Дуг држава бивше сфр југославије већи од 133 милијарди евра односно око 185 милијарде $ Како су нас опљачкали



бет3/3
Дата15.07.2016
өлшемі360.29 Kb.
#199985
1   2   3

3. Треће питање се односи на попуну девизних резерви за које се од ММФ лако могу добити кредити по неколико десетина милијарди долара или евра. Ово питање је важно да би се схватило како добијете кредит, који овде никада не стигне, а који редовно отплаћујете. Важно је и да би се схватило како се хиљаде милијарди упумпаних долара и евра, од безвредних папирића претварају у реалну и опрану валуту. Када нам ММФ нпр. одобри кредит од 300 милиона $ за попуну девизних резерви, то значи да је на рачун НБС (Народне банке Србије) дописано још 300 милиона $ и оне су сад потпуно реалне, „опране паре“ јер је то дуг који смо ми прихватили и једног дана ћемо морати да га вратимо. Али оне остају тамо негде у страним банкама, у Америци, Немачкој или Енглеској, јер ми наше девизне резерве чувамо у иностраним банкама. ММФ не штампа паре већ му нека „JPMorgan Chase“ дала 300 милиона $ да их пласира и они су нама одобриле кредит за попуну девизних резерви, нама је тај кредит уписан али се долари из „JPMorgan Chase“ нису ни померили јер ми код њих чувамо део наших девизних резерви. На одобрени кредит плаћамо од 5,5-6,5% камату (зависно од аранжмана) а на наше доларе које држимо у „JPMorgan Chase“ добијемо 2% камату, - јер Динкић објашњава, ако их држимо код нас нећемо имати ни тих 2% камате. Све то одрађују Динкић и Јелашић, и нико живи, па ни министарство финансија, не зна где су, у којим банкама и којим валутама те резерве. Собзиром на велике промене курса долара, евра, фунте… Колико смо на 12,5 милијарди $ девизних резерви изгубили или можда и зарадили.

Знам да девизне резерве не држимо у кинеским банкама. Ако погледате ову табелу рејтинга банака и сами ће те се запитати зашто? - ако су кинеске банке најмоћније и најсолидније. Ниједна није попустила под ударима ове финансијске кризе, чак на против додатно су ојачале, - а Кина има врло пријатељски приступ према нама како у УН по питању Косова тако и по осталим питањима. Девизне резерве држимо Западним банкама јер се тако елегантно чува од стране запада инсталирана „демократија“. Ако неко „полуди“ па изврши пуч, или неким уличним протестима смени демократске лопове, резерве ће одмах бити блокиране и са неколико стотина милиона долара и евра који се налазе у трезорима наше НБС држава никако не може да функционише. Западу Динкићева политика уништавања српске привреде одговара и они га у томе здушно подржавају и на овај начин. Када за изборну кампању „демократама“ затребају паре, они ће са ММФ-ом и „ЈПМорган Цхасе“ направити неки кредитни аранжман за попуну девизних из кога ће у „JPMorgan Chase“ остати неколико десетина милиона $ за кампању и победу на изборима.

На овако упрошћено објашњење о девизним резервама економски експерти ће ми с разлогом озбиљно замерити јер оне имају сасвим другу сврху. Девизне резерве служе за подршку динара и одржање његовог курса, сигурности рада банака и сигурности девизних штедиша, а говоре и о снази једне земље и њене економије. За тих помињаних 300 милиона $ ми овде можемо иштампати према курсу адекватну количину динара и то пласирати у привреду, помоћи позајмицама буџет… Али то је теорија. НБС не додељује привредне кредите она даје кредите комерцијалним банкама које их касније дају клијентима, а пошто су „наше“ банке у ствари стране, оне их не дају привреди већ грађанима за куповину роба широке потрошње – и то оне из увоза. У крајњем случају банкама се то више исплати без обзира гувернер хоће или мисли. Зашто Јелашић држи есконтну стопу НБС на 8,5%, док је референтна каматна стопа у фебруару била 16,50% да би у јулу износила 12% и како он са толиким основним каматама мисли да кредитира привреду. Зна ли Јелашић да је амерички ФЕД спустио камату на 0% у циљу покретања привреде и како ће наша привреда моћи да буде некоме конкурентна чак и ако добије неки кредит.

Знају ли Динкић и Јелашић да Словенија чији је БДП готово исти као и наш у Србији има само 1,753 милијарди евра девизних резерви, односно шест пута мање од нас. Да ли су они са тако малим девизним резервама потпуни банкрот или ми не желимо да са 3-4 милијарди из девизних резерви добро подстакнемо нашу привреду, кроз специјалне и наменске кредите за те потребе. Морам у ову слику отвореног гушења привреде да уградим и податак да је 1998 СР Југославија имала само 300-350 милиона $ девизних резерви па је привреда бар радуцкала. Сада са 12,5 милијарди $ стоји, јер се девизне резерве користе за сасвим друге трансакције.



Сврха овог дугог текста у ове вреле летње дане је била да објасним колико је све републике коштало разбијање СФРЈ и ваљда је бар сада, после толико година, многима постало јасно да смо сви ми велики губитници. Није ту било ни љубави ни мржње према Хрватима, Србима, Македонцима,… било је само голог интереса. Запад је на том разбијању добро зарадио, а кад је добра зарада у питању за њих ништа није свето. Тих готово 300 милијарди $ што државног, што привредног и личног дуга, враћаће и наши чукун унуци, али ће се и питати какви ли су то идиоти морали бити, да су од једне просперитетне земље направили згариште – чак и ако су се међусобно мрзели.

За писање овог текста коришћени су подаци из званичних републичких статистика, као и доступни подаци Народних банака, али због прерачунавања долара и евра по данашњем курсу а не курсевима из тих времена могуће су незнатне разлике. Економски стручњаци ће замерити на исувише упрошћеним објашњењима, што је тачно, а ја ћу се „бранити“ да сврха текста није била да економским терминима збуњујем људе, већ да сваком и најпростијем човеку дочарам зашто је СФРЈ разбијена, и да ту појединци нису уопште били битни. Били су битни само долари. Да су нам на власт инсталирали уличаре и поданике, који нас још увек краду, омогућавајући западу да нас дере, и трећу кожу скида. Све је лепо упаковано у „демократију“, која са овим, што се бар на овим просторима бивше СФРЈ догађа, нема никакве везе, као ни са грчком сложеницом где је демос –народ а кратија -владавина. Демократија је владавина народа, а овде владају лопови, подељени у неколико „приватних фирми“, које су они назвали странкама, односно партијама, а до народа и државе им је ко до лањског снега.

Звонимир Трајковић

Политички аналитичар

www.trajkovic.rs

Достарыңызбен бөлісу:
1   2   3




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет