.☺ Изведи деминутиве и аугментативе именица:
нога, рука, зграда, птица, коњ.
9.* Изведи нове речи користећи наставке за грађење речи:
пут, род, суд, рад, ред, сан, лек, вук.
10.* Подвуци наставке за облик и уоквири наставке за грађење речи у следећим примерима:
граду, градом, града, градски, градња.
11.* Подвуци наставке за грађење речи:
доктора, докторски, доктором, доктори, докторка, докторат, доктору.
ПАДЕЖИ
Све падеже делимо на независне и зависне. Независни падежи су номинатив и вокатив.
Зависни падежи су генитив, датив, акузатив, инструментал и локатив. Они означавају да именица стоји у неком зависном односу према другим речима у реченици.
Промена по падежима назива се деклинација.
НОМИНАТИВ
Номинатив је основни облик именске речи. Он се добија на питање: Ко? или Шта?
У реченици врши службу:
1. субјекта, када означава вршиоца радње или носиоца стања и особина, на пример: Небо је данас ведро и плаво.
2. именског дела прeдиката (именског предикатива), којим се субјекту најчешће приписује нека особина, на пример: Небо је данас ведро.
Номинатив је независан падеж и може да стоји самостално, на пример у речницима, као име ученика у дневнику, назив филма у новинама...
Уз реч у номинативу никада не стоје предлози.
1.☺Одреди службе речи у номинативу у следећем примеру:
Оља се играла са Дијаном испред куће. Сунце је сијало, небо је било ведро, а смех је одзвањао улицом. Дечак је стао пред Ољу. Она га је питала:
— Како се зовеш?
— Ја сам Иван. Хајде да се играмо.
2.☺ Одреди службе подвучених речи у номинативу у следећим примерима:
Иванови кликери су били заиста лепи. Иван је победио у игри кликерима. Оља је победила у вожњи бицикла. Њен бицикл је био најбржи.
3.* Напиши реченице у којима ће именица Саша вршити службу субјекта и именског дела предиката.
4.* Подвуци именске делове предиката (именске предикативе) у реченицама:
„Детиња Царица је сада била лепша. Њена подерана хаљина је опет била нова и блистава, а њена сребрнаста коса била је сјајна и светлуцава.
Дечак у огледалу је витак и чудесно леп. Ипак, најлепше су биле
његове руке. Оне су нежне и снажне.“
Михаел Енде Бескрајна прича
5.*Одреди службу подвучених речи у овом интересантном одломку:
„После једне туче у ливерпулској луци Џон Пиплфокс, чувени гусарски капетан, био је пензионисан. Када се, међутим, у Кинеском мору појавило седмоглаво чудовиште, и почело као од шале да потапа енглеске, и не само енглеске лађе, јави се наш гусарски капетан и рече...“
Душан Радовић Капетан Џон Пиплфокс
6.☼ Употреби у реченици именице мајка и цвет као субјекат и као именски део предиката (именски предикатив).
7.☼ Можеш ли да тачно одредиш која именица врши службу субјекта у следећим примерима?
Кућа мог деде је најлепша у селу. Чула се шкрипа врата. Кола Зорановог оца су испред куће.
ГЕНИТИВ
Генитив је падеж који се добија на питање: Кога или Чега?
Означава припадност или део нечега.
Када генитив означава припадност, онда се назива присвојни или посесивни генитив и тада у реченици врши службу атрибута, на пример:
Покупио је листове књига (новина, свеске, вежбанке, храста) са пода. Или:
Соба је била окупана топлим зрацима сунца.
Сунчеви зраци = зраци сунца
(атрибут) (атрибут)
1. ☺ Претвори присвојне придеве у именице у генитиву у служби атрибута (ако је потребно, уз генитив употреби и предлог):
брезова кора, морски плодови, дечији гласови, изворска вода, градске улице, воћна салата.
2.☺ Издвој речи које су у присвојном генитиву и одреди њихову службу:
Кола мог брата су се покварила. Са интересовањем је посматрао лет птица. Видели смо трагове патака у грмљу.
3.☺ Подвуци генитиве у служби атрибута:
Ловац је видео трагове зеца. Купио је играчку својих снова. Мама ми је направила торту од чоколаде. Носим џемпер од вуне. Направио је кућицу од дасака. То је мој брат од тетке. Он слуша савете свог старијег брата. Јесен је плодно доба године.
Да ти помогнемо!
Разликуј атрибут и прилошку одредбу за место.
Ако реч одређује именицу, онда је атрибут. Ако одређује глагол, онда је прилошка одредба за место.
На пример:
Склонио је књигу са стола. ‒ са стола одређује глагол (склонио је), па је у служби прилошке одредбе за место.
Књигу са стола сам ставила на полицу. ‒ са стола одређује именицу (књигу), па је у служби атрибута.
2. Друга служба генитива је прави објекат. Генитив се тада зове деони или партитивни генитив јер означава део нечега:
Појео је торте и попио сока.
Како још може да се изрази ова реченица? Да покушамо овако: Појео је торту и попио сок.
Да ти помогнемо!
Ако деони генитив може да се замени акузативом без предлога (правим објектом), онда је и деони генитив прави објекат.
4.* Подвуци деони генитив у реченицама и провери да ли је прави објекат:
Купио сам јогурта и млека. Јео сам чоколаде. Узми кекса.
5.* Подвуци речи у генитиву и одреди њихову службу:
Треба да купим на пијаци парадајза, краставаца и купуса.
Попио сам воде и понео сока за моје другове.
За оне који желе да знају више!
3. Генитив може да врши и службу прилошке одредбе за место и тада означава место вршења радње. Тада обавезно стоји уз предлог.
6.* Подвуци речи у генитиву са одговарајућим предлогом које су у служби прилошке одредбе за место:
Били смо близу потока, шетали смо се око шуме, поред брда и стигли до замка веома брзо. Деца су се окупила око учитеља. Пролазим поред твоје
куће. Дошао сам испод моста. Изнад куће се дизао црни дим. Овце пасу на ливади иза куће.
7. * Подвуци генитиве са и без предлога и одреди њихове службе:
„Храст има корен који продире до већих дубина и влажнијих слојева земље. Кора храста је испуцала, па се на киши добро овлажи и са спољашње и са унутрашње стране. Због тога ће наелектрисање муње са храста протицати и испод коре. Стабло ће зато бити озбиљно оштећено.“
Томислав Сенћански, Чудеса електрицитета
8.* Подвуци све речи које су у генитиву и одреди службу и значење генитива:
Родитељи су ме замолили да средим собу мог млађег брата. Међу његовим играчкама сам нашао точкић свог аутомобилчића и листове једне старе сликовнице.
Прво сам рашчистио бојице, затим сам покупио тенкиће са пода, а своје кликере сам склонио са полице.
Када сам завршио, мама ми је као награду дала торте. Сам сам узео и сока.
Однео сам посластице до сточића, сео испред телевизора и уживао у заслуженој награди.
9.☼ Одреди падеже и службу подвучених речи:
Иван је добио зеца за пети рођендан. Његово име је Њушкица. Длака Њушкице је бело-црна, а репић зеца је бео и пуфнаст.
У пролеће једе зелениша – највише воли листове маслачка и ладолежа, а лети поједе све травке из дворишта. Зими једе купуса и шаргарепе, а хоће да смаже и кору банане и кивија. Увек му дамо и хлеба, да оштри зубиће. Оља му сипа свеже воде и дотури зелених листића, за сваки случај.
10. ☼ Подвуци све облике генитива са и без предлога у овом занимљивом одломку:
„Најраније претходнице наше азбуке су семитске азбуке које су створили народи са источних обала Средоземља. Познати су нам нацрти свих слова свих сугласника из свих језика, али су изоставили самогласнике. Њих је додавала особа која је читала текст са папируса.“
Карен Бруксфилд Свет писмености
ДАТИВ
Датив је падеж који се добија на питање: Коме или Чему?
У реченици врши службу прилошке одредбе за место и неправог објекта.
Датив који означава усмереност (правац у којем се нешто креће) врши у реченици службу прилошке одредбе за место, на пример: Журимо кући!
Датив који означава да је некоме нешто намењено врши службу неправог објекта, на пример: Дај брату књигу.
Објекат, дакле, може бити прави и неправи.
Прави је у акузативу и деоном генитиву, а неправи у дативу или неком другом зависном падежу.
Да ти помогнемо!
Прилошка одредба за место у дативу:
— Тигар иде ка нама! Шуња се према ловцима!
Неправи објекат у дативу:
— Дајте тигру ручак, иначе ће појести ловце!
1. ☺ Подвуци дативе са предлозима и без предлога у служби прилошке одредбе за место:
Идем кући. Ђаци журе ка школи. Воз је јурио ка Новом Саду. Потрчали смо према друговима.
2.☺ Издвој неправи објекат у дативу и прави објекат у следећим примерима:
Донеси учитељици свеску. Пошаљи писмо тати. Купи девојци цвеће. Дај сестри чоколаду и бомбоне, брату врати његове коцке и спреми се.
Неправи објекат у дативу:
Однеси мами цвеће.
Покажи мами да је волиш.
3.* Напиши реченице у којима ћеш реч лопта употребити као прилошку одредбу за место и субјекат. Сам одреди падеж који си искористио.
4.* Подвуци речи у дативу у овим реченицама и одреди њихову службу:
Прикрадали су се дворишту. Купи јој поклон. Понеси им чоколаду. Спремио сам изненађење својим пријатељима. Високи таласи одвукли су нас ка мору. Она ће увече доћи кући.
5.* Да ли знаш како ове именице тачно гласе у дативу?
Супруга, бака, Лука, коцка, мачка, тачка, маска.
6.* Подвуци речи у генитиву и дативу у следећим реченицама и одреди њихову службу:
Попио сам хладан сок из фрижидера. Стално гледа своје слике са излета. Чим је изашао из куће, позвао ме је. Помогла сам им у чему год сам могла. Обећала сам јој да ћу истрајати.
7.* Одреди падеж, службу и значење подвучених речи у следећим примерима:
Ивица и Марица су опрезно кренули ка шуми. Шуњали су се према кућици вештице. Кућа вештице је била скривена иза грмља.
8.* Подвуци облике генитива са предлозима у следећем одломку и одреди њихову службу:
„Хари стаде у ред иза дечака из Грифиндора. Професорка Мек Гонагал тихо је постављала четвороножну столицу испред првака. Хари подиже штап изнад главе. Млаз црвених и златних варница покуља с једног краја право у вис.“
Џоана Ролинг Хари Потер и камен мудрости
9.* Одреди познате падеже и њихову службу у овим примерима:
Чим се Марко јавио мајци да долази кући, она му је рекла да ипак оде код сестре. Понео је сестри бомбона, а брату ауто.
10.☼ Одреди падеже и службу подвучених речи у следећем одломку:
Чудовиште је одједном изронило иза брода и кренуло ка гусарима. Гусари су се уплашили. Капетан се снашао и довикнуо чудовишту:
—Слушај ти, гуштеру један зелени, не прилази броду, иначе...
Чудовиште се нагло окренуло према капетану. Море се узбуркало. Капетан је викнуо:
—Ја ћу ти, седмоглаво чудовиште, поставити нека питања...“
Душко Радовић Капетан Џон Пиплфокс
11.☼ Одреди падеже и службу подвучених речи у следечим реченицама:
Леп дан је освануо. Пробудио ме је цвркут птица. Зраци сунца су обасјавали широка зелена поља, чуо се хук потока. Погледао сам ка врху планине, који је био бео. Испред куће су расле љубичице. Набрао сам букетић и понео својој мајци у собу.
За оне који желе да знају више!
Неки глаголи кретања, као што су: прићи, прилазити, прикрадати се... уз себе имају именицу у дативу која врши службу неправог објекта, а не службу прилошке одредбе за место, на пример: Прилазимо кући. Пришао је колима. Прикрадао се хајдуцима. Примакао се учитељу. Све подвучене речи су у служби неправог објекта у дативу.
АКУЗАТИВ
Акузатив је падеж који се добија на питање: Кога или Шта?
У реченици може да врши службу правог објекта, када означава појам који трпи радњу (предмет радње), на пример: Пишем песму. Слушам музику. Подсети се у ком још падежу стоји прави објекат.
Достарыңызбен бөлісу: |