Годину адреса школе: новембар 221, Лаћарак 22221 тел
Италијански језик (четврта година учења)
жүктеу/скачать 3.73 Mb.
|
Италијански језик(четврта година учења)1. Именице Властите именице и заједничке, одговарајући род и број са детерминативом: Maria, Giovanni, Belgrado, Roma, Signor Rossi, Signora Rossi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa, итд. Системски приказ морфолошких карактеристика.
Облици одређеног и неодређеног члана. Основна употреба. Слагање одређеног и неодређеног члана са именицом или придевом. Члан спојен с предлозима di, a, da, in, su i con. Одређени члан испред датума: Огги è ил 25 novembrе. Испред имена дана у неделји abbiamo lezioni di lingua italiana il lineдì e il giovedдì. Употреба члана уз властита имена, географске појмове, имена градова и држава, презимена.Партитивни члан као суплетивни облик множине неодређеног члана (C’è un libro: Ci sono dei libri). Употреба члана уз присвојни придев и именице које исказују блиско сродство (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni). Положај члана и предлога уз неодређени придев тутто. Партитивни члан. Mangio delle mele. Изостављање у негацији. Non mangio pane. Употреба предлога ди уз изразе који изражавају одређену количину. Prendo un bicchiere d’acqua minerale. 3. Заменице Личне заменице у служби субјекта: io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro. Наглашене личне заменице у служби објекта: me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro. Наглашене личне заменице у служби директног објекта complemento oggetto: mi, ti, lo, la, La, ci, vi, li, le Ненаглашене личне заменице у пару: Compro il libro a Luigi. Glielo compro. Присвојне заменице (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro). Показне заменице (questo, quello). alcuni) Упитне заменице chi? i che?/ che cosa? Неодређене заменице придеви (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche
Релативне заменице (che, cui, il quale/la quale) 4. Придеви Описни придеви, слагање придева и именице у роду и борју. Описни придеви buono и bellо; неодређени придев tuttо. Посебне карактеристике придева santo и grande Компарација придева: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi. Maria e’ la piu’ alta della classe. Апсолутни суперлатив Maria è bellisima. Присвојни придеви: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Употреба члана уз присвојне придеве. Показни придеви: questo, quello. Назив боја, морфолошке особености придева viola, rosa, blu, arancione. Главни бројеви (преко 1000) и редни (до 20). Редни бројеви. 5. Предлози Прости предлози di, a, da, in, con, su, per, tra, fra и њихова основна употреба. Предлози dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro
Садашње време (Presente Indicativo) Императив (Imperativo), заповедни начин. Заповедни начин, за сва лица: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore.
Употреба глагола piacere. Перфект (Passato Prossimo) Правилних и неправилних глагола: Ho comprato un chilo di pesche. Sono andata alla stazione. Перфект модалних глагола volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano. Кондиционал презента (Condizionale Presente): Vorrei un chilo di mele, per favore ! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano ? Футур правилних и неправилних глагола. Noi tormeremo a casa alle cinque. Имперфекат (Imperfetto): C’era una volta un re e viveva in un castello. Плусквамперфекат (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stayione quando il treno era già partito. Презент конјунктива (Congiuntivo presente): Penso che Maria debba studiare di più. Прости перфекат (Passato Remoto) tvorba i osnovna upotreba, само рецептивно: Marco entrò e vide il computer acceso. Ma nella stanza non c’era nessuno. 7. Прилози Потврдни, одређни (sì, no). Основни прилози bene, male, molto, poco, troppo, meno, più и прилошки изрази за одређивање времена (prima, durante, dopo) и простора. a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù Упитни прилози: quando?, come?, perché? dove? Грађење прилога од придева помоћу суфикса mente Речце 8.Речца ci (с прилошком вредношћу), не 9. Везници: е, о, ма, се. 10. Реченица: Проста и проширена реченица у потврдном и у одричном облику. Упитна реченица: -с конструкцијом изјавне реченице потврдног облика и упитном интонацијом (Leggetе? Scrivete benе?); -с конструкцијом изјавне реченице у одричном облику и упитном интонацијом (Nоn leggetе ? Non Scrivete?).
узрочну, релативну, хипотетички период) Хипотетички период: Реална погодбена реченица Се fa bel tempo vano un gita. Се farà bel tempo andrò un gita. Иреална погодбена реченица, са имперфектом у протази и аподози: Се faceva bel tempo, andavo un gita. жүктеу/скачать 3.73 Mb. Достарыңызбен бөлісу:
|