Од елвиса до антимадоне

Један младић је потписнику ових редова рекао: „Знате, то што ви говорите је само делимично тачно. Ја слушам хеви-метал и носим хеви-метал одећу, али нисам сатаниста..." Рекао сам му: „Знам да већина хеви-металаца нису сатанисти. Они су, углавном, рањиви млади људи којима је у суровом свету потребна светопогледна заштита од исмевачке подлости околине. Многи добри људи, не могавши да издрже притисак зла у свету, постају пијанци; неки постану хевиметалци.

Ако неко тражи Истину и Правду, наћи ће је – и то у вечној истини и правди човека и света. И пишући о тамној страни рок идеологије, никад нисам заборављао на логонауте који су у својој потрази успели. Двојица младих Американаца, Јован (Марлер) и Андреј (Вермут) прави су пример за ово. У младости панк музичари, отровани „нихилином” (Ничеов израз) они су открили православље, упознајући се са делима оца Серафима (Роуза), такође православног Американца. Замонашили су се и отпочели борбу за ближње. Један од видова борбе је и њихов фанзин: „Смрт за овај свет”, који наликује на панк фанзине, и који се бесплатно дели по местима окупљања младих рок Американаца. Недавно је код нас, у издању „Светигоре”, објављена њихова одлична књига „Деца апокалипсе”, посвећена рањеницима у потрази за Смислом. Ова двојица су написала и „Метапанк манифест”, износећи где су били и како су дошли до Извора радости.

Занимљиво је да је отац Јован наставио да музицира – снимио је касету „Тужбалице”, на којој пева о распећу свог поколења и призива га Васкрсломе. Било би дивно кад би се и у Србији млади ствараоци постарали, више но досад, да пронађу предањски спој византијско-српског наслеђа, и модерних музичких домета. У Македонији је то, до сада, успешно чинила група „Анастасија”.

Метапанк манифест

Одакле смо дошли

За наш физички опстанак и комфор имали смо довољно, и више него довољно – ПЛУС неограничену понуду блиставе, обмањујуће забаве на високом техничком нивоу, наметнуту од мултимилионске медијске индустрије, у којој су се компаније такмичиле једна са другом како би придобиле најуноснију публику – тинејџере са „незнатним приходом” (јер они радије троше новац на забаву него на неопходне потребе).

Није нам дато НИШТА: ни истина, ни смисао постојања овде на земљи, ни Бог.

Ни разумевање лажи на којима свет лежи, тако да све што се у свету дешава, изгледа пролазно и бесмислено. Ни родитељи, или само један, или оба, али без одговора/разумевања.

Ни љубав, јер љубав без Бога је само чулна (укључујући и родитељску љубав).

Ништа што би нас сачувало у заједници када помислимо да смо пронашли љубав. И на крају откривамо да смо сви сами.

Ни живот. Само енергија, сирова, снажна енергија која није живот.

Само листа онога што се сме и што се не сме, без крајњег разлога ЗБОГ ЧЕГА радимо то, а не нешто друго.

И најчешће, НЕМА ОГРАНИЧЕЊА. „Без Бога и бесмртности све је дозвољено” (Достојевски).

Где смо били

– Извукли смо се испод рушевина хипи покрета који је желео да створи од света утопију, покушавајући то преко својих бројних мајица и површних осећања. Хипи покрет био је последњи покушај да се оствари рај на земљи. Када је он пропао, схватили смо да више нема наде и нико више ништа није покушавао.

– Живели смо у безнађу. Волели смо чак и патњу, јер је то била једина ствар за коју смо били сигурни да постоји у овом варљивом свету.

– Величали смо сиромаштво и ружноћу. У свету који обожава младост, лепоту и здравље, скривали смо нашу младост и нагрђивали лепоту, живели прљаво и сиромашно, у побуни против свих површних вредности овога света.

– Живели смо у нечистоти. Тражили смо пролаз у нешто стварно, јер су солитери и фабрике, супермаркети и робне куће, огромни ланци ресторана, били храмови смрти. Можда ће се на отпаду – с људима који се нису уклопили у друштво – чути речи истине. Прљавштина нас је плашила, сушила нам кожу као сумпор, али никада није освојила наше душе.

– Покушали смо, кроз отпор према свету, да сачувамо нашу безазленост и детињство. И због тога нечистота није никада освојила наше душе.

– Експериментисали смо са лудилом, јер је лудост оно што је за овај свет паметно. Можда нас је лудост одвела до тога да видимо одблесак ствари какве јесу.

– Скупљали смо се заједно ускраћени за праву породицу, јер смо живели у друштву које обожава индивидуу (која обожава себе преко одраза у огледалу), оснивали смо наше неприкладне породице, сакупљајући се заједно против света.

– Трудили смо се да будемо поштени. То изнад свега. Покушавали смо да будемо оно што јесмо, а не оно што свет жели да будемо. Никога нисмо насамарили. Али, никако нисмо могли схватити ко смо зато што нас нико никад није учио да смо нешто више од животиње са најразвијенијим мозгом. Зато се нико од нас није могао уздићи изнад овога нивоа.

Где смо сада

Ми смо све оно што смо и пре били, али сада је све другачије:

– Још увек се не надамо у рај на земљи, али знамо да овај свет има крај. Рај није на земљи, него у срцима људи који воле Бога.

– Још увек патимо. Прихватамо патњу и не окрећемо се од ње. Али сада је патња очишћена и претворена у нешто чисто и дивно преко крсног страдања којим је побеђена смрт. И љубав коју осећамо – када саосећамо у нечијој патњи – никада не умире.

– Још увек не прихватамо површне вредности овога света: младост, лепоту и здравље – јер све то пролази. Али, сада не идемо толико далеко да себе нагрђујемо. Изгледамо онако како нас је Бог створио и никако другачије.

– Још копамо по себи како би нашли нечистоту, али због тога да је искоренимо, поништимо и тако себе припремимо за вечни свет.

– Кроз отпор према свету још увек тежимо да сачувамо нашу безбрижност и детињство. Али сада, кроз подвижнички рад на дубљем унутарњем бићу, схватамо зашто то радимо.

– Још увек се сакупљамо против света. Имамо нову породицу сачињену од оних неприлагођених овоме свету, оних који одбијају да обожавају индивидуу.

– Још смо луди за овај свет који не разуме наше духовно здравље.

– Још увек се трудимо да будемо поштени, да будемо ми сами, а не оно што нам друштво, које води у пакао, говори да треба да будемо. Одбијамо да будемо робови историје, моде, јавног мњења и земаљских институција. Трудимо се да будемо оно за шта смо створени. Али сада знам да нисмо само животиње, већ да смо створени за вечност.

Имамо доказ наше бесмртности онда када дајемо и примамо љубав: љубав није само људска љубав, већ нешто изнад природе и овога света, нешто за шта знамо да никада неће умрети. Љубав је силна радосна туга, сазнана у тишини, коју свет никада не може разумети.

Где идемо

На небо, али не без зноја и крви, саможртвовања, самоодрицања, и радосне туге, увек памтећи да „Царство небеско с напором се осваја, и подвижници га задобијају” (Мт 11, 12).

Преузето из часописа
„Death to the World” бр. 3. 1994.

Изворници

– Џон Анкерберг, Џон Велдон: Чињенице о рок музици, наслов оригинала: The Facts on Rock Music/Is it Really Satanic?, Hunington House, Oregon.

– Чарлс Шар Мареј: Рађање блуза из духа вудуа, преузето из часописа „Светигора”, Видовдан, 199.

– Силе мрака, Политика Експрес, 31. мај 1992.

– Мајкл Бејџент, Ричард Ли: Музика и магија, из књиге: Еликсир и камен, Mono & Manana Press, Београд 1998.

– Слободан Станић, MTV као оружје, Држава, година 1995.

– Јадранка Јовановић, Мангупи нам кваре дете, Поп-рок, 120, 1989.

– „Метапанк манифест” је преузет из америчког андерграунд фанзина „Death to the World”, намењеног мисији међу младима.

– Jakob Aranza, More Rock, Country and Backward Masking Unmasked Hunington House, Lousiana 1985.

– Jim Van Zyl, Pop Culture/A Christian View, Evangelical Press, London 1976.

– Маријо Прац, Агонија романтизма

– Љубиша Грлић, Свијет халуциногених дрога, „Глобус”, Загреб 1985.

– Tal Brooke, When the World Will Be As One, Harvest House Publishers, Engena, Oregon, 1989.

– Олдос Хаксли, Есеји, Нолит, Београд 1984.

– Стјуарт Холројд, Речник езотерије, Нолит, Београд 1985.

Коришћена је и видео-касета Ерика Холмберга, Hall’s Ball’s, издање „Real to Real Ministries”.

Литература

– Joseph Matt, Rock n’ Roll, Les Editions Saint Rapharl Inc, 1983.

– Tony Jasper, Jesus & Christian In a Pop Culture, Robert Royce Ltd., 93 Bedwardine Road, London 1984.

– Stewe Lawhead, Rock Reconsidered/A Christian Look at Contemporary Music, Intervarsity Press, Downers Groove, Illinois 1981.

– Bob Larson, Rock/Practical Help for Those Who Listen to the Words And Don’t Like What They Hear, Tyndale House Publishers, 1981.

– Nick Konn, Awopbopaloobop Alopbamboom/Pop From a Beginning, Paladin, Granada Publishing Ltd., 1970.

– Jeff Godwin, Dancing With Demons/The Music’s Real Master, Chick Publications, Chino, California.

– David Noebel, The Legacy of John Lennon/Charming or Harming A Generation?, Thomas Nelson Publishers, New York 1982.

– Jacob Aranza, More Rock, Country and Backward Masking Unmasked, Hunington House, Lousiana 1985.

– Jim Van Zyl, Pop Culture/A Christian View, Evangelical Press, London 1976.

– Маријо Прац, Агонија романтизма

– Љубиша Грлић, Свијет халуциногених дрога, „Глобус”, Загреб 1985.

– Tal Brooke, When the World Will Be As One, Harvest House Publishers, Engena, Oregon 1989.

– Олдос Хаксли, Есеји, Нолит, Београд 1984.

– Стјуарт Холројд, Речник езотерије, Нолит, Београд 1985.

Часописи

1. Жељко Бајић, Елвис, Rock, 82/1986.

2. Голишаве игре, Rock, 82/1986.

3. Ивана Дамјановић, Изглед као оружје, Rock, 101/1987.

4. Петар Павловић, Оловно бреме победе, Погледи, 13. нов. 1992.

5. Владан Пауновић, Ратница секса, Радио-ТВ ревија, бр. 1343/1992.