Истраживање о родно заснованом насиљу у школама у србијИ



Дата01.07.2016
өлшемі199.9 Kb.
#169301

group 28


ИСТРАЖИВАЊЕ О РОДНО ЗАСНОВАНОМ НАСИЉУ

У ШКОЛАМА У СРБИЈИ

Центар за студије рода и политике (Центар) Факултета политичких наука, са Једницом за превенцију насиља Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Канцеларијом Дечијег фонда Уједињених Нација (УНИЦЕФ) и Институтом за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, од октобра 2013. године, припремa, спроводи и анализира истраживање о родно заснованом насиљу (РЗН) у основним и средњим школама у Србији.

Истраживање је спроведено као део два програма: прво, заједничког пројекта Уједињених нација Интегрисани одговор на насиље над женама који заједно спроводе Дечји фонд Уједињених нација (УНИЦЕФ), Програм Уједињених нација за развој (UNDP) и Агенција УН посвећена родној равноправнсти (UN Women) и друго, програма Школа без насиља, који спроводи Јединица за превенцију насиља, Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, УНИЦЕФ и Институт за психологију Филозофског факултета.

УВОД - ОСНОВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О ИСТРАЖИВАЊУ


Ово истраживање је имало за циљ да провери заступљеност родно заснованог насиља (РЗН)1 у основним и средњим школама у Србији, као и ставове ученика, ученица и запослених о родним улогама и РЗН-у. Такође, циљ је био и да се испитају и предложе добре праксе превенције и интервенције у случајевима истраживаних врста насиља. Циљна група су ученици и ученице од 4. разреда основне школе до 4. разреда средње школе, као и наставници/е и стручни сарадници/е истих школа.

Родно засновано насиље сe до сада и код нас, као и у свету, првенствено истраживало међу одраслима (најчешће у приватној сфери, породици), а деца и млади су посматрани само као пасивне жртве. Такође, претходна истраживања у школама у Србији, која су узимала категорију рода у обзир, пре свега су се бавила анализом уџбеника или су била из перспективе наставника и наставница. Ово истраживање се разликује не само по обиму, већ и по томе што за предмет проучавања има и искуства родно заснованог насиља, као и ставове, и то према родно заснованом насиљу, али према родним улогама; затим, укључује и ученике/це и наставнике/це; и најзад, обухвата и основне и средње школе.Према томе ово је прво истраживање у Србији у ком је на великом узорку испитивана присутност и учесталост различитих форми родно заснованог и сексуалног насиља у школама.


МЕТОДОЛОГИЈА


Израђене су различите верзије упитника за девојчице и за дечаке уз уважавање разлика међу њима, као и уз употребу родно осетљивог језика. Такође, упитници су прилагођени узрасту (постојале су по три верзије упитника, за млађе основце, за старије основце и за средњошколце). Поред ових, израђене су још две верзије, једна за наставнице и наставнике и друга за стручне сараднице и сараднике. Дакле, у истраживању је коришћено осам различитих упитника.

Сам упитник о РЗН-у подељен је у два дела. У првом делу налази се скала ставова према родним улогама, како у приватној тако и у јавној сфери, као и скала ставова према родно заснованом насиљу. У другом делу упитника, налазе се питања о искуству различитих врста родно заснованог насиља, као што су на пример: вербално РЗН, визуелно РЗН, електронско, сексуално узнемиравање, физичко сексуално узнемиравање и насиље од стране бившег или садашњег партнера/партнерке.


Истраживање, односно прикупљање података је изведено у 50 школа (35 основних школа и 15 средњих школа), у децембру 2013. године.2 Попуњено је укупно 24985 упитника.

Табела 1: Структура узорка


Структура узорка

Број особа које су учествовале у истраживању

Мушкo

Женскo

Укупно

Наставници/е

721

1816

2537

Стручни сарадници/це

10

71

81

Ученици/е ОШ

6920

6689

13609

Ученици/е СШ

4736

4019

8755

Укупно

12387

12595

24982

РЕЗУЛТАТИ


Иако је реч о прелиминарним резултатима, ово истраживање је недвосмислено показало и документовало да у основним и средњим школама у Србији постоји родно засновано насиље. Укупно 69% ученика/ца основних школа и чак 74% ученика/ца средњих школа је одговорило да су најмање једном доживели/е бар један облик родно заснованог насиља током прва три месеца школске 2013/2014. године.

Табела 2: Број ученика/ца који/е су бар једном доживели/е неки од облика РЗН-а – у основној школи





Разред

Укупно

IV

V

VI

VII

VIII

Бр. уч.

1341

1595

1769

1966

1869

8540

%

53%

61%

70%

79%

83%

69%


Табела 3: Број ученика/ца који/е су бар једном доживели/е неки од облика РЗН-а – у средњој школи





Разред

Укупно

I

II

III

IV




Бр. уч.

1484

1664

1621

1388

6157

%

69%

74%

77%

77%

74%

У основној школи највећи проценат деце која су била изложена родно заснованом насиљу је у VIII разреду (83%), а у средњој подједнако у III и IV разреду (77%).



Учесталост РЗН


У графиконима који следе су приказани неки од резултата који се односе на учесталост одређених врста родно заснованог насиља. Дефиниције одређених облика РЗН-а налазе се на у Додатку 1.

Графикон 1: Учесталост појављивања појединих врста РЗН-а

у основној школи (у%)


У графикону 1 може се видети да су девојчице у основним школама најчешће изложене: визуелном РЗН-у (угрожавање приватности у виду вирења у тоалет или свлачионицу док су оне унутра) и физичком сексуалном узнемиравању (у виду штипања интимних делова тела), док су дечаци најчешће изложени: визуелном РЗН-у (у виду изложености вулгарним покретима) и физичком сексуалном узнемиравању (у виду насилног скидања одеће).

Када се детаљније анализирају род и узраст, забрињава податак да је једна од три девојчице у VII и VIII разреду основне школе доживела физичко сексуално узнемиравање.


Графикон 2: Учесталост појављивања појединих врста РЗН-а у средњој школи (у%)


У графикону који број 2 може се видети да су девојке у средњим школама најчешће изложене: сексуалној објектификацији и визуелном РЗН-у (у виду вирења у тоалет или свлачионицу док су оне унутра), док су младићи најчешће изложени: визуелном РЗН-у (у виду изложености порнографији и вулгарним покретима) и физичком сексуалном узнемиравању (у виду насилног скидања одеће).


Особе које чине РЗН


У графиконима који следе (Графикон број 3. и Графикон број 4.) могу се видети одговори дечака и девојчица који/е су пријавили/е изложеност РЗН и одговорили ког су рода особе које су починиле неку врсту РЗН-а над њима.

Графикон 3: Род особа које чине родно засновано насиље над дечацима у основној школи (у %)



На основу података добијених од ученика (дечака) можемо уочити да су одређене врсте РЗН-а3 над њима чинили најчешће други дечаци: за вербални РЗН (у виду родних предрасуда, вређања изгледа и сексуалне објектификације), за визуелно РЗН (у виду излагања вулгарним покретима, писању/цртању вулгарних порука/цртежа и излагању порнографији), за физичко сексуално узнемиравање (у виду насилног скидања одеће), као и за електронско сексуално узнемиравање и родно укалупљивање.

Графикон 4: Род особа које чине родно засновано насиље над девојчицама у основној школи (у %)



На основу података добијених од девојчица можемо уочити да су 10 од 12 врста РЗН-а над њима чинили чешће дечаци него друге девојчице. Електронско сесуално узнемиравање је једини облик РЗН-а који девојчице чине чешће једне другима.

Дакле, на основу података добијених од дечака, као и на основу података добијених од девојчица, дечаци су чешће чинили већину испитиваних облика РЗН-а и то, над другим дечацима и над девојчицама.


Обраћање ученика и ученица запосленима


Подаци добијени од запослених говоре да се ученици и ученице ретко обраћају за помоћ запосленима у школи када доживе родно засновано насиље. У основним школама 14% запослених је изјавило да им се 1 или 2-пута десило да им се неко обрати за помоћ у ситуацији физичког сексуалног узнемиравања, а само 3% да им се ово догодило више пута. У средњој школи 8% запослених каже да су им се обраћали/е 1 или 2-пута, а само 1% да им се то десило више пута. Графикони 5 и 6 односе се на основне школе, док графикони 7 и 8 приказују податке из средњих школа.
Графикон 5: Обраћање у ситуацијама вербалних облика РЗН-а

– ОШ - подаци од запослених



Графикон 6: Обраћање у ситуацијама физичког сексуалног узнемиравања

– ОШ - подаци од запослених

Графикон 7: Обраћање у ситуацији вербалних облика РЗН-а

– СШ - подаци од запослених


Графикон 8: Обраћање у ситуацији физичког сексуалног узнемиравања

– СШ - подаци од запослених



Ставови о родно заснованом насиљу


У оквиру овог истраживања испитавани су ставови ученика, ученица и запослених о родним улогама и о родно заснованом насиљу.

У овом сажетку резулзаза издвајамо ставове ученика/ца од 6. до 8. разреда основне школе: 



  • Преко 60% дечака и девојчица окривљује жртву за напад и сексуално насиље.

  • 60% дечака и 27% девојчица подржава насиље над хомосексуално оријентисаним особама.

  • За 44% дечака, сексуално узнемиравање девојчица је прихватљиво (шала и део одрастања), док још 18% није сигурно.

  • Готово петина (19%) дечака сматра да постоје ситуације у којима је оправдано да дечко удари девојку са којом је у вези, а још 11,5% је неодлучно по овом питању.

ЗАКЉУЧЦИ


Као што су резултати показали, родно засновано насиље у школама није појединачан проблем већ указује на широко распрострањене патријархалне обрасце који служе да се насиље оправда. Ово истраживање недвосмислено упућује на чињеницу да је родно засновано насиље структурни проблем који захтева систематска и дугорочна решења.

Оно што охрабрује јесте то да резултати овог истраживања указују и на потребу и спремност како запослених, тако и ученица и ученика да се о овој теми говори у школи. Укупно 77% ученица и ученика у основним школама изјављује да би желели/е да се о овим темама говори у школи, док је у средњим школама то изјавило 69% ученика и ученица. Такође, 75% запослених у ОШ и 68% запослених у СШ изјављује да би желели/е да прођу обуке на неку од ових тема (родне улоге, родна равноправност, родно засновано насиље).

Из тог разлога, посебно желимо да истакнемо да сматрамо да је овим истраживањем само започет дугачак и сложен процес борбе против родно заснованог насиља у школама у Србији али и да не сумњамо да ће горенаведене институције, као и представнице/и цивилног друштва свакако учинити све што је неопходно да се тај процес настави.

Истраживачки тим Центра за студије рода и политике Факултета политичких наука



Додатак 1: Дефиниција и врсте родно заснованог насиља


Родно засновано насиље (РЗН) је сваки чин насиља над неком особом због њеног рода, пола или сексуалне оријентације.

У патријархалном друштву, у коме су различите улоге намењене мушкарцима и женама, а улоге и особине мушкараца су привилеговане, жене и девојчице су чешће и озбиљније погођене различитим формама РЗН.



Врсте родно заснованог насиља (РЗН):

Постоји више начина да се разврста родно засновано насиље. Дефиниције које следе нису правне. За потребе овог истраживања дефиниције покривају много шири спектар ставова, изјава и понашања која постоје или се могу очекивати у контексту школе, детињства и рада са децом и младима. Неке од описаних врста понашања су кривична дела, док су друге изјаве и ставови који стварају климу у којој је родно засновано насиље могуће, пожељно и оправдано.

1. Родне предрасуде и родна дискриминација (сексизам) представљају сваку изјаву или понашање засновано на стереотипима о одвојеним улогама намењеним дечацима и девојчицама. Ако се такве изјаве изговоре или напишу у јавном простору, онда поред психолошког, ова врста насиља може имати и социјалну компоненту.

На пример, када неко каже девојчицама да не би требало да играју фудбал, да се не би повредиле или испрљале; то је родна предрасуда. У зависности од година старости и статуса особе која то изговори, може се радити о вршњаку који нема стрпљења за своје другарице током одмора или се може радити о случају дискриминације ако током часа вршњаци или наставник/ца не дозволе девојчицама само зато што су девојчице да учествују равноправно у школским активностима.

Родне предрасуде могу да се појаве на часу или током одмора, али односе се и на све оно што се пише на папиру, на табли, у ВЦ-у, на зидовима школе, као и на различите врсте електронске комуникације.

2. Родно укалупљивање (gender harassment) је понашање чији је циљ да се свако дете понаша као „типичан“ или „прави“ дечак, односно девојчица. То могу да чине одрасли или вршњаци/вршњакиње, и то кроз два механизма. Први је награђивање родно стереотипног понашања, а други је кажњавање дечака и девојчица који својим изгледом или поступцима одступају од крутих родних улога.

Типичан пример утеривања у родну улогу може да буде када неко каже дечаку „не буди девојчица“, и на тај начин искористи патријархалну идеју да је „лоше“ или „понижавајуће“ бити или понашати се као девојчица. Ако дечак можда настави да се интересује за плес или моду, пример утеривања у родну улогу може да буде и ако вршњаци одлуче да га туку како би га казнили за „женски“ хоби.

Поред физичког и емотивног повређивања, утеривање у родне улоге има још једну важну последицу, а то је да директно усмерава дечаке и девојчице на одређене прихватљиве активности, вештине, и касније школе или занимања, без обзира на њихове индивидуалне потребе, жеље и способности.

Разлика између родне предрасуде и родног укалупљивања је у томе да предрасуде користе патријархалне обрасце као средство, док су код укалупљивања стриктно одвојене мушке и женске улоге циљ.

3. Сексуална објектификација је коментарисање изгледа делова тела (које не мора бити исмевање или вређање), кроз коју се перципирана сексуална привлачност (посебно одређених делова тела) неке особе поставља као карактеристика која одређује њену вредност. Објектификација спада у РЗН зато што је део понашања које производи и учвршћује идеју да је најважније како неко изгледа. Овај стереотип пре свега погађа девојчице, али у последње време не заобилази ни дечаке.

Слике о томе како изгледа привлачно и пожељно тело се лако и брзо преносе од дечијих играчака као што су Барбике и из медија,тестварају слику о томе како би требало да изгледају лепе девојчице, односно девојке. Пример објектификације је сваки пут када неко мисли да је боље дати комплимент „лепшем полу“ уместо да се вреднује добра идеја или успешно спроведена активност.

4. Сексуално узнемиравање је, и Протоколом4 поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, дефинисано као навођење или приморавање на учешће у нежељеним сексуалним активностима, као и активностима којима дечак или девојчица није развојно дорастао/дорасла или их не схвата.

Cексуално узнемиравање могу чинити одрасли, али могу и деца.Иако га чине дечаци или девојчице који немају потпун или развијен однос према сексуалности, наведени примери понашања су и даље сексуално узнемиравање и захтевају адекватну реакцију одраслих. За потребе овог истраживања, сексуално узнемиравање смо поделиле на вербално, визуелно, електронско и физичко (укључује додир).


  • Вербално – коментари, инсинуације, добацивање, током часа или одмора су примери сексуалног узнемиравања које може имати и психолошке и социјалне последице. Овакви коментари могу да се односе на тачне или нетачне податке о некој особи, али оно што их разликује од осталих разговора јесте повређивање или омаловажавање нечије сексуалности, или изазивање осећања непријатности код присутних.



  • Визуелно сексуално узнемиравањеје подразумева показивање цртежа, слике или делова тела против воље особе којој се то показује, као и угрожавање приватности вирењем у ВЦ или свлачионицу за физичко.

Визуелно РЗН обухвата различите врсте понашања од показивања средњег прста, преко доношења порнографских часописа и показивања вршњацима у школи, до недозвољеног објављивања нечијих фотографија на интернету. Улазак или вирење у свлачионицу за физичко док се неко унутра пресвлачи је пример визуелног сексуалног узнемиравања, односно угрожавања приватности.

Особе које чине визуелно РЗН могу бити одрасли или деца, а последице у оба случаја могу бити и психолошке и социјалне у зависности од контекста самих поступака.



  • Електронско сексуално узнемиравање. Такође, важно је имати у виду да се сексуално узнемиравање може чинити и преко интернета и мобилног телефона, што га самим тим чини и електронским узнемиравањем. Снимање и приказивање особа, нарочито у ситуацијама као што су журке, екскурзија или путовање, постаје вид сексуалног узнемиравања чим се такав садржај стави на интернет без дозволе особа које су на таквом снимку.

Када говоримо о употреби друштвених мрежа преко рачунара или мобилних телефона, важно је имати у виду двоструки стандард према коме се сексуална активност и сексуална искуства дечака награђују (у што ранијем узрасту), док се девојчицама може догодити да трпе критике, подсмех и осуду за исто то понашање.

  • Физичко сексуално узнемиравање је сваки нежељени сексуални додир. Када говоримо о сексуалним додирима и пољупцима, важан је термин пристинак (на енглеском consent). Адолесценција, у коју свака девојчица и дечак улазе различитим темпом, је време када почињу да експериментишу и са сексуалним додирима. Сексуално узнемиравање почиње онда када су ти додири нежељени, односно када нема пристанка. Деца и малолетна лица никад не могу да дају пристанак за сексуални додир одраслима! Ако дође до сексуалног додиривања између одраслих и деце, то је већ само по себи унземиравање.

Најчешћи примери су „ваћарење“, штипање, трљање, скидање одеће, посебно девојчицама може да се деси да им неко вири под сукњу или им полије мајицу водом како би се провидела. Сексуално узнемиравање укључује и нежељени пољубац. Починилац може бити вршњак, вршњакиња или старија особа.

5. Сексуално насиље се односи на све теже облике насиља, као што је силовање, покушај силовања, силовање на састанку, силовање у партнерском односу (детаљније у бр. 6).

6. Насиље у партнерском односу обухватита различите врсте насиља између две особе које су сада у вези или су биле у вези у прошлости, као што су: психолошко, вербално, физичко, сексуално, економско; али се пре свега разликује по томе што се одвија у односу блискости и поверења који је злоупотребљен како би се добила или очувала контрола и моћ над партнерком односно партнером.


  • Психолошко - примери психолошког насиља у партнерском односу обухватају изражавање љубоморе, потребе да се контролише и ограничава како ће партнерка/партнер проводити време, са ким или како изгледа или се облачи. А могу да буду и застрашивање, вређање, претње, ухођење, прогањање, итд.

  • Физичко насиље се односи на сваки шамар, ударац или изазивање физичке повреде (гурањем или на неки други начин). Уколико стратегије психолошког насиља нису довољне да се успостави контрола и моћ, насилник може лако да пређе и на физичко насиље.

  • Сексуално насиље у партнерском односу је приморавање на било какав сексуални додир или контакт у ситуацији када партнер или партнерка то не жели. Иако су две особе у вези, то не значи пристанак на сваки сексуални однос или додир.

  • Поред горе наведених облика насиља, у партнерском односу могуће је да дође и до економског насиља кроз ускраћивање или уништавање имовине или новца.

7. Насиље због сексуалне оријентације је сваки чин психолошког, социјалног или физичког насиља који се оправдава предасудама и мржњом (хомофобијом) према особама које нису (или изгледају као да нису) хетеросексуалне оријентације.

У овом истраживању нисмо постављали питање о сексуалној оријентацији испитаница и испитаника (ни деце ни одраслих), тако да нема специфичних података о ЛГБТ особама као жртвама насиља. Међутимвеома су важни подаци који се могу видети из ставова „дечак који је заљубљен у другог дечака заслужује да добије батине“ и „особа која је геј не треба да предаје деци“.

8. Поред горе наведених облика РЗН, важно је нагласити да родно засновано насиље обухвата и присилни брак, проституцију и трговину људима. Иако било ко може бити жртва, ови феномени несразмерно више погађају девојчице и жене.


  • Присилни брак је она заједница у коју је нека особа ступила на наговор или присилу (најчешће) родитеља или рођака, а не својом вољом. Такође, присилни брак се односи на сваку брачну и ванбрачну заједницу у којој су једна или обе особе малолетне.

  • Проституција је присилно продавање сексуалних услуга за новац или другу услугу (на пример запошљавање, решавање проблема итд.), и увек је реч о сексуалној експлоатацији. Када се ради о деци, продавање сексуалних услуга је увек присилно, зато што не могу да дају пристанак.

  • Трговина људима или трафикинг је продаја и куповина, односно држање људи у циљу њихове експлоатације. Глобални је феномен, а жртве могу бити одрасли, али и деца. Док су мушкарци често жртве присилног рада, жене и девојчице чине већи број жртава и поред принудног рада и принудног просјачења, најчешће су приморане на сексуални рад, односно проституцију.

За даље читање:

Национална стратегија за спречавање и сузбијање насиља над женама у породици и у партнерским односима. Донета 2011. године. http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678

Конвенција Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истамбулска конвенција). Донета 2011. године.

http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/2246-13.pdf

„Како да спречите насиље у адолесцентној љубавној вези“, Инцест траума центар



http://www.crnps.org.rs/wp-content/uploads/Yes-I-am-mart-2014.pdf

Додатак 2: Врсте родно заснованог насиља у односу на питања из упитника


(за девојчице)

Различити облици

родно заснованог насиља






Питања (из упутника за девојчице)

Родне предрасуде

Да ли ти је неко из школе рекао да ниси довољно добра у нечему само зато што си девојчица (нпр. у појединим предметима, спорту)?

Родно укалупљивање

Да ли те је неко исмевао, вређао или малтретирао зато што се не облачиш или не понашаш као „права” девојчица?

Изложеност порнографији

Да ли ти је неко показивао непристојне цртеже или слике (нпр. из часописа, на мобилном или преко интернета),а да ниси желела?

Вулгарне поруке

Да ли је неко написао или нацртао нешто безобразно о теби на клупи, табли, зиду ВЦ-а, школе или на некомдругом месту?

Вулгарни покрети

Да ли је неко теби показивао непристојне покрете (показивање задњице, „средњег прста” и слично)?

Угрожавање приватности

Да ли је неко вирио у свлачионицу за физичко или тоалет док си била унутра?

Вређање изгледа

Да ли те је неко вређао или исмевао због изгледа?

Сексуална објектификација

Да ли је неко коментарисао изглед делова твог тела (задњице, ногу и слично)?

Електронско сексуално узнемиравање

Да ли ти се десило да неко твоје фотографије или снимак на коме си ти објављује на интернету или друштвениммрежама без твоје дозволе? (На пример, твоје слике са плаже или слике са журке или неке друге слике које нисижелела да покажеш другима.)

Скидање одеће на силу

Да ли је неко покушао да ти скине одећу (спусти панталоне, вири испод сукње и слично)?

Физичко сексуално узнемиравање

Да ли те је неко додиривао, штипао, хватао за интимне делове тела (нпр. задњицу) иако то ниси желела?

Присилно љубљење

Да ли је неко покушао да те пољуби на силу?



1 За дефиницију родно заснованог насиља уопште, али и за описе појединачних облика родно заснованог и сексуалног насиља погледајте Додатак 1.

2 У овој прилици биће презентовани само резултати квантитативног дела истраживања. У оквиру квалитативног дела урађено је осам фокус група, шест са ученицама и ученицама и две са запосленима.

3 За дефиније различитих врста РЗН, као и за формулације питања из упитника видети Додатке 1 и 2.

4 Дефиниција из Протокола обједињује сексуално узнемиравање и насиље заједно, али за потребе овог истраживања ми их користимо као два одвојена термина. Сексуално узнемиравање се односи на блаже форме као што су вербално, визуелно и електронско унемиравање; док се сексуално насиље пре свега односи на силовање и покушај силовања.





Достарыңызбен бөлісу:




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет